PONOSNI VLASNIK: Srđan Milovanović

Biznis i mediji >

Dve televizije i sve same nepoznanice

Malo ko se pitao odakle Milovanoviću 180 miliona evra za ovu kupovinu? Jer, od Telekomovih para, 99,45 miliona išlo je poljskom Abrisu, dok je Milovanoviću išlo ostalih 95,55 miliona za 49 odsto učešća u vlasništvu, bez računanja koliki porez su platili na Kipru. Dakle, za kupovinu televizija nedostajalo mu je više od 80 miliona evra

Kada je početkom decembra objavljeno da je Srđan Milovanović, brat blizanac poverenika Srpske napredne stranke za Niš Zvezdana Milovanovića, kupio dve televizije sa nacionalnom frekvencijom – TV Prvu i O2 – reakcije javnosti bile su uglavnom dvojake. Sa jedne strane razvijala se priča da je SNS, odnosno Aleksandar Vučić i formalno postao "glavni urednik" televizija sa nacionalnom frekvencijom, dok se sa druge strane govorilo da su ove televizije kupljene novcem Telekoma.

Svega mesec dana ranije, početkom novembra, objavljeno je da je Telekom Srbija, preduzeće u većinskom vlasništvu države sa 58,11 odsto akcija (ali i sa oko 15 odsto u vlasništvu građana Srbije i još oko 7 odsto u vlasništvu bivših zaposlenih), kupilo firmu Kopernikus Technology, čiji je vlasnik 49 odsto bio Srđan Milovanović. Ove dve struje idealno su bile spojene u samo jednom tvitu Dragana Đilasa, lidera Saveza za Srbiju: "Kao što sam i rekao, Telekom je kupio 02 i Prvu. Formalni kupac je Kopernikus. Ako je do sad bilo bar malo svetla, i ono će se ugasiti."

OTIŠLE ZAJEDNO: O2 i Prva TV

OTKUD PARE: Novinarke portala "Raskrikavanje" prve su iz dokumentacije sa sajta Agencije za privredne registre (APR) otkrile cenu po kojoj je Telekom Srbija kupio Kopernikus Technology, čiji je većinski vlasnik sa 51 odsto učešća u vlasništvu od 2016. bio poljski investicioni fond Abris. Kako je pisao ovaj portal početkom novembra, prema Ugovoru o prenosu udela, Telekom je Kopernikus Technology kupio za 195 miliona evra od dve ofšor firme registrovane na Kipru – Kopernikus Corporation (Cyprus) Ltd, čiji je vlasnik Milovanović, i KPNK CY Holdings Limited, čiji je vlasnik poljski fond Abris.

Mesec dana kasnije, Milovanović je kupio TV Prvu i O2, zajedno sa šest kablovskih kanala, Plej radiom, Televizijom Crna Gora i portalima prva.rs, o2tv.rs i b92.net – sve zajedno za 180 miliona evra. Sličnost u postignutim cenama izazvala je momentalnu reakciju – eto, od para dobijenih od Telekoma, Milovanović je kupio dve od ukupno pet televizija koje može da vidi cela Srbija – ostale tri su Pink, Hepi i tzv. javni servis tj. Radio-televizija Srbije.

Malo ko se pitao odakle Milovanoviću 180 miliona evra za ovu kupovinu? Jer, od Telekomovih para, 99,45 miliona išlo je poljskom Abrisu, dok je Milovanoviću išlo ostalih 95,55 miliona za 49 odsto učešća u vlasništvu, bez računanja koliki porez su platili na Kipru. Dakle, za kupovinu televizija nedostajalo mu je više od 80 miliona evra. Ako je suditi po Milovanovićevom intervjuu za list "Danas" od 8. decembra, imao je i više nego dovoljno novca od prodaje polovine svoje kompanije poljskom Abrisu:

"Ako je englesko-poljski investicioni fond pre dve i po godine otkupio mojih 51 odsto za 100 miliona evra, jasno vam je kolika je vrednost Kopernikusa", rekao je Milovanović.

Međutim, to je tek prva od mnogo nelogičnosti koje prate ove dve transakcije. Jer, istog dana, 8. decembra, blizanci Srđan i Zvezdan Milovanović daju zajednički intervju listu "Politika". U tom intervjuu Srđan Milovanović kaže sledeće:

"Pre dve i po godine vrednost Kompanije Kopernikus Technology, koja inače zapošljava oko 1000 radnika, procenjena je na 110 miliona evra. Od celokupnog vlasništva 51 odsto je posle toga prodato poljsko-britanskom investicionom fondu ABRIS grupa."

