foto: pixelbay.com
ŽIVOT U KOLEKTIVU: Slepi miševi,...


iz skupštinske klupe >

Uticaj slepih miševa na srpsku demokratiju

Dok smo u prethodnom skupštinskom periodu na dnevnom redu imali – najčešće – važne, teške i ozbiljne tačke o kojima se pak uglavnom neozbiljno i zbrzano raspravljalo, sada smo dobili beskrajnu, kvaziozbiljnu i veleučenu raspravu o više-manje rutinskim i sporednim stvarima, koje bi, u principu, mogle i trebale da se usvajaju an pasan i "pod razno". Kao što su, na primer, "Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o očuvanju populacije slepih miševa u Evropi", ili "Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o očuvanju afričko-evroazijskih migratornih ptica vodenih staništa"

foto: dimitrije goll / tanjug...poslanici Narodne skupštine,...

Ako vam se učinilo da ovi izveštaji "iz skupštinske klupe" sve više liče na humoreske i satirične priloge – ne grešite mnogo. Ali to definitivno nije namera pisca ovih redova, a još manje urednika ovih novina. Naprotiv. Ovo je više nego ozbiljan nedeljnik (da ne kažem, "smrtno" ozbiljan), a i ja sam (bio) ozbiljan analitičar, koji je – e, sad već počinje onaj malčice komičan deo – ušao u političke vode rešen da testira i "praktično primeni" nešto od svojih analitičkih uvida i političkih uverenja.

Dakle, ne, nije mi do šale. Ali je materija(l) takvog tipa da se naprosto otima i opire pokušajima racionalne analize. I ma koliko se trudili da srpski politički – a naročito parlamentarni – život ozbiljno tretirate, on sve neodbranjivije prelazi u humoristički žanr. (Nešto slično Vučićevim konferencijama za štampu ili legendarnim skupštinskim govorima SNS doajena prof. dr Marka Atlagića.) Što, naravno, uopšte ne znači da nema ili ne može imati više nego ozbiljne političke i druge posledice.

foto: pixelbay.com...ptice selice

"TAKVO TI JE ČOVEK ŽIVINČE": Bilo kako bilo, drugog oktobra otpočelo je redovno jesenje zasedanje srpskog parlamenta. Predivan dan. Miholjsko leto. Skupštinsko zdanje koje uvek iznova fascinira otmenošću i lepotom. Svečana atmosfera. Postrojena garda. Himna. Crveni tepih. Nasmejana lica... I – šta ti je čovek?! Uvek se iznova nada, ma koliko puta da se uverio kako od tih nada na kraju neće biti ništa. Što bi rekao moj omiljeni "lajfkouč" Petrija (ne brkati je sa Stanijom): "Takvo ti je čovek živinče."

E, tako se i ovo, dolepotpisano živinče u jednom trenutku ponadalo, tačnije, na tren pomislilo kako bi, uz samo malo dobre volje, sve moglo biti drugačije. I nije ta nada bila baš toliko suluda kao što vam na prvi pogled deluje. Nije reč samo o tome da je svaki novi početak – bar teorijski – uvek i prilika za neko "resetovanje". Racionalna analiza bi, naime, mogla pokazati barem nekoliko razloga zbog kojih je i vladajućoj koaliciji moglo biti u interesu da malčice revidira i relaksira odnose u parlamentu i na političkoj sceni.

Pre svega, ako su međunarodne okolnosti zaista tako teške kao što Vučić i njegovi medijski i analitički trabanti neprestano govore ("nepodnošljivi pritisci" itd.), zar ne bi bilo normalno i logično da se poradi na "unutrašnjem" jedinstvu, konsenzusu, dijalogu i svemu što bi doprinelo političkoj i društvenoj koheziji, ne bi li se, je li, tim spoljnim pritiscima lakše odolelo? I ne bi li, u tom smislu, onda bilo za očekivati da se, kao što rekoh, atmosfera i u parlamentu bar malo poboljša, a ona, ionako malobrojna i višestruko deklasirana opozicija bar minimalno i makar kobajagi "ispoštuje"? I da se bar malo manje brutalno i bahato krše i zloupotrebljavaju ionako restriktivne poslovničke procedure? Ako ni zbog čega drugog a ono makar zato da se zapuše usta domaćim i stranim kritičarima koji, eto, tupe nešto o "autoritarnosti", "diktaturi" i "uzurpaciji institucija".

