foto: marija janković

Istraživanje – Korupcija u svetu 2017. >

Mito i rešeto

Srbija stagnira u grupi relativno korumpiranih zemalja, jer niti je došlo do bitnog poboljšanja antikoruptivnih zakona, niti su postojeći primenjeni, a stanje institucija koje imaju ulogu u borbi protiv korupcije se pogoršalo, iako vladavina prava i evropske integracije figuriraju kao prioriteti

Indeks percepcije korupcije 2017. pokazuje da su Novi Zeland i Danska na vrhu sa najpozitivnijim skorom 89 i 88 od mogućih 100 poena. Sirija, Južni Sudan i Somalija su najniže rangirani sa skorom 14, 12 i 9. Sa skorom 41 Srbija je u grupi zemalja sa raširenom korupcijom – deli 77. mesto (od 180) sa Kinom, Surinamom i Trinidadom i Tobagom.

Najmasovniji protesti nakon obaranja režima Nikolaja Čaušeskua 1989. koji su se odvijali u Bukureštu nedeljama, od početka decembra do kraja snežnog februara, izbili su zbog protivljenja uredbi koja štiti zvaničnike od istraga za korupciju. Četrdesetak grupa civilnog društva i dve sindikalne federacije koje stoje iza protesta, tvrde da je Rumuniju "preuzela politička mafija".

U Albaniji je krajem januara hiljade ljudi na antikorupcionom maršu vikalo "Rama odlazi!" dok je albanski socijalistički premijer Edi Rama optuživao opoziciju da stvara haos i sabotira pregovore Albanije sa Evropskom unijom.

U Izraelu je desetine hiljada ljudi demonstriralo nakon što je premijer Benjamin Netanjahu, koga umesto prime minister na transparentima nazivaju crime-minister, optužio policiju da mu "pakuje" antikorupcionu istragu. U Dominikanskoj Republici u januru demonstracije je organizovala antikorupciona grupa Marcha Verde, Zeleni marš. Masovne antikorupcione demonstracije su se nedavno odvijale i u glavnom gradu Iraka Bagdadu i u još nekoliko provincija.

Reč "korupcija" istovremeno označava socijalni dinamit, izraz je masovnog nezadovoljstva vladajućim elitama ekonomski, politički i socijalno isključenih jadnika. Ona označava i raširenost socijalne patologije koja ometa razvoj (korišćenje javnih resursa za ličnu korist), kompradorske privatizacije i slično. Ali reč korupcija je i čarobno sredstvo sticanja političkog legitimiteta i populističke manipulacije. Političari su često osumnjičeni za korumpiranost, a još češće se predstavljaju kao krstaški borci protiv nemoralne korupcije.

Prema Barometru korupcije međunarodne koalicije Transparensi internešenel (Transparency International) koji je baziran na intervjuima sa 162.136 ispitanika koji su vođeni od marta 2014. do januara 2017. u 119 zemalja, teritorija i regiona u svetu, dominira uverenje javnosti da je podmićivanje javnih službenika veoma rasprostranjena pojava – skoro šest od deset ispitanika (57 odsto) smatra da njihove vlade, što se suzbijanja korupcije tiče, rade loše, a samo 30 odsto da rade dobro.

Čak jedan od četiri ispitanika tvrdi da plaća mito da bi koristio neku od javnih usluga.

Najgore ocene prema tom Barometru dobijaju Moldavija (69), Jemen (68), Liban (67), Liberija (65) i Venecuela (64).

Zemlje u kojima je ocenjeno da je javni sektor najmanje korumpiran su Nemačka (6), Švajcarska (8), Švedska (8), Australija (10) i Holandija (11).

Srbija je u grupi zemalja u kojima je, sudeći prema pomenutom Barometru korupcije, 20–30 odsto ispitanika tvrdilo da je u prethodnoj godini nekom od javnih službenika dalo mito. U toj grupi su još Bosna i Hercegovina, Čile, Jermenija, Belorusija, Benin, Kina, Kostarika, Ekvador, Gvatemala, Mađarska, Jamajka, Kazahstan, Liban, Litvanija, Malezija, Paragvaj, Rumunija, Sao Tome i Principe, Tanzanija, Togo, Urugvaj, Zimbabve.

