Ceca u udžbeniku >

Dobro došli, padeži, na našu malu maskaradu

Slučaj "Ceca u udžbeniku" izdignut je u javnosti na nivo prvoklasnog skandala i rezultirao najavom ministra prosvete da će sporni stihovi koje peva Svetlana Ražnatović biti izbačeni iz radne sveske za peti razred. U suštini, kad temeljno analiziramo slučaj, materijala za skandal nije ni bilo. Ali zbog nečega se mora cičati i vrištati

"Isuse, daj mi lavlje srce", "moj Beograde, zagrli me", "dragane moj, kad dođeš ti", "drugarice, prokletnice, šta učini ti", "dobro došli, drugovi, na našu malu maskaradu", "hej, srećo, batali", "kupi, majko, cipelice, što imaju potpetice", "Cigani, udrite, sve mu pare noćas uzmite", "devojko, veštice, srećnice i grešnice", "misliš li na mene, tugo garava, ili ti je ravno sve do Kosova", "radujte se duše, sitne, prodane, od iste ste rđe skovane"... Pronađite vokativ u svakom od navedenih primera. Svi primeri su stihovi koje je otpevala pevačica Svetlana Ceca Ražnatović, a navedeni su nasumično, prema sećanju autorke ovog teksta. Kad završite sa vokativom, odredite padeže u primerima: "ja još spavam u tvojoj majici", "neću da budem ko mašina", "kad bi bio ranjen, krvi bih ti dala", "juče sam bila prvi put kod doktora", "u kofer stavi par svojih stvari, da ih samoća sa mojim spari", "na tom mestu gde sam pala, ostala je mrlja mala, kao da je neko zgazio trulu višnju" (ovo poslednje je za one na naprednom nivou).

foto: ap photo / darko vojinovićNE PUCAJTE U GLASNIKA: Svetlana Ceca Ražnatović

Je l’ da da nije lako? E, pa, nije lako ovih dana ni Vladi Đukanoviću, autoru radne sveske za srpski jezik u izdanju Bigza, koja je namenjena učenicima petog razreda osnovnih škola. U jednom od zadataka od učenika se traži da označe vokativ u stihovima iz poezije i popularne muzike. Uz stihove narodne pesme "Smrt majke Jugovića", "Đačkog rastanka" Branka Radičevića, "Pesmo moja" Jovana Jovanovića Zmaja i "O, klasje moje" Alekse Šantića, našli su se i stihovi popularne muzike, konkretno YU grupe, Riblje čorbe, Bajage i instruktora i – Cece Ražnatović. Ni ispod jednog primera nisu navedeni ni autori ni izvođači i tako je već tri godine, koliko je ova radna sveska u upotrebi. Tri godine trebalo je nekome da primeti zadatak u kom treba naći vokativ u stihu Marine Tucaković "Sećaš li se, lepi grome moj, nekada je tlo pod nama pucalo", da to okači na društvene mreže i nadigne dreku koja je rezultirala hajkom na autora i izdavača i konačno, da se teme dokopaju tradicionalni mediji i ministar prosvete Mladen Šarčević lično. On je, naime, zatražio je od Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja (ZOUV) da iz radne sveske bude izbačen zadatak i naložio "da se ubuduće vodi računa i da se ne dopuštaju ovakve stvari".

ONE STVARI: Pitanje za ministra jeste – kakve tačno stvari? Jer, ispalo je na kraju da je sporan samo taj jedan stih Marine Tucaković koji peva Ceca, dok je sa ostalim primerima sve u redu. Dakle, nije stvar u tome da popularna ili masovna kultura nemaju šta da traže u udžbenicima, već su sporni samo pojedini autori ili izvođači. Pošto se sve odigravalo isključivo na društvenim mrežama i u medijima, red je da prođemo kroz argumente onih koje je Ceca uzbudila. Počelo je, standardno, od zamerki da je pesma šund i kič, što je možda i tačno, ali niko od učenika nije tražio da se izjasne o umetničkoj vrednosti, nego da pronađu vokativ. Stih sadrži vokativ i tu bi trebalo da se završi sva priča. Međutim, tek je tu počelo...

