fotografije: tanjug
UDARNIČKI SA ŠMRKOVIMA: Gradski menadžer Goran Vesić...

Beogradski izbori >

Davljenje opozicije u funkcionerskoj kampanji

Ogroman je spisak nepravilnosti, zloupotreba, kršenja propisa, zakona i Ustava u ovogodišnjoj izbornoj kampanji. Međutim, sve će to proći "kao štapom po vodi", s obzirom na to da institucije koje bi trebalo na to da paze suštinski – ne postoje

Bila je nedelja 25. februar, a na TV Prvoj, televiziji sa nacionalnom frekvencijom, u devet sati uveče počeo je kviz "Ja volim Srbiju". Gosti su, između ostalih, bili Siniša Mali i Nikola Nikodijević.

Reč je nesumnjivo bila o zabavnoj emisiji, a prema Pravilniku o obavezama pružalaca medijskih usluga tokom predizborne kampanje, eksplicitno je zabranjeno "emitovati igrane, dokumentarne, zabavne ili druge slične programske sadržaje u kojima se pojavljuje funkcioner ili istaknuti predstavnik podnosioca izborne liste ili kandidat" (član 5).

No, Siniša Mali i Nikola Nikodijević nisu imali razloga za brigu (Siniša Mali iz bar dva razloga, o tom drugom ćemo kasnije). Jer, Regulatorno telo za elektronske medije (REM), koji bi trebalo da ove i mnoge druge stvari sankcioniše, kao i da prati i javnosti predstavi rezultate praćenja medija tokom izbornog procesa, svake godine je sve manje zainteresovano za spoljni svet i obavljanje posla zbog kojeg je osnovano.

...i gradonačelnik Siniša Mali na istom zadatku

PREDIZBORNA ZABAVA: Tako je ove godine REM – uprkos pomenutom Pravilniku – saopštio da jedan od kandidata SNS-a, Živorad Nikolić (Žika "Šarenica"), može da nastavi da vodi svoju zabavnu emisiju. REM nije video ni problem kada je Žiki gost bio Goran Vesić, još jedan kandidat sa liste SNS-a. I ove godine, kao i prošle, REM je zabranio jedan predizborni spot SNS a, koji je bio i pravljen tako da mora biti zabranjen. Osim toga – mrtvo more.

A da li je REM zbilja imao posla, da li je bilo razloga da reaguje? "Sredstva javnog informisanja dužna su da u izbornoj kampanji obezbede ravnopravnost, blagovremenost, istinitost, nepristrasnost i potpunost u obaveštavanju o svim podnosiocima izbornih lista i kandidatima s tih lista, kao i o drugim događajima značajnim za izbore", kaže Zakon o lokalnim izborima.

Pošto REM ne radi svoj posao, od njih nećemo saznati da li je obaveštavanje bilo ravnopravno, nepristrasno i istinito, niti ćemo saznati kako bi oni nazvali onaj horor koji se emituje u informativnim emisijama Pinka, Hepija ili Studija B. Stoga ćemo se u ocrtavanju ove medijske slike poslužiti podacima Biroa za društvena istraživanja (BIRODI), koji je radio ono što treba da radi REM – pratio rad elektronskih medija.

Prema podacima BIRODI-ja, u periodu od 2. do 25. februara u udarnim informativnim emisijama i jutarnjim programima na šest televizija (pet nacionalnih i N1), Aleksandar Vučić kao predsednik i izborna lista "Aleksandar Vučić – Zato što volimo Beograd" imali su više vremena nego svi ostali politički akteri zajedno – uključujući i SPS. Od toga je, da li to treba pominjati, Aleksandar Vučić u svim emanacijama bio u najvećem broju slučajeva pominjan u pozitivnom tonu, za razliku od, na primer, Aleksandra Šapića i Dragana Đilasa, koji su u većini priloga predstavljeni negativnim tonom.

Kako stoje stvari sa štampanim medijima? Prema podacima organizacije Transparentnost Srbija (TS), Aleksandar Vučić i istoimena lista za gradske izbore imali su 245 pojavljivanja u pozitivnom kontekstu na naslovnim stranicama dnevne štampe u Beogradu – 70 više od svih ostalih lista zajedno. Od ovih 245 puta, sam Vučić je, kao predsednik države i kao predsednik partije, bio 155 puta na naslovnim stranicama tokom šest nedelja kampanje.