POPULIZAM VS. PLURALIZAM: Korupcija je veoma raširena i kada se gleda kroz naočare ekonomske elite, za koju mnogi inače veruju da se prema pravilima igre odnosi veoma cinično. Indeks percepcije korupcije (Corruption Perceptions Index) međunarodne koalicije Transparensi internešenel objavljen 21. februara 2018. ukazuje na to da je 2017. u većini zemalja bilo malo napretka u suzbijanju korupcije ili ga uopšte nije bilo.

Taj indeks je računat na osnovu 13 različitih izvora iz 12 institucija koje su u poslednje dve godine merile percepciju korupcije – od Svetske banke, preko vašingtonskog Fridom hausa i Bertelsmanove fondacije do istraživanja Svetskog ekonomskog foruma koje je između februara i juna 2017. obuhvatilo 14.375 poslovnih rukovodilaca i eksperata u 148 ekonomija u svetu.

Stanje u 180 zemalja je prikazano na skali od 0 (što govori da je u pitanju visoko koruptivna zemlja) do 100 (zemlja veoma čista).

Godine 2017. dve trećine zemalja je na toj skali percepcije korupcije imalo skor ispod 50, a prosečni je bio 43. U poređenju sa prethodnim godinama, takav rezultat nije nov. Novi Zeland i Danska zauzimaju 2017. vodeće pozicije sa najvišim skorom 89 i 88. Sirija, Južni Sudan i Somalija su na najnižem rangu sa skorom 14, 12 i 9.

Što se odsustva korupcije tiče, po tom indeksu među svetskim regionima se najbolje kotira Zapadna Evropa sa prosečnim skorom 66. Najgori regioni po tom merilu su Podsaharska Afrika (prosečni skor 32), Istočna Evropa i Centralna Azija (prosečni skor 34).

Analiza podataka Transparensi internešenela o rasprostranjenosti korupcije u svetu 2017, u koju su uključeni podaci Komiteta za zaštitu novinara, pokazuje da je u poslednjih šest godina od deset novinara ubijeno više od devet u zemljama koje po indeksu percepcije koruptivnosti imaju skor 45 ili manje. Svake nedelje najmanje jedan novinar je ubijen u zemlji koja je "indeksirana" kao veoma korumpirana. Najnoviji primer: slovački istraživački novinar koji se bavio pričama u vezi sa utajom poreza Jan Kucijak (27) i njegova devojka ubijeni su između četvrtka i nedelje 25. februara 2018. nedaleko od Bratislave, a šef slovačke policije Tibor Gašpar istakao je da je ubistvo novinara "najverovatnije povezano sa njegovim istraživačkim aktivnostima" (vidi tekst "U stilu mafije").

U glavne preporuke Transparensi internešenela 2017. inače je pri vrhu uvrštena i ona da vlade treba da obezbede uslove da novinari rade bez straha od pritisaka i nasilja, a da međunarodni donatori treba da razmotre da li u nekoj zemlji postoje medijske slobode pre nego što se odluče da pruže pomoć ili da omoguće zemlji da postane članica neke međunarodne organizacije.

Ispostavlja se da se rasprostranjenost korupcije podudara sa nerazvijenošću, a ova sa ugrožavanjem slobode i sa raširenim uverenjem da korupciju može iskoreniti samo gvozdena metla u čvrstoj ruci koja na prigovore odgovara šamarom.

Profesor politikologije na Prinston univerziteta Jan-Verner Miler u knjizi Šta je populizam? naglašava da će populisti uvek tvrditi da isključivo predstavljaju tihu većinu i "prave ljude" i njihove istinske interese, ali ako imaju dovoljno snage, završiće stvaranjem autoritarne države, jer je u suštini populizma suzbijanje pluralizma. Tu se krug priče o korupciji zatvara. Na vrhu indeksa koruptivnosti, kao što čitalac vidi iz prilagođene tabele, među najmanje koruptivnim državama nema autoritarnih režima.

ZAPADNI BALKAN, SRBIJA I TURSKA: U Srbiji mi to mito ne begenišemo, ali, mereno indeksom percepcije korupcije, sa skorom 41 (dva poena ispod svetskog proseka) Srbija je 2017. bila u grupi zemalja sa rasprostranjenom korupcijom (ispod 50 od mogućih 100 poena). Na listi od 180 zemalja delila je 77. mesto sa Kinom, Surinamom i Trinidadom i Tobagom.

