foto: marija janković
KO ĆE SE OKORISTITI: Domaće i strane platne kartice

Zašto se uvodi obavezna Dina kartica >

Guvernerka i evropski standardi

Mada opozicija tokom rasprave u Skupštini nije napadala obavezno uvođenje Dina kartice, poslanica Gordana Čomić nije dobila odgovor na pitanje na koji će način to biti urađeno. Zato su na društvenim mrežama mnogi izrazili otvorene sumnje da će ovde da oseti veliku kolateralnu korist, recimo, firma Asseco, gde sticajem okolnosti radi brat premijerke Ane Brnabić, što je poslužilo kao krunski argument zašto je ova cela akcija uopšte preduzeta. Ne treba se nad tim čuditi kad već znamo za sijaset slučajeva – Siniša Mali, Savamala, Vulinova tetka, samo su ordinarni primeri – kako sistem ume da funkcioniše

Kako čitaoca zainteresovati za temu platnih kartica i novog zakona ako priču ne počnemo ovako: „Koliko puta vam se dogodilo da robu ili uslugu hoćete da platite karticom, ali je trgovci ne primaju? A vi niste poneli gotovinu i eto problema."

Zašto trgovci i razne uslužne delatnosti ne primaju kartice? Prva reakcija bi bila – zbog sive ekonomije i izbegavanja poreza. Jer onda možda ne izdaju ni fiskalni račun, što znači da ne plaćaju porez i da oštećuju budžet. Sigurno je da ima i takvih slučajeva, ali glavni razlog za izbegavanje kartica nije u tome.

Problem je u činjenici da je kartica u Srbiji za male ugostitelje, trgovce, frizere, obućare i sve takve delatnosti – previše skupa. Provizije koje plaćaju na svaku transakciju dostižu dva odsto, a u nekim slučajevima čak i više. Koliko je to visoka provizija biće nam jasno ako znamo da trenutno toliko iznose godišnje kamate na bankarske kredite. To je velika globa za male privrednike, jer ne uzimaju nikakav kredit, nego samo prodaju sopstvenu robu i usluge. Zato bi rado izbegli da primaju kartice, već bi samo uzimali keš. Ali onda upadaju u drugu nevolju – rizikuju da izgube mušterije koje nemaju naviku da nose keš, a neće ni da traže bankomate, da onda oni plaćaju provizije za podizanje gotovine i još da trče nazad kako bi platili robu ili uslugu. Dakle, komplikacije za obe strane.

Zakon koji je upravo usvojila Skupština Srbije rogobatnog naziva „Zakon o međubankarskim naknadama i posebnim pravilima kod platnih transakcija na osnovu platnih kartica" ovaj problem bi trebalo da reši, ali ima i dalekosežnije i ozbiljnije i uzroke i posledice. Po već ustaljenom običaju, u svakodnevnoj poplavi afera, spinova i ostalih načina za skretanje pažnje javnosti, ostao je nekako u dubokoj senci.

IZGUBLJENI U PREVODU: O čemu se ovde radi? U ključnom članu 9. ovog Zakona se kaže da je izdavalac platne kartice (banka) dužan da korisniku (fizičkom ili pravnom licu) izda bez naknade platnu karticu „kod koje se u domaćim platnim transakcijama obrada, netiranje i poravnanje naloga za prenos, izdatih na osnovu njene upotrebe, obavljaju u platnom sistemu u Republici Srbiji. Platna kartica kod koje se u domaćim platnim transakcijama poslovi iz ovog člana ne obavljaju u Republici Srbiji, može biti izdata samo na poseban zahtev korisnika platnih usluga dat u pisanoj formi i to samo ako je korisniku tekućeg računa već izdata platna kartica iz stava 1 ovog člana".