ČUDESNE RAČUNICE: Iz ovoga se, dakle, može zaključiti da je Abris za većinsko vlasništvo platio 56,1 a ne 100 miliona evra. Koliko je poljski fond zapravo platio svoj deo Kopernikusa nismo uspeli da saznamo, jer Milovanović nije odgovorio na poruku i poziv novinara "Vremena".

Ovde je potrebno uvesti i nove nepoznate. Naime, pre nego što je objavljeno da je Telekom kupio Kopernikus Technology, Komisija za zaštitu konkurencije (KZK) je 22. oktobra donela rešenje kojim se Telekomu u skraćenom postupku odobrava kupovina Milovanovićeve firme. U obrazloženju svog rešenja KZK piše da, prema izveštaju RATEL-a, Kopernikus ima 2,7 odsto tržišta širokopojasnog interneta i tri odsto tržišta distribucije medijskih sadržaja.

Prema tada poslednjem objavljenom izveštaju RATEL-a (za drugi kvartal 2018), Kopernikus je imao učešće od 3 odsto na tržištu distribucije medijskih sadržaja i 3,3 odsto učešća na tržištu usluga širokopojasnog pristupa internetu. Ukupno, prema podacima RATEL-a, računica je govorila da je Kopernikus na kraju drugog kvartala 2018. imao maksimalno oko 100.000 korisnika u zbiru, ali zapravo nešto manje, s obzirom da su mnoga domaćinstva ujedno korisnici i interneta i medijskih sadržaja, ali RATEL ovu statistiku ne vodi – reč je o dva skupa koja se seku, ali veličina tog preseka nam nije poznata.

Ovo rešenje Komisije je, zajedno sa izveštajem RATEL-a, postalo osnov za argumentaciju da je Telekom debelo preplatio Kopernikus. Nekoliko dana po kupovini, nakon što je javnost reagovala na cenu koju je platio Telekom, u javnost su izašli direktor ove kompanije Predrag Ćulibrk i ministar Rasim Ljajić da brane ovu odluku.

PETOGODIŠNJI PLAN: "Zaprepašćeni smo što je ovo pitanje ispolitizovano, to smo doživeli kao ničim izazvan sinhronizovani napad na Telekom", rekao je Ćulibrk na RTS-u, dodavši da je reč o strateškoj kupovini, da je izveštaj RATEL-a zastareo, da je Telekom dobio "preko 200.000 korisnika – 145.000 korisnika televizije i 60.000 korisnika interneta", te da je za sve plaćena tržišna cena od oko hiljadu evra po korisniku.

Takođe je rekao i da "poslovodstvo Telekoma na godišnjem nivou očekuje prihod od 23 miliona evra od korisnika televizije i da će dodatni prihod biti 17 miliona evra, što je 40 miliona evra godišnje od ove akvizicije", prenela je "Politika".

"To znači da će za pet godina ova investicija biti isplaćena. Mislim da ne postoji kraći period da se uložena sredstva vrate. Ako možete da isplatite investiciju za pet godina, to je odličan poslovni potez", rekao je Ljajić.

Zanemarićemo ministru Ljajiću što je pomešao prihod sa profitom, i slušamo izjavu Vladimira Lučića, koordinatora za internet i multimediju Telekom Srbija grupe, koju je dao 6. decembra na Pinku: i on kaže da će Telekom ovu investiciju "isplatiti za pet godina", te da će Telekom i dalje da se širi, da će uskoro doći na 800.000, a krajem 2019. i do milion korisnika.

U tom trenutku već je bio objavljen izveštaj RATEL-a za treći kvartal 2018. godine. I, kao kakvom magijom, obistinilo se sve što su državni funkcioneri i zvaničnici Telekoma govorili: nakon što je tržište distribucije medijskih sadržaja praktično stagniralo u poslednjih godinu i po dana, za samo tri meseca ukupan broj korisnika u Srbiji porastao je sa 1,7 na 1,81 milion, a od tih 110.000 novih ili "novih" korisnika, čak 93.800 "osvojio" je Kopernikus Technology – onaj isti Kopernikus čiji je broj korisnika takođe stagnirao u poslednjih godinu i po dana na brojci od oko 51.000, a koji je za samo tri meseca uspeo da poveća svoje učešće na tržištu sa 3,3 na čak osam odsto.

Ujedno, Kopernikus je povećao i broj korisnika interneta za oko 7500, pa su se obistinile reči direktora Ćulibrka – Kopernikus se odjednom našao na oko 145.000 korisnika medijskih sadržaja i na oko 57.000 korisnika širokopojasnog interneta: onih "preko 200.000 korisnika" koje je Ćulibrk pominjao.

