foto: ap photo
NA KAPITOL HILU: Mark Zakerberg

SAD – Mark Zakerberg pred kongresom >

Saslušavanje Fejsbuka

Posle dva dana ispitivanja na najvišem mestu u SAD pre suda, jedno je sigurno. Mi o načinu kako funkcioniše Fejsbuk ne znamo ništa, a Mark Zakerberg se svojski trudio da nas ubedi da smo ionako podlegli predrasudama

Prema sopstvenom priznanju, Mark Zakerberg nije kul tip. Naprotiv, prioritet mu je da bude funkcionalan. Zato je usvojio principe Stiva Džobsa, osnivača Epla, da ne troši dragoceno vreme na razmišljanje šta će ujutru ili tokom dana da obuče, da li se ovo uklapa sa onim. Uglavnom nosi jednostavnu sivu majicu (sedište Fejsbuka je u Kaliforniji, gde je uvek maj ili jun), komforne, široke pantalone i adidas papuče. Nije jedini milijarder iz IT sektora koji tako razmišlja. Ali stilisti i psiholozi koji dobro poznaju taj svet poručuju nam da se ne zavaravamo. Možda Mark i ostali ne troše dnevno mnogo vremena razmišljajući šta će da obuku, ali odluka kako će se oblačiti doneta je vrlo promišljeno i ima duboku poruku.

Isto misli i Trampov novi (a uvek su novi) ekonomski savetnik Lari Kadlou, koji je na pitanje šta očekuje od saslušanja osnivača Fejsbuka u Senatu i Kongresu SAD odgovorio da ga pre svega zanima šta će Zakerberg da obuče. Ako dođe u trenerci i majici, onda ćemo znati da je došao da nam prodaje fore, rekao je Kadlou, dodajući da se ljudi koji vode ozbiljne kompanije ozbiljno i oblače, naročito kada je sudbina tih kompanija u pitanju.

BEZ EMOCIJA: A u slučaju Fejsbuka upravo se to i dešava. Nakon objavljivanja da je kompanija Kembrdiž Analitika koristila podatke više od 80 miliona korisnika Fejsbuka bez njihove dozvole i znanja, a kako bi im slala vešto skrojene političke i druge marketinške poruke i tako uticala na njihove odluke, javnost u SAD i Velikoj Britaniji tražila je da prvog čoveka Fejsbuka ispitaju najviša zakonodavna tela u tim zemljama (Senat, Kongres, Parlament, odnosno njihovi odbori za trgovinu). Budući da je građanin SAD, Zakerberg se odazvao pozivu američkih vlasti, dok Britance za sada ignoriše.

Na Kapitol Hilu pojavio se u tamnoplavom odelu i jedino po čemu se razlikovao njegov nastup u utorak pred senatorima i u sredu pred kongresmenima bila je boja kravate. U utorak je nosio svetloplavu, praktično u nijansi Fejsbukovog logoa. U sredu mu je kravata bila tamnija, baš kao i pitanja na koja je odgovarao.

Pitanja su bila mnoga i raznovrsna, njegovi odgovori i ponašanje robotizovani. Do te mere da je on sam u prvom trenutku postao važnija tema od ispitivanja. Onako mlad (33) i ozbiljan, u odelu, kratko ošišan, delovao je više kao student štreber koga su uhvatili u nekom ozbiljnom prekršaju tipičnom za mladost nego kao prvi čovek kompanije koji zna više o ljudima koji ga ispituju nego oni o njemu. Nije se služio šarmom, za koji ionako tvrdi da ga nema, nije nijednog trenutka bio arogantan ni nadmen iako je, verovatno, najbogatiji čovek kojeg je većina prisutnih političara videla uživo, i još su mu postavljali neprijatna pitanja. A videli su i ispitivali mnoge milijardere.