Očigledno je da ovaj član zahteva tumačenje, odnosno „prevod" šta mu je konkretno značenje i smisao. Mada nigde decidirano ne piše, suština je sledeća: banke će počev od 17. avgusta, kad odredba Zakona stupi na snagu, uz sve novootvorene tekuće račune morati da izdaju obaveznu i besplatnu domaću Dina karticu, pošto ona jedina ispunjava uslove propisane pomenutim članom zakona. Ako vlasnik računa izričito želi Viza ili Masterkard, moraće to od banke da traži napismeno. Takođe će kod postojećih računa, kad kartice budu isticale, umesto Viza ili Masterkarda banke morati da izdaju Dinu, a ove dve dodatno, takođe samo na zahtev.

Obrazlažući ovaj potez, guverner NBS Jorgovanka Tabaković je u Skupštini Srbije rekla da je cilj da se malim trgovcima snizi cena poslovanja karticama (veliki lanci su ionako mogli da pregovaraju o znatno nižoj proviziji, za razliku od malih), da se podstakne njihovo korišćenje i smanji siva ekonomija. Navela je da građani Srbije i dalje plaćaju više cene za međubankarsko poslovanje nego u Evropskoj uniji, u kojoj su naknade ograničene na 0,2 odsto za debitne i 0,3 odsto za kreditne kartice. Kod nas su te naknade sada i do deset puta veće. Inače, iznela je guvernerka Tabaković, prošle godine je 57 odsto svih plaćanja realizovano platnim karticama, što znači da je u pitanju ogroman novac.

Kako je moguće ovoliko „dranje" na domaćem terenu, čak i pored toga što smo navikli da niz roba i usluga plaćamo skuplje od bogate Evrope? Objašnjenje leži u delu rečenice Jorgovanke Tabaković kojoj takođe treba „prevod": „Prednost Dina kartice je to što je domaća, jer NBS radi procesuiranje, konačno sravnjenje i garantuje sigurnost tog platnog sistema, a uopšte ne uslovljava da Dina bude prva kartica izbora. Neka budu Viza ili Master, iako su skuplje, ali neka se licenciraju u zemlji".

Problem je upravo u licenciranju. Kako nam je objasnio jedan ovdašnji iskusni bankar, Viza i Masterkard, kao pripadnici ultra jakih svetskih sistema, iako decenijama posluju na ovom tržištu, nikada nisu podnele zahtev za licenciranje u Srbiji, što bi ih obavezalo da posluju prema domaćim propisima i da potpadnu pod ingerenciju Narodne banke Srbije. Na pitanje kako je to uopšte moguće, ovaj bankar kaže da su na perifernim tržištima kao što je srpsko, zahvaljujući svojoj snazi, nastupale kao autoriteti. Domaća praksa prilagođavala se njihovim standardima. To nije slučaj samo u Srbiji, već i u drugim sličnim zemljama, ali se jedna po jedna „izvlačila" iz takvih odnosa, kako su postajale značajnije po obimu transakcija i mogle da traže bolje uslove.

Sa Srbijom nije bio takav slučaj. Mi smo im na nivou statističke greške, ali će sada, posle donošenja ovog zakona, morati da razmisle o tome da se ipak registruju za platne operacije u Srbiji. Time će ući pod ingerenciju NBS i ona će im određivati nivo provizija. Do sada to nije mogla jer provizije određuju njihove centrale. Inače, prema analizi NBS, od ukupnog obima transakcija obavljenih platnim karticama tokom prošle godine, 17 odsto je dostupno za kontrolu NBS (što dakle otpada na Dinu), a ostalih 83 odsto nije dostupno za kontrolu niti za određivanje provizija, jer nisu licencirane u Srbiji. U zemljama EU su itekako pod kontrolom, imaju limitirane provizije na transakcije, pa su u pojedinim sporovima zbog monopola čak vraćale novac i plaćale i kazne, kaže naš sagovornik.

