foto: ivan aleksić

Prestonica kulture >

Jedinstvena slika različitosti

Stvaranje kulture kao načina života cilj je kome teži Fondacija "Novi Sad 2021", a projekat "Kaleidoskop" jedan je od puteva ka ostvarenju tog cilja

Ispred Češkog magacina u Novom Sadu, u takozvanoj Kineskoj četvrti, za subotu 25. avgusta zakazan je multimedijalni performans uz video-mapiranje pomenutog prostora. O čemu je zapravo reč?

Kraj avgusta i septembar bogati su kulturnim dešavanjima, pa je upravo to bio razlog da Fondacija "Novi Sad 2021. – evropska prestonica kulture" izabere taj period za mapiranje kulturnih dešavanja u gradu, u okviru svog projekta "Kaleidoskop".

Bio je to povod za razgovor sa Nemanjom Milenković, direktorom ove Fondacije, koji kaže da je "Kaleidoskop" svakako daleko više od mapiranja kulturnih dešavanja u gradu.

"VREME": Kažete da "Kaleidoskop" nije ni platforma ni projekat, nego način življenja. Molim vas objasnite.

NEMANJA MILENKOVIĆ: "Kaleidoskop" je delo zajedničkog kreiranja prostora i programa kulture, kojim se kroz različite umetnosti predstavlja jedinstvena slika različitosti i raznolikosti Novog Sada. Otuda, "Kaleidoskop" je delo kulture zajedništva koji u poslednjim danima leta predstavlja više od 1000 umetnika u 400 programa na 80 lokacija, a u saradnji sa više od 60 organizacija.

To je svakako najvidljiviji deo onoga što čini "Kaleidoskop kulture". Ipak, njegov značaj i jedinstvenost su u tome što on nastaje i traje tokom cele godine i što su u njegovom kreiranju uključeni ne samo umetnici, ustanove kulture, nevladine organizacije, već i građani i publika. Započevši ovaj proces još prošle godine, u kome je svako aktivan stvaralac kulture a ne samo pasivan posmatrač, verujemo da za četiri godine možemo da utemeljimo uverenje da je kultura način života.

"Kaleidoskop" podrazumeva i mapiranje kulturnih dešavanja u Novom Sadu od kraja avgusta do kraja septembra. Zašto je mapiranje važno?

Mapiranje, kao i povezivanje svih gorenavedenih aktera, samo je jedan deo u procesu stvaranja dela koji smo nazvali "Kaleidoskop kulture".

Fondacija "Novi Sad 2021. – evropska prestonica kulture", u skladu sa svojim pobedničkim sloganom "za nove mostove" (4 new bridges), simbolički i jeste most koji sve to povezuje: organizaciono, umetnički, programski i promotivno, i to kroz četiri ključne faze projekta: osmišljavajući i stvarajući nova mesta u gradu, Novosađani stvaraju i prostore za predstavljanje budućih kulturno-umetničkih programa; gostovanjem inostranih umetnika, a u saradnji sa lokalnom kulturno-umetničkom scenom, kreiraju se programi koji će biti predstavljeni na novim mestima; programi se na novim mestima, širom Novog Sada, kako u centru tako i na obodima grada, predstavljaju najširoj publici; publika ocenjuje programe dajući svoje pohvale, kritike, sugestije i predloge na osnovu kojih se kreiraju, za narednu godinu, novi programi.

Dakle, samo sveobuhvatan pristup daje jedinstven rezultat za jedno ovako složeno delo kulture zajedništva.

Ovo je takođe platforma u kojoj su sarađivala tri sektora: gradska i pokrajinska uprava za kulturu i nevladin sektor. Kako je to funkcionisalo i na koji način je otvorilo vrata za buduće saradnje?

I pre i tokom pripreme "Kaleidoskopa", Fondacija "Novi Sad 2021" je od osnivanja vršila i ulogu medijatora, kao poveznica između javnog i nevladinog sektora, gradskih uprava i službi. I to je logičan sled stvari. Ispostavilo se da je kulturnom sistemu grada i trebalo takvo telo koje može da posreduje u različitim procesima, koji se neretko mimoilaze, ne prepoznaju, a imaju identične ili bar slične ciljeve. Metaforički rečeno, Fondacija je most koji povezuje dve obale. Obale koje se vide, ali se nikada ne povezuju – zato suštinski i ne razumeju, pa i ne prihvataju.

