Slučaj »Južne vesti« >

Zašto da platimo kad nismo krivi

U slučaju "Južnih vesti" ne radi se ni o prekršaju, ni o poreskom dugu, već o klasičnom primeru (zlo)upotrebe državnih institucija za gušenje medija koji profesionalno i slobodno rade svoj posao. Radi se o demonstraciji sile i, naravno, o onome što intenzivno živimo poslednjih godina – privatizaciji države

Za "Vreme" iz Niša

Sajt "Južnih vesti": https://www.juznevesti.com/

"Pa dobro, znaš da Poreska svakom uvek iščačka nešto. Platite to i gotovo. Je l’ treba da skupljamo pare?" – tako su me ovih dana pozdravljali mnogi po niškim ulicama i sokacima, vođeni vešću da su inspektori niške filijale Poreske uprave "Južnim vestima", mediju u kojem radim, pronašli izmišljeni prekršaj i nakalemili izmišljeni poreski dug.

Pitam se dokle ćemo da se mirimo sa tim da svakom ko se bavi nekim biznisom u ovoj zemlji inspektori "moraju nešto da iščačkaju", iako je on, kao u našem slučaju, uredno vodio knjige i državi plaćao dažbine? Druga stvar je: zašto da platimo kad nismo krivi?

Treće i najvažnije je da se u slučaju "Južnih vesti" ne radi ni o prekršaju, ni o poreskom dugu, već o klasičnom primeru (zlo)upotrebe državnih institucija za gušenje medija koji profesionalno i slobodno rade svoj posao. Koji nisu "pod šapom" vlasti, već su joj "trn u oku". Ovde se radi o potencijalnom uspostavljanju mehanizma za kontrolu, gašenje i gušenje "neposlušnih" medija. Radi se o demonstraciji sile i, naravno, o onome što intenzivno živimo poslednjih godina – privatizaciji države. Taj mehanizam može da se primeni na bilo koji medij koji nema prijavljenog glavnog i odgovornog urednika na stalnom radu (na šta ih zakon i ne obavezuje), a takvih u Srbiji nije malo. Inspektori onda incestno uredbu za javni sektor primene na privatni medij i dolazimo u situaciju da mnogi, pre svega mali mediji plaćanjem izmišljenih poreskih dugovanja moraju da stavljaju katance na svoja vrata.

NEMA MIRENJA: Zato sam svima zahvaljivao na želji da finansijski pomognu i objašnjavao da ne možemo baš uvek da se mirimo sa "iščačkavanjem" inspektora, a posebno pojašnjavao da ovo nije borba za "Južne vesti", već za sve ostale medije koji bi već sutra mogli da proživljavaju isto, samo zato što žele odgovorno da rade svoj posao.

Nezavisne institucije su već postale misaona imenica. Etika ili moral u društvu, a posebno kod javnih zvaničnika, ne postoje. Na važnim funkcijama su uglavnom karijeristi, poltroni i poslušnici, a ideologija i javni interes kao osnov političkog delovanja su bajka. Zato smo i došli do privatizacije države, do situacije da se inspekcije koriste za obračun sa nepodobnima.

Komentarišući ono što je poslednjih meseci snašlo "Južne vesti", novinarka Tamara Skrozza je, između ostalog, rekla: "Mislim da je sudbina koja čeka lokalne medije mnogo gora od one koju preživljavaju ‘Južne vesti’. One se makar bore uz ‘galamu’, kakvu-takvu reakciju domaće i međunarodne javnosti. Ostali će umirati u tišini, u najgorim mukama, bez ikakve pomoći."

Ta tišina će nakon toga postati mrak u kojem niko više neće moći da vidi, ali ni da čuje ništa što ne prođe filter vlasti, nekog svemoćnog cenzora, koji pored toga što mnogo čita, a malo spava, određuje i najvažnije društvene teme. Građani, ionako već pognutih glava, ostaće u mraku i strahu sa zatvorenim očima i gomilom problema.

ŠTA SU IŠČAČKALI: Poreske kontrole "Južnih vesti", u poslednjem naletu, trajale su više od pola godine. Dve kontrole su se odvijale paralelno u početku, što je svojevrsni presedan. Tokom samog postupka, inspektor koji je pokrenuo kontrolu je neke od ugovora između "Južnih vesti" i Delegacije EU, OEBS-a, ambasada i međunarodnih organizacija pokazivao članovima porodica vlasnika nekih od poslovnih partnera "Južnih vesti", predstavljajući to kao navodni dokaz da taj medij "finansiraju strane obaveštajne službe" i plasirajući slične priče sada već ustaljenog folklora vlasti za obračun sa onim medijima i pojedincima koji im nisu po volji. Naložio je kontrolu i u desetak firmi koje sarađuju sa "Južnim vestima", a do novinara su stizala i svedočanstva ljudi da su ga tih dana viđali po niškim kafanama sa kojekakvim likovima iz bezbednosnih službi. Ali ko zna, možda je to bilo samo redovno druženje ili slučajnost.

