Autor

lični stav >

Sistem ne prepoznaje pravdu

Puzanjem se u naše živote uvlači normativni sistem koji ne razlikuje dobro od lošeg, istinu od laži, pravdu od nepravde

Imam težak zadatak – da javnost zainteresujem za još jedan slučaj pljačke u Srbiji. Zašto sam se prihvatio ovog teškog zadatka? Evo: verujem da nije najstrašnije to što se krade mnogo, često i svuda, već da ćemo dotaći dno onda kad na to oguglamo, kad tu sveopštu i stalnu krađu prihvatimo kao normalno i nepromenjivo stanje! Redovi koji slede izraz su nemirenja.

Ono što se sada dešava sa bivšim gigantom u građevinarstvu, preduzećem GIP "Hidrotehnika-Beogradgradnja" a.d. (u daljem tekstu "Hidrotehnika") na vrlo slikovit način predstavlja probleme pravosudnog sistema danas i to će biti predmet ovog razmatranja. Čitalac treba da ima na umu da sam ja "zainteresovana strana", da sam angažovan od strane Odbora poverilaca "Hidrotehnike", ali i da za svaku iznetu tvrdnju raspolažem neoborivom pisanom dokumentacijom.

DIREKTOR OD SUDA TRAŽI POVLASTICE JER JE "ŠEF ODBORNIČKE GRUPE SPS NA ZVEZDARI": Pođimo redom: zbog razloga koji nisu bitni za ovu priču, GIP "Hidrotehnika-Beogradgradnja" a.d. otišla je u stečaj. Poverioci su izglasali Plan reorganizacije i, pored ostalih odredbi, za direktora postavili Vasilija Markovića. Po Planu reorganizacije, direktor mora da ima saglasnost Odbora poverilaca za svaku prodaju imovine preduzeća u stečaju (iz koje poverioci, inače, naplaćuju svoje dugove).

Ispostavilo se, međutim, da direktor Vasilije Marković godinama unazad imovinu "Hidrotehnike" prodaje bez odobrenja Odbora poverilaca, čime nanosi ogromnu štetu "Hidrotehnici" u stečaju i poveriocima – i čini krivična dela.

Zbog toga su pre deset meseci poverioci doneli odluku o smeni direktora Vasilija Markovića. I od tada – deset meseci – čekaju samo jedno: da beogradski Privredni sud zakaže ročište na kome će dosadašnji direktor Marković biti smenjen i na njegovo mesto biti izabrana druga osoba, koja će savesno i pošteno obavljati svoj posao.

Ročište, međutim, još nije održano.

Zašto Sud ne zakazuje ročište? Zato što ne prepoznaje zloupotrebu prava. Zato što viši sud blokiran predmetima i pritisnut zahtevima za olakim suđenjem pravi velike greške. Zato što vršilac funkcije predsednika Privrednog suda u Beogradu ne vidi problem ili neće da vidi problem u tome što ročište deset meseci nije održano. Možemo samo da nagađamo šta je od nabrojanog razlog ili nešto još gore.

Jasno je kao dan da ne postoji interes, ni poverilaca ni društva, da Vasilije Marković ostane na sadašnjoj funkciji, ako ne računamo specijalne interese. Dodatna nevolja je u tome što je on u poodmaklom životnom dobu. On, naime, ima 78 godina i očigledno ga moguća kazna zatvora ne sekira previše. Dok i ako do toga dođe, on računa da će svakako dobrano prebaciti osamdesetu. Hladnokrvnost Markovića, ipak, pre svega proizlazi iz činjenice da je on funkcioner srednjeg ranga u Socijalističkoj partiji Srbije. I kad preti, on se poziva na Aleksandra Antića, visokog funkcionera SPS, pa je u jednom postupku od suda čak tražio povlašćen tretman jer je on "šef odborničke grupe SPS na Zvezdari".

