foto: marija janković

Intervju – Denis Kif, ambasador Velike Britanije u Srbiji >

Britanija ne odlazi iz Evrope

"Vladavina prava, sloboda medija i demokratizacija su fundamentalne za uspeh Srbije u budućnosti. Mislim da se oko toga svi slažemo i da svako može da vidi da u procesu pridruživanja Srbije EU ima još mnogo toga što treba da se uradi. To smatramo prioritetom. U svakom izveštaju o napretku Evropske komisije uvek je naglašeno koje su to oblasti, ali i šta je dobro"

Proces izlaska Velike Britanije iz Evropske unije trebalo bi da bude okončan do kraja 2019. godine. Bez obzira na to, Britanija, kao svetska velesila, ne namerava da se odrekne globalnog uticaja ni strateške saradnje u brojnim delovima sveta, pa ni na Balkanu. O odnosima Britanije i Srbije, ali i čitavog regiona Zapadnog Balkana nakon Bregzita, razgovaramo sa ambasadorom Britanije u Srbiji, Denisom Kifom. Uprkos izlasku Britanije iz EU, ova zemlja i dalje podržava evrointegracije Srbije.

"Očigledno, Velika Britanija napušta Evropsku uniju, ali to ne znači da napušta Evropu. Region Zapadnog Balkana za nas ostaje vrlo važan, o čemu često i govorimo", kaže Denis Kif na početku razgovora za "Vreme": "Naš interes je da region ostane stabilan, bezbedan i progresivan. Kada pogledamo region, vidimo da je Srbija odabrala put evropskih integracija, što sa sobom povlači čitav niz reformi, modernizaciju i poboljšanje odnosa sa susedima. Upravo to su stvari koje su potpuno usaglašene sa onim što bismo mi voleli da vidimo. Put Srbije ka Evropskoj uniji ima našu podršku jer je to ispravan put i smatramo da je to najbolje za budućnost Srbije, za pitanja poput vladavine prava koje je, zapravo, sveobuhvatno."

"VREME": U petak, 2. februara, objavljeni su rezultati Indeksa vladavine prava, po kom je Srbija najniže rangirana na Balkanu. Kako to komentarišete?

DENIS KIF: Nisam stigao da vidim to istraživanje, pa ne mogu da ga komentarišem, ali nema dileme da je vladavina prava apsolutno krucijalno pitanje. Principi vladavine prava ugrađeni su u sve druge oblasti i u sve ono što bismo voleli da vidimo kao rezultate napretka na Balkanu, bilo da pričamo o unutrašnjem napretku, odnosima sa okruženjem, poslovnom ambijentu, pravosuđu, ratnim zločinima, pravdi za žrtve ratnih zločina… To je ono što EU stalno naglašava, uz punu svest da zatvaranje poglavlja 23 i 24 znači mnogo posla i mnogo vremena da se ispune svi kriterijumi.

Zatvaranje tih poglavlja je osnova za dalja postignuća i upravo zato vladavina prava za nas ostaje ključni cilj. Očekujemo veći napredak tamo gde je potrebno, a kroz proces pregovora o pridruživanju to je moguće: akcioni planovi postoje i oni se pažljivo nadgledaju, tako da se precizno vidi šta se događa u procesu pridruživanja.

Koje su oblasti u kojima Velika Britanija podržava Srbiju bilo tehnički, bilo strateški (borba protiv kriminala, bezbednost, ekonomija) trenutno u fokusu?

Mi imamo sveobuhvatan pristup: vladavina prava, sloboda medija i demokratija su centralne teme. Kada je reč o praktičnoj podršci, nju pružamo na nekoliko različitih načina. Pre svega, kao što sam rekao, tu je politička podrška evrointegracijama Srbije i tome što je Srbija prihvatila evropske vrednosti. Zatim, imamo posebne programe, koji su osmišljeni tako da podržavaju proces reformi u Srbiji, kroz mehanizam koji se zove "Fond za dobru upravu". Potrošnja sredstava iz tog fonda direktno zavisi od kvaliteta projekata koji konkurišu za sredstva, ali do sada je ona iznosila između četiri i pet miliona funti godišnje, isključivo za podršku reformama. Projekti koji su podržani uglavnom imaju za cilj poboljšanje javne uprave, poreskog sistema ili za poboljšanje privrednog ambijenta i čitavog niza stvari koje su usmerene na ono što bi trebalo učiniti da bi promene bile uspešne.

