fotografije: d. todorović
JEDNOM REČJU SAJAM: Šljivko, Šljivka;...

Osečina – Jubilarni, 13. Sajam šljiva >

Dva metra pesme

Voditelj završno reče da su njegovi od obližnje Gole glave, da uživa na bini, pa reče gologlavu misao, kojom je, kod organizatora, konkurisao za dupli honorar: Ja se nadam da će "Vreme" sve najgore o nama napisati, ali, mi se radujemo da će svi drugi mediji pohvaliti manifestaciju

Kad se stigne u Osečinu, ne može se omaši zgrada opštine, koja na sredini puta Valjevo – Loznica. Do ulaza crvena itison staza, na jarboli tri zastave, nekoliko saksija sa zimzeleno rastinje, preko nekoliko devojaka u tesne pantalone na štiklice, koje zadužene za doček gostiju. Levo od zgrade opštine prizemna kuća dede ministra policije i doktora Nebojše Stefanovića, dijagonalno, preko ulice – puta, u izlogu SNS zastava i devet slika Vučić gospodina.

BURE U BURETU: Posle desnog skretanja "Etno dvorište" gde, pod veliki beli šator, izložba tradicionalnih proizvoda. Reporteru se odmah dogodi narodni pesnik i zdravičar Zoran Ninić, koji objasni da, kao čovek i pravoslavac, ne učestvuje u takmičenju zdravičara, jer, po tradiciji, žena nikad nije držala zdravicu. Samo ima kaže: Gde zdravicu drže žene/ tamo više nema mene!

Reporter uze izbroji šta sve ima, med, ćilimi, flaše rakije sa šajkača zatvarači, pa štand sa šajkače, crne i u boji, za muškinje i ženskinje. Uto, pozvaše na otvaranje, javi se nakarminisano žensko u beloj čipkanoj haljini, Poštovani učesnici, želim vam toplu dobrodošlicu... u cilju podsticanja narodnog stvaralaštva, 13. put "Zlatne ruke" i stari zanati, poželimo dobrodošlicu jednim aplauzom... Pa zatraži da se, još jednim aplauzom, pozdrave Šljivko i Šljivka, maskote Sajma, koje su stajale s obe strane nje.

...Canetovi rezervoari;...

Dalje, posle još jednog levog skretanja, ukaza se tabla "Osečina Sajam šljiva", info-pult, gde se upravo prijavi bračni par Pavlović, koji iz inozemstva dolazi u zavičaj da snima dokumentarne filmove o naša tradicija. Pavlovići odmah uključiše kameru, lično gospodin Cane namesti plavu zastavu sa natpisom "Cane – okovi za kace i rezervoari", i uze da se namešta ispred rasečene velike crne kace u kojoj su bili sto i stolice.

Novinar, na ulazu u izložbenu halu, bi srdačno pozdravljen od tradicionalno gologlavog voditelja, koji imađaše crvenu kravatu, te uđe vidi šta ima unutra. Unutra sve bilo na svom mestu, prvo pa šljive, pa Mačkat slanina, staklići i burići, suve jabuke i baklave, rakija u fleše i baloni, med i medovača, kupinovo vino, borovnica, slatko od šljiva, rakija "Radovača", šljive požegače, šljive stenlejke, pa suve šljive, pa šljivani kolači u obliku srca, pa šjlivani kolači na kojima ispisano "Sajam šljiva"...

Reporter stane odmori kod jednog štanda, odbi rakiju, odbi šljivani kolač, Zlatomir Tešanović, iz Gornjeg Crniljeva, uze veli da cena šljive nikakva, radili, ulagali, sve džaba, puno otišlo u rakiju, neko suši, šljiva otišla po 12 dinara, sad kad nestaje izašla na 15, može da bude i sto dinara, kad šljive više nema. Ima ogromno voće, rodilo, prekršilo, ali sve labavo, sve otišlo džabe...

Novinar uze ubeleži još šljiva, tegli i teglica, šljivane kolače u obliku srca na kojima pisalo "Plavo blago", kad upisa i knedle od šljiva, nabasa na Dumanovića, koji iz sela Osečina. Odma pređe na stvar, ima izum, bure u buretu, uze pokazuje, u malom buretu vino, a u buretu u kome je bure sa vinom je rakija. Sa jedne strane slavina na koju toči vino, na drugoj strani izlazi rakija. Pravi buriće, velike i male, samo hrast i dud, dobro mu ide, ali, na sajmu slabo šta proda.

Tradicionalni voditelj je ispred izložbene hale najavljivao otvaranje za 13 časova, Cane se već presvuk’o u svečanu košulju, spremno dežur’o kod velike presečene kace. Reporter svrati do "Posela kod lampeka", gde se pekla rakija, kuvao džem u kazanu. Grupa pevača je bila na "Jovane, Jovo, jedini sine"... pređoše na numeru "U subotu, aj, aj, aj"... gospodin Pavlović, sa veženom torbicom na kojoj pisalo "Razgovori pored puta", je sve snimao.