Upravo je analiza projekata koji su dobili sredstva od Grada i Pokrajine omogućila još jasniji uvid u potencijale ujedinjavanja aktivnosti. Primera radi, veliki događaj – Korzo, sinergija je i ujedinjavanje resursa Vojvođanskog simfonijskog orkestra, Muzičke omladine Novog Sada, Fonda za unapređenje vokalne umetnosti mladih "Melanija Bugarinović i ćerke Mirjane Kalinović – Kalin" i udruženja Valmaro Trio. Fondacija "Novi Sad 2021" direktno stoji iza tog događaja koji će se održati 15. septembra na kultnoj novosadskoj lokaciji, ali on i za nas i za samu publiku dobija na značaju samo kada sve pomenute aktere povežete. Pritom, radi se samo o jednom događaju, velikom koncertu simfoničara na otvorenom na velikoj bini Fondacije "Novi Sad 2021", na prostoru nekadašnjeg korzoa, uz soliste Fonda "Melanije Bugarinović", koji obeležava 40 godina postojanja.

Sličan primer je i oko tema vezanih za arhitekturu koje će se predstaviti u novootvorenoj kulturnoj stanici Eđšeg. Ne samo što smo povezali Društvo arhitekata Novog Sada, Arhiv Novog Sada, gradsku upravu za investicije i građevinsko zemljište, kao i neke druge nevladine organizacije, nego smo pozvali i sve Novosađane da zajednički diskutujemo i donosimo odluke o ključnim novim mestima koja će, u arhitektonskom smislu, biti deo naše svakodnevice i, verujemo, ukras našeg grada.

To je do juče bilo nezamislivo. Otuda, ne samo što je ovo inovativan pristup u stvaranju kulture kao načina života, već je korisno jer nas uverava da bez obzira na sve naše razlike, na kraju, svi smo jedno – Novosađani. Samo tako će nas i videti evropska publika 2021. godine.

Koji su planovi za budućnost?

Plan je razvoj kapaciteta u svakom smislu: programski, umetnički, organizaciono i promotivno. Posle godinu dana opsežnih priprema, napravili smo prvi, ogroman korak u realizaciji "Kaleidoskopa kulture", kako bi se njegova kulminacija desila 2021. godine. Iako za tu godinu planiramo nešto još značajnije, mi sve ovo radimo kako bi se u tom ritmu nastavilo i od 2022. godine. Sve je to u skladu sa vizijom Fondacije "Novi Sad 2021. – evropska prestonica kulture" koju smo predstavili 9. maja ove godine:

Ljudi, procesi, prostori i programi. Početak novog. Sada.


 

Kultura na točkovima

"Projekat ‘Karavan’ direktno je proistekao iz principa uključivanja građana i decentralizacije kulturnih sadržaja, jer je osmišljen kao mobilna kulturna stanica koja pruža kulturne sadržaje van centra grada, u manjim mestima gde stanovnici nemaju često priliku da se sretnu sa savremenom umetnošću ili novijim umetničkim ostvarenjima", opisuje projekat "Karavan – kultura na točkovima" Milica Rašković, koordinatorka za participativne projekte Fondacije, i objašnjava: "Pokretni bioskop i scena ‘Karavana’ pružiće stanovnicima od Ledinaca do Kisača, od Kovilja do Begeča priliku da se upoznaju sa aktuelnim filmskim, plesnim, muzičkim i dramskim ostvarenjima. Karavan je i platforma za aktivno uključivanje građana, što znači da će pozivati građane da učestvuju na radionicama i istraživanjima da bi na taj način direktno doprineli kreiranju lokalnih programa za vreme titule Evropska prestonica kulture 2021. Tako će ‘Karavan’ služiti za potrebe realizacije projekta DNK Novog Sada kroz koji se prikupljaju zanimljive, ponekad i lične priče kako bi se otkrila često skrivena, intimna istorija grada.

Tokom septembra, a nakon zvaničnog predstavljanja u centru Novog Sada, ‘Kultura na točkovima’ sa svojim pokretnim bioskopom i scenom podržaće sadržaje u okviru platforme ‘Kaleidoskop’. Tako će ‘Karavan’ biti deo svih važnijih Festivala i kulturnih programa u gradu, da bi od oktobra počele aktivnosti u manjim mestima i opštinama Irig, Sremski Karlovci i Beočin koje su zajedno sa Novim Sadom nosioci titule Evropske prestonice kulture 2021. Sledeće godine ‘Karavan’ će krenuti evropskim putem i gostovati na velikim festivalima i kulturnim događajima u regionu, kako bi predstavio Novi Sad kao Evropsku prestonicu kulture 2021. godine."