Osim toga, bili smo u mogućnosti da pomognemo i kod nekih specifičnih izazova s kojima se Srbija suočavala. Velika Britanija je donirala milion funti za pomoć u saniranju posledica poplava 2014. godine i devet miliona funti kako bi Srbija uspešno mogla da se suoči sa izbegličkom krizom pre dve godine. Takođe, razvijamo saradnju na širokom spektru teških pitanja u kojima imamo zajedničke interese. Tim koji se u ambasadi bavi pravosuđem i unutrašnjim poslovima sarađuje sa Srbijom u borbi protiv organizovanog kriminala, terorizma, ekstremizma, šverca i korupcije.

U oblasti odbrane, iako Srbije nije i ne želi da bude članica NATO-a, imamo razvijenu saradnju između naših oružanih snaga. Prošle godine, prvi put posle mnogo godina održana je vojna vežba Vojske Srbije, pod nazivom "Platinasti vuk 17", u kojoj su učešće uzele i britanske trupe. Nadamo se da će se ta saradnja razvijati jer mi na saradnju sa Srbijom ne gledamo kao na nešto čime treba ostvariti jedan cilj. Zapravo, odnose sa Srbijom smatramo odnosima sa zemljom koja je ključna za budućnost Balkana i koja ima mogućnost da postane jedna od zaista pozitivnih snaga u regionu. Upravo zato u našem je interesu stabilan, bezbedan, na zakone oslonjen region sa kojim želimo da sarađujemo.

Koje su oblasti u kojima bi Srbiji dobrodošla podrška, a trenutno je ne dobija? Najčešće se čuje da su to sloboda medija i napadi na civilni sektor.

Vladavina prava, sloboda medija i demokratizacija su fundamentalne za uspeh Srbije u budućnosti. Mislim da se oko toga svi slažemo i da svako može da vidi da u procesu pridruživanja Srbije EU ima još mnogo toga što treba da se uradi. To smatramo prioritetom. U svakom izveštaju o napretku Evropske komisije uvek je naglašeno koje su to oblasti, ali i šta je dobro.

Konkretno, izuzetno cenimo saradnju sa Srbijom u borbi protiv trgovine ljudima. Narodna skupština je nedavno donela odluku o doprinosu Fondaciji za pomoć žrtvama trgovine ljudima, a Ambasada Velike Britanije je doprinela da do te saradnje dođe.

Ali, takođe smo vrlo jasno rekli da je potreban napredak na planu slobode izražavanja. Novinari moraju da imaju pravo da rade slobodno, da izveštavaju i analiziraju bez pritisaka, zastrašivanja ili nasilja. Država ima zadatak da im te uslove omogući.

Samit Zapadni BalkanEU biće održan u julu u Londonu u okviru Berlinskog procesa. Sam proces sporo ide i može se reći da je jedini opipljiv rezultat regionalno povezivanje mladih. Kakva su očekivanja od londonskog samita?

Voleo bih da naglasim dve važne stvari u vezi sa Londonskim samitom. Prvo, to nije jedini događaj ove godine, postoji čitav niz programa koji će biti održani na evropskom nivou i na kojima će se razgovarati o pitanjima od važnosti za evropsku budućnost Zapadnog Balkana. Lideri zemalja Zapadnog Balkana imaće priliku da se sretnu sa svojim kolegama. Evropska banka za obnovu i razvoj imaće takođe samit u Londonu krajem februara, Evropska komisija će izaći sa novom strategijom proširenja, posle čega sledi Evropski savet i izveštaji o napretku u aprilu. Bugarska je preuzela predsedavanje EU i ima ambiciozne planove, pa takođe organizuje samit u maju. I naravno, tu je Londonski samit u okviru Berlinskog procesa, što znači da će tokom godine biti mnogo prilika da se razgovara o širokom korpusu tema vezanim za Zapadni Balkan, i to vrlo detaljno.

