fotografije: dragan cvetićanin

Na licu mesta – Protestni skup "Reci ne za MHE" u Pirotu >

Bitka za reke

"Srbijo, čuvaj svoje reke!", "Hoću reku, neću cevi!", "Ne damo ni kap!", "Vodu na slobodu!", "Zločin nad prirodom!", "Biznis hoće Staru planinu da pretvori u pustinju!", "Nije vam to mama kupila!", bili su neki od transparenata na protestu protiv izgradnje malih hidrocentrala (MHE) na Staroj planini koji je u nedelju 2. septembra održan u Pirotu

Od optimistički najavljenih pet hiljada ljudi, na skupu se pojavilo nešto više od hiljadu. Oni su srčano skandirali, zviždali i mahali transparentima zahtevajući obustavljanje gradnje mini-hidrocentrala (MHE) na Staroj planini. Činilo se da većina građana jeste svesna ekološke štete koja bi nastala, ali ne i da bi povrh toga plaćali skuplju struju dobijenu iz spornih mini-hidrocentrala.

Naime, struju dobijenu iz obnovljivih izvora energije (tzv. "zelenu" struju) povlašćeni proizvođači električne energije prodaju Elektroprivredi Srbije za 2,5 puta veću cenu nego što je srednja cena kilovata električne energije u Srbiji. Zagarantovana prodajna cena za povlašćene proizvođače električne energije je 12,6 c€/KWh. Građani trenutno za zelenu struju plaćaju EPS-u komercijalnu cenu koja u proseku iznosi 6,5 c€/KWh.

Srbija je kao potpisnica ugovora o osnivanju Energetske zajednice zemalja jugoistočne Evrope i Evropske unije u obavezi da do 2020. iz obnovljivih izvora podmiruje 27 odsto svojih potreba za električnom energijom.

U nedelju posle podne pokret "Odbranimo reke Stare planine" poslao je sa Trga pirotskih oslobodilaca u Pirotu jasnu poruku da građani neće ustuknuti pred privatnim investitorima i dozvoliti žrtvovanje prirode zarad kapitala.

AVGUST U ZNAKU PROTESTA: Prvu veliku akciju aktivisti su sproveli pre dve nedelje kada je grupa građana "oslobodila" Rudinjsku reku, pritoku Toplodolske reke, na kojoj od početka avgusta traju radovi. Policija je te subote bila na licu mesta i zamolila građane da odustanu od kopanja kanala kojim bi reka bila vraćena u korito, tj. da ne ometaju radove. Posle mirnih pregovora reka je ponovo potekla, a niko nije uhapšen.

Aktivisti kažu da su i nadalje spremni da fizički sprečavaju radove. "Spremni smo da idemo na lokacije i svaki pokušaj gradnje sprečimo odgovarajućim metodama", poručuju aktivisti pokreta "Odbranimo reke Stare planine" Aleksandar Jovanović Ćuta i Dušan Bodiroga. Pre tri nedelje je pokret, koji broji nešto više od 60.000 ljudi, uputio odgovarajuću peticiju UNESCO-u, ali odgovor još nisu dobili.

"Ako dovoljno veliki broj ljudi dovoljno čvrsto reši da se nešto ne desi, to se neće desiti", kaže aktivista Nikola Đorđević iz Pirota. "Zanimljivo je rastuće interesovanje u Pirotu i šire. Sada se ljudi vrate par koraka kada ugledaju letak o rekama, hoće da pokažu letke komšijama i slično."

Aleksandar Jovanović Ćuta kaže da su dosadašnji pritisci na aktiviste bili beznačajni. "Nema razloga da se plašimo bilo čega jer branimo interese i zakone Srbije", dodaje Bodiroga.

GUBITAK NADLEŽNOSTI: U subotu uveče u protestnom štabu se okupilo dvadesetak aktivista kako bi utvrdili sve detalje pred sutrašnji protest. Iako napeti, aktivisti razgovaraju pažljivo slušajući jedni druge, mere argumente, traže najbolju opciju. U maloj prostoriji krcatoj uzbuđenim i pričljivim ljudima vlada duh podrške i zajedništva. Jedna devojka na zglobu desne ruke ima tetovažu sa zaštitnim znakom protesta – tri planine sa kapljicom vode.

