foto: efb

Zapadni Balkan u Evropskoj uniji >

Odgovornost na istom brodu

Povodom deset godina od osnivanja Evropskog fonda za Balkan, u Jugoslovenskoj kinoteci je 16. aprila predstavljena "Deklaracija o evropskom partnerstvu sa Balkanom" koja govori o neophodnosti intenzivnijeg angažmana Evropske unije u regionu i dovršavanju demokratske i socioekonomske transformacije Balkana

Skupu na kom je predstavljena "Deklaracija o evropskom partnerstvu sa Balkanom" prisustvovalo je više 200 ljudi iz regiona, Evrope i sveta – uticajnih pojedinaca, filozofa, poslovnih ljudi, kao i bivših i aktuelnih zvaničnika. O tome kako vide budućnost Zapadnog Balkana i Evrope, govorili su predstavnici Evropskog fonda za Balkan (EFB), stručnjaci iz Političke savetodavne grupe Balkan u Evropi (BiEPAG) i članovi najuticajnijih evropskih i regionalnih tinktenkova.

Izvršna direktorka EFB, Hedvig Morvai, rekla je da Zapadni Balkan mora da iskoristi priliku koja mu se pružila na putu evropskih integracija, da države treba da ubrzaju reforme, reše otvorena bilateralna pitanja i ojačaju regionalnu saradnju: "Za deset godina postojanja, EFB je podržao stotine mladih ljudi – novih lidera regiona za koje verujem da mogu od Balkana stvoriti mesto pristojnog i srećnog života", naglasila je Morvai. Prisutnima su se obratili predstavnici fondacija "Erste", "Robert Boš" i "Kralj Boduen", Boris Marte, Sandra Breka i Gerit Rauvs. Marte se prisetio evropskih obećanja: "Da, rekli smo vam da dođete u Evropu zbog demokratije, ali danas nemamo takvu situaciju. Uzimali smo stvari zdravo za gotovo. Danas možemo da kažemo da je Balkan postao evropskiji, dok je Evropa postala balkanskija. Proces integracije ne možemo i ne smemo prepustiti nekom drugom i očekivati da će se taj neko pobrinuti za našu budućnost. U kojem smeru će se razvijati Balkan, zavisi isključivo od nas. Mi kao Evropska unija imamo iste obaveze kao i vi u ovom regionu. Svi smo na istom brodu i naša odgovornost kao pojedinaca je da upravljamo tim brodom i usmerimo ga ka ispravnom cilju. Jednostavno moramo uraditi ono što i mi i vi smatramo ispravnim."

Nikola Dimitrov, ministar inostranih poslova u Vladi Makedonije, istakao je da je Zapadnom Balkanu potrebno urgentno delovanje ne bi li se region pokrenuo napred: "Ceo region se trudi da uhvati voz koji je u pokretu. Za Makedoniju je nezamislivo da bude srećna i demokratska zemlja, ako i Srbija nije takva. Zajedno smo u ovome i drago mi je zbog toga."

Neke od ključnih tačaka koje su predstavljene ovom deklaracijom jesu da je Balkan konačno u fokusu pažnje EU, te da će biti uloženi zajednički napori koji će voditi ka približavanju Zapadnog Balkana Evropskoj uniji i to jačanjem civilnog i nevladinog sektora, kao i uspostavljanjem jasno definisanog demokratskog političkog sistema koji će biti zasnovan na temeljima ljudskih prava i rodne jednakosti.

"Evropsko partnerstvo sa Balkanom mora da bude utemeljeno na iskrenijim i transparentnijim odnosima, koji prednost daju demokratskoj transformaciji", navodi se, između ostalog, u Deklaraciji. Igor Bandović, koordinator programa Evropskog fonda, rekao je za "Vreme" da je jedan od ciljeva donete deklaracije, pored ekonomskog napretka i progresa na poljima ljudskih prava, kao i ustoličenja istinskog demokratskog sistema, jeste taj da prikaže Srbiju u pozitivnom svetlu ostalim zemljama Evrope. "Srbija i ceo Zapadni Balkan nisu nužno bad news", kaže Bandović i nastavlja: "Uprkos tome što je to utisak koji većina stanovnika evropskih zemalja ima na umu kada se govori o ovom regionu."

Predsednik Upravnog odbora CEP-a Srđan Majstorović istakao je kako Evropski fond u budućnosti mora pokazati građanima da imaju budućnost u Evropi ne samo ako odu sa Balkana, već i ako na njemu ostanu.

U poslednjem delu konferencije, održan je panel na temu novog partnerstva između Zapadnog Balkana i EU. Moderator je bio Ivan Vejvoda, a između deset panelista reč su uzeli i Vesna Pusić, Erhard Busek, Sonja Liht i Goran Svilanović, čijim vatrenim govorom je diskusija zatvorena. Ipak, na kraju se čini da celokupnu situaciju na Balkanu najistinskije opisuju reči izvršnog direktora albanskog Instituta za medije, Remzija Lanija: "Sve se promenilo, ali ništa nije drugačije."