Mislim da je vrlo važno to što će zemlje Zapadnog Balkana imati priliku da pokažu dokle su stigle u napretku, koliko su učinile na planu reformi, kako na unutrašnjem planu, tako i na pitanju unapređenja međusobnih odnosa. Berlinski proces oduvek je imao dve glavne tačke: jedna je spajanje lidera zemalja Zapadnog Balkana, a druga je poboljšanje interkonektivnosti, da upotrebim tu komplikovanu reč. Ona se tiče konkretnih infrastrukturnih projekata poput izgradnje puteva. To je nešto što svi žele da vide i ima zaista mnogo dobrih ideja. Često je problem kako te projekte dobro definisati i naći novac za njihovu realizaciju. Upravo zato se nadamo da bi samit u Londonu, koji je globalni finansijski centar, mogao da pomogne da se nađe način kako bi ti projekti zaživeli i krenuli.

Saradnja među mladima je prioritet jer je, kao što kažete, to jedan od uspeha Berlinskog procesa. Radićemo na digitalnom povezivanju, u čemu je Vlada Srbije pionir u regionu. Želimo da pomognemo i preduzetništvo jer je ekonomski rast jedan od osnovnih preduslova za napredak regiona.

Pomenuli ste borbu protiv terorizma. Koliko Srbija tu može da doprinese?

Srbija ima sopstvenu strukturu i svoje agencije koje se bave tim problemom. Mi sa njima želimo da sarađujemo jer postoje pretnje sa kojima se svi suočavamo. Takođe, tu je i šira slika, u kojoj je Balkan tranzitna zona za mnoge oblasti iz domena organizovanog kriminala. Tako da nije moguće baviti se izolovano samo jednom pretnjom u samo jednoj zemlji. Ono što nam treba je dugoročna i sveobuhvatna saradnja sa zemljama koje mogu da rade zajedno i bore se protiv kriminala. Tu ne radimo samo sa Srbijom već i sa drugim zemljama i vidimo da je saradnja sa balkanskim zemljama neophodna da bi došlo do promene.

Stabilnost regiona je jedan od prioriteta EU. Šta mislite o tezi Florijana Bibera o tome da je u ovdašnjim malim zemljama u ime stabilnosti žrtvovana demokratija?

Ne vidim to tako. Prosto, ne mislim da postoji izbor između stabilnosti i demokratije, mislim da idu ruku pod ruku. Naša politika i jeste da pomažemo razvoj obe stvari istovremeno. Kad govorimo o stabilnosti, bezbednosti, vladavini prava i prosperitetu, u isto vreme govorimo o demokratiji.

Stabilnost i bezbednost zemalja regiona zavise od toga koliko su one sposobne da se modernizuju i poboljšaju međusobne odnose, a to je jedino moguće uz pomoć vladavine prava, demokratije i društvenog konsenzusa.

Region je stabilan u tom smislu što nema rata, ali politički odnosi ozbiljno oscilirajusamo u ovom trenutku vlada napetost između Srbije i Hrvatske, a slično je i na relaciji Aleksandar VučićBakir Izetbegović. Prošle godine je bilo problema u odnosima sa Makedonijom. Slovenija i Hrvatska još nisu razrešile sukob oko granica... Šta velike sile mogu da učine, ako uopšte treba da se uključuju, kad je o ovome reč?

Svi želimo stabilnu budućnost za Balkan i to je nešto na čemu svi radimo. Problemi se javljaju jer postoje nerešena pitanja iz prošlosti i tiču se pomirenja, pitanja koja nisu do kraja razrešena. Jedno od njih je pitanje pravde za žrtve ratnih zločina. Zato je Britanija snažno podržavala rad Haškog tribunala za ratne zločine i nastaviće da podržava mehanizam koji preuzima rad suda. Iz istog razloga podržavamo rad na nalaženju nestalih osoba. Zato mislimo i da je pogrešno veličanje ratnih zločinaca ili umanjivanje razmera njihovih zločina.