IZLIVI BLISKOSTI: A o čemu su to mediji toliko pisali i izveštavali? Prema podacima TS, kod većine političkih aktera iz vlasti (ne i kod Vučića, doduše) znatno se povećao broj promotivnih aktivnosti u odnosu na 2017. godinu. To su sve one posete firmama, školama, bolnicama, otvaranja fabrika, gradilišta i ostale aktivnosti koje uopšte ne traže prisustvo funkcionera. Ili, kako je to pre nekoliko nedelja rekao saradnik TS Zlatko Minić, "funkcionerska kampanja je izliv bliskosti prema đacima, pacijentima, gradilištima, semaforima, kravama, zebrama, stipendijama, crvenim trakama, pismima o namerama, koji državni funkcioneri na svim nivoima iskazuju od trenutka kada se raspišu izbori".

Prema Zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije, "funkcioner ne može da koristi javne resurse i skupove na kojima učestvuje i susrete koje ima u svojstvu funkcionera, za promociju političkih stranaka, odnosno političkih subjekata". No, ni Agencija, još jedna na papiru veoma važna institucija u procesu izbora, nije se mnogo mešala u svoj posao u ovoj stvari.

A i kako bi, i ko bi? Kako je "Vreme" već pisalo, članovi Odbora Agencije su brižljivo probrani: politički prihvatljivi su postali članovi, oni nepodobni su na čekanju već godinama. Sve ovo je "garnirano" skandaloznim izborom SNS direktora Agencije u januaru 2018. – ustanovljeno je da je novoizabrani direktor Dragan Sikimić bivši član i donator vladajućeg SNS-a. Međutim, Odbor Agencije je ustvrdio da u trenutku raspisivanja konkursa Sikimić nije bio član SNS-a, i da je stoga sve bilo po zakonu. Forma "ispoštovana", za suštinu ko te pita.

A bilo je i te kako povoda da Agencija reaguje zbog funkcionerske kampanje. Od početka kampanje, prema podacima organizacije CRTA, postojalo je više desetina primera u kojima su funkcioneri i vladajuća stranka izlazili iz okvira dopuštenog ponašanja, tako što su zloupotrebljavali javne funkcije i javne resurse, vršili političko delovanje u obrazovnim ustanovama, organizovali humanitarne akcije davanja i transfuzije krvi, upotrebljavali imovinu i identitet javnih preduzeća u partijske svrhe...

Učestvovali su u tome i gradski i republički funkcioneri, kao i premijerka i predsednik. Možda i najdrastičniji primer bio je promotivni spot prvog na listi SNS-a Zorana Radojičića, koji je iskoristio zdravstvenu ustanovu u kojoj radi (Univerzitetska dečija klinika "Tiršova"), zaposlene u njoj, pa čak i pacijente, kako bi promovisao sebe i listu SNS-a. No, Agencija se do sada nije oglasila.

OPOZICIJA NA METI: Prema tome, najgledaniji i najčitaniji mediji su – u odnosu na Aleksandra Vučića i istoimenu listu – tek u tragovima građanima davali informacije o političkim akterima koji nisu iz vladajuće stranke. Čak i tada, u mnogim slučajevima, reč je bila o, blago rečeno, negativnoj kampanji, odnosno salvi uvreda i optužbi; opozicija je dobijala veći prostor samo u slučaju kada su se napadali između sebe.

Suočeni sa situacijom na koju su navikli u poslednjih pet i po godina – da njihova poruka jednostavno ne može da dopre do građana, jer su svi tradicionalni kanali zatvoreni – opozicionim listama je ostalo da izlaskom na teren i razgovorom sa građanima urade koliko je bilo moguće. No – čekala su ih iznenađenja: napadi, zastrašivanja i efektivno izolovanje njihovih štandova, tako da građani fizički ne mogu da dođu do njih.

Ovo poslednje je novost – mogla se na prethodnim izborima videti slika kako štandovi naprednjaka stoje uz štandove opozicije. Međutim, mnogo puta tokom ove kampanje, kako bi neka opoziciona lista stavila svoj štand ubrzo bi pristigli znatno brojniji aktivisti SNS-a, u belim jaknama sa stranačkim obeležjima, jednostavno okružili štandove opozicije pomoću svojih i stali u "živi zid" ispred opozicije.