Zato su Zakerberga na internetu odmah proglasili reptilom, vanzemaljcem, podsmevali su se načinu kako pije vodu (u mililitrima), komentarisali odsustvo grimasa i emocija na licu. Čak i kada je, tu i tamo, bivao duhovit u svojim odgovorima, delovalo je da je to više posledica okolnosti nego njegove namere da neprijatnu situaciju malo raskravi. Ako bi se osmehnuo ili nasmejao, tu nije bilo spontanosti. Više emocija i ljudskosti pokazuje ajfonova digitalna asistentkinja Siri.

RASPRAVA O PRAVU NA PRIVATNOST: Posle dva dana ispitivanja na najvišem mestu u SAD pre suda, jedno je sigurno. Mi o načinu funkcionisanja Fejsbuka ne znamo ništa, a Mark Zakerberg se svojski trudio da nas ubedi da smo ionako podlegli predrasudama. Ukratko, ako se neke po nas neprijatne informacije nalaze na Fejsbuku, sami smo ih tamo stavili, ako nas neko prati dok se po Fejsbuku krećemo, samo smo to tražili, kompanija ne čita naše privatne poruke, baš kao što mi ne čitamo uputstvo za upotrebu Fejsbuka, koje je za petnaestak godina naraslo na više od hiljadu stranica sitno kucanog teksta. Srećom, lako se skroluje do one kućice gde samo treba kliknuti kako na sve dobrovoljno i svesno pristajemo da bismo ušli u to carstvo.

Jedan od zanimljivijih trenutaka – a za ukupno deset sati saslušanja na oba mesta takvih trenutaka nije bilo malo – bilo je pitanje senatora Dika Darbina da li bi Zakerbergu bilo prijatno da sa svetom podeli ime hotela u kojem je prenoćio i kome je sve slao poruke poslednjih nekoliko dana. Posle nekoliko sekundi procesiranja ovog pitanja, kada je zaista izgledao kao kompjuter koji analizira posledice odgovora, Zakerberg je, uz osmeh, odgovorio da mu to ne bi bilo prijatno, na šta je senator Darbin naoko poentirao hipotetički ga pitajući nije li sve ovo, zapravo, rasprava o našem pravu na privatnost. Ta nas je razmena mudrosti lepo zabavila, ali je senator zaista mogao da postigne cilj da je od Zakerberga tražio da mu kaže gde su svi prisutni senatori spavali prethodne noći, odnosno da li Fejsbuk to zna na osnovu informacija koje su mu poverili njihovi mobilni telefoni. Jer suština našeg nezadovoljstva Fejsbukom i sličnim servisima nije u tome šta mi tamo radimo svesno, već šta on o nama saznaje dok mi mislimo da nas niko ne gleda.

No i da ga je to zaista pitao, senator bi, najverovatnije, dobio odgovor da će Mark Zakerberg naložiti svom timu da to ispita i da će se onda vratiti sa odgovorom. Tu rečenicu upotrebio je više desetina puta tokom saslušanja i neki su mu kongresmeni to ozbiljno zamerili. Primetili su da kao prvi čovek jedne od najvećih kompanija na svetu mnogo toga ne zna o sopstvenom poslovanju.

"Ne znate ništa o tajnim profilima na Fejsbuku, ne znate koliko aplikacija treba da prekontrolišete, ne znate kome je sve Aleksandar Kogan (psiholog i čovek u srcu skandala) prodao vaše podatke, ne znate čak ni koje sve informacije vaša kompanija prikuplja od korisnika", rekla mu je predstavnica u Kongresu Debi Dingel povišenim glasom. Ko zna šta bi još dodala da vreme za pitanja nije bilo ograničeno na četiri minuta po senatoru, odnosno kongresmenu.

