foto: tanjug

Populaciona i demografska politika – Seosko stanovništvo >

Da nam živnu, živnu sela

Da li su sela Srbije opustela ili je IT tehnologija povezala sela sa društvenih zbivanjima, te više nije bitno da li živiš u selu ili u gradu? Da li je tačno da se deca više ne rađaju u selima, ili da sela naseljava samo staro stanovništvo? Prema mišljenju našeg sagovornika Gorana Peneva iz Instituta za društvena istraživanja, to nije potpuno tačno. I dalje je stopa fertiliteta seoskih žena veća nego kod gradskih žena

U Srbiji su već nekoliko decenija unazad niske reproduktivne norme prihvaćene kod većine stanovništva bez obzira na to da li žive u gradu u selu. To je karakteristično za celokupno žensko stanovništvo. Ipak, za seosko stanovništvo i dalje se može reći da ima više reproduktivne norme, odnosno fertilitet, broj dece po jednoj ženi, otkriva naš sagovornik Goran Penev, naučnik saradnik Instituta za društvena istraživanja. "Seoske žene i dalje imaju viši fertilitet nego gradske žene, ali nedovoljno za prostu reprodukciju i zamenu generacija. Prema poslednjem popisu stanovništva iz 2011. godine, žene na kraju fertilnog perioda od 40-49 godina, imale su 1,96 dece po ženi, a u gradskim sredinama 1,66 dece po ženi. Dvadeset godina ranije, 1991. godine odnos brojeva bio je otprilike isti, s tim što je stopa fertiliteta u seoskim sredinama iznosila 1,99, dok je u gradskim iznosila 1,76 dece po ženi. I tada, kako i danas, to je mnogo niže nego što je potrebno za zamenu generacija. Kad je reč o obimu rađanja, smatram da je seoska sredina ‘prijateljskija’ za podizanje dece nego gradska, humanija; deca žive u zajedništvu, bliži je kontakt sa roditeljima, manje ih ostavljaju same. Kad bismo mi imali, kao u drugim razvijenim zemljama, ‘urbanizaciju’ sela, bila bi manja razlika u kvalitetu života gradske i seoske sredine, onda bi to još više došlo do izražaja. Kod nas je seoska sredina nerazvijena, nepovoljnija za život iz koje se mladi iseljavaju prema gradskim centrima i prema inostranstvu", kaže Panev.

Prema njegovim rečima, imamo smanjenje stanovništva i ako se pogleda popisni period 2002-2011, Srbija je imala smanjenje od 300.000 stanovnika i ono se odnosilo na seosko stanovništvo. Sa aspekta rađanja, bitno je da su, ukupno posmatrano, brojnije žene nego muškarci, dok je u seoskim sredinama obrnuto, brojniji su muškarci. Žene su pokretljivije i više učestvuju u migracijama na kraćim relacijama u unutardržavnim granicama. To je dodatni problem, ne samo starosna struktura stanovništva, već manjak žena u seoskim sredinama. Inače, kad rađaju, rađaju u proseku više nego u gradskim sredinama.

"Statistika o rađanju u seoskim sredinama ipak ne daje prave podatke, jer je veliki broj rađanja pripisan opštinskim centrima gde se nalaze porodilišta. Tako da podaci variraju, jer je veliki broj porođaja prikazan kao rađanje u gradovima gde se nalaze porodilišta, ali, naravno, jedan deo porodilja potiče iz seoskih sredina gde nema porodilišta, pa se onda dete vodi kao da je, na primer, rođeno u Kragujevcu, a zapravo živi u selu pored grada."

"Činjenica je da su najnepovoljniji uslovi za odgajanje dece u visokim soliterima, odnosno u stambenim jedinicama, te najmanji broj dece imaju upravo oni parovi koji žive u tim uslovima. Dete bez nadzora roditelja ne može samo da se igra u parku… Videćemo kad izgrade Beograd na vodi, koliko će dece biti u tim soliterima od 80-ak spratova. To će izvesno biti simbol nerađanja po jednoj ženi", smatra naučni saradnik Goran Penev.

Ako gledamo poslednja dva popisa stanovništva, u ostalim naseljima (to su sela) smanjen je broj seoskog stanovništva. Po popisu iz 2002. godine bilo je 3.272.000 seoskih stanovnika, dok je taj broj po poslednjem popisu iz 2011. smanjen na 2.915.000. Istovremeno, gradsko stanovništvo je poraslo, iako obe sredine imaju negativan prirodan priraštaj. Međutim, migracija je znatno veća iz seoskih ka gradskim sredinama, ali imate migracije prema inostranstvu. Postoji negativan migracioni saldo seoskog stanovništva u odnosu na gradsko stanovništvo.

