foto: tanja valič / tanjug
UOČI RAZLIKU: Siniša Mali i Aleksis Cipras kraj makete...

Beograd na vodi – Probijanje rokova >

Vizija iz rečnog mulja

Iako su nebrojeno puta pomerani rokovi za završetak prvih objekata na prostoru Savskog amfiteatra, taj prostor danas dobija neki izgled i izvesno je da će u nekom trenutku neki stanari biti useljeni u nebodere koji se tamo podižu. Jedino je problem što rokovi uvek nekako izmiču i jedino je izvesno da će se na tom prostoru još dugo zidati

Na takozvanoj Savskoj promenadi, na šetalištu pored reke Save u delu Beograda koji se zove Savamala, na beogradskom "tromostovlju", prostoru levo od Brankovog, ispod Starog železničkog pa do mosta Gazela, nema mnogo ljudi ni u šetnji ni na biciklističkoj stazi.

Tu i tamo promakne neki roditelj koji u rikši provoza klince, nekoliko parova sedi na mini amfiteatrima podignutim uz reku i uživa u svežini koju donosi nadošla Sava, nabrekla od prolećnih kiša i istopljenih snegova. Donji nivoi šetališta su očekivano potopljeni, a na ovim gornjim tu i tamo promakne neko ko napravi krug na promenadi za koju beogradska vlast i srpska vlast vele da je jedna od najlepših na svetu.

Novi beogradski korzo još uvek nije stekao status koji ima Knez Mihailova ulica, iz koje se lagano prelazi u park Kalemegdan i potom u Beogradsku tvrđavu.

Nešto više sveta sedi u onome što se pre par godina nazivalo promotivnim štandom, a svi smo znali da je kafana, krštena Savanova, gde omladina uživa u pogledu na mutnu reku uz kapućino i točeno pivo. Tik pored zaista postoji promotivni štand društva Belgrade Waterfront – limena prikolica u kojoj sedi jedna osoba okružena promotivnim materijalima, zadužena da daje informacije o projektu.

foto: vladimir milovanović...i radovi u toku

SAGRADIĆEMO LEPŠI I STARIJI MOST: Mir aprilskih dana narušava buka koju prave teški tramvaji dok prelaze preko Starog železničkog mosta, građevine koja je u nedavnoj kampanji za izbore u Beogradu (kad to beše) bila jedna od tema, jer vlast namerava da ga demontira i da izgradi novi, tiši most, dok je opozicija u njemu videla deo antifašističke tradicije i otpora.

I zaista, kada iza tog mosta vidite dve višespratnice, prve dve zgrade iz megalomanskog projekta "Beograd na vodi", koji zajedno sprovode srpska vlada i arapski partner, okupljeni u zajedničkom preduzeću Belgrade Waterfront, učini vam se da on svojom metalnom strukturom narušava zamišljeni sklad života budućih stanara najskupljih kvadrata koji se trenutno grade u Beogradu i šire.

foto: vladimir milovanovićOVO ĆEMO ODNETI: Stari most

Most tandrče jako kada se preko njega prebacuje teški tramvaj i kao da namerno kvari viziju graditelja koji su odlučili da na tom mestu podignu novi grad i usele neke nove i srećne ljude, neke nove Beograđane koji će tu, gde nikada niko nije živeo, začeti svoj i život neke buduće dece.

Pre nego što nova-stara vlast u Beogradu odluči da demontira čeličnu konstrukciju mosta i postavi nešto konstrukciju koja će biti "i lepša i starija", valjda će uspeti da ipak useli i neke stanare i toliko najavljivane i promovisane zgrade u ovom delu Beograda.

U to ime, na spoljnim zidovima prvih solitera vidimo radnike koji nešto petljaju, dovikuju se, montiraju delove fasade, posebno u delu prvog solitera, tamo gde je gorelo nekoliko dana pre izbora održanih 4. marta 2018. godine.

Tada je na društvenim mrežama bio objavljen snimak vatre koja je zahvatila deo zgrade u izgradnji, ali je brzo nakon toga gradonačelnik Siniša Mali saopštio da je reč o sitnom incidentu koji neće usporiti planiran završetak i useljenje objekta.

Međutim, mesec dana docnije, to mesto izgleda kao otvorena rana na kojoj grupa majstora pokušava da dovede u red ono što je bilo zahvaćeno požarom i iako je po poslednjim planovima predviđeno da se prvi stanari usele u maju 2018. godine, za kada bi po planu zgrade BW Residences trebalo da "prođu" tehnički prijem, danas, u prvoj trećini aprila, to baš i ne izgleda izvesno.