DIGITALIZACIJA VS. PLASTIKA: Narodna banka je, dakle, ovim potezom udarila ne samo na dva velika globalna igrača – Vizu i Masterkard, nego i na banke koje sa njima dele provizije. Banke, zapravo, sa jedne strane dele visoke provizije sa kartičarima, a sa druge im i same plaćaju proviziju za obradu podataka i međusobne isplate sa bankomata, ali u inostranstvu, u matičnim kompanijama. I taj novac logično ostaje tamo. Sa domaćom karticom, sada samo Dinom, i prihod i rashod su znatno manji, ali se plaćanje obavlja u zemlji, pa i novac ostaje u zemlji. Ako se licenciraju, takav će slučaj biti i sa Vizom i Masterkardom.

Iz Masterkarda smo dobili odgovor da on, kao globalna tehnološka kompanija, posluje na pojedinačnim tržištima u skladu sa lokalnim zakonima i tržišnim uslovima, i nastaviće da to čini i u budućnosti. „Srpsko finansijsko tržište već je sprovelo značajne mere ka usklađivanju sa globalnim trendom digitalizacije, zato je od ključne važnosti da svi učesnici na tržištu preduzimaju korake koji su prilagođeni lokalnim tržišnim okolnostima, kako bi se i dalje stimulisali razvoj bezgotovinskog društva i investicije u inovacije, uz istovremeno podsticanje zdrave konkurencije".

Predstavnici ovih dveju velikih kompanija za sada, kako nam je nezvanično rečeno, čekaju tumačenje NBS pošto su članom 9. Zakona „zbunjeni", s obzirom da nije prošao javnu raspravu. Ono što je sigurno jeste da do početka primene zakona imaju samo teoretske šanse da se licenciraju u Srbiji, ali se može očekivati da ipak same znatno snize provizije. Za početak na 0,5 do 0,6 odsto, a od juna iduće godine na 0,2 do 0,3 odsto, koliki je i standard u EU.

Kako se to sada naglo desilo? Jedan od naših sagovornika (a zanimljivo, niko ovim povodom ne želi još javno da se oglašava) smatra da su dva giganta ipak reagovala na pritisak. Stavljeni su pred svršen čin, nisu imali kud. Ovaj potez Narodne banke jeste, priznaje, bio u neku ruku „nasilan" i izveden na prepad, ali su razlozi očigledni. Građanima i privredi u Srbiji naplaćivane su znatno veće provizije dok se to moglo, a sad je došlo vreme da se sistem uredi. Neko u NBS je prelomio da je trenutak i pritisak je sproveden preko zakona. U slučaju da je NBS već pokušala da izdejstvuje smanjenje provizija pa je udarila na zatvorena vrata, onda je potez u redu. Ako to nije bio slučaj, onda je ponašanje NBS za Srbiju korisno, ali je način izvedbe bahat, misli jedan od učesnika u ovom procesu.

Razlog za ekspresno donošenje ovog zakona jedan naš sagovornik vidi i u činjenici da će od oktobra u Srbiji biti uvedeno obavezno „instant" plaćanje. To znači da će građani i privrednici u bilo kom trenutku tokom 24 sata, svih 7 dana u nedelji, moći da plate robu ili uslugu i da novac za nekoliko sekundi „legne" na račun primaoca. Za ovo je potrebno samo da imamo mobilni telefon ili kompjuter sa koga se nalog šalje e-bankingom ili m-bankingom. Osim što je brži, ovaj sistem je i jeftiniji, ne treba da se nose kartice i to je nesumnjivo tehnološki iskorak. Postupak je jednostavan, kao recimo plaćanje parkinga, nema procedure provere stanja na računu i autorizacije kao kod kartica, nema rezervisanja novca i čekanja na prenos, jer se to sve radi trenutno. Sve banke u Srbiji će od 22. oktobra morati da uvedu ovaj sistem plaćanja, čak ranije nego što se to radi u Evropi, koja ima duži period prilagođavanja.

Dakle, smatraju neki od bankara, vrlo je moguće da je NBS želela da celu ovu akciju „pogura" da se brže uvede digitalno bankarstvo, kako bi se pokazalo i time poentiralo da smo u ovom segmentu ispred evropskog standarda. To bi bio dokaz kako digitalizacija kod nas nezadrživo napreduje i pokazuje spektakularne rezultate.

