foto: marija janković

Ekonomija u Srbiji >

Život na kredit

Kako je izgledala zaduženost stanovništva a kako privrede na kraju 2017. godine, kako su se kretale kamatne stope, a kakvo je bilo "raspoloženje" banaka da odobre nove kredite

Prema podacima Narodne banke Srbije, građani Srbije su tokom 2017. godine postali zaduženiji za još 71,4 milijarde dinara gotovinskih kredita – na kraju prošle godine, ovaj bilans iznosio je ukupno 332,9 milijardi dinara. Ovo je znatno veće uvećanje obaveza nego, na primer, po osnovu stambenih kredita u 2017. (četiri milijarde dinara), a trend rasta korišćenja gotovinskih kredita nastavio se i u 2018. godini, doduše znatno sporijim tempom: u januaru i februaru 2018. obaveze građana po ovoj stavci narasle su za još 2,4 milijarde dinara (u istom periodu 2017. gotovinski krediti su narasli za čak 6,6 milijardi).

Ukupni iznos kredita svih vrsta za koje su se u 2017. zadužili građani i neprofitne ustanove koje pružaju usluge stanovništvu iznosio je 90,4 milijarde dinara, dosegavši tako iznos od 853,2 milijarde (taj iznos je u februaru 2018. narastao do skoro 863 milijarde, odnosno oko 7,3 milijarde evra).

Sa druge strane, krediti privredi porasli su maltene za isti iznos kao i stanovništvu (za 92,8 milijardi dinara u 2017), što je zabrinjavajući podatak, s obzirom da su kreditne stope za privredu znatno niže nego za stanovništvo (ukupno, za sve nove kredite privredi u 2017. prosečna kamata stopa iznosila je nešto ispod 3,5 odsto, dok je za sve nove kredite stanovništvu prosečna stopa u 2017. iznosila 8,75 odsto).

PREUZIMANJE RIZIKA: Koji su uzroci silnog rasta gotovinskih kredita među stanovništvom (vidi grafik)? Najpre, znatno su snižene kamate. Prema podacima NBS, prosečna kamatna stopa jednogodišnjeg gotovinskog dinarskog kredita u 2015. iznosila je blizu 15 odsto, da bi u februaru 2018. pala ispod 8,4 odsto. Takođe, reč je o fleksibilnom kreditu, koji može da se potroši kako se korisniku ćefne, za razliku od, na primer, gotovinskog kredita. No, deluje da se i "raspoloženje" banaka promenilo, kako prema stanovništvu, tako i prema privredi.

Prema rezultatima ankete o kreditnoj aktivnosti banaka, u kojoj su banke ocenjivale kako su koji faktori uticali na ublažavanje ili pooštravanje uslova kreditiranja, deluje da je za mala i srednja preduzeća kriterijum za davanje kredita znatno ublažen tokom 2017. godine, a slično se dogodilo i sa dinarskim i deviznim kratkoročnim pozajmicama preduzećima. Uopšte, ocene banaka o tome kako su se kretali standardi za kreditiranje – da li je privreda mogla lakše ili teže da dobije kredite – potpuno su se promenile u odnosu na odgovore iz 2014. godine, kada je tokom cele godine bilo očekivano pooštravanje standarda za dobijanje kredita.

Prema oceni banaka, na smanjenje kriterijuma za davanje kredita, odnosno, snižavanje kreditnih standarda – neprestano ih, od 2014. na ovamo – tera konkurencija ostalih banaka. Međutim, u 2017. prvi put se javlja značajan procenat onih banaka koje su spremne da preuzmu rizik. Toga nije bilo prethodnih godina, odnosno, tokom 2014. ovaj faktor, preuzimanje rizika, bio je u potpunosti okrenut na drugu stranu: banke nisu ni izbliza bile spremne da rizikuju kada su procenjivale ko je od privrede kreditno sposoban.

Kasnije, tokom 2015. i 2016. ovaj faktor nije bio od velikog značaja prilikom donošenja odluka o odobravanju kredita – konstantno su presudni bili troškovi izvora za kredite, uz pomenutu konkurenciju drugih banaka – da bi tokom 2017. godine faktor "troškovi izvora za kredite" počeo znatno da opada, a znatno je porasla spremnost da se preuzme rizik. Ovo bi moglo da se tumači na više načina – da je poboljšana stabilnost finansijskog tržišta, ali i da, narodski rečeno, banke sve manje imaju kome da posude novac, sve u skladu sa poznatom: "Onaj ko u Srbiji ima pare, njemu kredit ne treba, a onaj kome kredit treba, ne ispunjava uslove da ga dobije". Takođe, uporan i konstantan pad referentne stope Narodne banke, koja za sobom povlači i niže cene novca, mogao bi dalje da potera banke da više posluju sa privredom, jer bi im dalja okrenutost ka državi donosila sve manje prinose.

I ZA PRIVREDU I ZA STANOVNIŠTVO: Takođe, banke su listom od 2014. u ovoj anketi odgovarale da se kretanje njihovih marži, provizija i naknada povoljno odrazilo na uslove kreditiranja (dakle, marže, provizije i naknade su spuštene), a odgovori pokazuju i da, u odnosu na 2014, zahtevi u pogledu kolaterala igraju znatno manju ulogu pri odobrenju kredita, te da su uslovi ublaženi i u pogledu ročnosti – doduše, samo kod deviznih kredita.

