foto: a. anđić
BROJKE I SLOVA: Gradska uprava Beograd

Beogradski izbori >

Ugled i imena vaši, vlast naša

O trojanskom konju, koruptivnim poslovima, agresivnoj kampanji i verovatnoj Vučićevoj pobedi

U ponedeljak 15. januara, predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković ne samo da je za 4. mart raspisala lokalne izbore za Grad Beograd (i opštine Aranđelovac i Bor pride) već je građanima jasno saopštila za koga treba da glasaju, usput ih zastrašivši da, ako to ne urade, neće biti ni škola, ni investicija, ni radnih mesta, a pitanje je da li će moći uopšte i da se preživi:

"Građani Beograda, Aranđelovca i Bora moraju da imaju u vidu da se tog dana glasa za odbornike Skupštine Grada Beograda, kao i odbornike skupština opština Bor i Aranđelovac. Zašto to kažem? Zato što je važno da pogledaju ko se nalazi na listi, ko su ti ljudi, kakve su njihove biografije, šta su do sada postigli u životu, i da glasaju isključivo za njihove planove, programe i konkretne ideje, i da 4. marta ne glasaju protiv, jer od tog glasa protiv se ne živi u naredne četiri godine, niti će se od glasa protiv dobiti više zabavišta, više škola, asfaltiranih ulica, parkova, investicija i radnih mesta."

Sve ključne reči bile su tu, reči koje neprestano odzvanjanju sa televizija sa nacionalnom frekvencijom. "Marljivi, ozbiljni ljudi, nova radna mesta, nove investicije" – mantra je kojom politički i medijski opsenari oslikavaju paralelnu realnost Srbije, pa je i više nego jasno da je Maja Gojković još jednom – po ko zna koji put – zloupotrebila poziciju na kojoj se nalazi u prethodne skoro četiri godine i sa mesta predsednice parlamenta de facto pozvala građane da glasaju za listu SNS.

foto: fonetGRAĐANI, ZNATE ŠTA VAM JE ČINITI: Raspisivanje izbora...

No, zanimljivo je ovo insistiranje Maje Gojković na imenima koja će se naći na toj listi. Kasno u ponedeljak, pred ponoć, Srpska napredna stranka predala je listu sa svojih 110 kandidata za gradsku skupštinu. Na listi je, od prvih tridesetak imena, samo nekoliko poznato iz političkog života: Siniša Mali (na trećem mestu, koji je i dalje gradonačelnik, iako je Vučić najavio njegovu smenu do kraja leta 2017), Goran Vesić (5. mesto), Andreja Mladenović (8), Irena Vujović (9) i Ivan Tasovac (27). Svi ostali su manje ili više poznati iz drugih oblasti života – sporta, umetnosti, medicine, medija...

foto: tanjug...i predavanje liste SNS za Beograd

U utorak je na N1 gostovala drugoplasirana na SNS listi Aja Jung i iznela zanimljive informacije. Na pitanje voditeljke Minje Miletić šta je prelomilo da se direktorka i osnivačica Beogradskog festivala igre nađe na listi SNS, odgovorila je: "Mogućnost da menjamo stvari u kulturi." Minut i po kasnije rekla je: "Ja neću ući u politiku, ja ne ulazim u stranku", i dodala da neće ni biti odbornica, a na logično pitanje pa zašto ste onda na listi, izjavila: "Zato što će, možda, neki odbornici naše ideje implementirati."

Aja Jung je vrlo plastično pokazala da će ona – a verovatno i mnogi drugi u prvih trideset na listi – poslužiti kao neka vrsta naprednjačkog trojanskog konja: uložiće svoje ime i ugled da bi razni naprednjaci pod drugim obličjem mogli da uđu u gradsku skupštinu, a onda će odstupiti, i nit luk jela, nit luk mirisala (neću u politiku, neću u stranku), nastaviti sa svakodnevnim aktivnostima. Razumno je pretpostaviti da – pošto u celu stvar ulažu ime, ugled, prethodnu karijeru – svako ko uđe u ovu vrstu biznisa, tj. trgovine, očekuje i nešto zauzvrat, no to je već privatno pitanje za svakog od njih, ako se ne pokaže suprotno, odnosno da je pitanje od javnog značaja.

DUPLO GOLO: Dakle, pošto je Vučić zamaskirao i našminkao svoju listu kandidata za Skupštinu Grada, odnosno posakrivao prave buduće odbornike na sredinu liste, treba videti šta naprednjaci nude kao svoje dosadašnje rezultate u prethodne četiri godine. Postoji nekoliko stubova u neprekidnoj i neprekinutoj SNS kampanji, ali čim se malo u njih zagrebe, vidi se ili da su puni crvotočine i u raspadu, ili da uopšte i ne postoje, da su hologram – projekcija koju pokušavaju da proture kao realnost.

Jedna od nebrojeno puta ponovljenih neistina jeste da je dug Beograda nakon Dragana Đilasa bio 1,2 milijarde evra, a da je Siniša Mali sa saradnicima uspeo da taj dug smanji za 500 ili 600 miliona – već prema raspoloženju naprednjaka kojem je za taj dan zapalo da o ovome govori.

Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović je još u septembru na konferenciji za medije izjavio da dug Beograda nije bio 1,2 milijarde nego oko 400 miliona evra, da je novo rukovodstvo od 2014. taj dug smanjilo za 100 miliona, a ne pola milijarde, i da je Siniša Mali do ­­onog broja od 1,2 milijarde došao "po nekoj svojoj metodologiji".

Početkom decembra, i ministar finansija Dušan Vujović je na skupštinskom odboru potvrdio da dug ne može da se računa onako kako ga računaju naprednjaci, rekavši da postoji samo jedna, međunarodno priznata metodologija, koju je koristio i Fiskalni savet. Kasnije je Fiskalni savet za "Insajder" ugrubo sračunao da bi, po metodologiji Siniše Malog, javni dug države bio 100 odsto BDP-a, umesto stvarnih 60-ak, no nije pomoglo – i dalje je ova lažna priča u temelju propagande pred beogradske izbore.

Drugi stub naprednjačke kampanje su investicije, odnosno silna predizborna raskopavanja i potpuno nepotrebna šminkanja grada.

O fontani na Slaviji je maltene sve rečeno – da košta dva miliona dolara, da je besmisleno preskupa i pritom potpuno izlišna. No, naprednjaci su fontanu sa zvučnicima i prateći betonski "park" ispred zgrade Narodne banke Srbije nazvali rešavanjem decenijskog problema Slavije – i potom taj problem uspešno rešili. Na stranu to što je pravi problem Slavije mešanje pešaka i vozila što pravi velike gužve i zastoje, i da su rešenje za taj problem podzemni prolazi, a ne pomeranje pešačkih prelaza nekoliko desetina metara izvan kružnog toka: podzemni prolazi nisu bili mogući jer je "problem sa podzemnim prolazima u tome što se pretpostavlja da građani neće u njih silaziti samo da bi prešli ulicu", kako reče Goran Vesić u oktobru 2015.

No, ono što nije rečeno jeste da se stavka "rekonstrukcija Bulevara oslobođenja sa uređenjem Trga Slavija" nalazi i u budžetu Grada za 2018, za šta je planirano još blizu četiri miliona evra, i još oko 140.000 evra u 2019.

U budžetu za 2018. nalazi se još jedan potpuno izlišan trošak – "Projekat nabavke i ugradnje jarbola sa zastavama", za šta je predviđeno skoro dva miliona evra ove i još pola miliona sledeće godine. Novih pet miliona evra će biti utrošeno na "uređenje i popločavanje otvorenih javnih prostora", dok će na rekonstrukciju (nedavno rekonstruisane) Ruzveltove ulice otići više od dva miliona evra.

Ovde se mora postaviti i pitanje cene – za renoviranje Ruzveltove i Ulice Mije Kovačevića od Vukovog spomenika do kružnog toka Bogoslovija, planirano je 1,19 milijardi dinara u 2017, odnosno 10 miliona evra. S obzirom na to da je razdaljina ove dve tačke manja od dva kilometra, izlazi da je kilometar obnove Ruzveltove ulice koštao otprilike koliko i kilometar izgradnje auto-puta sa šest traka.

Slični poduhvati čekaju nas i u narednim godinama: rekonstrukcija oko tri kilometra povezanih ulica – Kraljice Marije, 27. marta, Džordža Vašingtona i Cara Dušana – koštaće u naredne tri godine oko 28 miliona evra, ili više od devet miliona po kilometru. Opet, ovo je u rangu izgradnje tri kilometra novog auto-puta, ovoga puta na znatno zahtevnijem terenu.

SUMNJE U KORUPCIJU: Treći stub propagande je turizam. I opet dolazimo do, po naprednjake, skliskog terena. Goran Vesić je već 1. januara izjavio da je u Beograd za novogodišnje praznike došlo 130.000 turista i da će Grad zaraditi između 24 i 30 miliona evra. Nije bilo jasno odakle Vesiću ove brojke, a to nije bilo jasno ni predsedniku gradske skupštine Nikoli Nikodijeviću, koji je demantovao Vesića, rekavši nedelju dana kasnije da je u Beogradu bilo 100.000 turista, i da nije Grad zaradio 30 miliona, već da je to ukupan novac ostavljen u Beogradu (300 evra po turisti).

A zašto su turisti došli? Naprednjačkom logikom – najviše zbog novogodišnje rasvete i zbog jelke; valjda je zato rasveta i postavljena još krajem septembra. Još je davno Vučić ustvrdio da jača i bogatija rasveta tera ljude da troše više novca. Tako je i gradska uprava svake godine trošila sve više novca na novogodišnju rasvetu, da bi to kulminiralo ove godine, sa čuvenom plastičnom jelkom od 83.000 evra, koja je postavljena na Trg republike i pre završetka tendera. Posle su se Mali i Vučić upetljali kao pile u kučinu oko ove jelke, Mali je naredio da se raskine ugovor "kad je saznao koliko košta", a zapravo nakon što ga je Vučić pozvao "zajapuren i pocrveneo", pa je firma Keep Light tu jelku navodno poklonila Beogradu, pa je onda Vučić rekao da Keep Light nije bio jedini ponuđač, već da ih je bilo još troje. Nažalost, tih drugih ponuđača nema u javno dostupnim dokumentima, ali, bože moj...