Hoće li Aleksandar Antić kampanju platiti opljačkanim novcem: O nezakonitim postupcima Vasilija Markovića svedoči i nalaz Agencije za licenciranje stečajnih upravnika (ovo telo ima funkciju državnog nadzora), kao i izveštaj Nadzornog odbora "Hidrotehnike". Da bi čitaocima bilo jasnije, i spoljna, državna i unutrašnja kontrola su saglasne da su Markovićevi postupci nezakoniti, i o tome su obavešteni i sud i tužilaštva. Ja ću navesti samo jedan primer: stan u strogom centru Beograda, na Slaviji, površine 49 kvadratnih metara, inače vlasništvo "Hidrotehnike", on je prodao za tričavih 7000 evra. Ja ne mislim da on ne zna koliko taj stan zaista vredi. Kao ni da su ostali njegovi štetni i nezakoniti potezi – prijave su podnete tužilaštvu, a jedan predmet završio se nagodbom posle priznavanja krivice – plod neznanja. Naprotiv, svi oni dobro su osmišljeni, a cilj im je pretakanje imovine u džepove moćnika, koji Vasilija Markovića u ovom momentu drže iznad zakona i van dohvata suda.

Zbog toga javno pitam Aleksandra Antića da li on zaista štiti Vasilija Markovića i hoće li se njegova eventualna kampanja za gradonačelnika Beograda finansirati i novcem otetim od "Hidrotehnike-Beogradgradnje"?

Javno pitam i ministarku građevinarstva Zoranu Mihajlović hoće li zaustaviti čerupanje jednog od onih preduzeća koja su slavu srpskih građevinara pronela širom sveta, a o čijoj renesansi ona često i s entuzijazmom govori?

Odgovori su potrebni odmah!

Jer, Vasilije Marković sprema se da "Hidrotehnici" zada završni udarac – za petak, 22. decembar, zakazao je prodaju poslovne zgrade i placa, čime će ova firma u stečaju, odnosno njeni poverioci, biti oštećeni za 3,2 miliona evra! Drugim rečima, izvršenje krivičnog dela je u toku, a državni organi to nemo posmatraju!

KOLIKO SRBIJA DA OSIROMAŠI DA SE SVI IZ VLADAJUĆE KOALICIJE NAMIRE: Ovaj slučaj otvara nekoliko tema za razmišljanje:

1. Ako je nižim, opštinskim kadrovima dozvoljeno da pribavljaju protivpravnu imovinsku korist u milionima evra, koliko Srbija treba da bude bogata, odnosno koliko svi mi treba da osiromašimo da bi se svi iz vladajuće koalicije, na ovom i višim nivoima, namirili?

2. Zakon o privrednim društvima predviđa (čl. 584) da je ovakvo postupanje direktora krivično delo, ali odredbom čl. 33, st. 2 kaže "Ograničenja ovlašćenja zastupnika ne mogu se isticati prema trećim licima". Drugim rečima, kupac koji je znao da direktor prodajom vrši krivično delo ne može snositi posledice zbog toga. Ergo, kad 22. decembra direktor – vršeći krivično delo – proda zgradu i plac "Hidrotehnike", vuk će pojesti magarca! Sa zakonima koje imamo i sudijama koje imamo, kupac koji je znao da je prodaja krivično delo ima dobre šanse da zadrži kupljeno. Ovakvo zakonsko rešenje je opasnije od najveće pljačke. Naš pravni sistem, a ovo nije jedini primer, sve češće propisuje da je nesavesno, protivzakonito postupanje – zakonito. Puzanjem se u naše živote uvlači normativni sistem koji ne razlikuje dobro od lošeg, istinu od laži, pravdu od nepravde! Toga zaista nikad nije bilo. U praksi, posledice su ovakve: iako je bio obavešten da direktor ima ograničenje u pitanjima prodaje i da ne sme samostalno da proda deo imovine,u jednom prethodnom slučaju javi beležnik mu je overio ugovor o prodaji. Mi imamo javne beležnike koji smatraju da je overavanje ugovora kojima se vrši krivično delo dozvoljeno!