KAD SE KUPCI NE BUNE...: Dok deo radnika sređuje oštećenu fasadu, drugi montiraju delove fasade na ostatku ogromne građevine, a nema ni naznaka da su unutrašnji radovi u toku. Pored toga, donji nivoi, oni koji su osnova stambenog objekta i dalje su samo betonska konstrukcija, a radnici kažu da ni garaže nisu završene. Ali, činjenica je, gradilište postoji, radi se, montira se, zida se, pa sad, ako se oni koji su navodno već kupili nekretnine ne bune što se rokovi pomeraju, zašto bi javnost o tome brinula.

Neposredno uz ove prve zgrade, iza njih, gledano sa reke, rastu još dve nove višespratnice koje su krštene BW Vista, koje bi trebalo da budu još više od ovih do reke, ali sa manjim brojem "stambenih jedinica". Tu su montirani kranovi, mešalice, pumpe za beton i taj deo kompleksa bi trebalo da bude završen negde za godinu dana, kako stoji na portalu firme Belgrade Waterfront. Između ova dva seta zgrada niče i prva saobraćajnica, nekakav produžetak Hercegovačke ulice; sa malim zakašnjenjem ali ipak, graditelji su počeli da prave prilaze za solitere koji niču "kao iz vode", što bi rekli oni skloni humoru.

Čitav prostor je ograđen i obezbeđen i sa strane koja se najbolje vidi sa promenade, gde vredni radnici postavljaju trasu, mere uglove i pozicije, ređaju ivičnjake, da bi sutrašnji stanari ipak ulicom, a ne preko promenade, došli do svojih zgrada, smešten tik iza parkinga Beogradske autobuske stanice.

Nedavno je gradski arhitekta Milutin Folić izjavio da je okončan projekat budućeg bulevara koji će prolaziti kroz Savski amfiteatar i da se tako ovaj prostor urbanizuje na pravi način: dakle, prvo ulice, pa parcele, pa izgradnja. Neki koraci kao da su tu preskočeni u želji da se sa zidanjem što pre počne da bi se, valjda, dokazalo "nevernicima" kako je tu moguće zidati, da voda neće odneti temelje. Zato se krenulo na ledini bez plana i urbanističkog projekta, ali sada to dolazi na svoje, prokopavaju se autostrade, postavljaju se cevi, nameštaju se instalacije, e da bi zgrade imale sve što je potrebno da budu pravi stambeni objekti.

Baš tu negde, desetinu metara posle ovih gradilišta, naprasno se prekida promenada i zainteresovani šetač može da se vrati nazad prema Brankovom mostu i pristaništu. Ipak, staza za bicikliste postoji i ona malo zavija oko "parcele" na kojoj se mesecima već priprema teren za izgradnju kule glamurozno krštene The Saint Regis Belgrade – tog budućeg simbola Beograda, najviše zgrade severno od Skoplja, visoke 42 sprata sa više od dvesta superekskluzivnih apartmana za ljude posebnog kova i stila, "za ljude koji provode dan u užurbanom gradskom ritmu, ovi stanovi sa visokim stepenom funkcionalnosti, skrojeni po meri stanara, biće sigurno utočište", kako stoji u promotivnoj brošuri.

NAJVEĆI I NAJBRŽI TRŽNI CENTAR: Pre nego što se napravi kula, čiji je završetak planiran za kraj 2020. godine, očekuje se useljenje u BW Parkview zgradu u julu 2019. godine. Pored toga, neposredno uz most Gazela, niče još jedan objekat koji, izgleda, napreduje najbrže od svih do sada. To je budući najveći trgovinski centar u ovom delu sveta: BW Galerija koja bi trebalo da se prostire na 107 hiljada kvadratnih metara.

Sve ovo gore pobrojano trebalo bi da bude završeno 2020. godine, čime bi bila okončana prva faza izgradnje u projektu Beograd na vodi, koji je probudio brojne kontroverze, podelio Beograđane i stručnu javnost, ali, čini se, ništa nije uspelo da zaustavi izgradnju uprkos "prokletstvu mesta" i neprihvatanju od strane zajednice.

Uporedo sa ovim radovima, angažovane su i firme koje bi trebalo da očiste dodatni prostor koji je bliži centralnom delu grada, dakle, negde na početku Hercegovačke ulice, tamo gde su još uvek zgrade Iskre i Simpa, koje je grad po visokoj ceni otkupio ranije od vlasnika, da bi ih sada "demontirao" i na tom mestu podigao deo kompleksa Beograda na vodi.