Pored ovog, osnovnog, postojao je i jedan specifičniji razlog zbog kojeg, možda, nije bilo sasvim nerealno očekivati izvesno, makar i blago, "resetovanje". Naime, ugled parlamenta kao institucije se doslovno vuče po prašini. I ne samo ugled (on ni ranije nije bio na nekoj zavidnoj visini), nego se i skupštinski prenosi sve manje gledaju, delom zbog zasićenja javnosti, a delom i zbog toga što, uz sav trud pojedinih poslanika, tabloidni i rijaliti momenti skupštinske debate ipak vidno zaostaju za konkurencijom iz "Farme", "Zadruge" ili "Parova". Te, i u tom smislu, po vlast ne bi bilo nikakve štete, a moglo je biti neke opšte koristi, da su skupštini dali, odnosno povratili nešto "digniteta".

Ipak, ništa od tog (ne)očekivanog se nije dogodilo. Nije došlo ni do kakvog resetovanja odnosa prema opoziciji. (Naprotiv. Napadi na sve što se na opozicionoj sceni iole mrda nastavljeni su još žešće i bešnje.) Nije se odustalo od čuvenog, za čitavu instituciju ponižavajućeg zvonca, pa čak ni od onog skandaloznog i više puta javno žigosanog podnošenja više stotina besmislenih amandmana na sopstvene zakonske predloge, ne bi li se tako opoziciji "pojelo" i uzurpiralo vreme predviđeno za raspravu u pojedinostima.

A, recimo, moglo se racionalno očekivati da će parlamentarna većina odustati makar od ovog poslednjeg – jer je em potpuno bizarno, em potpuno očigledno i, istovremeno, potpuno nebranjivo u svakoj ozbiljnoj diskusiji. Ali vraga, ne samo da nisu odustali od stare prakse, nego su se još ljuće ostrvili na svakog ko bi se usudio da im tu praksu pomene. (Tako je, na primer, i moja malenkost fasovala čak dve uzastopne opomene samo zato što sam rekao da su nastavili da podnose "fantomske" amandmane.)

SVAKI GLUMAC ZNA DA "NEMA MALIH ULOGA": Ali ovo jesenje zasedanje je ipak donelo i jedan kreativni pomak. U protekle dve godine, naime, parlamentarna degradacija i opstrukcija od strane vlasti se sastojala u: (1) već pomenutim lažnim amandmanima; (2) selektivnoj primeni poslovnika i uskraćivanju prava na reč poslanicima opozicije; (3) zakazivanju sednica po hitnom postupku, uz gomilanje bezbrojnih tačaka dnevnog reda, tako da često ni sami poslanici, a pogotovo javnost i građani u prenosu, pojma nisu imali šta je na dnevnom redu, o čemu se raspravlja i o čemu glasa; (4) namernom spuštanju nivoa rasprave, tolerisanju, pa i podsticanju nekulture, vulgarnosti, ličnih napada i uvreda svake vrste.

Sve to loše je ostalo i nastavilo se. Ali uz jednu novinu, koje nije bilo u toku ovog saziva. Naime, namerno "tanak" i siromašan dnevni red, o kojem se, tobože, ozbiljno debatuje danima i satima. Dakle, dok smo u prethodnom periodu na dnevnom redu imali – najčešće – važne, teške i ozbiljne tačke o kojima se pak uglavnom neozbiljno i zbrzano raspravljalo, sada smo dobili beskrajnu, kvaziozbiljnu i veleučenu raspravu o više-manje rutinskim i sporednim stvarima, koje bi, u principu, mogle i trebale da se usvajaju an pasan i "pod razno". Kao što su, na primer, "Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o očuvanju populacije slepih miševa u Evropi", ili "Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o očuvanju afričko-evroazijskih migratornih ptica vodenih staništa".

Ministar Trivan se zbog ovakve kvalifikacije mnogo ljuti. Iz njegovog ugla gledano, možda i s pravom. (Mada je, fakat, ako se već prvi put kao ministar ekologije pojavljuje u parlamentu, mogao pred poslanike doći i sa nekim krupnijim i sistemskijim zakonima.) Ali nije ovde stvar u tome da li mi shvatamo dovoljno značaj ekološke tematike, zaštite "migratornih ptica" i očuvanja nekoliko desetina vrsta populacije slepih miševa u Srbiji i Evropi (ok, shvatamo), već da li vlast shvata značaj očuvanja parlamentarne demokratije, institucije višestranačja i političkog pluralizma.