Par puta je ovom prilikom došlo i do verbalnog nasilja ili uništavanja opozicionog izbornog materijala. Tako, 24. februara su verbalno napadnuti narodni poslanici Dosta je bilo (Tatjana Macura) i Dveri (Srđan Nogo), kada su im u Batajnici naprednjaci oteli i uništili izborni materijal. Kako znamo da su naprednjaci? Tako što se jedan od njih sam predstavio u kameru: "Ja sam Milan Bojović, predsednik mesnog odbora SNS-a, ima neki problem?", i dodao svoje viđenje stvari: "Nama niko nije smeo ništa ni 2000, a ne sad."

Pre toga, slično iskustvo imali su aktivisti Dragana Đilasa i bivši ombudsman Saša Janković, koje su aktivisti SNS a okružili i vređali. U oba ova slučaja, odmah bi iz SNS-a stizalo saopštenje tzv. "poklapača", u kome bi se tvrdilo da su zapravo njihovi aktivisti bili napadnuti.

U petak, 23. februara, na vratima Kuće ljudskih prava i na vratima prostorija NVO "Žene u crnom", nalepljene su nalepnice na kojima piše "Zatvoreno od 4. marta" i "Strani agenti", potpisane sa "Zavetnici", još jednom listom koja učestvuje na beogradskim izborima. Kako je preneo "Insajder", Zavetnici su na svojoj Fejsbuk stranici napisali: "Iselićemo Natašu Kandić, Sonju Biserko i antisrpske NVO iz gradskog poslovnog prostora."

Istog dana fizički je napadnut Marko Bastać (grupa građana "Šta radite, bre") u ulazu zgrade u kojoj živi, tako što ga je za sada nepoznati napadač prvo udario u glavu, a potom mu prosuo nepoznatu tečnost po licu.

Dva dana ranije, Demokratska stranka je saopštila da su aktivisti SNS-a pokušali da spreče održavanje tribine DS-a na Banjici, a u nedelju 25. februara Dveri su saopštile da je Boško Obradović dobio pretnje smrću preko interneta.

POTAPANJE PATKE: Posebnu priču na ove teme mogu da ispričaju kandidati za odbornike i aktivisti Inicijative "Ne davimo Beograd". Još od početka skupljanja potpisa, članovi inicijative dobijali su pretnje na društvenim mrežama i bili fizički sprečavani da skupljaju potpise. Izložba karikatura Predraga Koraksića Koraksa, koju je inicijativa legalno postavila ispred Skupštine grada, vrlo brzo je oštećena ispisivanjem grafita "Stop Sorošu" i "Patku daj tati".

Kada su pravili protest ispred deponije u Vinči 12. februara, fizički su napadnuti Ksenija Radovanović i Dobrica Veselinović, kada im se krupni momak sa maskom Vladimira Putina unosio u lice i ograničavao im kretanje. Zavetnici su i na njihove prostorije nalepili nalepnice "Strani agenti" i "Zatvoreni od 4. marta", a 26. februara je jedan od njihovih kandidata za odbornike Radomir Lazović priveden zbog ispisivanja natpisa "Mesto zločina" u Hercegovačkoj ulici – na mestu na kojem su u izbornoj noći 2016. maskirani (još uvek nepoznati) napadači srušili više objekata.

Na sve ovo, kako je pisao "Istinomer" (deo organizacije CRTA), ni ove godine zatvorenicima u beogradskim zatvorima neće biti omogućeno ustavno pravo da glasaju: spektakularno objašnjenje Ministarstva pravde bilo je da se "u Zakonu o lokalnim izborima posebno ne navode lica lišena slobode kao potencijalni glasači na lokalnim izborima", kao i da "organizacija glasanja iziskuje dodatne troškove koji nisu planirani budžetom za 2018. godinu".

Takođe, Gradska izborna komisija je tek mesec dana od početka svog rada omogućila posmatranje svog medijima i posmatračima, pa su tako građani mogli da posvedoče do sada neviđenom događaju pretvaranja fiktivnog lika Ljubiše Preletačevića Belog u realnog čoveka sa ličnom kartom na to ime.