Sve ovo uticalo je da veliki procenat banaka kaže da se povećala tražnja za kreditima u svim kategorijama – dinarski, devizni, kratkoročni ili dugoročni, kao i kod različitih vrsta klijenata: malih i srednjih preduzeća, velikih preduzeća i poljoprivrednika. Pri tome, preduzeća su kredite najviše tražila za obrtna sredstva, pa tek potom za investicije i restrukturiranje duga.

Sa druge strane, kada je reč o kreditima stanovništvu, i tu su banke u 2017. godini "olabavile" standarde, odnosno uslove ko može da dobije kredit, i to i više nego privredi. To se, međutim, uopšte nije odrazilo na stambene kredite, već najviše na gotovinske i na kredite za refinansiranje, dok su banke ocenile da su svoje standarde za potrošačke kredite čak i pooštrile u prethodnoj godini.

Za razliku od privrede, kojoj banke nisu verovale 2014. godine (pa su pomenuti faktori spremnosti na rizik zapravo otežavali plasman kredita), faktor spremnosti na rizik kod kredita stanovništvu kreće se slično kao i prethodnih godina; kao najveći uticaj na snižavanje kreditnih standarda za stanovništvo banke su navele konkurenciju drugih banaka i troškove izvora za kredite.

Zanimljivo, ovo ne vredi za devizne kredite – za razliku od prethodnih godina, kada je očita bila posledica jeftinog novca koji je preplavio Evropu, ovaj faktor maltene uopšte nije uticao na ublažavanje kreditnih standarda u 2017. Kod deviznih kredita stanovništvu, spremnost na preuzimanje rizika od strane banaka takođe nije bio faktor koji bi ublažio uslove kredita.

Sa druge strane, kod dinarskih kredita banke tvrde da su vidno ublaženi ročnost i grejs period, smanjene su kamatne marže, provizije i naknade, a malčice i zahtevi u pogledu kolaterala, dok su kod deviznih kredita svi faktori, osim smanjene marže, ostali manje-više nepromenjeni.

Prema procenama banaka, tražnja za dinarskim kreditima znatno se povećala, naročito u drugom i trećem kvartalu 2017, i to pretežno za gotovinske i kredite za refinansiranje, dok je tražnja dinarskih stambenih kredita ostala nepromenjena.

Ujedno, udeo dinarskih kredita u ukupnim stambenim kreditima je zanemarljiv i zapravo je ukupna zaduženost stanovništva za dinarske stambene kredite u 2017. smanjena za oko 158 miliona dinara (ukupno 381,8 miliona na kraju 2017).

Kod deviznih kredita, od početka 2016. do danas raste tražnja za stambenim kreditima. Takođe, od početka 2016. pa na ovamo, banke procenjuju da su zarade stanovništva pozitivno uticale na tražnju za kreditima, i to 2017. u većoj meri nego 2016. (za razliku od 2014. i 2015, kada su zarade stanovništva, po mišljenju banaka, bile razlog za smanjenje tražnje za kreditima).

JAK DINAR I RAST UVOZA: Kada je reč o finansijskim potrebama stanovništva kao razlogu za traženje kredita, banke ocenjuju da je refinansiranje dugova najsnažniji faktor za uzimanje kredita, potom sledi kupovina nepokretnosti, a da nabavka trajnih potrošnih dobara (automobil, nameštaj, itd) veoma malo utiče na tražnju kredita.

Treba se osvrnuti i na kretanje kursa dinara. Tokom 2017. godine Narodna banka potrošila je blizu 700 miliona evra intervenišući na deviznom tržištu kako bi ublažila oscilacije kursa. Pa ipak, dinar je od oko 124 dinara za evro, koliko je vredeo u februaru, godinu završio sa ispod 118,5 za evro. Ovo indeksirane dinarske kredite – kakvih je najviše – čini veoma popularnim, jer jak i stabilan dinar znači da rata kredita stagnira ili se čak i smanjuje.

Ovo, na drugoj strani, utiče na znatno povoljniji položaj uvoznika od izvoznika. Sa te tačke, nije neobično da je spoljnotrgovinski deficit snažno porastao u 2017, i da je nastavio još jače da raste i 2018: samo u januaru i februaru, prema podacima Ministarstva finansija, trgovinski deficit iznosio je 748,9 miliona evra, ili 27,7 odsto više nego u istom periodu prošle godine.

Međutim, NBS ne misli da je ovakav razvoj situacije loš.

"Za ovu godinu smo predvideli dvocifrenu stopu rasta izvoza. Sličnu situaciju imate u svim drugim zemljama – rast uvoza koji je u velikoj meri baziran na rastu uvoza opreme i repromaterijala, što je u skladu sa investicionim ciklusom i svim onim što se dešava sa velikim prilivom SDI upravo u one izvozno orijentisane sektore. Uočili smo da se to dešava i u Srbiji i u svim drugim zemljama – kada je reč o rastu uvoza, reč je o rastu ‘zdravog’ uvoza, i ono što očekujemo jeste svakako rast izvoza", rečeno je u NBS u februaru, na kvartalnom predstavljanju izveštaja o inflaciji.

I, za sada, izvoz zaista snažno raste: 13,8 odsto više u prva dva meseca ove, nego u januaru i februaru 2017. godine. Ali, uvoz raste brže: 16,8 odsto više za isti period. Uz ovako snažan dinar, teško da ovaj trend može da se preokrene.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

FOTO GALERIJA

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net