Fotografije: Dimitrije Goll /Tanjug
Real iz Madrida: Deseti put na "krovu Evrope"

Košarka – Fajnl for u Beogradu >

Praznik i trijumf sporta

Najveći košarkaški događaj u Beogradu još od Evropskog prvenstva 2005. godine je završen. Dobili smo novog klupskog prvaka Evrope – Real iz Madrida. Ipak, ostaje zabeleženo da je Beograd, po oceni većine novinara i sportskih radnika, a ponajviše navijača, ostao u sećanju kao do sada najbolji organizator završnog turnira Evrolige

Mesto na ovogodišnjem Fajnal foru u Beogradu pobedama u četvrtfinalni m serijama izborili su Real iz Madrida, Fenerbahče iz Istanbula, CSKA iz Moskve i Žalgiris iz litvanskog grada Kaunasa. Prošlogodišnji pobednik Fenerbahče je važio za favorita, pre svega zbog trenera Željka Obradovića, koji je do sada najtrofejniji trener u Evropi. Koliko je Željko Obradović veliko ime može se videti po tome što su svi treneri koji su učestvovali na turniru bili njegovi igrači, vodio ih je sa klupe ili ih je direktno učio trenerskom poslu.

UČENICI ŽELJKA OBRADOVIĆA: Šarunas Jasikevičijus, trener Žalgirisa, bio je igrač grčkog Panatenaikosa koji je vodio Željko Obradović. Tokom njihove saradnje Panatenaikos je osvojio titulu klupskog prvaka Evrope i tri puta bio šampion Grčke. Nebrojeno puta je Jasikevičijus isticao da je trenerski posao zavoleo gledajući kako naš stručnjak vodi tim Panatenaikosa. Njihovo prijateljstvo je nastavljeno i nakon završene sjane igračke karijere Jasikevičijusa.

O tome možda najbolje svedoči konferencija za štampu pre početka turnira, kada se Jasikevičijus po ulasku poklonio Obradoviću. Taj gest je ispraćen aplauzom prisutnih novinara. Željko Obradović se zahvalio i izjavio da nije siguran da li će ostali treneri biti u stanju da vode svoje klubove posle njihovog sinoćnjeg viđanja sa njim, kada im je kao domaćin priredio večeru uz muziku. Dok je to govorio, gledao je u Jasikevičijusa koji je glumio da ga boli glava od mamurluka, uz opšti smeh okupljenih novinara.

Pablo Laso, trener Reala iz Madrida, od 1995. do 1997. godine bio je igrač istog kluba, dok je trener bio Željko Obradović. Na postavljeno pitanje da li je, dok je bio igrač, nešto naučio od Obradovića i da li ima bar jedna stvar koju i danas kao trener koristi, Pablo Laso je odgovorio: "Za mene je teško da kažem samo jednu stvar. Učio sam svakog dana od Obradovića. Učio sam stvari koje su mi se možda učinile glupim, ali su ‘upalile’ u godinama koje su usledile. Te dve sezone su bile – svakodnevno učenje.

Imali smo dobar tim, ali nismo imali sreću da Obradović ostane duže sa nama. Za mene kao igrača bilo je sjajno da me trenira Željko. Kada pogledate sada, posle mnogo godina, silne stvari koje sam učio od Obradovića – koristiću kao trener. Sećam se našeg evro-trofeja, ja sam igrao dobro u tom finalu, vodimo 11 razlike, dva minuta do kraja, prevodim loptu preko centra, a on me pošalje na klupu. Hteo sam da ga ubijem! (smeh) Kaže mi: ‘Dobro je, Pablo, sve si uradio kako treba, gotov si, čoveče. Sedi malo’. A ja besan što me izvodi (smeh). Ali, bio je u pravu. Ja sam stvarno bio gotov. Ej, ‘Sedi, Pablo, uradio si posao’... Eto, to je bila jedna lekcija. A mogu da vam ih ispričam hiljadu. Stvarno sam ponosan što sam bio u prilici da neko vreme provedem pored Željka".

Veliki broj akreditovanih novinara koji su intervjuisali Dimitrisa Itudisa, trenera CSKA iz Moskve, bili su iznenađeni njegovim poznavanjem našeg jezika. Iako je poznato da je tokom trinaest godina bio pomoćnik Željku Obradoviću u Panatinaikosu, gde je njihovo prijateljstvo preraslo i u kumstvo, njegov hrvatski akcenat je više puta nasmejao novinare. Naime, Dimitris Itudis je krajem osamdesetih godina prošlog veka završio fakultet za košarkaškog trenera u Zagrebu i paralelno sa studijama bio trener ženskog košarkaškog tima Lokomotive, kao i mlađih kategorija Mladosti.