"Opštinske vlasti zahtevale su da skup ne bude politizovan jer se plaše da neko ne iskoristi protest da ih politički podriva. Reakcije opštine su dosta mlake, a mi sumnjamo da je to zbog bojazni da će im biti narušena politička reputacija", kaže Aleksandar Panić iz organizacije protesta.

On objašnjava da već vrše pritisak na aktiviste preko svojih novinara i trude se da stvore utisak da demonstranti ometaju dobru investiciju. Protestne šetnje nije bilo, kako kažu aktivisti, na insistiranje policije kako bi se izbegli "tehnički problemi sa saobraćajem". Aktivisti su takođe upozoreni da ne kreću ka zgradi Gradske uprave koja je u glavnoj ulici.

"Među našim glavnim zahtevima je eliminacija MHE iz prostornog plana Opštine Pirot", kaže za "Vreme" Panić. Dodaje da se gradska uprava sada krije iza nenadležnosti, iako je 2008. godine aktivno učestvovala u izradi Katastra malih hidroelektrana na Staroj planini, i zaključuje: "Promenom Prostornog plana za Pirot 2011. godine opština je izgubila ingerencije nad najvećim delom teritorija. Apelujemo na građansku, moralnu i ljudsku dužnost lokalnih čelnika da podrže svoje građane, naročito zato što su učestvovali u izradi pomenutog Katastra i izgubili ingerencije nad lokacijama predviđenim za gradnju."

MINISTARSTVO PROTIV INVESTITORA: Pred protest su u Pirot stigli autobusi iz Beograda, Trstenika, Zaječara, Babušnice i Novog Sada. Nekolicina građana došla je sopstvenim prevozom da bi izrazila neslaganje sa nastavkom gradnje hidrocentrala na Staroj planini. Nakon nedeljnog ručka građani su počeli da se okupljaju na Trgu pirotskih oslobodilaca, među njima i bebe i deca, penzioneri koji su mahom sa klupa i iz kafića koji gledaju na trg pratili dešavanja.

Okupljenima se prvi obratio Aleksandar Panić ispred pokreta "Odbranimo reke Stare planine" i poželeo dobrodošlicu na "prvi Ekološki skup Srbije". Poručio je da će se kroz komunikaciju sa institucijama, ali i na sve druge građanima dostupne načine, boriti za očuvanje životne sredine i pokušati da stanu na put štetnim investicijama, pogotovu onim u zaštićenim područjima.

Na skupu su osim lokalnih aktivista govorili dekan Šumarskog fakulteta prof. dr Ratko Ristić, profesor Biološkog fakulteta u Beogradu Predrag Simonović, direktor WWF Deni Porej, aktivistkinja iz Jošaničke Banje na Kopaoniku koja je pretrpela štetu zbog izgradnje MHE Jelena Drmanac, ispred grupe biologa Univerziteta u Novom Sadu koja je pre deset godina osnovala prvi ekološki kamp na Staroj planini sa bazom u selu Temska Marko Šćiban, kao i fudbalski trener Zoran Đorđević, o kojem je snimljen BBC dokumentarac Trener Zoran i njegovi afrički tigrovi.

Ratko Ristić je u svom obraćanju istakao da je koncepcija gradnje mini-hidroelektrana pogrešan pristup u obezbeđivanju energije iz obnovljivih izvora. "To su objekti koji donose malo u energetskom bilansu, a proizvode nemerljivu ekološku štetu. Takvi projekti održavaju se novcem svih građana Srbije", istakao je Ristić i dodao da građani treba da imaju na umu da su određene državne institucije spremne da idu daleko kako bi omogućile sprovođenje ovakvih projekata.

"Živimo u zemlji u kojoj je Ministarstvo zaštite životne sredine izgubilo na sudu od investitora koji ga je tužio za povlačenje saglasnosti na Studiju procene o uticaju na životnu sredinu za izgradnju MHE Pakleštica na Staroj planini, o čemu je presudio Upravni sud", rekao je Ristić i pozvao građane da budu istrajni u borbi za prirodu.