Rezultati otvorenog razgovora

Nastanak platforme "Kaleidoskop" uslovili su mnogi nevidljivi procesi, bez njih priča o "Kaleidoskopu" ne bi bila potpuna. O njima priča Lazar Jovanov, umetnički rukovodilac programa Fondacije "Novi Sad 2021" (diplomirao je glumu na novosadskoj Akademiji umetnosti u klasi profesora Bore Draškovića, a doktorirao je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu na naučnim studijama menadžmenta umetnosti i medija).

"Godina 2017. bila je posvećena podizanju kapaciteta ljudi i procesa", objašnjava Jovanov. "U tom smislu, iako su prostori ono što se pamti, a programi izazivaju najveću pažnju, bez ljudi koji ih grade kroz različite procese oni se ne bi ni desili. Prostori i programi su rezultat, posledica. Rad na ljudima i procesima je možda manje vidljiv široj javnosti, ali kao što se i temelji mosta ne vide, i uglavnom su sakriveni, oni su ti koji drže i nose most."


Divan

Godinu dana trajao je sveobuhvatan proces jačanja ljudskih kapaciteta, kaže Lazar Jovanov, kako kod umetnika, organizacija (ustanove kulture, nevladin sektor, gradske uprave...) tako i kod građana i publike. "To jačanje je realizovano kroz najrazličitije procese pretočene u konkretne projekte. Uključivanje građana rađeno je kroz nekoliko značajnih projekta, toliko novih za Novi Sad, Srbiju, ali i region. "Divan" je platforma koja uključuje građane za otvorene razgovore povodom aktuelnih tema i događaja, koji se odvijaju u okviru procesa pripreme godine titule sa ciljem problematizovanja aktuelnih pitanja u sferi kulturnog sistema grada i unapređivanja projekata u okviru Evropske prestonice kulture. Obrađene su važne teme: participativno uređenje javnih površina, nezavisni kulturni centri, interpretacija kulturnog nasleđa, Petrovaradinska tvrđava itd. Štaviše, "Divani" su bili od presudne važnosti u procesu komuniciranja budućeg statusa i namene fabrike Petar Drapšin, tzv. Kineske četvrti, sa građanima i trenutnim korisnicima ovog industrijskog kompleksa.


Šetnje kroz nasleđe

S obzirom da je trenutno u toku godina evropskog kulturnog nasleđa, mi smo strateški pokrenuli još jednu platformu koja se odnosi na kulturni aktivizam Novosađana. "Šetnje kroz nasleđe" je projekat kojim mapiramo nematerijalno i materijalno nasleđe kraja, narative, junake, identitetska mesta, ali iz ugla građana. U tom smislu, žitelj određenog mesta ujedno je i vodič kroz svoju zajednicu. Fondacija je i finansijski i logističko-marketinški podržala, po prvi put, opsežno istraživanje i Letnju akademiju koja se bavi preispitivanjem postojećih i iznalaženjem novih modela upravljanja, interpretacije, namene i turističkog valorizovanja Petrovaradinske tvrđave u Novom Sadu.


Novosadski volonterski servis

Takođe, pokrenuli smo i Novosadski volonterski servis, sa ciljem uključivanja sugrađana svih starosnih dobi u naše procese i aktivnosti. Uz pomoć Novosadskog volonterskog servisa vršiće se opsežna evaluacija programa od strane nezavisnog ekspertskog Tima za evaluaciju. Prvi put ćemo u kulturi imati toliko opsežno vrednovanje i ocenjivanje kvaliteta programa, a glavnu ulogu u tom procesu će naravno imati građani, kao i publika koja će pratiti i ocenjivati predstavljene programe. Umetničke rezidencije pokrenuli smo kroz platformu Artist in Residence, sa ciljem da Novi Sad postane značajan rezidencijalni centar za umetnike. U perspektivi rezidencija će se uglavnom odvijati krajem proleća, odnosno početkom leta, kako bi rezultati bili vidljivi tokom trajanja ‘Kaleidosopa’."