Svaki glumac zna da "nema malih uloga". Pa tako, valjda, misle u vladajućoj većini, nema ni "malih" i beznačajnih zakona. Ali u situaciji kada se svakog časa očekuje ulazak budžeta u skupštinsku proceduru, kada predsednik države "za kraj oktobra ili početak novembra" najavljuje amandmane za promenu Ustava, kada na dnevni red skupštine nikako ne stiže više puta tražena rasprava o Kosovu i Metohiji... U tom kontekstu i okolnostima, uz dužno poštovanje slepih miševa i migratornih ptica svih fela, petodnevno bavljenje – i još nije kraj – ovim i ovakvim dnevnim redom (uključujući i takođe nesporno povećanje sredstava u republičkom fondu za zdravstvo) ne može se razumeti drugačije nego kao (novo) zavitlavanje i još jedno zakucavanje eksera u kovčeg parlamentarizma u SNS Srbiji.

I kao još jedan dokaz da je sistem lične vladavine kakav praktikuje Aleksandar Vučić naprosto nespojiv sa samom idejom parlamentarne demokratije u bilo kom obliku.

*Autor je narodni poslanik i urednik NSPM


 

Tako je govorio Marko Atlagić

Tako je govorio Marko Atlagić

NARODNI TRIBUN: Jurišnik" Atlagić (u sredini) na skupštinskom položaju


"Pišanovići", "stanokradice", "pobegulje" i "šarlatani"


Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine Arsiću, gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću kratko o dva zakona o zaštiti životne sredine i izmeni finansijskog plana Republičkog zavoda za zdravstvo. (...)

Sergej Trifunović, zvani pišoje ili pišanović, poznat je po tome što je izjavio da će pišati po grobu predsednika Republike Srbije, gospodina Aleksandra Vučića, je svojom fondacijom "Produži život", ulagao milione prikupljene od SMS poruka i priloga građana za bolesne u slovenački privatni i investicioni fond "Ilirika" u iznosu od 15,5 miliona dinara, oročio na 14,5 meseci. Transakcijom "Ilirika" je vratila 10 miliona dinara, a 5,5 miliona dinara je isparilo, poštovani građani, pojela maca, iscurilo negde.

Dobro je što je pokrenut krivični postupak. Samo da napomenem da je to čovek koji je otišao u Hrvatsku i rekao u Zagrebu da su Srbi devedesetih godina okupirali 1/3 hrvatskih teritorija. I vrapci na grani znaju da ne možete okupirati svoje selo i svoj grad, jedino su se branili u to vreme.

Povodom zaštite životne sredine, gospodine ministre, ja sam i ranije predlagao da bi možda zakon, možda, ovo je moje razmišljanje, trebalo nositi naziv zakon o zaštiti i unapređivanju životne sredine. On je veoma važan, on je u stvari osnova našeg opstanka. Zato treba posvetiti dužnu pažnju životnoj sredini još od predškolskog vaspitanja.

Ja nameravam nekoliko rečenica reći šta vaspitno obrazovne ustanove čine i šta bi trebale činiti prilikom unapređivanja i zaštite životne sredine. Međutim, škola kao vaspitno obrazovna ustanova je jedan od najvažnijih faktora. Formiranje ekološke svesti i ekološkog vaspitanja i obrazovanja. Na to bacam akcenat na ekološkom vaspitanju i obrazovanju, jer je to osnova za unapređivanje, istinsko unapređivanje zaštite i unapređivanje životne sredine.

Moram da kažem da ovom veoma važnom problemu stranka bivšeg režima nije pridavala dužnu pažnju, već je preko svojih kadrova u liku ministra dr Olivera Dulića prala pare, odnosno otuđivala pare iz Fonda za zaštitu životne sredine. Doktor Oliver Dulić, bivši ministar bivšeg režima i predsednik Narodne skupštine Republike Srbije, je platio, citiram, bilborde sa parolom "Očistimo Srbiju" više od pola miliona evra, završen citat, izveštaj državnog revizora, a objavila "Politika" 22. 09. gospodnje 2012. godine.

Taj bivši ministar građevinarstva i prostornog planiranja, inače ortoped, je za oglašavanje, citiram, jednim dnevnim novinama platio više od pola miliona evra, završen citat, izveštaj državnog revizora, a objavila "Politika" 22. 09. gospodnje 2012. godine.

Ne samo to, taj bivši ministar građevine i prostornog planiranja, a pripadnik stranke bivšeg režima, inače ortoped, je, citiram, platio za izradu sajta "Očistimo Srbiju" 25.000 evra, završen citat, izveštaj državnog revizora, a objavila "Politika" 22. 09. gospodnje 2012. godine.