Organizatori i učesnici skupa pozvali su EU i Balkan na stvaranje "novog zajedništva", utemeljenog na strategiji koja počiva na četiri glavna stuba: intenzivnija saradnja EU sa Balkanom; sistematičniji napori u promovisanju kulture učenja i usavršavanja na svim nivoima obrazovanja radi unapređenja ljudskog kapitala; iskreno i trajno regionalno zbližavanje, kao i ostvarivanje vizije jače saradnje u različitim oblastima politike EU.

Na samom kraju prvog dana obeležavanja desete godišnjice predstavljeni su pobednički timovi koji su učestvovali na Balkan Connect 2018 hakatonu čiji je cilj unapređenje društvenih komunikacija, putem softverskih aplikacija koje razvijaju programeri i IT stručnjaci. Na ovom događaju predstavljeni su pobednički timovi iz Sarajeva, Beograda, Skoplja i Prištine.


 

Deklaracija o evropskom partnerstvu sa Balkanom

Balkan je ponovo na evropskom dnevnom redu, čime se otvara put za uspostavljanje transparentnijih odnosa i obnavljanje partnerstva. Nakon dugogodišnjeg i riskantnog zapostavljanja ovog regiona, uspona autoritarizma i destruktivnog uplitanja stranih sila, Evropska unija (EU) je nedavno shvatila nužnost hitnog ubrzanja reformi i završavanja procesa proširenja EU na Zapadni Balkan. Da bi obnovljena pažnja proizvela konkretne rezultate, potrebno je uložiti dodatne zajedničke napore, koji podrazumevaju i uspostavljanje novog evropskog partnerstva sa Balkanom. Odnosi EU i Zapadnog Balkana su utemeljeni na jakim političkim i društveno-ekonomskim vezama, na međusobnoj zavisnosti i međuljudskim vezama, kao i na zajedničkoj prošlosti i nadama za budućnost.

Evropski fond za Balkan je osnovan pre deset godina, sa ciljem da doprinese jačanju demokratije, unapređenju procesa evropskih integracija i afirmisanju uloge Zapadnog Balkana u rešavanju novonastalih izazova sa kojima se suočava Evropa. Od 2008. godine do danas, EU i Zapadni Balkan su pretrpeli značajne promene pod uticajem različitih kriza kroz koje su prolazili. S jedne strane, dovedene su u pitanje normativne osnove Evropske unije, s druge strane, došlo je do ponovnog jačanja autoritarnih tendencija na Zapadnom Balkanu. Neke od zemalja Zapadnog Balkana ostvarile su formalni napredak ka članstvu u EU, dok druge još uvek zaostaju na tom putu. Proces demokratizacije regiona nije u potpunosti završen. Ove izazove treba prihvatiti kao šansu za dalje jačanje evropskog partnerstva sa Balkanom, kako bi sve zemlje u regionu postale punopravne članice EU. Nadograđujući se na izveštaj Međunarodne komisije za Balkan, "Balkan u budućnosti Evrope", ova Deklaracija otvara put za narednu desetogodišnju etapu u procesu, koja će biti ključna za transformaciju Zapadnog Balkana.

Sto godina od kraja Prvog svetskog rata, 2018. treba da označi istorijsku prekretnicu. Nova strategija Evropske komisije i samit Zapadnog Balkana zakazan u maju 2018. godine potvrđuju čvrstu opredeljenost EU ispunjavanju ovog cilja.

Pristupanje EU nije cilj sam po sebi, već prilika za punu transformaciju Balkana. Potrebno je revidirati i obnoviti podsticaje i nagrade za evropske integracije, ali i revitalizovati politiku uslovljenosti utemeljenu na evropskim vrednostima. Ako EU treba da postavlja stroge zahteve, onda njen pristup mora da bude jasno definisan, neposredan i atraktivan. Ukoliko region iskoristi ovu priliku, može da postane deo EU i da ujednači demokratski, socijalni i ekonomski razvoj sa državama članicama EU. Međutim, ako Zapadni Balkan propusti ovu priliku, rizikuje da zaostane za EU, bez jasnog usmerenja, izložen dodatnoj destabilizaciji.

Evropsko partnerstvo sa Balkanom mora da bude utemeljeno na iskrenijim i transparentnijim odnosima, koji prednost daju demokratskoj transformaciji. Strategija Evropske komisije predstavlja pozitivan prvi korak u tom smeru, međutim, potrebno ju je pretočiti u intenzivniju saradnju sa vladama i društvima regiona. U međuvremenu, političko vođstvo regiona treba da povrati kredibilitet stvarnom posvećenošću promenama.