I ova je priča ispričana, osim što su ostala poneka pitanja: pa koliko to, pobogu, firma Keep Light zarađuje od para građana datih na sumnjivim tenderima za novogodišnju rasvetu, ako im nije problem da daju na poklon 83.000 evra? A ako jelka – kako deluje – vredi tek delić te sume (pa nije velika šteta da ode za džabe), zašto je građani plaćaju 83.000?

Ujedno, istog dana kada je jelka "poklonjena", Grad je sa Keep Lightom sklopio ugovor od 200.000 evra za još rasvete. Podsetimo, to je ista ona firma Keep Light koja već godinama "pobeđuje" na tenderima za novogodišnju rasvetu u Beogradu (190,6 miliona dinara pretprošle i 170 miliona 2017. godine), tako što Grad napravi tender na kojem jedino oni mogu da učestvuju: jedne godine u tenderu su bili traženi ukrasi – fotografije iz kataloga Keep Light, sledeće, da se Vlasi ne dosete, u tenderu su se našli slikovni prikazi ukrasa iz kataloga Keep Light, a što je otkrio i preneo portal "Pištaljka".

Dalje, postavlja se i pitanje ko je mesecima pravio i plaćao veoma kvalitetne i profesionalne (čitaj: skupe) promotivne spotove za Sinišu Malog, a odgovor gradonačelnika je bio uverljiv: "Organizacije koje svoj novac i vreme doniraju kako bi se grad predstavio na pravi način." Postavlja se slično pitanje i za promotivni sajt beogradzivi.rs: da li su pare građana išle na kampanju gradske vlasti?

No, ako još uvek nema ovih odgovora, poznato je da je Grad u više navrata dobio finansijsku injekciju od države: premeštanjem novca sa jedne stavke u republičkom budžetu u budžetsku rezervu, pa onda odatle arbitrarnom raspodelom lokalnim zajednicama, Beograd je u tri navrata dobio ukupno 295 miliona dinara, u oktobru 10 + 100 miliona, u decembru još 185 miliona dinara. Kako piše u Službenim glasnicima – "za izvršavanje obaveza, usled smanjenog obima prihoda budžeta tog grada".

Siniša Mali je za "Politiku" izjavio da je pomenutih 100 miliona otišlo na plaćanje starih dugova opštine Grocka Elektrodistribuciji. "Vreme" je poslalo pitanja i Gradu i predsednici Vlade Ani Brnabić zbog čega su dodelili ovaj novac Beogradu, ali odgovori nisu stigli.

Tu su i drugi oblici pomoći "odozgo". Na primer, kako je "Blic" pisao krajem godine, Vlada Srbije je odobrila Gradu Beogradu da na neodređeno zaposli 3500 ljudi. Retke preostale opštine u kojima SNS nije na vlasti, poput Paraćina, imaju velike probleme sa nedostatkom ljudi u administraciji, međutim, na njihove zahteve se uglavnom ne odgovara ili se odgovara tek delimično. No, taman pred izbore, Vlada je rešila da na neodređeno zaposli, kako kaže Goran Vesić, ljude koji su već radili po javnim preduzećima pod kontrolom Grada, ali na privremenim i povremenim poslovima.

Ne dovodeći u pitanje dobru odluku da se konačno zaposle ljudi koji su bez ikakvih radnih prava godinama nezakonito radili (izrabljivani) na privremenim i povremenim poslovima, postavljaju se dva pitanja, od kojih bar na jedno znamo odgovor: da li će biti zaposleni samo ljudi koji su već radili na PP poslovima, ili će neki od njih da "izvise" zarad zapošljavanja naprednjačkog kadra, i, naravno, zašto se to radi baš pred izbore? Pominjalo se kršenje zabrane zapošljavanja u javnom sektoru, koja je i dalje na snazi, ali sve je zakonski "pokriveno" Uredbom o postupku za pribavljanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava, odnosno vladinom Komisijom koja odobrava ili odbija zapošljavanje.

SVE DO POBEDE: No, kako stvari stoje, onaj četvrti stub na koji naprednjaci računaju biće presudan – a to je predsednik države Aleksandar Vučić. Iako predsednik svih građana, stavio je svoje ime kao amblem na listu SNS-a, aktivno učestvuje u kampanji, ne propušta priliku da izvređa političke protivnike koji nisu tu da mu odgovore, i lično rukovodi mašinerijom koja se pokazala tako uspešnom u svim prethodnim izborima od 2014. naovamo. I uprkos svemu prethodno pobrojanom – nekompetentom vlašću u gradu sa koruptivnim aferama – rušenje u Savamali ni ne pomenusmo – ukoliko SNS pređe ili bude oko 40 odsto u Beogradu, najverovatnije će moći samostalno da formira gradsku vladu, čak i da SPS ne pređe cenzus.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net