Tim za fundraising

Osnovan je i Tim za fundraising. Lazar Jovanov objašnjava da je reč "o timu koji je zadužen za pisanje projekata za EU fondove ne samo u ime Fondacije, nego i za druge aktere u kulturi koji su u vezi sa projektom Evropske prestonice kulture, prevashodno ustanove. A kako bismo obezbedili i adekvatne kadrove koji će upravljati različitim procesima i poduhvatima unutar Evropske prestonice kulture, sproveli smo i značajan međunarodni projekat sa Temišvarom i Rijekom, Lab za evropske projekte, čiji je fokus bio edukacija menadžera i producenata u kulturi. Polovina tih kandidata je već angažovana od strane Fondacije, a neki od njih su već rukovodioci respektabilnih nevladinih udruženja u oblasti kulture.

Ovo su samo pojedini projekti koje sam izdvojio, a na osnovu kojih se utiče na dalji razvoj prostora i programa, ne samo ‘Kaleidoskopa kulture’, već i celokupnog projekta ‘Novi Sad 2021’."

Cilj ovog projekta je razvoj publike, što je nemoguće bez razvoja umetnika i različitih organizacija koje se toj publici predstavljaju. Lazar Jovanov podseća da je "prvi korak u tom smislu već napravljen projektima: ‘Doček 2018.’ i ‘7526’. Naročito se to odnosi na proslavu Nove godine po julijanskom kalendaru gde su predstavljeni najrazličitiji muzički žanrovi. Publika je to prepoznala i svih, više od 40, negde i nesvakidašnjih prostora za kulturu bilo je puno. Sa ‘Kaleidoskopom kulture’ otišli smo korak dalje. Prevaziđen je uobičajeni model stvaralaca i konzumenata kulture. Uključivanjem građana, razvojem publike, decentralizacijom i demokratizacijom kulture, sve kroz kulturu zajedništva, i publika je postala kreator kulture stvarajući nove vrednosti i uverenje da je kultura način života."


Nova mesta

Participativnost, kao jedna od karakteristika projekta, posebno je važna. Učešće građana i stručne javnosti (profesionalaca) u procesima planiranja i programiranja, jedan je od kriterijuma za dobijanje titule Evropske prestonice kulture – objašnjava Jovanov. "Primer u praksi su Nova mesta, inovativan pristup u vezi sa uređenjem javnih površina male i srednje skale. U prvom modelu Novih mesta (tzv. ‘M’ modelu) Društvo arhitekata iz Novog Sada DANS je uz pomoć sociologa istraživača organizovalo terensko istraživanje sa građanima, metodama upitnika i fokus grupom. Dobijeni rezultati su pružili informacije gde građani žele da urede javnu površinu i sa kojom namenom. Nakon toga, prvi put u Novom Sadu raspisan je regionalni poziv za arhitektonska rešenja, uz učešće međunarodnog žirija. Sprovođenje četiri pobednička rešenja preuzela je Gradska uprava za investicije i građevinsko zemljište. Drugi model Novih mesta (tzv. ‘S’ model) podrazumevao je otvoreni poziv za ideje građana u vezi sa malim urbanističkim intervencijama u njihovom kraju. Na poziv su se mogle prijaviti grupe građana, lokalne NVO, stanari tog kraja sa svojim idejama za čije sprovođenje su zaduženi oni sami, udruženim radom, uz finansijsku i logističku podršku Fondacije ‘Novi Sad 2021’, i edukativno-ekspertsku podršku DANS-a."

Tokom "Kaleidoskopa" biće puštena u pogon i prva Kulturna stanica – Eđšeg. Smeštena je u prostoru stare streljane u delu Novog Sada koji se zove Grbavica. Bazirana je na konceptu communitiy art centara, u okviru kojih građani aktivno učestvuju u realizaciji programskih aktivnosti. Krajem oktobra nas očekuje i otvaranje druge kulturne stanice Svilare, velelepnog objekta industrijskog nasleđa, u Kosovskoj ulici u Novom Sadu. Tako već ove godine dobijamo još jedan novi prostor za umetnike i zajednicu, koji je na neki način i identitetska tačka čuvenog Almaškog kraja u Novom Sadu. U toku su i radovi na tzv. Kineskoj četvrti, najvećem infrastrukturnom poduhvatu, kao i na objektu muzičke i baletske škole sa gradskom koncertnom dvoranom.


POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net