Za promenu imena današnjeg Ljubiše, nekadašnjeg Ognjena Maksimovića, i izdavanje dokumenta postoje dve škole mišljenja: jedna je da je sve urađeno u nezamisliva 24 sata (neko je to prokomentarisao sa "nova Hercegovačka"), druga je, prema tvrdnji iz štaba Belog, da je ceo proces pokrenut 6. februara (i završen 21. februara). U tom slučaju je nekadašnji Ognjen verovatno izvršio više protivzakonitih radnji, s obzirom da je 17. februara Luka Maksimović predao listu na kojoj se nalazio ne novi Beli, nego Ognjen Maksimović. Jedna od 24 liste biće i "lažni Dosta je bilo", na čelu sa Miloradom Radulovićem. Na opštinskim izborima 2016. u Zemunu ovaj DJB je onom originalnom skinuo skoro 1,6 odsto glasova.

SNS OPERATERI: No, vratimo se na početak, na slučaj Siniše Malog i njegovog učestvovanja u kvizu. Prosečan građanin se može zapitati – ta zar je on uopšte na listi? Aleksandar Vučić je još odavno rekao da Mali više neće biti gradonačelnik, pa je verovatno to obećanje odavno i ispunjeno.

Ovo uverenje može biti naročito jako ako naš prosečan građanin pomno prati "pravoverne" medije o kojima je bilo reči. A još ako koristi usluge mobilnog operatera Telekom, kompanije u vlasništvu države, sva je prilika da ga je već zvao neko iz izbornog štaba SNS-a da ga obavesti ko je sve kandidat SNS-a, ko nije, i koji su to uspesi postignuti do sada; a ako uz to nije preterano zainteresovan niti obavešten o političkim zbivanjima, mogao je steći snažan utisak da Siniša Mali nije na listi SNS-a. Kakve veze onda ima nekakvo učešće u onom kvizu sa početka?

Uostalom, pre desetak dana dolepotpisanog novinara je operaterka SNS-a nekoliko minuta ubeđivala da se Siniša Mali ni u kom slučaju ne nalazi na listi SNS-a (kao ni Goran Vesić), da je na listi Aleksandar Vučić, kao i da je završen Beograd na vodi, a i "lokalnim samoupravama smo dali dosta novca".

Problem je što su SNS operateri – čiji pozivi dolaze sa skrivenog broja – na istom mestu imali podatke o broju, vlasniku broja i opštini na kojoj taj vlasnik živi: dakle, nešto što bi trebalo da ima samo mobilni operater i niko više. Međutim, kako je pisao list "Danas", iz Telekoma su saopštili da nikome nisu davali podatke svojih korisnika, da garantuju tajnost podataka svojih korisnika i da ih smatraju svojom poslovnom tajnom, te da ih u skladu sa tim čuvaju, na način kako je to Zakonom propisano, a da je "dosad bilo desetak žalbi građana na pomenute pozive". Nije poznato da li je potpisnica ovog saopštenja bila Jana Ljubičić, izvršni direktor Telekoma za privatne korisnike, ujedno i članica predsedništva SNS-a i aktuelna članica Gradske izborne komisije – ili neko drugi.

Tako to, međutim, bude kad se stranačke, državne i društvene funkcije pretope i stope u jednu, koja služi jednom čoveku. U utorak, kada nastaje ovaj tekst i kada je sneg ponovo počeo da pada, Nebojša Stefanović je "pozvao sve Beograđane da se jave najbližem Opštinskom odboru SNS-a ukoliko imaju poteškoća sa čišćenjem snega ispred svojih domova, bolnica, domova zdravlja ili škola".

U saopštenju, Stefanović je naveo da će se aktivisti SNS-a staviti na raspolaganje, pre svega stari jim i bolesnim sugrađanima, a na tako nešto "SNS se odlučio sa ciljem da se probudi duh solidarnosti i pokaže briga o ljudima".

Ali, sva ova prethodno nabrojana čudesa, kojima nema mesta na demokratskim, fer i ravnopravnim izborima, brzo će se zaboraviti. Izborni dan proći će bez većih nepravilnosti, SNS će osvojiti svojih 40-ak odsto i bez većih problema formirati vlast. Jer su u mogućnosti.

(Ovaj tekst nastao je u saradnji sajta "Istinomer" i nedeljnika "Vreme")


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

FOTO GALERIJA

IGRE OKO KANDIDATA I LISTA: Dr Zoran Radovanović, prvi na listi SNS-a, sa premijerkom Brnabić i ministrom Lončarom (gore); Ljubiša Preletačević Beli (dole levo)<br><br>fotografije: tanjug

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net