Goran Penev komentariše napade na žensko stanovništvo, koje je okrivljeno da zbog karijere ne rađa decu: "To je da žene ispadnu krive i to je strašno. Žene na selu su takođe aktivne ne samo u poljoprivredi nego i u domaćinstvu. Opšti uslovi su takvi da na selu tradicionalna sredina amortizuje nepovoljne determinante nataliteta. Postoje razne osnove fertiliteta, ne može da se svede samo na karijeru ili ekonomske razlike, ali postoji i element karijere koji je zanemarljiv, ali je razlika u obrazovanju danas drugačija. Visoko obrazovane žene danas nisu više elita kao što su bile pre sto ili pedeset godina, tako da je to postalo standard da žena treba da se školuje i završi fakultet. Međutim, ne znači da svaka visoko obrazovana žena misli samo na karijeru", smatra Penev.

Seksualno i reproduktivno zdravlje na selu nije dovoljno zastupljeno, manje je znanja na tu temu kad je reč o kontraceptivnim sredstvima i zdravstvu uopšte, o tome se ne vodi previše računa, više je abortusa kao metode kontrole rađanja. Na selu je to izraženije jer je nivo zdravstvene zaštite na selima mnogo niži i to je ono što opredeljuje da se napuste sela. Procenat takozvanih nerotkinja na selu je izraženiji nego u gradovima jer se nedovoljno leče i stigmatizuju, ali za sada ne možemo mnogo da učinimo. Na tome se radi, o svesti stanovništva o reproduktivnim normama.

U svakom slučaju, selo nije ono što je bilo pre 30-50 godina; zbog dostupnosti interneta infomisanje je mnogo prisutnije nego što je bilo, kaže Penev. Poboljšava se situacija i u seoskim sredinama, pogotovo u urbanim naseljima koja imaju kvalitet života sličan gradskom. IT tehnologija omogućava mnogo više, skoro isto kao u gradskim sredinama, kad je reč o radu od kuće. Vi možete da radite od kuće i da vas niko od korisnika tamo u Americi ili Švedskoj ne pita da li živite u gradu ili u selu, nego kakav je internet i da li možete da pošaljete podatke i kakav vam je učinak ili kakve su vam ideje.

U budućnosti bi trebalo očekivati da se smanje razlike u kvalitetu života između gradske i seoske sredine, ili čak, kao u visoko razvijenim zemljama, da postoje pravci preseljavanja iz grada u selo. "Gradovi sada postaju mesto stanovanja siromašnijeg dela stanovništva, a elita se seli u urbanizovana sela, gde imaju mir i zdrav život, a ne gube ono što im grad omogućava – obazovanje, lečenje, kulturu, biznis. Dok je Slovenija bila u Jugoslaviji, predstavljala je dobar primer kako treba razvijati seosko stanovništvo – odlični putevi, sve sređeno, to je bilo još 70-ih i 80-ih godina i to je bio primer za regionalni razvoj. Koliko Srbiji treba da dostigne taj nivo ne zna se, ali ništa nije nemoguće. Kad smo na ovako niskom nivou, može samo bolje", smatra Goran Penev.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

Vrtići za decu iz seoskih sredina

Pod pretpostavkom da i deci iz seoskih sredina treba društvo vršnjaka u vrtićima, prenosimo deo izveštaja Mame u Srbiji:

"… dok 50 odsto ispitanica iz seoskih naselja dete nije ni pokušalo da upiše u vrtić, taj broj za majke iz prigradskih seoskih naselja iznosi oko 28 odsto, za one iz prigradskih urbanizovanih smanjuje se na 22 odsto, a ovaj odgovor među ispitanicama iz urbanih sredina dalo je samo 20 odsto ispitanica. Dati podatak govori o nejednakoj prostornoj distribuciji državnih, institucionalnih rešenja za čuvanje dece, ali i o rodnim normama koje su deo tradicionalnog vrednosnog obrasca, u okviru kog porodica (pre svega – majka), a ne državne institucije, treba da brine o deci. Raširenost patrijarhalnih vrednosti tako utiče na izostanak potrebe da se u selima uopšte i otvaraju ustanove za čuvanje i brigu o deci. Depopulacija i starenje stanovništva u seoskim sredinama takođe doprinose ovim tendencijama. Od ispitanica čija su deca išla ili idu u vrtić, nešto malo više od polovine izjavilo je da im je bila potrebna veza da bi obezbedile mesto za svoje dete (51 odsto), a od ukupnog broja žena 36,7 odsto tražilo je "vezu." To govori o nedovoljnim kapacitetima koji otežavaju vraćanje ili izlazak žena na tržište rada, što posledično dovodi do privilegovanosti onih društvenih slojeva sa većim ekonomskim i socijalnim kapitalom. Takođe, pri upisu deteta u vrtić, prednost imaju zaposleni roditelji, što onemogućava nezaposlene da aktivno traže posao i ne daje im mogućnost pronalaska posla. Oni onda moraju da se oslanjaju na neformalne sisteme podrške – babe, dede, rodbinu ili plaćenu pomoć."

Ovaj tekst nastao je u okviru projekta "Nestaje li Srbija – populaciona i demografska politika" koji je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije preko konkursa za projektno sufinansiranje medijskih sadržaja

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net