foto: m. milenković
BRAĆA PO OBEĆANJIMA: Aleksandar Vučić i Bogoljub Karić

Ekonomija – Državna stanogradnja >

Jeftin kvadrat na Vučićev račun

Za razliku od ovih stanova koji tek treba da budu sagrađeni, za one iz prethodnog nadahnuća, nikad izgrađene, mogao je da konkuriše svako ko ispunjava uslove za podizanje kredita. Za ove sad, ako uopšte uđu u proceduru, moći će da konkurišu samo zaposleni u ministarstvima sile – vojnici, policajci, zaposleni u raznim službama bezbednosti, pa i zatvorski čuvari. Kako je objasnio prvak ovog našeg nadrealističkog vodvilja: „Svi koji vode računa o našoj bezbednosti, a plate su im male"

"Gradnja stanova od 500 evra po kvadratu je moja stara ideja", rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, sa sve objašnjenjem da (nažalost) onomad, pre tri godine, kada je to prvi put obećao, nije bilo finansijskih uslova za realizaciju; nije objasnio kog đavola je uopšte nešto najavljivao ako osnovni uslov, finansiranje, nije osiguran. Sad, kao, ima se, pa se može.

Istina, ideja jeste stara, ali svakako nije njegova: u interegnumu između bombardovanja i oktobarskog prevrata Slobodan Milošević je, na inicijativu Milutina Mrkonjića, pokušao nešto slično – subvencionisanu izgradnju stanova za oficire i podoficire Vojske Jugoslavije, policajce, zaposlene u službama bezbednosti, mlade bračne parove, mlade naučnike, koji bi ih otplaćivali iz kredita sa simboličnom kamatom sledećih 30 godina. Doslovce prepisano, dakle. Ideja da se državnom intervencijom pospeši izgradnja stanova tad nije realizovana, kao što nije realizovana u još nekoliko pokušaja kasnije.

U svom prvom stanograditeljskom nadahnuću od pre tri godine, Vučić je tvrdio da nikakvih prepreka da se ideja realizuje nema, da posao može da počne koliko na proleće, a da će investitor (iz)gradnje prvih 100.000 stanova, „ne baš u centru, ali na atraktivnom lokacijama", biti kompanija Arabtek iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, i da će stanovi biti ponuđeni svakom ko je zainteresovan a da je pritom kreditno sposoban. Po tadašnjoj računici, stan od 80 kvadrata, „jer takve stanove oni grade", koštao bi 30.400 evra, na 30 godina otplate. „Svi građani će moći da konkurišu za ove stanove, kao i zaposleni u državnoj upravi. Na njih mogu da računaju i pripadnici vojske i policije koji nemaju rešeno stambeno pitanje. Cilj je da ovakvim projektima pokrenemo građevinu u Srbiji. Od arapske kompanije Arabtek dobio sam ponudu da po ovim vrlo povoljnim uslovima mogu da grade stanove, a isti uslovi će biti ponuđeni i domaćim firmama, tako da ko bude pronašao interes, moći će da radi", pohvalio se tadašnji i sadašnji glavni lik ovdašnje političke scene.

Ceo naum je neslavno propao već sledećeg dana. Vlada je, naime, trebalo da donese uredbu koja bi bila okvir za realizaciju, ali nije jer je, navodno, investitor naprasno bankrotirao: nema investitora, nema uredbe, nema ništa ni od posla.

NIKO, NIKO KAO JA: „Nismo mogli da uđemo u ovu realizaciju ranije jer je bilo potrebno državno učešće. Sada su stvoreni uslovi za ulazak u veliki projekat državne stanogradnje", objasnio je sa tri godine zakašnjenja samozvani autor ove zaista stare ideje, i dodao da će za izgradnju oko dva miliona kvadrata učešće države biti 250 miliona evra. „Problem je u tome što nisam mogao ni da sagledam dubinu krize kada sam postao predsednik Vlade. Tada je visina javnog duga bila 77 odsto BDP-a, a danas je 62 odsto BDP-a... U tri godine smo ogroman posao uspeli da uradimo", rekao je Vučić nakon prvog sastanka Komisije za državnu stanogradnju.

Učestvovao je, veli, na sastanku zato što je zamoljen da to učini i jer je to bila njegova ideja, ali će ceo posao izneti vlada. Iskazao je i veru da će premijerka i njen kabinet uspeti da to sprovedu kvalitetno i do kraja: „Naš cilj je da ako školujemo policajce i vojnike, a ulagaćemo sve više u njihovo obrazovanje, naš cilj je da oni ostanu u vojsci i policiji."

Za razliku od ovih stanova koji tek treba da budu sagrađeni, za one iz prethodnog nadahnuća, nikad izgrađene, mogao je da konkuriše svako ko ispunjava uslove za podizanje kredita. Za ove sad, ako uopšte uđu u proceduru, moći će da konkurišu samo zaposleni u ministarstvima sile – vojnici, policajci, zaposleni u raznim službama bezbednosti, pa i zatvorski čuvari. Kako je objasnio prvak ovog našeg nadrealističkog vodvilja: „Svi koji vode računa o našoj bezbednosti, a plate su im male." Neko nakrivo nasađen ovaj preduslov za konkurisanje mogao bi da protumači kao zalog lojalnosti.

„Ideja je da popravimo životni standard ljudima koji rade težak posao za našu državu. Mislim na policiju, vojsku, pripadnike Vojno-bezbednosne agencije, čuvare zatvora zbog kojih se osećamo bezbedno, a imaju nevelika primanja i teško mogu sebi da priušte rešavanje stambenog pitanja dugoročno, da moramo da ih zbrinemo", istakao je predsednik.