VREME EKSPANZIJE: Ovo nas uvodi u nove probleme: najpre, da li Komisija za zaštitu konkurencije mora ponovo da uzme u razmatranje ovaj slučaj, pošto su odlučivali na osnovu, kako reče direktor Ćulibrk, zastarelih podataka RATEL-a?

Iz KZK-a za "Vreme" odgovaraju:

"U skladu sa čl. 2, tačka 16. Uredbe o sadržini i načinu podnošenja prijave koncentracije, koja je objavljena na našem sajtu, u svim postupcima ispitivanja koncentracija, Komisija analizira podatke u vezi s relevantnim tržištem za tri kalendarske godine koje prethode godini u kojoj je koncentracija prijavljena. Tako je postupila i u konkretnom slučaju. Komisija koristi podatke iz pregleda tržišta telekomunikacija RATEL-a kao sektorskog regulatora."

Dakle, teoretski, da je Kopernikus porastao i više, na primer na 15 ili 20 odsto tržišta za tri meseca 2018. godine – a očito je da su takva čuda moguća – KZK bi i dalje gledao podatke iz prethodne tri godine, a ne aktuelne.

Odgovaraju i iz RATEL-a: na pitanje novinara "Vremena" otkud toliki skok pretplatnika distribucije medijskih sadržaja za samo tri meseca kad je za toliko povećanje (110.000 pretplatnika) bilo potrebno skoro dve godine (četvrti kvartal 2015. – treći kvartal 2017), i kako se to pogodilo da su skoro svi novi pretplatnici završili kod Kopernikusa, iz RATEL-a kažu da ovlašćena lica operatora garantuju za tačnost dostavljenih podataka.

"Kvartalni izveštaji se sastavljaju na osnovu podataka koje na kvartalnom nivou dostavljaju vodeći operatori, i to putem popunjenih i overenih obrazaca koji su potpisani od strane ovlašćenog lica, čime ovlašćeno lice operatora garantuje za tačnost dostavljenih podataka. Agencija ne preuzima odgovornost za tačnost podataka dostavljenih od strane operatora u kvartalnim i godišnjim upitnicima. Operator Kopernikus Technology je u trećem kvartalu 2018. godine prijavio veći broj pretplatnika distribucije medijskih sadržaja u odnosu na prethodni kvartal, što je operator obrazložio akvizicijom nekoliko kablovskih operatora i masovnom digitalizacijom."

ŠTA JE ŠTA: Dakle – sve je čisto, bar za KZK i RATEL. No, opet se ovde otvaraju razna pitanja. Na primer, kako će to Telekom sa 434.000 pretplatnika distribucije medijskih sadržaja da doda Kopernikusovih 145.000 i da dođe na 800.000. Još je teže pitanje sada: a za koliko je Abris kupio pomenutih 51 odsto Kopernikus Technology?

Pre dve godine, na kraju trećeg kvartala 2016, Kopernikus je imao po 3 odsto učešća na tržištima i distribucije medijskih sadržaja i širokopojasnog interneta – ukupno oko 90.000 korisnika (da ne ulazimo u onaj pominjani a nepoznati presek dva skupa ovih korisnika). Ako je tačna niža brojka koju je naveo Srđan Milovanović – 56,1 milion evra – poljski fond je za 51 odsto kompanije, odnosno oko 46.000 korisnika, platio oko 1220 evra po korisniku. Iz ovoga sledi pitanje: zašto je onda fond izlazio iz cele priče prodajući kompaniju – koja očigledno skokovito (i strahovito) raste – za manje od 1000 evra po korisniku?

Još je gora situacija ako je cena koju je Abris platio da uđe u celu priču bila ona viša, 100 miliona za 51 odsto kompanije: u tom slučaju, Abris je plaćao cenu veću od 2170 evra po korisniku, i onda, nakon dve godine, ničim izazvan, iz brzorastuće, digitalizovane i modernizovane kompanije izašao prodajući više nego upola jeftinije ono u šta je uložio resurse.

PITANJA BEZ ODGOVORA: Nažalost, zbog toga što nismo uspeli da dođemo do Srđana Milovanovića, ovo pitanje ostaće bez odgovora. Slično, ostaće bez odgovora zašto je izjavio da je morao da proda svoj deo Kopernikus Technology (pošto je većinski partner odlučio da ga proda), a onda u intervjuu "Danasu" izjavio da je "sa Telekomom imao duge i iscrpne pregovore o prodaji", koji su trajali "više od šest meseci".