O tome kako se upoznao sa Željkom Obradovićem, jednom prilikom je rekao: „Upoznali smo se krajem 1993. na jednom turniru u Holandiji, tako što me je legendarni Dušan Duda Ivković, koga sam upoznao za vreme šampionata u Zagrebu 1989, zamolio da ponesem jednu kovertu za Željka, pošto je znao da ćemo biti na istom turniru. Tako smo se Željko i ja upoznali, a kasnije je Duda doprineo da se zbližimo i postanemo kumovi. Željko me je venčao i krstio moju sedmogodišnju ćerku Aleksandru. Sve što sam naučio u košarci i životu mogu dobrim delom da zahvalim mom velikom prijatelju i kumu Željku."

TOK TURNIRA: U polufinalnim utakmicama sastali su se Real i CSKA, a Žalgiris je igrao protiv Fenerbahčea.

Najveće iznenađenje turnira svakako je učešće Žalgirisa koji je sjajno odigrao grupnu fazu Evrolige, a u četvrtfinalnoj seriji izbacio je izrazitog favorita, grčki Olimpijakos, i to sa 3:1 u seriji. Iako je uz Crvenu zvezdu tim sa najmanjim budžetom u Evroligi, stigao je do Fajnal fora i očekivalo se da napravi iznenađenje ravno Partizanovoj tituli prvaka Evrope, sada već davne 1992. godine.

Utakmica je završena pobedom Fenerbahčea sa devet poena prednosti, pre svega zahvaljujući razlici u klasi i podršci najmanje 12.000 navijača turskog kluba. Žalgiris se više puta vraćao iz minusa od deset poena i do kraja držao rezultatsku ravnotežu sa favorizovanim timom Fenerbahčea. Direktnu prevagu donelo je uvođenje Bobija Diksona, koji je trojkama u drugoj polovini utakmice slomio otpor Žalgirisa koji se ni u jednom trenutku nije predavao.

U drugom polufinalu, tim Reala savladao je na papiru mnogo jači tim CSKA. Tim iz Moskve prilično je ubedljivo zauzeo prvo mesto u grupnoj fazi Evrolige i samim tim je važio za favorita na ovom meču. Real je tokom grupne faze takmičenja prolazio kroz veliki broj problema sa povredama ključnih igrača, i sve do utakmice protiv Panatenaikosa u borbi za Fajnal for nije važio za ozbiljnog kandidata za titulu. Povratkom povređenih igrača i sjajnim igrama Luke Dončića izbacili su na papiru bolji Panatenaikos, i pred početak turnira obezbedili naziv jednog od favorita za osvajanje titule prvaka Evrope.

Real je prilično lako pobedio favorizovani tim CSKA, pre svega zahvaljujući Serhiu Ljulju koji se posle teške povrede vratio u tim pre manje od mesec dana. On i Luka Dončić postigli su po 16 poena. Iako je razlika na kraju utakmice bila devet poena u korist Reala, opšti utisak je da se Real mnogo lakše plasirao u finale u odnosu na Fenerbahče. Indisponirani tim CSKA već godinama dolazi na Fajnal for van forme, iako svake godine zauzima prvo ili drugo mesto u grupnom delu Evrolige.

Utakmica za treće mesto donela je pobedu Žalgirisa, koji je većim delom meča vodio i sa više od petnaest poena razlike. Pred kraj meča CSKA je imao šansu i za pobedu, ali bi to bila velika nepravda, pre svega zbog mnogo bolje igre Žalgirisa tokom cele utakmice. Osvajanjem trećeg mesta u Evropi Žalgiris je postigao veliki uspeh i ako uspeju da zadrže kostur tima i Jasikevičijusa kao trenera, u budućnosti će biti jedan od favorita za osvajanje titule prvaka Evrope.

U nedelju popodne, pre finalne utakmice, Beograd je bio u žutom. Navijači Fenerbahčea koji su i posle polufinalne utakmice pristigli u Beograd preplavili su centar grada, Brankov most i prilaze Štark Areni. Računa se da je najmanje 15.000 turskih navijača prisustvovalo finalnoj utakmici. Mnogi su nosili i žute majice sa likom Željka Obradovića, odajući mu tako poštovanje za prvu titulu klupskog prvaka Evrope u istoriji turske košarke, koju su osvojili na prošlogodišnjem Fajnal foru u Istanbulu.

Tim Željka Obradovića je u meč ušao veoma motivisano, ali Real je polako preuzimao kontrolu nad utakmicom i jednostavno imao mnogo veći broj raspoloženih igrača. U odnosu na prošlogodišnji turnir, tim Fenerbahčea napustili su Bogdan Bogdanović i Ekpe Judo, dominantni igrači koji su preuzimali odgovornost u svim situacijama kada se lomio rezultat. Ove godine u turskom timu nije bilo takvih igrača. Tek nedavno kompletirani tim Reala je po deseti put postao prvak Evrope pre svega zahvaljujući odličnom Luki Dončiću i raspoloženom beku Fabijanu Kozeru, koji je proglašen za najboljeg igrača u finalnoj utakmici.

