foto: reuters
SILOM PARTNERI: Ramuš Haradinaj i Hašim Tači

Kosovski izbori >

Tri ratna druga

Nova kosovska vlada verovatno neće biti dugog veka. Čekaju je tri tempirane bombe – ratifikacija sporazuma o granici sa Crnom Gorom, briselski dijalog i odobravanje formiranja zajednice srpskih opština. Međutim, postoji i četvrta najopasnija, koja bi mogla da rasturi "ratnu koaliciju" u paramparčad. To je Specijalni sud za ratne zločine UČK u Hagu, koji ovih dana ubrzano dovršava pripreme za prva suđenja

Nema mnogo dileme oko ishoda parlamentarnih izbora na Kosovu, koji su zakazani za 11. jun. Ukoliko se ne desi nešto sasvim nepredviđeno, pobediće takozvana ratna koalicija, koju čine partije koje su osnovala trojica bivših komandanata Oslobodilačke vojske Kosova (UČK): Hašim Tači, Ramuš Haradinaj i Fatmir Ljimaj. Prema koalicionom dogovoru, Haradinaj će preuzeti premijersku fotelju, Tači ostaje predsednik Kosova, dok će Ljimaj dobiti nekoliko ministarskih mesta u Vladi, mada sam u nju najverovatnije neće ući, jer je pod istragom (o tom potom). Ankete pokazuju da bi ova koalicija lako uzela oko 40 odsto glasova, što bi uz predstavnike manjina obezbedilo kakvu-takvu parlamentarnu većinu.

Iako bi ratno drugarstvo trebalo da ih spaja, Tači, Haradinaj i Ljimaj su i u ratu i posle njega bili i ostali više rivali nego saveznici. Ljimaj je svojevremeno bio Tačijeva desna ruka, ali se otpadio kad mu se učinilo da ovaj namerava da ga iskoristi kao žrtvenog jarca za sve korupcionaške afere koje su tresle Demokratsku partiju Kosova (PDK), pa je osnovao sopstvenu, pod nazivom NYSMA. Tači i Haradinaj se nikada nisu mirisali: dok je prvi sve vreme bombardovanja NATO proveo bezbedan u Albaniji, drugi je ostao u rodnom kraju, bio ranjavan i izgubio brata. U stvari, najjača karika koja ih spaja je želja da se dokopaju vlasti, odnosno da, u Tačijevom slučaju, ostanu na njoj.

Glavni razlog što je koalicija uopšte formirana je što su ankete pokazale da je to jedini način da vlast ne preuzme Demokratski savez Kosova, partija čiji je osnivač pokojni Ibrahim Rugova, koja po inerciji na svakim izborima uzme oko četvrtinu glasova. Ova stranka se nikada nije oporavila od gubitka Rugove, na čijem imidžu "kosovskog Gandija" i dalje mami glasače, ali važi za sklerotičnu i u velikoj meri korumpiranu. Njen sad bivši predsednik i tehnički premijer Isa Mustafa se uoči izbora povukao i ustupio mesto mlađem i dinamičnijem Avdulahu Hotiju, dosadašnjem ministru finansija. LDK je u koaliciji sa Alternativom, novom strankom koju je oformio Iljir Deda i u kojoj se okupio mlađi, liberalniji svet. Zbog toga je ova koalicija odmah dobila nadimak "mirovna", kao kontrast onoj prethodnoj.

Treći po snazi prema anketama je pokret "Samoopredeljenje" (VV), na čijem je čelu enfant terrible kosovske politike Aljbin Kurti. VV je na prošlim izborima uzeo oko šesnaest odsto, na ovim će, po svemu sudeći, uzeti oko dvadeset, ali nema praktično nikakve šanse da uđe u vlast zbog Kurtijevog tvrdo suverenističkog stava. On bi ne samo poništio Briselski sporazum, svetu kravu međunarodne zajednice, nego bi otkazao gostoprimstvo Euleksu i KFOR-u i pokrenuo referendum o ujedinjenju svih albanskih zemalja. