Istraživanje – Internet generacija >

Junaci i žrtve pametnog telefona

Pametni telefoni radikalno su izmenili svaki aspekt života "digitalnih urođenika" – tinejdžera internet generacije. Oni ih povezuju sa svetom, pružaju im veće mogućnosti, ali ih možda čine i usamljenim, nesrećnim i depresivnim, dovode upravo u stanje za koje lek traže u pametnom telefonu

Miris požara koji je izazvao pregrejani telefon zapalivši posteljinu probudio je trinaestogodišnju devojčicu u Severnom Teksasu, što je u julu 2014. u američkim medijima rasplamsalo strahove od opasnih baterija. Za profesorku psihologije sa Državnog univerziteta u San Dijegu i autorku studije Generation Me and iGen Džin Tvenge "požar koji je izazvao telefon" nije bio jedini iznenađujući aspekt te priče. Pitala se zašto bi neko spavao sa mobilnim telefonom kada se u snu ne može surfovati internetom.

Pitala je svoje studente na Univerzitetu u San Dijegu šta čine s telefonom dok spavaju. Njihovi odgovori su ukazivali na opsesiju. Gotovo svi su stavljali telefon pod jastuk, na dušek ili bar nadohvat ruke pored kreveta. Nakon što bi pre spavanja proverili društvene mreže, posegli bi za telefonom čim bi se ujutro probudili (svi su koristili telefon kao budilnik). Neki su telefon opisivali kao produžetak svojih tela – ili čak kao ljubavnika: "Kad je telefon blizu mene dok spavam, to je uteha..."

Pametni telefon zadire i u tinejdžerski san: 57 odsto tinejdžera je dva sata kraće spavalo u 2015. nego njihovi vršnjaci 1991. godine. Ljudi koji ne spavaju dovoljno skloni su depresiji i anksioznosti, opominje Džin Tvenge.

U tekstu u "Atlantiku" pod naslovom "Da li su pametni telefoni razorili generaciju?" ona je 2017. konstatovala da je dolazak pametnog telefona radikalno izmenio svaki aspekt tinejdžerskih života – od prirode njihovih društvenih interakcija do mentalnog života. Promene su pogodile sve delove nacije u svim tipovima domaćinstava: bogate i siromašne, sve etničke grupe, u gradovima, predgrađima i malim mestima.

LAJKOVANI, A NESREĆNI: Generaciju rođenih između 1995. i 2012. Džin Tvenge naziva internet generacijom (iGen), pošto ona odrasta uz pametne telefone, ima instagram naloge pre nego što pođe u srednju školu i ne pamti vreme pre interneta.

Njihovi prethodnici milenijalci (rođeni 1981–2000) takođe su odrasli uz web, ali to nije bilo toliko prisutno u njihovim životima.

Stilovi u vaspitanju dece se menjaju kao i škola i kultura, ali uređaji koje smo stavili u dečje ruke imaju dubok uticaj na njihove živote i čine ih ozbiljno nesrećnima. Nije preterivanje reći da su tinejdžeri internet generacije na rubu najgore mentalne zdravstvene krize u prethodnih nekoliko decenija.

Stope tinejdžerske depresije su skočile nakon 2011, upozorava Džin Tvenge, pozivajući se na rezultate američke Ankete o monitoringu budućnosti, kojom se od 1975. ispituje koliko su tinejdžeri srećni i kako provode svoje slobodno vreme.

Ta anketa pokazuje da su tinejdžeri koji provode deset ili više časova na društvenim mrežama za 56 odsto nesrećniji od onih koji su manje pred ekranima. Oni pokazuju znake usamljenosti i simptome depresije, koji su od 2012. do 2015. kod dečaka povećani za 21, a kod devojčica za 50 procenata, konstatuje Džin Tvenge, ograđujući se da postoje i mnogi drugi uzroci depresije i suicida.

SLATKIŠI I DROGE: Docent psihologije i upravnica Laboratorije za kognitivnu i afektivnu nauku na Kalifornijskom univerzitetu Sara Rouz Kavanah, u tekstu u časopisu "Sajkolodži tudej" zamera što profesorka Džin bira rezultate onih studija koje podupiru njenu ideju. Kavanah ističe da ona zanemaruje da studije ostavljaju otvorenim pitanje da li teškoće koje proizlaze iz pametnih telefona uzrokuju depresiju ili simptomi depresije uzrokuju veću upotrebu pametnih telefona, ili neke sasvim druge okolnosti izazivaju i jedno i drugo.

Vanredni profesor i viši istraživač na Univerzitetu Oksford Andi Pžibilski pominje članak u listu "Indipendent" u kome se pametni telefoni porede sa kokainom, poručujući (u tekstu na neprofitnom sajtu "Konverzejšen") da je to čisto uznemiravanje i da društvene mreže nisu ništa slično drogama. On nikako ne bi poredio davanje deci slatkiša s davanjem droge, mada i slatkiši u svakom obroku mogu štetiti zdravlju.

U istraživanju koje je sproveo među više od 120.000 tinejdžera u Velikoj Britaniji, on je zaključio da umerena upotreba društvenih medija nije štetna za mentalno zdravlje. Društvene mreže imaju pozitivne efekte (kao što su podsticanje samopoštovanja i promovisanje povezanosti s drugima) koje mediji ignorišu, a i negativne (kao što je povećanje socijalne anksioznosti), koje mediji preuveličavaju i generalizuju. Pravi efekti zavise od ličnosti, tipa korišćenja društvenih medija, okruženja i od količine vremena koje tinejdžeri na njih potroše, piše profesor Pžibilski.

Polemike o deci na internetu koje ponekad dobijaju senzacionalistički ton odražavaju povećano interesovanje za tu generacijsku globalnu temu. Na Univerzitetu Kalifornija u Irvinu interdisciplinarni tim istraživača sa 12 fakultetâ informatike, obrazovanja, antropologije, psihologije i humanističkih nauka pokušava da razume kako mladi ljudi upotrebljavaju digitalnu tehnologiju.

Profesorka psihologije na Univerzitetu Kalifornija Kendis Odžers, koja proučava odnos tehnologije i adolescentskog razvoja, konstatuje da je jedan od tri korisnika interneta mlađi od osamnaest godina, ali da uprkos tome kibernetički prostor nije usmeren prema toj populaciji koju čini osamnaest milijardi mladih ljudi. Ona apeluje da se razmišlja o tome kako se on-line svet može oblikovati tako da se smanje nejednakosti koje vidimo.

Prema Kendis Odžers, koja proučava decu s mobilnim telefonima od pre deset godina, mnogi adolescenti zapravo napreduju u digitalnom dobu: visoke su stope maturiranja u srednjim školama, opadaju stope maloletničkih trudnoća, konzumacije alkohola i nasilja, što po njenom mišljenju znači da većini dece dobro ide. Konstatuje da nema dokaza da su pametni telefoni krivi za stanje tinejdžerskog mentalnog zdravlja, mada ljudi žele da okrive te uređaje.

foto: maxipixelSVAKO U SVOM SVETU: Život na društvenim mrežama

ŠEROVANI ŽIVOT: Zašto ta generacija povazdan visi i bulji u fontele?

Većina tinejdžera tvrdi da se u on-line zajednice uključuje da bi bila prihvaćena (68 odsto); da im to pomaže da se osećaju važnim (65 odsto); da prođu kroz teške periode u svom životu (55 odsto), ili da tako nalaze mesto na kome pokazuju svoju kreativnu stranu (71 odsto). Osam do deset (81 odsto) tinejdžera kaže da se na društvenim mrežama oseća više povezanim s onim što se događa u životima njihovih prijatelja.

Na društvenim mrežama osećaju se više uključenim nego isključenim (71 naspram 25 odsto); više puni samopouzdanja nego nesigurni (69 naspram 26 odsto); više autentični nego lažni (64 nasuprot 33 odsto); više otvoreni nego rezervisani (61 prema 34 odsto).

To pokazuje istraživanje o mladima na društvenim mrežama koje je od 7. marta do 10. aprila 2018. sproveo Istraživački centar Pju (Pew Research Center, "Teens, Social Media & Technology 2018). Intervjuisano je 1058 roditelja koji imaju tinejdžere od trinaest do sedamnaest godina i 743 tinejdžera istog uzrasta.

Jedna oksfordska analiza 57 naučnih studija pokazala je, inače, da su društveni mediji povezani sa nešto višim nivoima narcizma današnjih tinejdžera, mada su i njihovi prethodnici milenijalci nazivani selfie generacijom (selfie, za šta Rusi imaju dobar izraz – себяшка). U anketi Pju centra 45 odsto tinejdžera kaže da ponekad postavlja selfije na društvene mreže (šest od deset devojaka, a samo 30 odsto dečaka, 51 odsto crnih i hispano, a 39 odsto belih dečaka), a svaki drugi tinejdžer gleda klipove o vlastitim dostignućima, ili o tome gde je i šta radi.

Četvoro od deset (43 odsto) tinejdžera oseća pritisak da podilazeći okruženju na društvene mreže (mora da) postavi sadržaj koji treba da se svidi drugima, ili da izazove mnogo komentara i lajkova (37 odsto). Da se zbog toga oseća lošije u životu tvrdi 26 odsto tinejdžera.

5 GB PRIJATELJSTVA: I na internetu je prijateljstvo ključni deo adolescencije, traganja za identitetom i ulogom u društvu: više od polovine američkih tinejdžera (51 odsto) vidi sebe kao nekoga ko se "prilično lako" uklapa među svoje vršnjake – 87 odsto njih kaže da ima bliskog prijatelja iz svoje škole. Prijatelji trećine njih (35 odsto) žive daleko. Na nekoj društvenoj mreži je bliskog prijatelja upoznalo 15 odsto njih. Trećina prekinutih veza na društvenim mrežama izazvana je pak saznanjem da se određena osoba ne ponaša isto u ličnom kontaktu i on-line.

I na internetu to lakše uspeva bogatima. Da ima više od pet bliskih prijatelja kaže dva puta više tinejdžera iz porodica koje zarađuju preko 75.000 dolara godišnje nego tinejdžera iz porodica sa niskim primanjima (24 prema 11 odsto).

U jednom segmentu istraživanje Pju centra iGen prikazuje se kao etnički najizmešanija američka generacija do sada. Šest od deset tinejdžera prijavljuje da ima bliskog prijatelja sa drugačijim rasnim ili etničkim poreklom. Rasno mešovita prijateljstva su češća kod starijih tinejdžera: 67 odsto tinejdžera uzrasta od petnaest do sedamnaest ima bliskog prijatelja različitog porekla, a 52 odsto tinejdžera uzrasta od trinaest do četrnaest godina. Samo jedan od deset tinejdžera kaže da je uključen u on-line grupe koje se usredsređuju na identitet, politiku ili religiju.

Mladi iz porodica sa niskim dohotkom on-line provedu u proseku tri sata dnevno više nego deca iz porodica s visokim prihodima, ali vreme troše drugačije. Deca u okruženjima s visokim prihodima posvećuju veći deo svog vremena u potrazi za informacijama ili sadržajima koji se smatraju obrazovnim a ne zabavnim, konstatuje Kendis Odžers.

Istraživanje Pju centra pokazuje da su među tinejdžerima, posebno dečacima, na vrhu liste popularnosti igrice i sport (41 odsto), ili humor (40 odsto). Devojke više posećuju on-line grupe o modi i zdravom načinu života. Pop kultura interesuje i jedne i duge. Trećina njih (41 odsto crnih i 25 odsto belih dečaka) postavlja slike, video-klipove, grubi seksualni humor, popularne to go viral sadržaje koji se prenose "brzo kao požar".

Oko jedna trećina (34 odsto) tinejdžera kaže da na mrežama deli sadržaje vezane za vlastite emocije, ali samo jedan od deset njih deli poruke vezane za lične probleme. Stariji tinejdžeri češće nego mlađi objavljuju detalje o svojim romantičnim odnosima (26 prema 16 odsto).

Samo 56 odsto starijih srednjoškolaca je 2015. izlazilo na ljubavne sastanke, za razliku od nekadašnjih 85 procenata bejbi-bumersa. Broj seksualno aktivnih tinejdžera je smanjen za oko 40 procenata od 1991. Tu smanjenu seksualnu aktivnost tinejdžera mnogi vide kao pozitivan trend poslednjih godina: broj tinejdžerskih porođaja u Americi je 2016. bio manji za 67 procenata nego 1991.

3 GB MALTRETIRANJA: Da on-line okruženje može biti neprijateljsko pokazuje iskaz 59 odsto američkih tinejdžera da su doživeli najmanje jednu od šest vrsta zlostavljanja na društvenim mrežama ili preko svog mobilnog telefona. Oko 42 odsto tinejdžera kaže da su ih na mreži ili preko mobilnog telefona nazivali uvredljivim imenima; 21 odsto je dobijalo fizičke pretnje, a o trećini (32 odsto) širene su glasine na internetu.

Četvrtina tinejdžera je dobijala eksplicitne slike koje nisu tražili, a 7 odsto kaže da su njihove slike deljene na internetu bez njihove saglasnosti. Šest od deset (57 odsto) roditelja se boji da njihova deca dobijaju takve eksplicitnosti, a četvrtina se boji mnogo. Devojčice češće nego dečaci doživljavaju sajber-maltretiranje.

Gledano s druge strane, dečaci maltretiraju jedni druge fizički, a devojčice to čine podrivanjem društvenog statusa žrtve. One češće nego dečaci raskidaju internetsko prijateljstvo (52 prema 35 odsto).

Većina tinejdžera (90 odsto) smatra da je uznemiravanje na internetu (harassment) problem koji pogađa ljude njihovih godina, a 63 odsto kaže da je to najveći problem i da profesori, kompanije i političari ne uspevaju da se pozabave tom temom. S druge strane, tinejdžeri pozitivno ocenjuju način na koji njihovi roditelji tretiraju elektronsko zlostavljanje (cyberbullying).

Petina (21 odsto) tinejdžera se, međutim, žali da ih roditelji svakog časa pitaju gde su i šta rade.

Internet generacija je fizički bezbednija od prethodnih. Po nizu ponašanja (pijenje, cirka, žurka, odlazak na dejt, spoj ili sudar, provođenje vremena bez nadzora) današnji osamnaestogodišnjaci se ponašaju kao nekadašnji petnaestogodišnjaci.

Čak i vožnja automobila, snažno prisutna u američkoj pop kulturi još od Buntovnika bez razloga Džejmsa Dina, nije toliko popularna među današnjim tinejdžerima. Zadovoljni su uslugama "taksi-očeva".

Odloženo odrastanje nije pronalazak tinejdžera internet generacije. Pripadnici generacije X (Gen Xers, rođeni između šezdesetih i osamdesetih godina dvadesetog veka) u devedesetim su takođe odlagali svoje odrastanje i bili su, slično kao bejbi-bumersi, skloni da piju, da flertuju i da rano praktikuju seksualne odnose, ali su stupali u brak kasnije nego njihovi prethodnici bejbi-bumersi. Oni su počinjali da odrastaju ranije, a postajali su odrasli kasnije.

Pametni telefon je više definisao internet generaciju nego što je to bio slučaj sa seizmičkim događajima kao što je rat ili "slobodni rok koncert u blatu". Tom žanr slikom profesorka Džin Tvenge, koja generacijske promene proučava dvadeset pet godina, asocira na Vudstok i generaciju bejbi-bumersa koji su se, svojim individualizmom, kako kaže, uključili i odustali.

Dramatična promena ponašanja je došla posle ekonomske depresije od 2007. do 2009. tokom koje su američki milenijalci, koji su, po njoj, bili visoko individualistička generacija, pokušavali da nađu mesto u napukloj ekonomiji. To se odigravalo i tačno u vreme kada je procenat Amerikanaca koji poseduju pametne telefone prešao granicu od 50 odsto. S tim podatkom ona povezuje nagle promene u ponašanju tinejdžera. Razlika između milenijalaca i njihovih prethodnika bila je u tome kako gledaju na svet. Tinejdžeri internet generacije se od prethodnika razlikuju ne samo u pogledu na svet, već i kako troše svoje vreme.