Članstvo u EU nije pitanje političkog oportuniteta, već generacijskog političkog i društveno-ekonomskog opredeljenja. Evropskoj uniji danas nije potrebno proširenje zarad samog proširenja, već iskreno zalaganje i posvećenost, kako EU tako i Zapadnog Balkana. Vladavina prava, odgovorna uprava, sloboda izražavanja, rodna ravnopravnost i jasna podela vlasti ključni su preduslovi pristupanja, koji će doprineti vitalnosti i održivosti demokratske transformacije Balkana. U tu svrhu, pozivamo EU i Balkan na stvaranje "novog zajedništva", utemeljenog na strategiji koja počiva na četiri glavna stuba: intenzivnija saradnja EU sa Balkanom; sistematičniji napori u promovisanju kulture učenja i usavršavanja na svim nivoima obrazovanja radi unapređenja ljudskog kapitala; iskreno i trajno regionalno zbližavanje; i ostvarivanje vizije tesnije saradnje u različitim oblastima politike EU, prilagođene konkretnim potrebama.

Pregovori o pristupanju ne treba da se ograniče isključivo na institucionalni dijalog između institucija EU i država regiona. Novo evropsko partnerstvo sa Balkanom zahteva više od pristupanja EU: zahteva izgradnju zajedničke vizije budućnosti Evrope i uloge Balkana u njoj.

Demokratski legitimitet budućnosti EU mora da bude utemeljen u širem uključivanju građana u proces pristupanja i pozitivnom, konstruktivnom učešću organizacija civilnog društva, progresivnih građanskih inicijativa i političke opozicije. Svi evropljani dele zajedničku budućnost. Zato svi građani država članica i potencijalnih država članica EU treba da daju svoj doprinos javnoj raspravi o budućnosti EU. Obnova i rekonstrukcija EU na osnovama još većeg jedinstva, solidarnosti i zajedničke odgovornosti su neophodne. Što je veći napredak u evropskim integracijama u narednih nekoliko godina, to je sigurnija budućnost, ne samo budućnost Zapadnog Balkana već i celokupne Evrope. Balkan treba da postane neodvojivi deo zajedničkog evropskog dijaloga.

Regionalna saradnja nije spolja nametnut uslov, već pretpostavka za ponovno otkrivanje zajedničkih interesa i formiranje novog regionalnog identita unutar EU. Regionalno zbližavanje treba da bude zasnovano na temeljnim vrednostima EU: na trajnom rešavanju bilateralnih sporova radi prevazilaženja nasleđa ratova i konflikata iz prošlosti, i pomirenju građana.

Opredeljenost za proširenje reafirmiše temeljne vrednosti Unije. Ovom Deklaracijom pozivamo na ponovno ujedinjenje Evrope. Evrope bez podele na "nas" i "njih", Evrope svih njenih građana. Ovim partnerstvom želimo da omogućimo ponovno ujedinjenje i ostvarivanje ideje o evropskom kontinentu mira. Evropske vrednosti su od ključne važnosti za sve evropljane koji žive na Balkanu i njima bliske. Međutim, iskustva iz prošlosti nas uče da ne smemo da ih uzimamo zdravo za gotovo i da se moramo boriti za njih još odlučnije nego do sada.

Zajedno, EU i Balkan zaista mogu da ojačaju i stabilizuju Evropu i od nje stvore prostor mira, demokratije i bezbednosti, kao i da pruže doprinos njenoj zajedničkoj budućnosti, utemeljenoj na solidarnosti, odgovornosti, pluralizmu i toleranciji. Potrebna nam je nova vizija koja prevazilazi okvire postojećih, dobro poznatih – uglavnom tehnokratskih – rešenja. Želimo da redefinišemo Balkan kao region koji je integrisan u EU, radi prevazilaženja dugogodišnjeg marginalnog položaja ovog regiona i osećaja njegovih građana da nisu evropski građani prvog već drugog reda. Želimo da se usredsredimo na suštinska pitanja i da podstaknemo novi narativ o evropskom Balkanu. Želimo da delimo zajedničku evropsku budućnost sa zemljama Balkana.

Postavljajući ovo kao naš zajednički cilj, potvrđujemo našu spremnost da lično doprinesemo ostvarenju naše zajedničke vizije Evrope.

—Beograd, 16. april 2018.


Potpisnici:

Nathalie Tocci

Vesna Pusić

Werner Weidenfeld

Goran Svilanović

Jacques Rupnik

Michael Schaefer

Pierre Mirel

Heather Grabbe

Sonja Liht

Stefan Lehne

Ivan Krastev

Rosa Balfour

Ivan Vejvoda

Wolfgang Petritsch

Radovan Jelašić

Erhard Busek

Hannes Swoboda

Karel Schwarzenberg

Michael Leigh

Steven Blockmans

Samuel Zbogar

Wolfgang Ischinger

Florian Bieber

Hedvig Morvai

Igor Bandović

Srđan Majstorović

Milica Delević

Adnan Ćerimagić

Elena Stavrevska

Florence Gaub

Peter Grk

Remzi Lani

Kristof Bender

Chiara Milan

Milica Uvalić

Dejan Jović

Dane Taleski

Blerjana Bino

Shpend Emini

Marika Djolai

Vedran Džihić

Marko Kmezić

Jovana Marović

Corina Stratulat

Tobias Flessenkemper

Zoran Nechev

Eleonora Poli

Milan Nič


POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net