fotografije: ap
ODLUČNA AKCIJA GRAĐANA I STRUČNE JAVNOSTI: Protesti protiv novog seta zakona 20. jula 2017. u Varšavi;...

Poljska na stranputici >

Neuspelo postrojavanje pravosuđa

Nakon što je vladajuća većina u oba doma poljskog parlamenta usvojila set zakona iz domena reforme pravosuđa, a kojima se sudstvo faktički stavlja pod kontrolu vlade, pritisak građana i EU urodio je plodom. Poljski predsednik Andžej Duda iznenađujuće je stavio veto na dva od tri kontroverzna zakona o pravosuđu

Desetine hiljada demonstranata, sa transparentima i svećama u rukama, punih devet dana izlazili su na ulice svih većih gradova u Poljskoj, kako bi izrazili protest zbog kontroverzne reforme pravosuđa. Nju su u "blickrig" maniru sproveli konzervativna vladajuća partija Pravo i pravda i njen lider Jaroslav Kačinjski. Veliki broj građana, a na poziv opozicionih partija, brojnih građanskih udruženja i radničkih sindikata, danima je protestovalo i ispred predsedničke palate u Varšavi, parlamenta i zgrada sudova, zahtevajući od predsednika države Andžeja Dude da stavi veto na naopaku reformu sudstva. Poljski liberalni dnevni list "Gazeta viborča", obraćajući se svojim čitaocima, doslovce je napisao: "Izađite na ulice, parališite grad. Ogromna većina je jedini način kako poraziti Kačinjskog."

...predsednica Vrhovnog suda Poljske Malgorzata Gersdorf među protestantima

Evropska unija otvoreno je zapretila zvaničnoj Varšavi oštrim kaznama, sudskim gonjenjem, pa čak i uvođenjem sankcija (vidi okvir) ukoliko sprovede reformu kojom bi se faktički uvela kontrola vladajuće partije Pravo i pravda nad sudovima u toj zemlji. Usled unutrašnjeg pritiska građana, ali i pretnji koje su uputili zvaničnici Evropske unije, poljski predsednik Andžej Duda, inače saveznik i nekadašnji kandidat za šefa države upravo stranke Pravo i pravda, neočekivano je doneo odluku da stavi veto na dva od tri zakona, koji bi Vrhovni sud i druge oblasti sudstva u Poljskoj stavili pod kontrolu vladajuće partije. "Odlučio sam da ih pošaljem nazad u Sejm, što znači da ću staviti veto na zakone o Vrhovnom sudu, kao i na onaj o Nacionalnom savetu o pravosuđu", rekao je Duda, dodavši da je "Poljskoj veoma potrebna reforma pravosuđa, ali mudra reforma koja će pojačati osećanje da postoji pravda", rekao je poljski predsednik u obraćanju javnosti.

ŠTA JE BILO SPORNO: Zakoni o opštim sudovima i o Nacionalnom sudijskom savetu, telu koje bi trebalo da nadzire nezavisnost poljskih sudova, nešto ranije već su bili usvojeni u poljskom parlamentu. Međutim – na noćnoj sednici i po hitnom postupku – usvajanje trećeg u nizu legislativnog predloga iz ovog seta zakona, kontroverznog zakona o reformi i reorganizaciji Vrhovnog suda, kojim je bilo predviđeno da se raspusti i iznova bira ovo sudsko telo uz velike nadležnosti ministra pravde, izazvalo je pravu političku buru. Onu koja je, po rečima bivšeg poljskog predsednika Leha Valense, mogla da dovede i do "građanskog rata".

Nakon što su donji dom poljskog parlamenta, Sejm, a zatim i gornji dom, Senat, usvojili zakone kojima se pojačava politička kontrola nad čitavim sistemom sudstva, nije se dugo čekalo na reakcije iz EU, ali i OEBS-a, Saveta Evrope, Vašingtona... Prvi potpredsednik Evropske komisije Frans Timermans bio je najdirektniji u kritikama poljske vlade, rekavši da ti zakoni "povećavaju sistemske pretnje po pravnu državu u Poljskoj". "Kolektivno, uništili bi šta god je ostalo od nezavisnog sudstva i sudove bi stavili pod potpunu političku kontrolu vlade", rekao je Timermans, dodavši da na to nije upozoravala samo Evropska komisija, već i Evropski parlament, Savet Evrope i Venecijanska komisija.

U sličnom tonu reagovao je i predsednik Evropskog saveta i bivši premijer Poljske Donald Tusk, inače veliki politički rival braće Kačinjski, koji je ocenio da su promene u pravosuđu "unazađujuće" i protivne evropskim vrednostima. Tusk je izjavio da vlasti u Poljskoj moraju da budu svesne ozbiljnih političkih posledica, jer "one dolaze po automatizmu", a ne zato što neko u Briselu namerno želi da kažnjava Poljsku. "Nijedan građanin ne želi da živi u uverenju da će sudija slušati naređenja ministra pravde", rekao je predsednik Evropskog saveta za privatnu televiziju TVN24 i dodao da ako se bude sprovela takva reforma niko "na poljske sudove neće gledati kao na objektivne kada budu odlučivali u slučajevima po evropskim zakonima".

Tusk je uputio poziv za sastanak poljskom predsedniku i premijerki Beati Šidlo, kako bi se rešila "politička kriza" u toj zemlji i eventualno popravili zategnuti odnosi između Varšave i Brisela. Pozvani lideri Poljske, međutim, odbili su da se susretnu sa svojim uticajnim zemljakom.