3. Preopterećenost sudskog sistema u Beogradu dostigla je neizdržive razmere. U osnovnim tužilaštvima zamenici imaju 8-10 puta više predmeta od broja sa kojim je moguće raditi. U Privredni apelacioni sud godinama pristiže duplo više predmeta od broja po kome bi moglo savesno da se postupa. U Višem sudu u Beogradu, najznačajnijem za parnična suđenja, u prvom stepenu nedostaje pet puta više (!) sudija od broja koji trenutno sudi. Sistem je u kolapsu zbog lošeg upravljanja. Kao da onaj ko je na vlasti želi, ili to baš želi, da sistem nije u stanju da rešava sporna pitanja.

4. Kad se na preopterećenost doda politički uticaj, sistem neopozivo postaje nesposoban da zaustavi vršenje krivičnog dela kakvo je Vasilije Marković oglašavanjem prodaje najavio urbi et orbi. To što je Odbor poverilaca moguće kupce i sve nadležne organe obavestio da će prodaja biti nezakonita, objasnio sam, za sada nema nikakve posledice ni snagu.

NAŠ PRAVOSUDNI SISTEM JE KAO BOLESNIK OD HIV-A U TERMINALNOJ FAZI: Svi Markovići u Srbiji višestruko su zaštićeni: lošim zakonima (odgovorna izvršna vlast – znamo kako Skupština funkcioniše), partijskim uticajem (izvršna vlast), lošim vođenjem sistema (izvršna vlast).

Sudije i tužioci pod decenijskim pritiscima da je samo važno raditi brzo, i u stalnom strahu od uticaja izvršne vlasti na njihovu službu i napredovanje u njoj, gube svaki osećaj za kvalitetno odlučivanje. I što je još gore, oni ne vide sebe kao sudije i tužioce, nego kao činovnike koji treba da zadovoljavaju interese mimo pravosudnih normi i standarda.

Kao što bolesnik od HIV-a u terminalnoj fazi ne reaguje na bolest, tako i naš pravosudni sistem više uopšte ni ne reaguje na kršenje zakona. Isto se ponaša i kada neko radi dobro i kada radi loše. Trgne se tek kad mu izvršna vlast ispostavi neki zahtev i onda još dublje zapada u bolest.

To je istinsko stanje pravosuđa danas. Sve pohvale u izveštajima EU o "izvesnom napretku" i slično, na tragu su onog Čerčilovog pitanja Ficroju Meklinu: "Šta vas briga što će zbog naših odluka u Jugoslaviji zavladati komunisti? Pa nećete vi živeti tamo!"

U SRBIJI SE KRIVIČNA DELA VRŠE JAVNO, BEZ ZAZORA I STIDA: Hoće li u petak, 22. decembra, mimo otvorenog neslaganja Odbora poverilaca, dakle nezakonito, Vasilije Marković, 78 – direktor GIP "Hidrotehnika-Beogradgradnja" a.d. i šef odborničke grupe organizacije SPS na Zvezdari, prodati zgradu preduzeća i plac i oštetiti poverioce za 3,2 miliona evra? Izgleda, nažalost, da hoće. Jer može! Jer mu je to omogućio sistem!

Zašto onda trošim papir, struju i čitaočevo vreme ovim tekstom?

U istoriji ljudskog roda svetlim se smatraju datumi kada su uvedeni zakoni – u Velikoj Britaniji, na primer, 1215. a u Srbiji od 1219. godine... Osam vekova kasnije, u Srbiji se krivična dela vrše javno. I to bez zazora i stida, pred nemoćnim građanima kojima je skoro potpuno uskraćeno i pravo da se zbog toga bune.

Ovaj tekst je podsećanje da nismo hteli i nećemo takvu Srbiju.

Autor je advokat iz Beograda


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net