Školovanje u inostranstvu >

Nevidljivi i neprevodivi

Učenici koji odluče da deo srednjeg školovanja završe u inostranstvu, a onda nastave obrazovanje u Srbiji, mogu da naiđu na brojne prepreke. Jedna od njih je S. K. koja uprkos odličnom uspehu i drugim uslovima koje ispunjava neće dobiti Vukovu diplomu jer je treću godinu srednje škole završila u SAD

Da učenici srednjih škola u Srbiji odlaze u Sjedinjene Američke Države kako bi završili jednu godinu srednje škole, najčešće treću ili četvrtu, nije nikakva novost. Tokom decenija, hiljade ljudi iz Srbije školovalo se na ovaj način u SAD preko različitih programa. Pa ipak, retko se događa da zbog toga po povratku u Srbiju imaju probleme u nastavku školovanja.

Nažalost, upravo zbog toga što je treću godinu srednje škole završila u Americi, S. K. (19) sada ima brojne probleme koji bi potencijalno mogli da utiču na njen upis fakulteta u Srbiji.

S. K. je upravo maturirala u jednoj od uglednijih beogradskih gimnazija. Kako je tokom čitavog života, čak i na polugodištima, imala sve petice, očekivala je da će sada, na kraju srednjeg školovanja, dobiti Vukovu diplomu. Školske 2016/17. godine S. K. je bila jedna od onih koji su u okviru ASSIST programa dobili punu stipendiju za jednogodišnje školovanje u SAD. "Zapala" joj je privatna škola u kojoj se primenjuje takozvani IB sistem ocenjivanja – uspeh učenika ne izražava se numerički, nego u procentima. Iz svakog od šest predmeta ostvarila je uspeh veći od 90 odsto, što je svrstava u red najuspešnijih učenika. Prosek ocena iz svih predmeta iznosi 92,5. Po završetku školske godine vratila se u Srbiju i poslednju, četvrtu godinu upisala je u gimnaziji koju je pohađala pre odlaska. Kako bi upisala tu četvrtu godinu, Ministarstvo prosvete, tačnije, Sektor za razvoj i visoko obrazovanje izdao je rešenje u kom piše da se školska isprava o "završenom jedanaestom razredu" u školi u SAD "priznaje kao svedočanstvo o završenom trećem razredu gimnazije društveno-jezičkog smera". Rešenje ima potpis ministra prosvete Mladena Šarčevića.

Pa ipak, pred kraj školske godine, ova devojka dobila je obaveštenje razrednog starešine da neće moći da dobije Vukovu diplomu jer škola ne ume da joj prevede ocene iz treće godine. S. K. se javila u sekretarijat škole, ali ni tamo nisu znali kako da joj pomognu, pa su je uputili na Ministarstvo prosvete. U pratnji roditelja, javila se sektoru koji joj je izdao rešenje kojim izjednačava američku školsku ispravu sa svedočanstvom gimnazije. Tamo ih je sačekao hladan tuš jer im je rečeno da za prevod ocena moraju da se obrate konzulatu Ambasade SAD u Srbiji. "To je potpuno smešno", kaže S. K. i dodaje da u konzulatu takve stvari jednostavno ne rade, te da isti problem kao ona imaju još dve devojke koje su bile na istom programu, da su dobile isti odgovor i da su obe na kraju digle ruke. "U konzulatu samo čekaju mene da mi prevode ocene", kroz smeh priča S. K. "To uopšte nije njihov posao, nego posao Ministarstva prosvete koje treba da oformi tim ljudi i nađe način da se moje ocene prevedu iz procentualnih u numeričke. To nije nikakva komplikacija i već postoji za određene sisteme ocenjivanja koji važe u Americi."

S. K. je potpuno u pravu. Ako je neko završio deo školovanja van Srbije i želi da ga nastavi ovde, a srpski je državljanin, prema važećim propisima, može da zatraži priznavanje školske isprave stečene u inostranstvu. Za podnosioce zahteva sa prebivalištem na teritoriji uže Srbije priznavanje stranih školskih isprava osnovnih i srednjih škola vrši Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, a za one sa prebivalištem na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine, Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje. Uz ostalu potrebnu dokumentaciju, S. K. treba da dostavi i potvrdu o završenom 11. razredu overenu apostilom. Reč je o međunarodno priznatom žigu koji koriste sve zemlje potpisnice Haške konvencije o apostilu, među koje spadaju i Srbija i SAD, a svrha apostila je upravo to da bilo koji dokument overen apostilom u jednoj zemlji potpisnici konvencije važi u svim ostalim zemljama potpisnicama. Međutim, S. K. ovo nije od pomoći – "U ministarstvu su mi rekli da mi apostil ništa ne vredi, priznali su ga samo kad su mi davali rešenje da mogu da upišem četvrtu godinu u Srbiji."

I šta sada? S. K. je zabrinuta jer njena treća godina srednje škole ne postoji. Jednostavno, u izveštaju o uspehu koji je postigla u svojoj gimnaziji treća godina je – precrtana. "Ne samo što neću dobiti Vukovu diplomu, nego, prilikom upisa na fakultet, može da mi se desi da imam 10 bodova manje iz onog dela koji nosi uspeh iz srednje škole", kaže S. K. "Moji roditelji mogu da plate ako završim na samofinansiranju, ali ja nisam jedina sa ovim problemom i ne znam šta je sa onima koji to ne mogu."


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net