"NEĆE NAS ZAUSTAVITI": Za manje od dve godine koliko je na vlasti u Poljskoj, evroskeptična vladajuća stranka Pravo i pravda donela je nekoliko kontroverznih odluka koje su, prema mišljenju brojnih kritičara, ozbiljno narušile demokratske procese u toj zemlji. Javni radio i TV servis i poljska agencija PAP postali su izrazito provladini mediji, a gotovo odmah na početku mandata vlada u Varšavi je, izmenom zakona, pod svoju kontrolu stavila i Ustavni sud.

Nimalo blagonaklono nije se u EU gledalo i na oštru evroskeptičnu retoriku poljskih lidera, a pravi "rat" između Varšave i Brisela vodio se i oko pitanja migranata sa Bliskog istoka i iz Afrike.

POPUSTIO: Predsednik Anžej Duda stavio veto na zakone

Jednobojna vlada Prava i pravde, koja je kao prva od rušenja komunizma osvojila apsolutnu većinu u poljskom parlamentu, već je sprovela čistke u državnoj upravi, vojsci i tužilaštvu, a sada je imala nameru da "disciplinuje" i kompletan pravosudni sistem. U odgovoru na kritike iz Brisela, šef partije Pravo i pravda Jaroslav Kačinjski rekao je da su upozorenja Evropske komisije čisto "politička". "Te stvari s kojima trenutno imamo posla isključivo su u nadležnosti zemlje", rekao je Kačinjski za državnu televiziju TVP. Njegova partija Pravo i pravda tvrdila je i da su zakoni neophodni za efikasniji pravosudni sistem i borbu protiv korupcije.

Očekivano, jedina evropska zemlja koja je otvoreno stala uz Poljsku bila je Mađarska, a premijer Viktor Orban uporedio je pritiske EU sa metodama "inkvizicije". "Inkvizicijska ofanziva protiv Poljske ne može nikada da uspe jer će Mađarska koristiti sve zakonske mogućnosti u EU da pokaže solidarnost sa Poljacima", rekao je mađarski premijer. Ministar spoljnih poslova te zemlje Peter Sijarto takođe je zatražio od Evropske komisije da ne prekoračuje svoja ovlašćenja i da ne treba da se meša u unutrašnja pitanja Poljske.

Sa druge strane, vlasti u Varšavi upravo i imaju računicu da EU neće uspeti da pronađe konsenzus o uvođenju eventualnih sankcija Poljskoj jer bi Mađarska mogla da stavi veto na takvu odluku i spreči kažnjavanje najveće zemlje iz Višegradske grupe. Ukoliko bi zvanična Budimpešta zaista i onemogućila da se Poljska sankcioniše, Evropska komisija bi, teoretski, sličnu proceduru mogla da pokrene i protiv Mađarske.

Zanimljivo je istaći da i pored toga što je ekonomska situacija u Poljskoj izuzetno stabilna i da ova zemlja ima regionalni primat u investicionim aktivnostima – uz podatak da je u Poljskoj nedavno zabeležena i najmanja nezaposlenost još od pada komunizma – manje od trećine Poljaka podržavalo je kontroverzne pravosudne reforme. Rezultati ankete koju su sprovele televizije TVN i TVN24 pokazali su da je više od polovine svih ispitanika zahtevalo od predsednika da uloži veto na sporne zakone. Veto šefa države znači da će o dva zakona morati ponovo da raspravlja parlament, kako bi kvalifikovanom, tropetinskom većinom pokušao da nadglasa odluku predsednika Poljske. Vladajućoj stranci za preglasavanje predsedničkog veta bili bi stoga neophodni i glasovi dela opozicije.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

Čime je EU pretila Poljskoj

Evropska komisija zapretila je da će protiv Poljske, ukoliko sprovede reformu i uvede kontrolu vladajuće partije nad sudovima, pokrenuti prekršajni postupak pred Evropskim sudom pravde u Luksemburgu, a zbog kršenja evropske legislative. Takođe, prvi potpredsednik EK Frans Timermans rekao je da je evropska vlada vrlo blizu odluke da protiv Poljske primeni Član 7 osnovnog ugovora i da tu zemlju ostavi bez prava glasa u EU, upravo zbog rušenja pravne države.

Češka evrokomesarka pravde i zaštite potrošača Vjera Jourova zapretila je Varšavi da će Poljska ostati bez para iz evropskih fondova počev od 2021. godine, pošto Unija ne želi da "finansira novu formu diktature" u nekoj od zemalja članica.

Stejt department SAD u svom saopštenju upozorio je da predložene izmene zakona "potkopavaju sudsku nezavisnost i slabe vladavinu prava u Poljskoj". Time se, na neki način, negiraju medijske optužbe da je Kačinjskog na napad na nezavisnost pravosuđa ohrabrila upravo nedavna poseta američkog predsednika Donalda Trampa Varšavi.

Zanimljivo je i da je kompletan vrh češkog pravosuđa – predsednici Ustavnog i Najvišeg suda, državni tužilac, kao i zaštitnik građana – u zajedničkom saopštenju osudio "napad bez presedana" na nezavisnost sudstva u Poljskoj, pošto ti zakoni, kako se navodi, "predstavljaju napad na same temelje funkcionisanja demokratske pravne države".

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net