Inače, razvojem instant plaćanja kartice će ionako s vremenom postati izlišne, pa se o njima neće ni govoriti, ali će pored njih postati nepotrebna i cela industrija koja ih opslužuje – proizvođači pos terminala, procesori, proizvođači čipova, proizvođači plastike...

ŽUTI I AMERIČKI AMBASADOR: Kad smo već kod proizvodnje plastike, tu su se polomila koplja u skupštini prilikom rasprave o Predlogu Zakona. Poslanica Demokratske stranke Gordana Čomić zatražila je od Jorgovanke Tabaković da pojasni način izdavanja Dina kartice, odnosno na koji način će to biti urađeno, ko raspisuje tender i koliko će taj postupak biti transparentan.

Jorgovanka Tabaković je na to odgovorila da se plastika za Dina karticu „pravi na isti način kao i za druge kartice i da se na isti način personalizuju i procesuiraju". Niko nikom, kaže, ne namešta posao i niko nikog ne može da uslovljava. "Da li tražite od mene da kažem da li će SNS da pravi plastiku za karticu Dina, a ne za Vizu ili Masterkard?", upitala je J. Tabaković.

To bi tako prošlo da je Jorgovanka Tabaković, recimo, pomenula kako Dina karticu štampa Zavod za izradu novčanica (ZIN) koji posluje pri NBS i da se u priču nije ubacio notorni šef poslaničke grupe SNS Aleksandar Martinović. U skladu sa svojim shvatanjem parlamentarizma i skupštinske diskusije, Martinović je izneo stav da se "gospođa Čomić protivi tome da Srbija ima domaću platnu karticu koja se zove Dina i da u Srbiji mogu da postoje samo dve platne kartice, Master i Viza, jer je ona ambasador SAD".

I tu se nije zaustavio. Nego je još rekao da DS danas ima obavezu da priča protiv domaćih platnih kartica, a u korist stranih. "Da li su dobili neki novac ili im je nešto obećano, neka pomoć da obnove ostatke DS, ja ne znam, ali pustite ljude da odrade posao koji im je naređen, jer je danas poslednji dan rasprave o amandmanima. DS mora da priča jer je stigao nalog iz jedne strane ambasade da Srbija ne može da ima svoju platnu karticu". Dakle, opet zavera zlih Amerikanaca u sadejstvu sa zlim „žutima" da se sruši srpsko kartičarstvo i srpska vlast.

Istini za volju, opozicija, osim tog jednog pitanja, ovu meru nije ni napadala. Ali sad, kad se već proklizalo na teren politike, uključile su se i društvene mreže. Izrazile su se otvorene sumnje da će ovde da oseti veliku kolateralnu korist, recimo, firma Asseco, gde sticajem okolnosti radi brat premijerke Ane Brnabić, što je poslužilo kao krunski argument zašto je ova cela akcija uopšte preduzeta. Ne treba se nad tim čuditi kad već znamo za sijaset slučajeva (Siniša Mali, Savamala, Vulinova tetka, samo su ordinarni primeri) kako sistem ume da funkcioniše.

Bankari nam, međutim, objašnjavaju da je Asseco jedan od 7-8 procesora koji evidentiraju transakcije, a inače svi rade i sa Dina karticom. Od ovoga će, znači, najviše da zaradi procesor koji servisira 3-4 najveće banke, sa najvećim klijentima, jer će one izdati i najviše novih Dina kartica. Ako je Čip kard (u vlasništvu Asseca) procesor za najveći broj Dina kartica, onda će imati i najveću korist. Ali primera radi, Poštanska štedionica koja ima oko 800.000 korisnika i skoro svi poseduju Dina karticu, ima i sopstvenog procesora.

I na kraju, šta će se desiti? Ako i Viza i Master sada snize provizije, pa se potom ilicenciraju u Srbiji, bitka na tržištu se nastavlja. Za njih će se opredeliti uglavnom oni koji putuju i plaćaju u inostranstvu. Dok sve kartice ne odu u istoriju.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net