Lekare, medicinske sestre i sve one koji vode računa o našem zdravlju niko nije ni pomenuo, a ni prosvetare koji vode računa o obrazovanju naše dece. Kao, od medicinara je, ko god je mogao, već otišao na Zapad, šta će njima stan u, recimo, Beogradu ili Vranju; prosvetara je po mišljenju Ministarstva prosvete više nego što ih je potrebno, a ovi u uniformama i sa značkama tek hoće d’idu, pa da ih se zadrži. Otud uslov da srećni dobitnik povlastice provede u službi 15 godina, ne kaže se doduše da li ukupno ili od useljenja.

Kako god da jeste, mnogi policajac će radi stana koji nije baš na poklon, ali povoljan jeste, odustati od eventualne namere da zarad veće zarade promeni zanat, da sigurnu službu u uniformi zameni neizvesnom karijerom nečijeg bodigarda, naročito jer je Vrhovni iskazao razumevanje za njihov dodatni angažman po beogradskim splavovima, klubovima, kockarnicama i kuplerajima.

To je plan, onako otprilike. Istina, u najavi najave jeftine stanogradnje u organizaciji Države, kao potencijalni klijenti pominjani su mladi bračni parovi i/ili naučnici, koji bi takođe morali da odsluže svoje u Srbiji, ali su već u sledećoj pojavi stavljeni u drugi red. Kad se namire službene legitimacije, oko 20.000 policajaca, 15.000 profesionalnih vojnika i oficira i 1500 „tajnih policajaca", možda će i oni moći da konkurišu.

MALI SE SAGLASIO: Sve se može kad se braća slože: Energoprojekt je izgradio naselje „Stepa Stepanović" po ceni od 375 evra za kvadratni metar stana klot gradnje – bez poreza na dodatu vrednost, bez ikakve akumulacije, bez zemljišta, bez infrastrukture i uopšte uzev bez ičega osim materijala i plata radnicima. Otud i ona cena od 390 evra iz prethodnog turnusa. Kad se tome doda osam odsto PDV-a i isto toliko za minimalnu akumulaciju, cena izađe na 480 evra. Međutim, ako se u troškovnik uvrsti cena zemljišta, priključenje na elektro i toplovodnu mrežu i sve ostalo što svaki investitor inače mora da plati, cena stambenog kvadrata poraste na 750 evra, ako se gradi u petoj ili šestoj zoni, kao što će i da bude, ako bude. Za te pare i sad može da se kupi stan na periferiji.

Tu se dolazi do ključnog pitanja: ko će da doplati razliku. „Stanovi mogu da budu 500 evra po kvadratnom metru ako je zemlja džabe. Drugačije ne. Ispod 700 ili 800 evra ne može", tvrdi Dragoslav Šumarac, profesor na Građevinskom fakultetu Beogradskog univerziteta.

A može ako bi svaki samodržac posvećen blagodeti uniformi i službenih legitimacija prvo uradio da se troškovi uređenja i komunalnog opremanja zemljišta za gradnju u celosti ili delimično oproste.

Bratsku slogu je još prošle godine ponudio Bogoljub Karić: „Kažu da je to Bogoljubova šarena laža – da će da gradi kvadratni metar od 490 do 500 evra, a ja vam kažem, to su se uzburkali centri moći, poručuju da razbijam tržište na kojem je kvadrat 1500 pa i 2000 evra, a njihova zarada je 500 do 1000 evra. Mi ćemo da radimo sa profitom od 50 evra po kvadratu, kad platimo sve dažbine i poreze. Moramo da se odreknemo velikih profita, prezadovoljni smo i sa 50 evra. Cilj nam je da zaposlimo celu zemlju i razvijamo ekonomiju", objasnio je svoj naum Bogoljub Karić. „Mi smo bili na sastanku sa gradskim rukovodstvom i gradonačelnikom Sinišom Malim i predstavili smo naš projekat ‘Tesla grad’. Mali se saglasio. Grad hoće da raspiše konkurs za zemlju, i ko prođe prošao je." Cilj mu je, veli, da gradi 5000 stanova mesečno, što po njegovoj kreativnoj računici izađe na 80.000 stanova godišnje u Beogradu i Srbiji. „Ja to nudim Srbiji i tvrdim da je moguće ako se radi dobro i organizovano, i grad i država stave svoje kapacitete u funkciju razvoja. Da se 1000 kranova okreće, da rađamo hiljade malih privatnih kompanija koje će da proizvode, parket, stolariju, sijalice, tapete, prekidače." Po njegovoj proceni, za taj posao bilo bi potrebno oko milijardu evra. Kao izvesnu lokaciju, Bogoljub Karić navodi Makiško polje: prikupljanje neophodne dokumentacije i dozvola od gradskih i republičkih vlasti navodno je pri kraju, a regulacioni plan je inoviran novom prioritetnom linijom metroa od ciljane lokacije budućeg „Tesla grada" do Ade Huje.

Po rečima ministarke građevinarstva Zorane Mihajlović, Vlada Srbije ima novca da podrži masovnu stanogradnju i da bude njen garant. „Za Vladu ne postoji bolje i mudrije ulaganje od ulaganja u građevinsku industriju i gradnju stanova. Svaki dinar uložen u ovako velike projekte, kakav je izgradnja dva miliona kvadrata za pripadnike vojske, policije, ali i za mlade bračne parove i naučnike, višestruko se vraća i dodatno pokreće našu privredu", izjavila je ministarka.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net