Ali kongresvumen Dingel je u tih par rečenica rezimirala sve o čemu se pitalo tokom dvodnevnih saslušanja. Tajni, odnosno profili u senci jesu profili ljudi koji uopšte nisu korisnici Fejsbuka, niti su ikada to poželeli da budu. Međutim, druže se i elektronski komuniciraju sa onima koji to jesu i Fejsbuk prikuplja informacije o njima, vezuje ih za imejl adresu i nudi vam da stupite s njima u kontakt i pozovete ih da otvore nalog. I njima se dešava isto kada prelome i pojave se na Fejsbuku. Tada otkriju da ih je mreža sve vreme čekala i za nekoliko sekundi povezaće ih sa svima koje poznaju, iako Fejsbuku do tog trenutka voljno nisu dali nijedan podatak o sebi. Nema potrebe, sve je već tamo. Što bi rekao Mark Zakerberg, ne znam kako je to moguće, niti znam za postojanje "šedou profila" (profila u senci), ali moj tim će sve to ispitati i vratićemo se sa odgovorom.

KOMPANIJA ILI MEDIJ, PO POTREBI: Većina analitičara, a običnom svetu se to veoma dopalo, tvrdi da su politički predstavnici američkog naroda odlično iskoristili priliku da pokažu koliko ne razumeju internet i digitalni svet. A posao im je da taj svet urede, propisno. Uvek je veselo podsmevati se političarima, ali smo ovde malo preterali. Jer su njihova pitanja, čak i kada su bila krajnje tehnološki naivna, zapravo bazirana na verovanjima, tračevima i pretpostavkama koji se o tehnologiji šire jer su tehnološke kompanije dvostruko zaključane prema korisnicima. Prvo, jer štite svoje tajne od konkurencije, na šta imaju pravo. Drugo, jer laicima (političarima) mogu te tajne mirno da pokažu, ko bi išta razumeo iz kilometarskih kolona programerskog koda.

foto: ap photo

Tako smo čuli pitanje u koliko kategorija Fejsbuk razvrstava podatke koje prikuplja o nama, na šta je Zakerberg odgovorio da ne razume pitanje. Potom nije razumeo ni potpitanje koje senatorka nije baš umela da postavi kako treba. Senator Brajan Šac pitao je da li Fejsbuk može da vidi o čemu se on privatno dopisuje sa nekim pa da mu ponudi odgovarajuću reklamu, na šta je Zakerberg odgovorio da je prepiska šifrovana i da oni ne vide njen sadržaj. Najinteresantniji je bio odgovor senatoru Džonu Kenediju, koji je pitao može li Fejsbuk podatke iz njegovog profila tehnički da prosledi trećem licu bez njegovog znanja. Budući da je nekoliko puta preformulisao pitanje dok nije došao do onog pravog, dobio je odgovor da bi Fejsbuk to tehnički mogao da uradi, ali bi to bilo teško kršenje zakona i privatnosti.

Tu je negde i suština cele ove priče. Fejsbuk i ostali društveni mediji su pola ribe, pola devojke i uvek uzimaju oblik koji im u tom trenutku više odgovara. Dakle, kada treba da nude svoje usluge na tržištu, oni su mediji sa gomilom interesantnih podataka o svojim korisnicima. Ali kada na njih treba primeniti stroge medijske zakone, oni su odjednom tehnološke kompanije koje zapošljavaju inženjere i programere, pa toj kontroli izmiču.

Još teže je razumeti kojim se poslom bave. Na pitanje da li je Fejsbuk monopolista (a američki zakonodavci obožavaju da razbijaju monopole), Zakerberg je odgovorio da se on svakako tako ne oseća, izazvavši smeh novinara i svojih saradnika. S razlogom, jer u IT svetu vlada najprimitivniji darvinizam, opstaju samo oni koji mogu da pojedu svu konkurenciju. Nešto teže mu je bilo da objasni postoji li izbor, kao u slučaju automobila, pa ako si nezadovoljan fordom, kupićeš hondu ili ševrolet. Ako si nezadovoljan Fejsbukom, nećeš ga koristiti, a to sa sobom povlači uskraćivanje ogromnog broja informacija i servisa koje se samo na toj mreži ili mediju mogu naći. I večiti strah da brisanjem naloga nisi izbrisao sve podatke i da Fejsbuk i dalje može da trguje njima. Koliko god se kleo da to ne radi, u digitalnom prostoru vladaju malo drugačiji principi, jedan plus jedan i jedan minus jedan i dalje mogu biti jedan. Odnosno, informacija koju sam podelio i informacija koju sam izbrisao i dalje može ostati u mom posedu.