Potpuno rešavanje pitanja lica nestalih tokom sukoba devedesetih godina smatramo veoma bitnim za punu normalizaciju odnosa između zemalja u regionu. Nadamo se da će u narednom periodu sve vlade u regionu učiniti dodatne napore kako bi se rasvetlila sudbina gotovo 11.000 ljudi koji se još uvek vode kao nestali. Britanska vlada je u prošlosti podržavala rad srpske Komisije za nestala lica i nastaviće da podstiče napore u rešavanju ovog bolnog pitanja.

Drugo pitanje je kako ćete se suočiti sa određenim problemom kad se on pojavi. Jedan od pozitivnih ishoda u proteklim godinama, u kom su i srpske vlasti imale važnu ulogu jeste to što kad do problema dođe, ljudi sednu za sto i razgovaraju. Tačno je, postoje problemi između Srbije i Hrvatske ali predsednik Vučić je prihvatio poziv predsednice Hrvatske da dođe u Zagreb. Ponekad je teško; pretprošlog leta u Potočarima, na obeležavanju godišnjice zločina u Srebrenici, predsednik Vučić je pozvao bosansko trojno predsedništvo, došli su, i to je bila ispravna stvar. Dakle, pričati o bolnim temama i raditi na pomirenju je ispravan način da se izađe na kraj s problemima.

I, naravno, tu je Kosovo. Briselski dijalog je taman nastavljen kad se dogodilo ubistvo Olivera Ivanovića. Kako bi mogla da izgleda budućnost Srbije i Kosova iz sadašnje perspektive? I drugo, možemo li i dalje govoriti o stabilnosti ako su se politički atentati vratili na scenu?

Pre svega, ubistvo Olivera Ivanovića je užasan i šokantan događaj i vrlo je važno da se sprovede brza i profesionalna istraga. Prvo, zato što je to pravilan način, a drugo, zato što je izuzetno važno naći počinioce. Opet: vladavina prava je od životnog značaja i ona se mora sprovoditi bez obzira na to koliko su teške okolnosti. I opet ovde postoji direktna veza između vladavine prava i stabilnosti. Na dan ubistva Olivera Ivanovića srpska delegacija nije mogla da ostane na sastanku u Briselu, ali mislim da na obema stranama ima volje da se dijalog nastavi i na političkom i na tehničkom nivou.

Tokom Briselskog dijaloga, obe strane su preuzele čitav niz obaveza, a neke od njih su i realizovane: unifikacija pravosudnih organa, uspostavljanje telefonskih veza, napravljen je napredak na planu slobode kretanja… Dakle, ima poboljšanja. Ali, isto tako ima pitanja u kojima nema napretka, poput uspostavljanja zajednice srpskih opština. Nezavisno od političke težine koju imaju, ova pitanja, kao i odnosi Srbije i Kosova važni su jer se direktno tiču ljudskih života.

Osim toga, tu je i ono što je Evropska unija poručila i Srbiji i Kosovu: hoćemo da vidimo punu normalizaciju odnosa. To je težak zadatak za obe strane i niko još ne zna šta tačno podrazumeva njegovo ispunjenje, ali on će morati da bude zadovoljen kako bi Srbiji bio omogućen prijem u Evropsku uniju. Takođe, dobro je što je predsednik Vučić pokrenuo unutrašnji dijalog u Srbiji. Nije naš posao da u tom dijalogu učestvujemo, već građana Srbije. Tokom dijaloga izrečene su razne stvari sa kojima se slažem, ali i neke sa kojima se izrazito ne slažem. Ne mislim da je mudro da se razgovara o prekrajanju granica, na primer. Ali najvažnije je da se debata odvija.

Drugo, postoji stalni kontakt Beograda i Prištine na političkom nivou, uz posredovanje EU i Federike Mogerini. Mislimo da je važno da se ti kontakti nastave i unapređuju, kakvo god da vam je fundamentalno stanovište o Kosovu. Naše stanovište je jasno: Kosovo je suverena država. Ali činjenica je da postoje nerešena pitanja koja koče i Srbiju i Kosovo, pa i ceo region, na putu da postanu stabilne bezbedne demokratske zemlje i treba da rešavamo ta pitanja.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net