Izborni uslovi
Pismo podrške gurnuto je u mrak dok nadležni ne odluče šta će da rade s njim a posebno šta će da rade s njima
Mi, dolepotpisani nastavnici i saradnici Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu (18. januara bilo je 105 potpisnika) pružamo podršku građanskim protestima koji se šire po Srbiji.
Tako počinje pismo podrške, a gurnuto je u mrak, u utrobu medijske aždaje, dok nadležni odluče šta će da rade s njim a posebno šta će da rade s njima. Prve reakcije su bile botovske, reakcije mučenika osuđenih da rade na Bogojavljanje, i nisu bile maštovite.
Jedna od glavnih zamerki je bila da pismo nisu potpisali svi koji su u nastavnom procesu na ovom fakultetu. Na sajtu Filozofskog piše da ih je tamo 345, mada nisam siguran da su podaci baš uredno ažurirani. Ali, sigurno je da je nešto manje od trećine potpisalo pismo.
Drugi nivo rasuđivanja svodi se na razmatranje imena. Ljudima daj bilo kakav spisak, makar to bio spisak stanara, (spisak možete videti ovde) i eto povoda za pitanja koja lako mogu da odvuku od suštine. Zašto, pitaju jedni, nema Kovića i Antonića, otkud, čude se dugi, na istom spisku Ljušić i Dubravka Stojanović…
Kad je o Radošu Ljušiću reč najdalje je otišao „Kurir“ koji u nedeljnom broju iz činjenice da je profesor u penziji potpisao to pismo izvlači zaključak da to Tomislav Nikolić ruši Vučića.
U danima koji slede još ćemo se naslušati raznoraznih špekulacija, samo da iz centrale jave u kom pravcu da guraju stvar. S druge strane, među pristalicama građanskih protesta tinja nada da će ovo pismo potpiriti vatru pobune u čitavoj akademskoj zajednici.
Mislim da nije loše citirati celo pismo, kao jedan od argumentovanih dokaza o onome povodom čega se građani bune:
„Baveći se, kao naučnici, istraživanjem pojedinca i društva, u ponašanju aktuelne vlasti prepoznajemo brojne znake diktature:
Građanima Srbije su ukinute političke, ekonomske i kulturne slobode koje su temelj modernih evropskih demokratija.
Urušene su institucije i primena zakona, a opšti interesi podređeni ličnim i partijskim.
Nepotrebno čestim vanrednim izborima i hiljadama skupštinskih amandmana obesmišljena su demokratska prava i parlamentarni sistem, a društvo gurnuto u političko nasilje.
Progonima u tabloidima, pretnjama, pritvorima, sudskim procesima i nasiljem pokušavaju da se zastraše i ponize građani Srbije.
Vlast odbija da odgovori na pitanja i zahteve građana, a njeni nosioci vređaju sve one koji se usude da postave pitanja i izraze drugačije mišljenje.
Aktuelna vlast propagandom pokušava da prikrije činjenicu da je u poslednjih pet godina, kumulativno gledano, Srbija jedna od ekonomija sa najsporijim privrednim rastom u Evropi, a da su zarade niže još samo u Albaniji i Makedoniji.
Vlast odustaje od evropskog puta i dobrosusedskih odnosa čime ponovo vodi zemlju u međunarodnu izolaciju.
Kao zaposleni u oblasti visokog obrazovanja posebno želimo da se osvrnemo na događanja u oblasti obrazovanja i nauke:
Nesankcionisanjem plagijata i lažnih diploma urušava se obrazovni sistem.
Novim zakonskim rešenjima urušava se autonomija univerziteta čime se otvara mogućnost za njegovu političku kontrolu.
Novi Nacrt zakona o nauci i istraživanjima preti da izbaci mlade naučnike s univerziteta i otvori vrata novom talasu odliva mozgova iz ove zemlje.
Zajedno sa drugim građanima u protestima, dobro znamo da je moguća drugačija, bolja Srbija od ove koju aktuelna vlast sistemski razara.“
Eto, bez nekog velikog filozofiranja, jezgrovitog opisa o sistemu u kome živimo.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