U pisanom odgovoru iz Ministarstva zaštite životne sredine ocenjeno je da male hidroelektrane direktno ugrožavaju rečne ekosisteme i živi svet u njima, kao i ukupnu očuvanost prirodnih predela. "Proizvodnja energije iz obnovljivih izvora je važna, ali se takva energija ne može uvek smatrati ‘zelenom’ jer udeo energije koja se dobija iz ovih obnovljivih izvora u ukupnoj proizvodnji električne energije u Srbiji nije u skladu sa štetnim uticajem i promenama koje vrše u zaštićenim područjima", kažu iz Ministarstva. "Stoga nam je dragocena podrška civilnog sektora i javnosti kako bismo sačuvali i unapredili životnu sredinu za nas i buduće generacije."

DOBICI I GUBICI: Inženjer elektrotehnike iz Niša Goran Tokić objašnjava kako izgleda proces izgradnje male hidrocentrale i u kolikoj meri bi njihova izgradnja na planinskim rekama uopšte mogla da zadovolji potrebe za strujom. On kaže da se prvo gradi mala brana, obično ne viša od pet metara. Na toj brani se pravi "jezerce" koje je u stvari "vodozahvat". Sa dna vodozahvata kreće cev koja u dužini od nekoliko kilometara ide niz reku. "Pomoću vodozahvata se, dakle, voda iz reke skreće u cev", kaže Tokić. Na račun visinskog pada te cevi, koji na dužini od dva do četiri kilometra može da bude i preko 100 metara, dobija se pritisak vodenog stuba koji pokreće turbine u kojima se proizvodi "zelena" struja.

"Glavni problem je u količini vode", kaže Tokić. "Ako bi se skrenula manja količina vode, ne bi bilo ekološke katastrofe. Međutim, u praksi se skreće 90–100 odsto vode i tako imamo katastrofu."

Dodaje da na planinskim rekama varira količina vode tokom godine – u proleće je protok deset metara kubnih, a leti jedan metar kubni. "Trenutno se koristi 95 odsto letnjeg minimuma. Ako bi se proizvodnja struje uredila da se može koristiti samo prolećni maksimum vode, to jest samo kada rekom teče više od pet metara kubnih, cela ova priča bila bi donekle prihvatljiva", zaključuje Tokić.

"Ovo je totalno ludilo", kaže učesnik protesta Batica iz Pirota. "Bez vode i kiseonika nema života. Ja sam u ovo ušao iz lične zgranutosti, ne mogu da verujem šta neki hoće da urade sa našom Starom planinom. Kao građanin, smatram da imam obavezu da se takvom ludilu suprotstavim."


 

Zahtevi protesta

Predsedniku Republike Srbije, Vladi i predsednici Vlade, Skupštini Republike Srbije:

1. Zahtev da se pristupi preispitivanju Prostornih planova sa lokacijama MHE i izbacivanju pomenutih lokacija iz zaštićenih područja, te izmeni Zakona o prostornom planiranju, Zakona o zaštiti prirode, te da se uvede moratorijum na izdavanje bilo kakvih dozvola investitorima u MHE, kao i da se momentalno zaustave svi započeti radovi na objektima pomenutog tipa.

Gradonačelniku Pirota, Skupštini grada Pirota i Gradskom veću:

2. Zahtev da kao institucije nadležne za zaštitu interesa građana Pirota stanu iza tih interesa i to ne samo deklarativno, te da pokrenu sva raspoloživa sredstva institucija u kojima su privremeno uposleni i da se zajedno sa građanskom inicijativom založe za ostvarivanje ciljeva pod rednim brojem 1.

Predsedniku Republike Srbije:

3. Tražimo da predsednik Republike Srbije primi predstavnike Ekološkog pokreta Srbije koji je nastao u Pirotu, na današnji dan i na ovom skupu. Razlog su isti ciljevi koji se ogledaju u zaštiti ustavnosti i zakonitosti Srbije koje ovaj pokret svojim aktivnostima već duže vreme usamljen štiti.


POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net