Žena ratnog zločinca koja i sama ima kriminalnu prošlost nema šta da traži u knjizi za jedanaestogodišnjake, rekoše protivnici. Prvo, najbolje im je odgovorio autor zbirke Vlado Đukanović poručivši da neće Ceca zapevati kad se otvori knjiga. Drugo, niko nije u udžbenik istorije stavio lekciju o Ceci (što zapravo i nije loša ideja), pa da se diskutuje o liku i delu grešne Svetlane i njenom pogubnom uticaju na omladinu. Treće, zašto je sporna žena ratnog zločinca Željka Ražnatovića Arkana, a nije sporan provereni i overeni nacionalista Bora Đorđević, autor pesme "Avionu, slomiću ti krila"? Uostalom, baš je ta pesma primer klasične pretnje nasiljem, pa još u eri terorizma u kojoj fundamentalisti otimaju avione, bože gospode i svi sveti, ovo je daleko opasnije od "lepog groma mog". A i onaj Bajaga, baš u tom "Safiru" ima stih "kaži mi ko ti gužva postelju", a svi znamo na šta misli i kako se deca lako kvare i teško popravljaju čak i pri najblažoj aluziji na seks, dok im ama ništa ne biva od prizora majke koja razgovara sa otkinutom rukom mrtvog sina. Šalu na stranu, "Smrt majke Jugovića" je jedna od najlepših epskih narodnih pesama, ali ako ćemo biti puritanci, kako napisa M. Tucaković, a isto otpeva Ceca – otkačimo se do daske!

PESMO MOJA, OBESI SE ODMAH: Među internetskim zagovornicima cenzurisanja radne sveske najbrojniji su bili oni koji su stvar rešili Okamovom britvom, pa kažu: nema šta popularna muzika da traži u udžbenicima, ni Ceca, ni Bajaga, ni Riblja Čorba, pa ni – Čola. Otkud sad Zdravko Čolić, kad ga u radnoj svesci ionako nema? Pomislio bi čovek, na prvi pogled, da ova struja nasumično nabraja najveće zvezde popularne muzike, a nijedan takav spisak nije potpun bez Čole (zna se ko je najveći na ovim prostorima). Ali, ne... Zdravko Čolić ovde uopšte nije zalutao, nego su ovi zgroženi, zgađeni i zgranuti ujedno i neuki. Zadatak je naći vokativ u stihovima iz poezije i popularne muzike. U primerima iz poezije našla se pesma Jovana Jovanovića Zmaja "Pesmo moja", 47. od ukupno 73 iz zbirke "Đulići". Međutim, 1980. godine, na Čolinom albumu "Zbog tebe", kao numera B5 našla se "Pjesmo moja", po stihovima J.J. Zmaja, koju je komponovao Kornelije Kovač. Nije nikakav greh prvi put čuti ili naučiti poeziju tek kad je neko uglazbi i stihovi uđu u popularnu kulturu, ali je vrhunsko licemerje nastupati sa pozicije sveznajućeg, kulturno i obrazovno uzvišenog bića, a onda se ovako isfrljati neznanjem. Uostalom, neko je već primetio: a otkud vi znate da je u zbirci Cecina pesma ako tvrdite da ne slušate Cecu. Kad smo kod pesnika u popularnoj muzici, a i kod Čole, da li sve ovo znači da treba prognati i Branka Radičevića zbog pesme posvećene Mini Karadžić (takođe otpevao Čola), Izeta Sarajlića ("Noć samo vas", peva Vajta), ceo lirski opus Alekse Šantića, Gustava Krkleca i Tina Ujevića (dočepao ih se Arsen Dedić), a posebno posthumno razapeti Duška Trifunovića zbog dugogodišnje i plodonosne saradnje sa jednako prokazanim i, lepim dušama tako groznim, Goranom Bregovićem i Bijelim dugmetom, Zdravkom Čolićem, Vajtom, Indeksima, Nedom Ukraden i mnogim drugima?

A ŠTA ĆEMO SA MARINOM: Konačno, ostaje pitanje da li je sporno sve što je napisala Marina Tucaković, ili samo ono što peva Ceca Ražnatović. Takođe, da li je kod određivanja vokativa zaista bitna umetnička vrednost? Kad smo već kod toga, niko se u celoj ovoj halabuci nije osvrnuo na jedan drugi "sočni" primer iz udžbenika za srpski jezik i književnost. Zbirka zadataka iz književnosti sa književnoteorijskim pojmovima za prvi razred gimnazija i srednjih stručnih škola, autorki Aleksandre Kuzmić i Mirjane Stakić Savković u izdanju Kletta ima vrlo eksplicitan zadatak u kom učenici treba da ocene umetničku vrednost, univerzalnost poruka i estetski doživljaj dve pesme iz popularne muzike: "Hoću da znam" Zorana Kostića Caneta, tj. Partibrejkersa i "Kukavica" Marine Tucaković, u izvođenju Cece Ražnatović. Za razliku od zbirke zadataka za peti razred, ovde su imena autora jasno naznačena, ali, jasno je da su tačni odgovori oni koji se odnose na pesmu Partibrejkersa.