Bitnih promena u rangiranju Srbije zapravo nema. U prethodnom istraživanju 2016. Srbija je imala jedan poen više (42) i tada je zauzimala 72. mesto od ukupno 176 zemalja. Godine 2014. dobila je prosečnu ocenu 41; godine 2013. skor 42; godine 2012. ocenu 39...

U vreme kada je ocenjivano od 0 (najniža ocena) do 10 (najviša), Srbija je 2010. sa ocenom 3,4 među 182 zemlje delila 78. mesto (zapravo od 73. do 85) sa Kolumbijom, Salvadorom, Grčkom, Marokom, Peruom, Tajlandom. Godine 2008. je sa ocenom 3,4 delila 85. (83–91) mesto sa Albanijom, Indijom, Madagaskarom, Crnom Gorom, Panamom i Senegalom.

U analizi Transparentnosti se konstatuje da Srbija stagnira u grupi relativno korumpiranih zemalja zbog toga što nije došlo do bitnog poboljšanja antikoruptivnih zakona, niti su postojeći primenjeni, a stanje institucija koje imaju ulogu u borbi protiv korupcije se tokom 2017. pogoršalo, iako borba protiv korupcije, vladavina prava i evropske integracije i dalje figuriraju kao prioriteti. Na primer, na razmatranje u Skupštini Srbije čak tri godine čekaju izveštaji nezavisnih državnih organa.

Konstatuje se i da je u Srbiji raširena negativna javna percepcija lobista, ali da lobiranje nije zakonski regulisano, mada je Nacionalnom strategijom za borbu protiv korupcije to najavljeno.

Lobiranjem se bave viđene, eminentne pravničke i konsultantske firme, kao i neki visoko profilisani pojedinci, bivši javni službenici i političari, što je praksa koja nosi ozbiljne rizike konflikta interesa. Zakon kao konflikt interesa tretira ako javni funkcioneri primaju poklone, ali lobiranje zakonski nije regulisano. Mada su izbori u Srbiji, uopšte uzev, u skladu sa uobičajenim međunarodnim standardima, i dalje su prisutne kupovina glasova i zloupotreba državnih resursa u izbornim kampanjama, kaže se u izveštaju Transparentnosti, uz pozivanje na Kancelariju za Demokratske institucije i ljudska prava OEBS-a 2014.

U analizi Transparensi internešenela, koju je javnosti predstavila i Transparentnost Srbija, nabraja se da nisu usvojeni novi Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, da nisu poboljšani Zakon o finansiranju političkih aktivnosti, Zakon o slobodnom pristupu informacijama, Zakon o javnim nabavkama, Zakon o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama, Krivični zakonik, kao ni Ustav u delu koji se odnosi na nezavisnost pravosuđa.

Transparensi internešenel naglašeno ukazuje na dominaciju izvršne nad sudskom vlašću, kada preporučuje da vlada, skupština i političari ne treba da se mešaju u rad sudskih organa – ni tako što će sprečavati krivično gonjenje, ni tako što će tražiti da se neko krivično goni, a pogotovo ne saopštavanjem podataka o hapšenjima i krivičnim postupcima ili plasiranjem takvih podataka u odabrane medije.

Naglašava se da bi uticaj izvršne vlasti na sudstvo i tužilaštvo trebalo da bude redukovan učvršćivanjem transparentnijih i objektivnijih sistema kad su u pitanju imenovanje, napredovanje i smenjivanje sudija i tužilaštva.

Zemlje Zapadnog Balkana i Turska su, inače, opisane kao društva u bezbednosno krhkom regionu sa visokim nivoom korupcije i slabom upravom u kojima je ključni problem nedostatak nezavisnosti sudstva i to što politički lideri drže ogromnu moć u većini institucija. Kako je konstatovala Kornelija Abel, regionalni koordinator za Evropu i Centralnu Aziju u organizaciji Transparensi internešenel, nezavisno i efektivno pravosuđe, uz pomoć slobodnih kritičnih medija i snažnog civilnog društva, od vitalnog su značaja za održavanje vladavine prava i za suzbijanje korupcije.

Transparensi internešenel preporučuje da EU u pregovorima o priključenju, odnosno o poglavljima 23. i 24. sa Albanijom, Bosnom i Hercegovinom, Kosovom, Makedonijom, Crnom Gorom, Srbijom i Turskom čvrsto insistira na nezavisnosti sudstva i poštovanju fundamentalnih prava.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net