Prenemagalište

Bio jednom davno – iha-haj, pre skoro mesec dana – jedan slučaj zvan „Ilustrovana Politika“. U narečenoj tiskovini se pompeznom dojavom protiv novinarskih i inih „neprijatelja svih boja“ (a najviše boja Vremena, Danasa i NIN-a) detonirao izvesni Martić Đorđe, još od čarobnih devedesetih zapažen po svojoj novinarskoj nezapazljivosti, ali i bezgraničnoj uredničkoj beskrupuloznosti u izmećarenju u korist Dvora. Cinkaroški uradak s pogromaškim šmekom koji je Martić proizveo bio je tako brutalno gadan da se od njega oštro distancirao i sam Dvor, uključujući i Kralja Aleksandra V. Istaknuta dvorska dama, u nekom bivšem životu novinarka, istom se prilikom demonstrativno povukla iz upravnog odbora novinske kuće u većinskom državnom vlasništvu, a koja izdaje spomenutu tiskovinu, da se ne bi, kako reče, insinuiralo da država i vlast imaju bilo šta sa ovakvim odštampotinama i sa martićevskim umotvorima en general. Baš comme il faut, zar ne? Odmah su radosno zagrajali „konstruktivni kritičari“ naše stvarnosti: vidite li kako je naš Kralj dobar i tolerantan, a i njegova dvorska svita takođe? Probleme prave samo nekakvi dilberi-samozvanci koji se lažno predstavlaju kao zastupnici interesa Dvora, mada ovaj s njima nema baš ništa, daleko im lepa ilustrovana kuća.

Lepa je bila ta bajka dok je trajala (nedelju-dve, po najambicioznijoj proceni), i pod uslovom da ste mogli da poverujete u nju. A ako ste poverovali, a stariji ste od šest godina, možda je vreme da se zabrinete, pa i da se konsultujete s lekarom ili farmaceutom.

Kako god, evo nas nazad u stvarnosti, sirovoj, izvornoj, neprskanoj. Vladajuća stranka (tzv. Srpska napredna) zvanično, plus njeni (i državini) visoki zvaničnici i zvaničnice pojedinačno, plus sam predsednik Republike s kraljevskim prerogativima osobno, stuštili su se na karikaturu Predraga Koraksića Coraxa objavljenu na naslovnoj strani Danasa. Na toj karikaturi vidimo Adolfa Hitlera i Jozefa Gebelsa u zanimljivoj „majčinskoj“ interakciji s licima Martinović Aleksandrom i onim drugim (izvinjavam se, imena Ničega se mogu pamtiti samo do neke mere), šefom i zamenikom šefa poslaničke grupe SNS u Skupštini Srbije. Odakle Coraxu i Danasu ta interakcija, znaće svako ko se elementarno obavesti o nedavnim skupštinskim detoniranjima dvojice naprednjačkih asova na račun Danasa, u kojima su i ugledni žitelji pakla gg. Hitler i Gebels bili izobilno spominjani.

Važan detalj: na toj karikaturi, osim navedene četvorice, ne vidimo nikoga drugoga: ni mene, ni čitaoca ili čitateljku ovog teksta, ni Zdravka Čolića, ni Nemanju Vidića, ni Mika Džegera ni Hogara Strašnog, pa samim tim ne vidimo ni Aleksandra Vučića, kraljopredsednika Srbije. Međutim, likovi i institucije iz prethodne rečenice Vučića su tamo pronašli, i na tom bizarnom vidilaštvu (žanrovski najsličnijem zagonetnom ukazanju Gospe u Međugorju) bazirali pogromašku javnu poternicu protiv autora karikature i novina koje su je objavile. Startni pucanj za hajku veselo je obznanilo Ministarstvo kulture i informisanja; ako vas je i to iznenadilo, a i dalje ste stariji od šest godina, držim da je vaš slučaj prilično urgentan.

Šta je za to vreme radio Martić Đorđe? Baš ništa, što znači da je bio u jedinom društveno korisnom stanju: hiberniranom. Šta je radila Ilustrovana Politika? Takođe ništa, sasvim je nedužna. Šta iz toga možemo da naučimo? „Martići“, Ilustrovane i ostali tobož slobodni strelci i krelci samo su banalan izgovor kad prigusti. Društvenu i medijsku patologiju, patologiju javnog jezika i komunikacije, proizvodi i širi vlast sama, država sama: vladajuća partija i njeni sateliti, poslanici, ministri i ostale lutke na koncu, te naposletku, a zapravo pre svih i iznad svih, čovek koji je (na dosta bizaran način postao) vlasnik ovog lutkarskog prenemagališta, pardon, pozorišta. A repertoar tog prenemagališta se ionako kroji isključivo po burnom i nepredvidivom ritmu njegovih „tripova“.