Međutim, naknadno je utvrđeno da je dr Dulić i Dulićevo ministarstvo platilo izdržavanje čak lavića na Paliću. Zato je u narodu poznat dr Oliver Dulić, zvani uzgajivač lavića na Paliću u pokušaju.

I ne samo to, njegov kolega i bivši ministar finansija i guverner NBS, bivšeg režima, Mlađan Dinkić ga je optužio u ovom visokom Domu Narodne skupštine Republike Srbije na sednici održanoj 21. i 22. 09. gospodnje 2012. godine, citiram, izrekao u ovom visokom domu, da je

Oliver Dulić iz Fonda za zaštitu životne sredine nenamenski potrošio sredstva za predizbornu kampanju Demokratske stranke i za subvencionisanje firmi, gle čuda, koje uvoze akumulatore i otpadne gume da bi ih reciklirali, završen citat.

Gospodo iz bivšeg režima, tako ste otuđivali sredstva i punili svoje džepove, a narod i državu doveli ste na ivicu bankrota.

Gospodo i uvaženi narodni poslanici, svaka škola treba sačiniti program zaštite i unapređivanja životne sredine koji mora biti sastavni deo programa rada škole. To većina škola čini, ne sve ali većina. Trenutno, ekološki sadržaji zastupljeni su od prvog do četvrtog razreda osnovne škole u dva nastavna predmeta, Svet oko nas u prvom i drugom razredu i Priroda i društvo u trećem i četvrtom razredu, a od petog do osmog razreda osnovne škole u nastavnim predmetima: fizika, hemija, biologija i geografija.

Napominjem ne samo u njima, da u svakom nastavnom predmetu u osnovnoj i srednjoj školi postoje sadržaji koje nastavnici mogu u pojedinim nastavnim jedinicama koristiti, odnosno povezati sa zaštitom ili unapređivanjem životne sredine.

U srednjoškolskom obrazovanju školuju se i zanimanja tehničar za zaštitu životne sredine u preko 20 škola u Republici Srbiji. Ekologija se predaje na nivou srednjoškolskog obrazovanja, a ekološki sadržaji pojavljuju se u okviru opšteobrazovnih nastavnih predmeta, od hemije, fizike do biologije i geografije, ali i u okviru velikog broja područja rada i obrazovanja srednjih škola.

U domenu osnovnih, specijalističkih, master i doktorskih studija na fakultetima, odnosno univerzitetima predmeti iz oblasti zaštite i unapređivanja životne sredine zastupljeni su gotovo na svim fakultetima u manjem ili većem obimu, a neki fakulteti imaju departmane, odnosno smerove za sticanje visokog obrazovanja iz ekobezbednosti i zaštite životne sredine, a postoji i Fakultet za zaštitu životne sredine.

Značajnu ulogu, dame i gospodo narodni poslanici i poštovani građani Srbije, u formiranju ekološkog obrazovanja i vaspitanja imaju nastavnici, profesori srednjih, osnovnih škola i na univerzitetima, pa i za zaštitu pojedinaca od velikog smeća koji posipaju neki opozicioni lideri saveza za propast Srbije, na čelu sa Jankom Veselinovićem, zvanim stanokradicom jer je otuđio stan u Obrovcu, Milici Bađe, u Ulici Braće Kurjakovića broj 7, inače izbeglici iz bivše Republike Srpske Krajine, da se ne bi pojavljivali tipovi u liku akademika, prof. dr Dušana Teodorovića, zvanog pobegulja, jer je za pet meseci promenio tri stranke, koji je ovih dana promenio profesiju, gle čuda, i umesto profesora i akademika u analitičara, analitičar šarlatan koji zna jedino da pljuje i vređa stručne i odgovorne pojedince pa i neke političare i državnike.

Preporučujem uvaženom akademiku i profesoru iliti analitičaru šarlatanu da sve bljuvotine koje je izrekao o SNS, narodnim poslanicima SNS, predsedniku države i predsedniku SNS, gospodinu Aleksandru Vučiću, Srbima na KiM, Univerzitetu u Kosovskoj Mitrovici, uokviri i stavi u svoju dnevnu sobu da se podseća na domete svoje civilizacijske, naučne i demokratske misli i ubroji ih u svoje naučne radove, ako ne kao akademik, onda kao političar i analitičar šarlatan. Hvala.

Narodna skupština, petak 5. oktobar, 2018
foto: tanja valič / tanjug


POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net