<< VESTI | | 08.12.2018 15:21


Autor

komentar dana >

Nepokajnik u politici

Kaže Zoran Radojičić u intervjuu Blicu da se "nije pokajao što je ušao u politiku". Drago vam je zbog njega i njegovog duševnog mira, ali se ipak pitate: ko je, dođavola, Zoran Radojičić? Kada je i kako ušao u politiku, s koje strane i na koji način, i kako ja to nisam primetio/la?

Ako ste malo bolje upućeni, uložićete napor i prisetićete se da ima dva imenom otprilike takva, motaju se po marginama javnog prostora u nekim što formalno što suštinski nedefinisanim svojstvima: jedan beše negde dole s Kosova, navodno maestro sive zone i gospodar tamošnjeg straha i trepeta, a drugi... ah da, drugi je, kao, gradonačelnik Beograda! Teško ćete se prisetiti lika bilo jednog, bilo drugog: jedan i ne voli da mu se lik mnogo slika i pojavljuje – on valjda najbolje na zašto – a drugi, hm, drugi nikako da postane zapamtljiv, iako se "ne kaje što je ušao u politiku". Jedan je Radojičić bez j, dakle Radoičić, a drugi je Radojičić sa j; ovaj jedan je Zoran a onaj drugi, bingo, Milan. Ne, pardon, jedan je Milan, a drugi je Zoran! Milan se mnogo pita, ali se malo vidi (a i to malo mu je previše), a drugi se ništa ne pita, ali se vidi i čuje još manje. Šta je tu nejasno?

Dobro, valjda smo raspetljali ovu identitetsku pometnju. Zoran Radojičić, ugledni lekar beogradski, već neko vreme figurira kao gradonačelnik Beograda, voljom i milošću Srpske napredne stranke, čiji član možda jeste, a možda i nije, niko ne zna, a niko ni ne mari. Čak je verovatnije da nije, jer vlasti trebaju "nepolitički" politički statisti, voljni da stave na raspolaganje svoje lične kredite, stečene na nekom sasvim drugom mestu.

Položajem najistaknuiji zoran radojičić u srpskoj režimskoj strukturi zove se Ana Brnabić: osoba koja poluamaterski, ali sve srčanije obavlja premijerske dužnosti u prividnom odsustvu stvarnog predsednika vlade, trenutno zaposlenog na poslovima i radnim zadacima predsednika države. Što ga ne sprečava (predsednička ustavna ovlašćenja ionako su skromna, pa je slobodnog vremena napretek) da istovremeno rukovodi i vladom i svime drugim u Srbiji. Drugi najistaknutiji zoran radojičić je, dakle, Zoran Radojičić: čovek kojem iz nekog razloga ne smeta da bude kaskader za gotovo pa stvarnog gradonačelnika, izvesnog Vesić Gorana. Koji, opet – mislim, Vesić – nije sasvim stvaran jer nad sobom ima Nadgradonačelnika, a taj se, gle, preziva Vučić. Komplikovano? Ma kakvi, krajnje jednostavno: komad se zove "Vučić i statisti", a sve uloge osim naslovne lako su zamenjive. Pitanje je samo jeste li spremni da sudelujete u igrokazu, šta u tom smislu imate da ponudite, i šta tražite zauzvrat.

Da ne bude zabune: ne pada mi na pamet da ulazim u motive hvaljenog lekara Zorana Radojičića da pristane da bude drugi najpoznatiji zoran radojičić srpskog političkog kermesa. Možda su ti motivi najčasniji, istorija nas uči da ljudi ionako svašta čine gonjeni onim što Šklovski naziva "energija zablude". Posle, kad energije nestane, mnogi se od njih i sami nad sobom zdravo začude.

Trebalo bi, ipak, obavestiti Zorana Radojičića, nepokajnika u politici, da mu se grad raspada, da je zavidno zapušten i skoro neprohodan, da saobraćajni špic traje od ranog jutra do večeri, da je gradski prevoz na ubogom nivou iz najmračnijih devedesetih i daleko ispod (i tada tek podnošljivog) stanja od pre samo desetak godina, da mu je grad ostao bez železničke, a ostaće i bez autobuske stanice, da mu usred grada niče ogromna i agresivno nakazna divlja naseobina (ako nešto bezljudno možemo zvati naseobinom?) zvana Beograd na vodi i da ni sam neće moći da izbegne odgovornost – u najmanju ruku moralnu i istorijsku – za tu multifunkcionalnu monstruozu namenjenu gušenju Beograda i pljačkanju Beograđana. Ovde ću stati, mada je spisak daleko od kraja.

Kako se živi pod takvim teretom koji vam, pri tome, uopšte nije bio potreban u životu, jer vi, za razliku od Vučića i sličnih, znate i nešto stvarno da radite u životu, i dobri ste u tome? Pojma nemam, verujem da nije lako, ali naposletku, svako sam bira šta će učiniti od svog imena i po kojoj će tarifi rasitniti svoju biografiju. Meni samo žao grada i zemlje koje, kao, vode ovi statisti, a iza kojih nam se keze pravi igrači, cinični anđeli uništenja, veliki meštri sviju hulja.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net