Pesmice, vicevi, siromašna deca, bogata deca, košarkaški teren, gradski bazen, lokalno mesto za ljubakanje, sve to što su klinci nekada radili, sada je prebačeno na aplikacije i na web. Od 2000. do 2015. broj tinejdžera koji se gotovo svaki dan nalaze sa svojim prijateljima opao je za 40 procenata.

Istraživači Pju centra nalaze da većina (57 odsto) tinejdžera s prijateljima provodi isto vreme face-to-face i on-line. U oba slučaja pita se pametni telefon. Trinaestogodišnja devojčica Atina je, na primer, profesorki Tvenge ispričala kako je tresnula o zid telefon svoje drugarice u koji je ova zadubljeno gledala i govorila "da, da" dok je Atina pokušavala da joj ispriča nešto jako važno o svojoj porodici.

DIGITALNI UROĐENICI: Pokazuje se da toj generaciji u stresnim situacijama telefon možda služi i kao "digitalna zaštitna odeća". Čak i kad je isključen omogućuje vlasnicima da simboličkim povezivanjem skrenu pažnju sa stresnog okruženja, ublaže osećaj izolacije i da povrate osećaj sigurnosti. Na takav zaključak navodi istraživanje koje je sprovela Sara Presman, profesorka psihologije i socijalnog ponašanja na Kalifornijskom univerzitetu, čiji su rezultati objavljeni u časopisu "Sajkosomatik medisin".

Naime, tokom njenog devetomesečnog eksperimentalnog istraživanja merene su fiziološke i psihološke reakcije 148 ljudi u socijalnoj izolaciji podeljenih na tri grupe (jedni su imali telefon, ali ne i dozvolu da ga upotrebe; drugima je to dozvoljeno, a trećima su telefoni oduzeti). Najmanji skok stres hormona alfa amilaza izmeren je kod učesnika eksperimenta koji su imali telefon pored sebe, ali nisu smeli da ga upotrebe. Grupa bez telefona bila je pod većim stresom nego grupe koje su imale telefone – bez obzira da li su smele da ga koriste.

U britanskom vladinom izveštaju o socijalnim stavovima mladih iz 2014. konstatuje se da su današnji mladi ljudi "digitalni urođenici" koji su odrasli uronjeni u tehnologiju; oni vladaju višim nivoom digitalnog znanja od prethodnih generacija. Na internetu češće i aktivnije nego neke starije skupine kreiraju i dele sadržaje, umesto da budu pasivni potrošači. Oksfom je 2012. izmerio da mladi uzrasta od dvanaest do petnaest godina provode više od sedamnaest sati nedeljno na mreži, s prosečno imaju 286 prijatelja na društvenim mrežama.

Istraživanje Dilojta (2018 Deloite millennial survey), sprovedeno među 10.455 ispitanika u 36 zemalja, međutim, ukazuje na nedostatak pripremljenosti za takozvanu Industriju 4.0 – industrijsku revoluciju koja donosi "pametne fabrike", sajber fizičke sisteme, kognitivno računarstvo, decentralizovano odlučivanje, itd. Istraživači Dilojta procenjuju da će u narednih pet godina ta promena dramatično uticati na svet rada, decentralizovani sistem upravljanja i na svakodnevni život. Da poseduje za to novo doba potrebne veštine i znanje ne veruje ni četiri od deset milenijalaca (36 odsto) i tri od deset pripadnika generacije Z (u koje oni svrstavaju rođene između 1995. i 1999).

U informacionoj ekonomiji koja obrazovanje nagrađuje više nego što je bio slučaj u dosadašnjoj istoriji, roditelji su možda skloni da ohrabruju svoju decu da ostanu u kući. Izgleda da su tinejdžeri zadovoljni tim aranžmanom, ne zato što su studiozni, već zato što se njihov društveni život odvija na telefonu.

Ironija iGen života je u tome što iako provode mnogo više vremena s roditeljima pod istim krovom, teško da su današnji tinejdžeri bliži svojim majkama i očevima nego što su bili njihovi prethodnici, konstatuje Džin Tvenge, citirajući trinaestogodišnju Atinu koja priča da roditelji njenih prijatelja sve što imaju da kažu deci glasi: "Okay, okay, whatever...", dok ni sami ne spuštaju pogled sa svojih telefona.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net