foto: milan ilićIZMEĐU GENIJALNOSTI I ŠUNDA: Marina Tucaković

Marina Tucaković je teško uhvatljiv fenomen domaće masovne kulture jer u njenom opusu podjednako ima genijalnih poetskih momenata i najcrnjeg šunda. Ali to nikako ne sme da bude razlog da se sve što je ova žena ikada napisala automatski svrsta pod šund. Vrlo je komplikovana ta stvar sa Marinom i bilo bi prepotentno suditi šta jeste, a šta nije umetnost i šta ima, a šta nema umetničku vrednost. Međutim, neke stvari moguće je egzaktno dokazati i to, o užasa malograđanskog, baš na pesmama koje je Marina napisala za Cecu. Prvo, njeni tekstovi vrve od referenci na visoku kulturu, pa tako u Cecinoj pesmi "Dokaz", Tucakovićeva vešto koristi naslov knjige "Voda nešto nosi" Lajoša Zilahija. Marinini tekstovi namenski pisani za Cecu tematski se često odnose na razgovor sa mrtvim ljubavnikom, što je legitimna tema i u poeziji. E pa tako, onaj čuveni stih "Moje suze padaju na gore" sa kojim mnogi kvazi-mangup voli da se sprda, ima nastavak "moje suze prema tebi padaju". U pesmi "Zadržaću pravo" Marina ide korak dalje, pa uz razgovor sa mrtvim ljubavnikom uvodi i reči iz savremenog jezika: "da im ne dam da me guše dok se s tobom tajno viđam u metrou svoje duše" – ako reč "metro" zamenimo rečju "tunel" ili "lagum", dobijamo stih koji može komotno da se smesti u književnost. "Metro" grebe uši jer je suviše savremena reč, a prosečan korisnik interneta u poznavanju poezije nije odmakao dalje od čika Jove Zmaja i, eventualno, Desanke Maksimović, pa mu sve što nije arhaično zvuči kao kič.

I na kraju, Marina je, oprostite na izrazu, mnogo zajebaniji autor nego što se na prvi pogled čini i to se opet prelama na Ceci, konkretno, na pesmi "Maskarada". Neke feminističke autorke tvrde da je ova pesma jedna od najboljih kritika buržoaskog braka, no ovde imamo još jedan sloj. Godine 1971. reditelj Boštjan Hladnik snimio je film "Maskarada", prvi slovenački film koji je bio cenzurisan i zaključan u podrumu sve do 1982. zbog eksplicitnih scena seksa i obrađivanja teme homoseksualnosti. Glavna junakinja filma je žena visoko pozicioniranog partijskog funkcionera koji se švaleriše na sve strane, dok ona baca oko na nastavnika svog sina. Sin je homoseksualac, pa deli majčina osećanja prema nastavniku. Na kraju, muž, partijski budža, pokušava da kazni ženu za neverstvo, a sve eskalira u žestoku orgiju. Da li je Marinin tekst "Maskarada" inspirisan filmom zna samo ona, a trenutno, zbog narušenog zdravlja nije u mogućnosti da odgovara na pitanja. Ipak, kad se presluša ta Cecina pesma i pogleda film, očigledna je zapanjujuća sličnost.

A kad se pogleda sve što se dogodilo u vezi sa Cecinim/Marininim stihom u zbirci za peti razred, kad vidimo da te stihove svi znaju iako ih ne slušaju i gade im se, da misle kako je "Pesmo moja" Čolina pesma i samouvereno je napadaju, ostaje samo gorak ukus zbog opšteprihvaćenog licemerja, zbog potrebe da se delimo na one s ukusom i bez ukusa, te da ljude i njihovo delo pakujemo u fascikle i etiketiramo kao šund bez jasnih kriterijuma. Licemerje se može raskrinkati, ali se, nažalost, otklanja teže od najupornijih fleka, jer, kako reče Marina baš u "Maskaradi" – i da se goli skinemo, ostaće nam naše maske. "Maske" su ovde, inače, u nominativu.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net