Nekadašnje stanica autobuskog prevoznika Lasta je porušena i verovatno će brzo biti "očišćen" i deo koji pripada Autobuskoj stanici Beograd, koja bi trebalo da dobije novu adresu na Novom Beogradu. Sve ovo se radi i dalje u nedovoljno transparentnom postupku, posle niza mera i odluka koje su ovaj građevinski projekat "urbane obnove" tog dela Beograda izdigli iznad svega dopuštajući jednom stranom investitoru da upravlja i gradi na prostoru koji je državni, da ne kažemo javni. Iz prospekata koji su sada dostupni jasno je da će ceo kompleks, kada bude okončana ova prva faza, ako se nešto ne ispreči na putu izgradnje i napredovanja, biti neka vrsta zatvorenog grada za one koje se odluče da tu borave jer je sve što se reklamira i najavljuje usmereno na strogu i kontrolisanu privatnost koja bi trebalo da bude zagarantovana budućim stanarima.

SVE JE MOGUĆE: Ono što se sada zida i gradi ima sadržaje koji se tiču samo onih koji odluče da se tu nasele, da kupe sebi stan ili apartman i nema nikakvih naznaka da će se zidati ili graditi bilo šta što bi moglo da ima javnu namenu. U tome je od samog početka bio i najveći nesporazum dela javnosti koji se pobunio, pa čak i organizovao masovne proteste – isticalo se da je to "mutan posao" i da nije izvodljiv.

Sada se vidi da je "sve moguće", samo je pitanje novca koji je izdvojen da se neke stvari realizuju. Da bi vlast, čitaj: Aleksandar Vučić, isterao svoju "viziju" iz savskog mulja, uloženo je mnogo energije, novca i vremena. Sa svakim novim spratom raslo je samopouzdanje onoga ko je projekat pokrenuo još onda kada se sa nekadašnjim gradonačelnikom Njujorka vozao u kampanji za izbore 2012. godine i govorio o tome kako bi na obalama Save trebalo podići "novi grad".

Šest godina kasnije, uz nebrojeno problema i uz politiku "presecanja Gordijevih čvorova" kada su pravo i zakoni u pitanju, u beogradskoj Savamali niče novi "siti", a čini se da većini građana nije jasno ni pravo odakle i kako i čemu će to da služi.

Beograd je očistio i ustupio skoro 1000 hektara građevinskog zemljišta "investitoru" iz Ujedinjenih Arapskih Emirata i to sada radi, zida, ispumpava, izliva šipove od gvožđa na kojima bi trebalo da se drži beogradska "Bara Venecija" budućnosti.

Protesti i negodovanja koji prate projekat od početka kao da su dodatno učvrstili Vučića u nameri da ne odustaje, da ni pred kim ne poklekne, a čini se i da otpor nije bio adekvatan. Štaviše, teško je u gradu koji je više poznat kao urbanističko ruglo, u kome je divlja gradnja zavladala kao koncept poslednjih tridesetak godina zamerati nekom ko na divlje gradi megalomanski. Zbog toga, čini se, nije ni bilo suštinskog otpora jer, činjenica je: da su Beograđani znali šta bi da urade sa tim prostorom, već bi to uradili u poslednjih sto godina u kojima se ovaj grad intenzivno urbanizovao i razvijao.

Ovako, Vučić je na tragu da ostvari svoju viziju jer ako do kraja 2020. godine napravi i useli tih šest-sedam zgrada, izvesno je da će se i u godinama posle toga dosta zidati na tom prostoru, a ko će i kako to da radi, tek ćemo moći da vidimo.

Ipak, kao mala uteha svima koji su bili protiv ovakvog "koncepta" razvoja tog dela grada ostaje činjenica da će nova vlast biti izabrana početkom maja, a da prvi stanari po svemu neće biti useljeni, što se na neki način simbolički očekivalo. Čak je i Siniša Mali negde pomenuo to kao svoj ultimativni cilj kojim bi, navodno, rasterao sve koji su tvrdili da je to nemoguće i neizvodljivo.

Naravno, ostaće i nerešeni "slučaj Savamala" iz aprila 2016. godine kada je nasilno i protivzakonito tokom noći porušeno 12 objekata u Hercegovačkoj ulici, tj. kada su zasad nepoznati počinioci pod maskama "ubrzali stvar".

Možda nekad neko za sve ovo bude optužen, možda i bude osuđen, ali će to ostati samo jedan detalj i trenutak u procesu izgradnje ovog megalomanskog projekta i istorije grada koja pamti i veća zlodela. Nekih se i nerado priseća, a takođe su vezani za prostor oko reke Save.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net