Ostaće bez odgovora i pitanje kako to da on, Milovanović, tvrdi da predsednika Aleksandra Vučića "u životu nije upoznao", da su se "možda videli na nekim prijemima", te da misli da ga čak ni njegov brat nije nikada upoznao, a da Aleksandar Vučić kod Dee i Sarape na Pinku obznani da je Srđan Milovanović "fini čovek":

"Ja sam ga molio, tamo 2008. i 2009, kada nigde ništa nije smelo da se pojavi, da nam pomogne, i on je bio korektan i zaista nam dozvolio da se ponekad pojavimo na njegovom KCN 2 ili KCN 3, tako nešto se to zvalo. Ja ga posle toga nisam video nijednom, ili jedanput, slučajno. Dakle, dva puta možda u životu."

Dabome, ostaće nejasna i tvrdnja predsednika Vučića da je vrednost Telekoma odmah uvećana nakon kupovine Kopernikusa:

"I odmah da vam kažem, posle te transakcije, vrednost Telekoma je najmanje za 300 miliona uvećana. Znači, samo da je to urađeno, pa je zaradio Telekom i država 100 miliona, da vam ne govorim sad dalje", objasnio je Vučić Sarapi i Dei.

Takođe, ostaće bez odgovora i brojne tvrdnje da je – bez obzira na izjave da je Kopernikus plaćen po tržišnoj ceni – Telekom debelo preplatio ovu firmu. Ekonomista i nekadašnji državni sekretar Ministarstva trgovine je još 13. novembra u listu "Danas" izneo detaljnu računicu po kojoj je realna vrednost Kopernikusa oko 37,5 miliona evra i zaključio da "ekonomski rezon ove transakcije ne postoji".

Setićemo se da je pred kraj 2015. Vučić sam odlučio da ne proda Telekom Srbije, iako je tvrdio da je dobio ponudu u šestostrukoj vrednosti EBITDA (profit pre odbitka poreza na dobit, amortizacije i kamata), i odbio je. Nakon toga, Telekom je potpuno zaokrenuo pravac u poslovanju, i sada zvaničnici govore da nema ni govora o privatizaciji Telekoma.

Naravno, ostaće bez odgovora i kako to Srđan Milovanović tvrdi da će Antimonopolska komisija sasvim izvesno odobriti kupovinu dve televizije sa nacionalnom frekvencijom "jer Antena nema 40 odsto udela na tržištu", kako je rekao za BIRN, a onda se u zajedničkom saopštenju pominju veliki uspesi i da "osam godina nakon ozbiljnih ulaganja i kontinuiranog širenja delatnosti, medijska kuća ima čak 45 odsto udela u tržištu i jedna je od najzdravijih medijskih kompanija u zemlji". Inače, koliko 7. decembra, Komisija za zaštitu konkurencije, prema pisanju "Insajdera", još uvek nije bila obaveštena o promeni vlasništva dve televizije.

Takođe, ostaće bez odgovora pitanje zbog čega je prethodni vlasnik ove dve televizije otišao: još u januaru prošle godine direktor i vlasnik Antena grupe Teodor Kirjaku izjavio je da je "Antena grupa zadovoljna poslovanjem u Srbiji i namerava da ostane i proširi svoj biznis".

I, na kraju, ostaće i pitanje para: zašto je Milovanović platio medijski biznis 180 miliona evra? Jer, prema ekonomskim pokazateljima, ove dve televizije nipošto ne stoje (toliko) dobro. Neto dobit TV Prve u 2017. bila je oko tri miliona evra, dok je O2 – nekadašnji B92 – bio u minusu od 380.000 evra. I inače, O2 izuzetno loše posluje – od 2014. do 2017. zabeležio je ukupan neto gubitak od 16,55 miliona evra, dok je TV Prva imala za te četiri godine ukupnu neto dobit od 1,65 miliona evra.

Ako ćemo ugrubo, gledajući samo pomenutu vrednost EBITDA prilikom računice, Telekom je Kopernikus platio 26,8 puta vrednosti EBITDA u 2017. godini, što je znatno više od cene koja se dobija u ovoj grani industrije. Ne uzimajući u obzir ostatak medijskog paketa koji je kupio Milovanović, ako uzmemo zbirnu EBITDA TV Prve i B92 u 2017. godini, onda je Milovanović njih platio 69,2 puta EBITDA. Ostaće pitanje – ne zašto, nego da li je sav taj novac otišao na sve ove transakcije, ili je deo odvojen za "crne" partijske fondove.

A kada je reč o mogućem uticaju na programe svojih novih televizija, Srđan Milovanović kaže: "Nikada se nisam mešao u uređivačku politiku na svojim televizijama, pa neću ni sada." Zbilja, i ne mora: podaci BIRODI-ja iz izborne kampanje za ovogodišnje beogradske izbore govore da se po tonu i vremenu posvećenom vlasti, O2 i TV Prva nisu mnogo razlikovali od, na primer, TV Happy. Jedino je Pink bio daleko, daleko ispred.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net