Opšti utisak nakon ovog turnira je da opada kvalitet evropske košarke. Svi košarkaši koji pokažu vanserijski talenat veoma brzo napuštaju Evropu, timovi sa starog kontinenta nemaju novac da ih više godina zadrže. Odlazak igrača u NBA ligu slabi evropsku klupsku košarku do te mere da ekipe kupuju sve više tamnoputih igrača sumnjivog kvaliteta, koji nisu uspeli u uđu u neki od NBA timova, pa budućnost evropske klupske košarke ne izgleda ružičasta.

BEOGRAD I NAVIJAČI: Od četvrtka do nedelje kroz Beograd je prošlo oko 20.000 navijača, pre svega Fenerbahčea, ali i Žalgirisa, CSKA i Reala. Neverovatno je, kada se pomisli na navijačke sklonosti naših navijača, da se nije desio nijedan incident među njima. Za incident su se pobrinuli fudbaleri Crvene zvezde, tako što su proslavljali osvajanje titule prvaka Srbije i tom prilikom bakljama zapalili autobus u kome su se vozili, a zatim su spasavali živu glavu iskačući iz vozila u plamenu. Sva sreća da se to dešavalo na Autokomandi, pa navijači iz inostranstva koji su došli na Fajnal for nisu morali da gledaju još jednu bruku "sporta" na ovim prostorima.

Najveći broj navijača došao je iz Turske. Čarter letovima, autobusima u organizaciji kluba ili sopstvenim prevozom u Beograd je stiglo između 10 i 12 hiljada pristalica Fenerbahčea. Na ovaj broj treba dodati i najmanje 3.000 navijača Žalgirisa, kao i bar hiljadu pristalica Reala i CSKA. Vremenske prilike su bile idealne tokom održavanja turnira, pa smo preko dana mogli videti velike grupe navijača Fenerbahčea u žutim i pristalice Žalgirisa u zelenim dresovima kako prekraćuju vreme upoznajući grad, ili sede u lokalnim ugostiteljskim objektima čekajući početak utakmica koje su se odigravale u kasnim popodnevnim i večernjim satima.

Ekonomski aspekt Fajnal fora ističe se u prvi plan. Još od četvrtka, 17. maja svi beogradski hoteli su bili rezervisani. Privatni smeštaj u centru grada i oko Štark arene nije bilo moguće naći. Hoteli su podizali cene smeštaja i do tri puta. Ljudi su izdavali svoje stanove i selili se kod rodbine i prijatelja. Cena stana od 60 kvadratnih metara u blizini Štark arene koju smo našli na internetu iznosila je 800 evra za četiri dana. Još se sabiraju zarade, ali se računa da je Beograd prihodovao oko 20 miliona evra tokom održavanja turnira.

Važnije od samog prihoda je slika glavnog grada Srbije koju su ljudi poneli sa sobom. Beograd je košarkaški grad, i gostoprimstvo koje su osetili tokom boravka nebrojeno puta isticali su svi navijači sa kojima je potpisnik ovih redova razgovarao tokom trajanja turnira. Većina njih je prvi put posetila glavni grad Srbije. Ne treba posebno isticati da su mnogima od onih koji su prošle nedelje ovde došli još uvek u sećanju ratovi u bivšoj Jugoslaviji i slike bombardovanog Beograda. Beograđani su ih pozdravljali, bodrili i sa njima sedeli po kafićima. Nije zabeleženo da se bilo kom stranom ljubitelju košarke bilo šta loše desilo tokom četiri dana trajanja turnira.

Kalemegdan, gde je u organizaciji Evrolige bila postavljena navijačka zona, bio je mesto dnevnog okupljanja navijača i žitelja Beograda. Igrali su se turniri „tri na tri" u basketu, gde su većinu učesnika činili timovi navijača. Druženje sa Beograđanima moglo se videti svuda. Ljudi su ih usmeravali, pomagali da im ugostitelji ne naplate više nego što je potrebno, neke čak i vozili svojim kolima do Štark arene. Uveče je nastavljano druženje po splavovima, gde su se svi strani gosti navijači osećali kao da su kod kuće, osim što je ovde mnogo jeftinije, a može da se puši i u zatvorenom prostoru. To je posebno prijalo turskim navijačima, dok su navijači Žalgirisa isticali sjajnu hranu i jeftin alkohol.