...sitan vez na tezgi

ŠLJIVA JE NAŠA SREĆA: U kadar uđe čovek sa majicom na kojoj je, napred i odzada, pisalo "Šljiva je naša sreća". Predstavi se, M. Marić, što je pisalo i na majici, doš’o iz Kosjerića, piše pesme o šljivi. Napis’o dva i po metra, na čuđenje slušaoca, pusti iz ruke savijutak, razmota se, tačno dva i po metra, krenu: Šljiva je naša sreća, duša, veselica, ponos, uzdanica... Ispod nje se ratovalo, bolovalo... šljivu je digo do najviših visina naše države. Nastavi da je šljiva ranka mnogo slatka, dade podatak da je sve o šljivi, dva i po metra, pod pečatom, poslo ministru Nedimoviću, i drugima u vladi, sad će ministra da podseti, da li je dobio, posl’o pod pečatom...

Jopet se javi voditelj tradicionalni, pripremaju program, do otvaranja 20 minuta, zatraži "muziku iz studija". U sve upade stariji čovek sa kačketom, on je "Čika Slavko iz Družetića", Vučić mu uradio tri kilometra asfalta, i most od 22,5 metara, svaka mu čast, a što se tiče seljaka, to nema veze sa Vučićem, ministar samo priča, ništa ne daje. Samo što reče da ima nešto da kaže ministru, eto ministra, bez kravate, kanda nije poš’o u šljive.

Čika Slavko iz Družetića odm’ krenu na ministra Nedimovića, predstavi se, da mu Vučić uradio most od 22,5 metara, izvadi artiju, ima subvenciju, nisu mu platili, samo kažu, u obračunu je. Ministar sugerisa saradnici da mu uzme broj, i reši problem, čika Slavko iz Družetića nastavi: Gde je predsednik, trebo je opet da dođe, da vidi u kakvom smo statusu. Pa još nastavi, ne dajte mu da potpiše za Kosovo, to je propast, ministar odgovori da je to božja volja, na šta Slavko povika, Kakva božja volja, nema potpisa! Ministar podseti saradnicu da mu uzme broj telefona, čika Slavko se primiri, Svaka čast, to je ministar, pohvaliću vas kod Vučića!

Uto nakarminisana, u cvetnoj ‘aljini, voditeljka namesti kosu, voditelj sa crvenom kravatom pogleda u sat, javi se ženski hor sa himnom. Pa mlada i dekoltirana voditeljka reče, Dobar dan, i dobro došli na 13. Sajam šljiva u Osečini, pa iskusni voditelj nastavi, Zemlja Srbija je oduvek bila poznata po šljivi... Pozva prvog čoveka opštine Osečina, SNS gospodina Dragana Aleksića, koji stade na kant prema mikrofonu, otvori braon fasciklu, uze čita, Poštovani ministre Nedimoviću, poštovani državni sekretari, pomoćnici ministra, predsednici i predstavnici opština ... po 13. put uveravamo se da je naš put plodan, kako proizvođača, tako i opštine...

Najaviše ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, javi se ministar Nedimović, Poštovani prijatelji, poštovani predsedniče, poštovaoci šljive, šta da vam kažem, neću pričati o šljivi, ona nas je sačuvala ... bez prave prerađivačke industrije nema ništa, kao što su rešili "Mitros" i Šid, prelaze na sektor voćarstva, na redu su "Budimka" i "Srbijanka" iz Valjeva... nekad je cena manja, nekad veća, prošle godine dobre cene, ove godine loše, trude se da ljudi budu zadovoljni...

Tradicionalni voditelj lično čestita ministru za sav trud, predsednik opštine predade ministru korpu proizvoda, plus bukliju sa rakijom. U svečanoj košulji Cane, od svoje rasečene kace, viknu, Živeli, ministre, voditelj završno reče da su njegovi od obližnje Gole glave, da uživa na bini, pa reče gologlavu misao, kojom je, kod organizatora, konkurisao za dupli honorar: Ja se nadam da će "Vreme" sve najgore o nama napisati, ali, mi se radujemo da će svi drugi mediji pohvaliti manifestaciju.

Pa voditelj sve na bini pozva na zajedničko fotografisanje, što će biti divna poruka, nakon čega, sa ministrom na čelu, sve uđe u izložbenu halu. Krenuše u obilazak, od štanda do štanda, od šljive do šljive, SNS predsednik opštine upravi ministra na "Našeg odbornika". Susretoše se ministar i Naš odbornik, u svemu se složiše, da je dobro, i da će biti bolje.

Ministar nastavi da tabana od šljive do šljive, u halu pripustiše maskote Šljivka i Šljivke, na drugom kraju hale Nedimoviću se dogodi narodni pesnik Ninić. Baš kod bureta u buretu razleže se poezija, Ninić uze deklamuje ministru: Od čučavca, pa sve do lampeka/ naše blago ostaće doveka/ šljivo plava, ti Srbiju braniš/ šljivo plava ti Srbiju hraniš/ od postanka, do današnjeg dana/ u pesmi si opevana... Završi: Šljivo plava, voće najmilije/ ti si blago zemlje Srbije! Oduševljeni ministar upita, ima li šta o šljivi i razvodu braka, pesnik odgovori da ima i to, sve pesme posl’o Vučiću, nije mu odgovorio.

Onda bila konferencija za štampu, dok sve bilo u pripreme jedan od čelnika Osečine sugerisa novinaru koji lepo izveštava o manifestaciji da pita nešto pametno, da svi imaju vajde. No, ministar je, i bez pametnih pitanja bio pametan, i sve reko da svi imaju vajde od toga: Šljiva je jedna od najvažnijih voćarskih kultura u Srbiji, mnoge generacije su živele od šljive. Ove godine ima dosta šljive!


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net