FEJSBUKOVA VOJSKA: Slično je i sa pitanjem da li Fejsbuk nastavlja da nas prati i kada ga isključimo. Ni to Zakerberg "nije razumeo" jer političari ne razumeju da "gašenjem" Fejsbuka niste izašli iz njega. Dokle god imate profil (a izgleda i ako ga nemate) Fejsbuk vam je u pozadini uključen, prati šta radite, skuplja sve vaše informacije, a na vama je samo da donesete odluku šta će od toga biti javno, odnosno dostupno svima. A ne samo onima koji su za to spremni da plate. No to je, kao što smo čuli, teško kršenje zakona. Doduše, nismo čuli jasno i precizno da se to ne događa. A zbog toga su se senatori, kongresmeni i Zakerberg i okupili.

Nekoliko zaključaka može se izvući iz deset sati odgovaranja Marka Zakerberga pred najvišim predstavnicima naroda u SAD. Fejsbuk neće menjati svoj poslovni model. I dalje će korišćenje biti besplatno, a posao će se finansirati oglasima. Kompanija će pretresti sve aplikacije koje su prisutne i ukinuti sve one koje krše važeće zakone. Ne bi bilo loše da se uvede neka regulacija, ali bi bilo loše da se uvede bilo kakva regulacija, no Fejsbuk je spreman da sarađuje na tim propisima. Recimo i to da je do sada Fejsbuk sa spoljnim kompanijama radio na principu "keve mi". Tako su se, kada su 2015. utvrdili da se podaci korisnika koriste mimo propisa, zadovoljili tvrdnjom Kembridž Analitike da su obrisani. Bez daljeg insistiranja, daleko bilo obaveštavanja FBI-ja ili tako nekog o otkrivenom incidentu.

Posebno će se voditi računa o političkom uticaju, naročito kada su izbori u pitanju. Mark Zakerberg je stava da se tu vodi pravi rat, pomenuo je Rusiju kao protivnika, a to znači da se ne može očekivati da kompanija bude jedina odgovorna ukoliko neko iskoristi svoju veštinu da prevari sistem. Na kraju krajeva, i Zakerbergov profil je među onih 87 miliona kompromitovanih koje je Kembrdiž Analitika zloupotrebila. Ako nam to ne natera suze na oči, ne znam šta će.

Pre nekih godinu dana bila je aktuelna priča da bi Mark Zakerberg mogao da se kandiduje na sledećim predsedničkim izborima jer će ispuniti za njega najvažniji uslov, biće stariji od 35 godina. Ako u toj špekulaciji ima imalo istine, možda ga je podstaklo otkriće da pod kontrolom drži najmoćnije sredstvo za političku i svaku drugu propagandu i da bi izbore mogao lako da dobije. Uostalom, tokom saslušanja je potvrdio da je Trampova kampanja obilato koristila Fejsbuk, napominjući da su to radili pod istim uslovima "kao i svi drugi".

A možda mu ta funkcija nije ni potrebna jer već ima uticaj na više od dve milijarde korisnika širom sveta. Jedino mu nedostaje vojska.

Hm, najavio je senatorima da će Fejsbuk angažovati dvadeset hiljada ljudi koji će brinuti o bezbednosnim pitanjima. Ako bi ga neki senator pritisnuo da objasni šta podrazumeva pod "bezbednosna pitanja", Zakerberg bi mogao da mu iskolačenih očiju, ravnim glasom, odgovori da će njegov tim to razmotriti i da će se vratiti sa odgovorom. Nije precizirao da li će se vratiti na Kapitol Hil ili u Belu kuću.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net