Jedino loše iskustvo koje su pojedini navijači naveli je sa beogradskim nelegalnim taksistima, koji su iskoristili situaciju i naplaćivali usluge i do deset puta skuplje od redovne tarife. Od centra grada do Štark arene, razdaljinu od dva kilometra, četvorica navijača CSKA platili su taksisti 50 evra. Vozio ih je ta dva kilometra više od pola sata, kružeći po centru i Novom Beogradu. Najviše ovakvih slučajeva bilo je u petak, pred polufinalne utakmice. Vest se brzo proširila, pa je najveći broj košarkaških fanova koji je smeštaj našao u centru grada išao peške preko Brankovog mosta do Štark arene.


 

Vladavina Jugoslovena

Takmičenje za titulu klupskog prvaka Evrope u košarci postoji već 50 godina. U početku, zvalo se Kup evropskih šampiona. Prvu titulu je daleke 1958. godine osvojio tim ASK iz Rige, iz tadašnjeg Sovjetskog Saveza, a današnje Letonije. Najviše osvojenih naslova prvaka Evrope do ovogodišnjeg turnira imao je Real iz Madrida, ukupno devet, da bi kraljevski klub u Beogradu stigao i do desete titule, la decime.

Što se tiče timova iz Jugoslavije, najviše puta se na vrh evropske klupske košarke popela Jugoplastika iz Splita, koja je u periodu od 1989. do 1991. godine osvojila tri uzastopne titule evropskog šampiona. Mnogi smatraju da je to najbolji evropski tim svih vremena. Pomenimo samo neke igrače koji su igrali u tom periodu: Toni Kukoč, Dino Rađa, Velimir Perasović, Zoran Savić, Zoran Sretenović, Duško Ivanović, Petar Naumovski... Na klupi je u prve dve sezone sedeo Božidar Maljković. Sledi tim Cibone iz Zagreba, koji je dve uzastopne titule osvojio 1985. i 1986. godine, predvođen najboljim evropskim igračem svih vremena – Draženom Petrovićem. Po jednu titulu imaju timovi Bosne iz Sarajeva (1979. godine) i Partizana iz Beograda, koji je čudesnom trojkom Aleksandra Đorđevića u poslednjoj sekundi postao prvak Evrope 1992. godine.

Od kada se igra Fajnal for Evrolige, a to je od sezone 1987-1988, treneri sa prostora bivše Jugoslavije osvojili su ukupno 16 titula klupskog prvaka Evrope. Posle Obradovića, koji ima devet titula a osvajao ih je sa Partizanom (1992), Realom (1994, 1995), Panatenaikosom (2000, 2002, 2007, 2009. i 2011) i Fenerbahčeom (2017. godine), najviše trofeja prvaka Evrope ima Boža Maljković, čak četiri: Jugoplastika (1989, 1990), Limož (1993) i Panatinaikos (1996), posle njega su Dušan Ivković sa dve titule (Olimpijakos 1997. i 2012) i Svetislav Pešić (Barselona 2003), dok svi ostali treneri van bivše Jugoslavije imaju ukupno 15 titula.

Jedan je Luka Dončić

Jedan je Luka Dončić

(Nagrada za MVP: Dušan Ivković i Luka Dončić)

Na svečanosti u organizaciji Evrolige koja je održana u subotu, Luka Dončić postao je najmlađi dobitnik nagrade za MVP-a Evrolige za sezonu 2017- –2018. Izabran je i u idealnu petorku Evrolige uz Nika Kalatesa (Panatinaikos), Nanda de Koloa (CSKA Moskva), Tornike Šengelije (Baskonija) i Jana Veselog (Fenerbahče). Zatim je izabran i za MVP-a finalnog turnira. Jednom rečju, osvojio je sve moguće nagrade koje Evroliga dodeljuje tokom godine (poneo je i naslov „zvezde u usponu"). Sa titulom prvaka Evrope koju je osvojio prošle godine kao reprezentativac Slovenije, devetnaestogodišnji Luka Dončić kompletirao je sve moguće nagrade koje jedan košarkaš može dobiti u Evropi.

Ne pamti se takva dominacija jednog košarkaša još od vremena Tonija Kukoča, koji je bio evropski i svetski šampion sa reprezentacijom Jugoslavije, i klupski prvak Evrope sa Jugoplastikom. Luka Dončić prosto nema šta više da traži u Evropi. Kada 21. juna bude održan draft u NBA ligi, znaćemo da li je Dončić izabran za prvog pika. Ukoliko tako bude, postoji mogućnost da bude biran od strane Finiks sansa i na taj način da nastavi karijeru kod Igora Kokoškova, sa kojim je već sarađivao tokom osvajanja titule prvaka Evrope sa reprezentacijom Slovenije. U ovom trenutku je za njegovu karijeru najvažnije da ima veliku minutažu u NBA ligi. Ukoliko bude napredovao ovim tempom i ako dobije dovoljno vremena u igri da pokaže koliko vredi, postoji mogućnost da uđe u istoriju NBA lige na isti način kako je već sada, sa 19 godina, postao legenda Evrolige.


POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net