Bilo kako bilo, on je u jednom trenutku instantno skinut sa slučaja, a kontrolu su preuzele dve nove inspektorke koje su nakon dve poslednje nedelje pakla za administraciju "Južnih vesti" i partnere, i preko 5000 iskopiranih papira, donele zapisnik na 101 strani u kojem zaključuju da "Južne vesti" od svog osnivanja nisu načinile nijedan prekršaj. Isti je zaključak bio i u zapisnicima iz kontrola svih partnerskih firmi koje su zajednički izgurale golgotu. Međutim, pomenute inspektorke su tokom kontrole "utvrdile" i da glavni i odgovorni urednik Predrag Blagojević nije bio u stalnom radnom odnosu u "Južnim vestima", ali da već 18 godina jeste u svojoj privatnoj firmi, čije su poslovanje takođe proveravale. I pored tvrdnji i samog Blagojevića i direktora "Južnih vesti" Vitomira Ognjanovića da nijedan zakon ne obavezuje glavnog urednika da bude prijavljen "za stalno" u mediju, kao i da je nelogično da u dve firme bude istovremeno prijavljen sa punim radnim vremenom, jer bi ispalo da radi najmanje 16 sati dnevno, inspektorke su tu ipak videle problem.

U zakonima iz njihovog resora (pretežno finansijskim) nisu našle utemeljenje da to i ozvaniče, pa su se pozvale na Zakon o javnom informisanju, pritom ne navodeći tačno na koji član, i zaključile da glavni urednik mora da bude stalno zaposlen u mediju. Obrazlažući svoj stav, inspektorke su se pozvale i na Uredbu Vlade Srbije "Katalog radnih mesta u javnim službama i drugim organizacijama u javnom sektoru", kojom se, kako na početku i piše, definiše isključivo rad institucija "koje je osnovala Republika Srbija, Autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave".

Tako su na osnovu preciznog spiska obaveza glavnog urednika državnog medija, inspektorke zaključile da sve to mora da obavlja i urednik u privatnom mediju. A kako je, po njihovom mišljenju, za ispunjenje svih obaveza uredniku potrebno puno radno vreme, samim tim on mora da bude u stalnom radnom odnosu. Ovaj zaključak bio je dovoljan Poreskoj upravi da obračuna "Južnim vestima" poreze i doprinose za glavnog urednika od osnivanja medija 2010. godine, što sa obračunatim kamatama predstavlja milionsku cifru. Pošto su u rekordno kratkim rokovima odbili sve žalbe na svoj rad, a pritom i odbili da prinudnu naplatu odlože do konačne sudske presude po tužbi "Južnih vesti", pokrenuta je procedura prinudne naplate.

BEZ ZAKONSKOG UTEMELJENJA: Da ovakav zaključak inspekcije "ne pije vodu" utvrdili su i stručnjaci Transparentnosti Srbija, uz komentar da su poreski inspektori u kontroli "Južnih vesti" načinili grube propuste. "Nijednim zakonom nije predviđena obaveza medija da imaju u radnom odnosu glavnog i odgovornog urednika, sa punim ili nepunim radnim vremenom. Drugo, poslovi glavnog urednika u rešenju Poreske uprave su utvrđeni na osnovu Kataloga radnih mesta u javnim službama i drugim organizacijama u javnom sektoru, dokumenta koji se očigledno ne primenjuje na privatne medije", kažu iz Transparentnosti.

Na sličan način su, upravo nakon konstantnih pritisaka Poreske uprave, posle 23 godine ugašene "Vranjske", jedan od najnagrađivanijih medija u Srbiji. Ovom mediju dugo nije isplaćen novac iz gradskog budžeta namenjen javnom informisanju. Nakon što su "Vranjske" pravdu potražile na sudu, u redakciju su jedna za drugom stizale razne inspekcije. Katanac je na "Vranjske" stavljen u septembru 2017. To samo znači da, ukoliko vlast pikira neki medij kao za njih problematičan, vrlo lako može da podigne eskadrilu državnih institucija na njega, a inspektori će se, kao egezekutori, potruditi da ispune zacrtanu misiju – iščačkati nešto po svaku cenu. Sada, preko slučaja "Južnih vesti", imaju i recept.

Na zaključke inspekcije u vezi sa "Južnim vestima" reagovala su i novinarska udruženja. NUNS, NDNV i AOM to vide kao zloupotrebu poreske inspekcije i pritisak na medij, dok UNS sumnja u zakonitost rada Poreske uprave.

ŠTA DALJE: Nakon što smo kompletnu priču izneli u javnost i čvrsto i činjenično stali iza toga da nikakav prekršaj nismo napravili i da nam se na teret stavlja izmišljeno dugovanje, i pored upozorenja pred prinudnu naplatu, novac još nije skinut sa računa firme. U međuvremenu su zvali telefonom iz Uprave prihoda i rekli da će sa skidanjem para "malo da sačekaju".

To samo potvrđuje priče o privatizaciji države i nepostojanju institucija ili njihovom postojanju za lične obračune i disciplinovanje, što mu dođe isto. "Južne vesti" koriste i koristiće sva pravna sredstva u ovom slučaju. Predmet je sada pred Upravnim sudom, a što se nas tiče, u zavisnosti od presude i njenog obrazloženja, spremni smo da idemo i "do Strazbura". Odluka suda neće biti važna samo za nas, već za čitavu profesiju, na kraju i za građane. Ponavljam da ovo nije samo borba za "Južne vesti", već za sve medije koji bi da se profesionalno bave novinarstvom i koji bi zbog toga mogli da dođu u sličnu situaciju.

Na kraju, slobodno novinarstvo je važno jer, kako kaže naš slogan: građani imaju pravo da znaju.

Autor je zamenik glavnog i odgovornog urednika "Južnih vesti"


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net