Besplatni saveti opoziciji

Imam dve uvodne napomene: nije mi posao da savetujem političare i nemam običaj da udaram po slabijem, pa se zato trudim da ne gazim previše ovdašnju slabašnu i razuđenu opoziciju. Ali kad se taj slabašan okomi na još slabijeg, teško mi je da se suzdržim. Govorim o antimigranstkim ispadima predstavnika opozicije ovdašnje, ali i o sveukupnom izboru tema koje opozicija bira napinjući se da napravi protivtežu vlasti Aleksandra Vučića.

Saša Radulović, Vuk Jeremić i Srđan Nogo dizali su ovih dana paniku o nekom talasu izbeglica koji će da nas preplavi, a onda se pokazalo da su pobrkali brojeve, da ne znaju procedure i politiku azila ove zemlje. Dakle, procedure države Srbije ne znaju, ali da šire strah i ksenofobiju – znaju.

Hajde da se ne lažemo: ne plaše se oni talasa migranata, nego jašu populistički talas kojim pokušavaju da potope vladajuću koaliciju. Uostalom, sve je ovo počelo kad se društvenim mrežama proširila lažna priča o migrantima koji su silovali devojku u parku kod Ekonomskog fakulteta. Široke mase na internetu su se popalile, pa su opozicioni lideri pomislili kako je super ideja da se povedu za lažnom vešću i raspale po vlasti zbog politike azila.

Umesto toga, bolje bi im bilo da se bave realnim problemima građana Srbije i onim temema zbog kojih su građani stvarno ljuti. Pa evo nekoliko predloga. Ustav Srbije ima član 55, a Savez za Srbiju među članicama ima sindikat „Sloga“ i Željka Veselinovića. Šta je član 55? Onaj koji garantuje slobodu sindikalnog udruživanja, istu onu slobodu koju pojedini strani investitori zabranjuju radnicima u fabričkim pogonima, radnicima koji plate primaju iz subvencija, od para svih građana. Tako ispada da smo svi mi, poreski obveznici, posredno saučesnici u kršenju Ustava sopstvene zemlje. Šta za to vreme radi sindikalac Veselinović? Deli po Fejsbuku fantazije o crncima koji u hotelskoj sobi „prevaspitavaju“ premijerku Brnabić, ide po konferencijama o pravima radnika i poručuje da mu se nikad više niko od radnika u fabrikama gde je pokušao da napravi sindikalnu organizaciju – ne javi. Ljut je što ćute i trpe. Njemu je teže nego njima. Hajde opozicijo da nam branite Ustav, mi nemamo važniji dokument od tog. Ako vam je zaista stalo do vladavine prava, odbranite nam član 55.

Dalje, ajmo još jednom o naknadama za porodilje. O sramnim rešenjima o 900 dinara mesečno, i to bruto! Isti ovaj Saša Radulović koji se plaši 620.000 nepostojećih tražilaca azila u Srbiji, nije rekao ni reč na ovu temu. Ali zato, usred borbe svoje bivše stranačke koleginice Tatjane Macure, danas poslanice Pokreta centra, za promenu ovog zakona, baš u vreme kad je Macura organizovala diskusije i proteste u Beogradu, Nišu i Novom Sadu, tražeći veća prava za majke i decu, Radulović je podneo zahtev da Macura bude isključena iz svih skupštinskih odbora u kojima je bila. Zahtev mu je odobren, pa danas Tatjane Macure više nema, između ostalih, u odboru za rad i socijana pitanja, u odboru za prava deteta i u odboru za ravnopravnost polova. Nema je baš u onim odborima u kojima je mogla da adresira problem spornog i sramnog načina na koji se određuju iznosi porodiljskih naknada.

I na kraju, Kosovo. Da, Kosovo je najveće političko pitanje Srbije. Jedan deo opozicije je odabrao da se poziva na Rezoluciju 1244 umesto na Briselski sporazum. U procesu pregovora o pridruživanju EU, Kosovo spada u poglavje 35, koje se sarkastično zove „Ostala pitanja“. Zašto ovo pominjem? Zato što nam i vlast i opozicija, a bogami i celokupna međunarodna zajednica stalno zvocaju kako nema ulaska Srbije u EU dok ne zatvorimo poglavlje 35. Nemam kristalnu kuglu koja će mi reći šta će se sa poglavljem 35 desiti. Ali, uz punu svest da iznosim nepopularan stav, javlja mi se da će ovoj i ovakvoj Srbiji mnogo veći problem biti poglavlja 23 i 24, koja regulišu vladavinu prava. A vladavina prava nam je sve, ceo život: i pravosuđe i prava porodilja i prava radnika i sloboda govora i sve drugo što vas boli, žulja i tišti. U vladavini prava leži sve ono što čuva elementarno ljudsko dostojanstvo građana, i onih iznad Ibra i onih na Kosovu. Ja rekoh, a vi, opozicijo, vidite šta ćete.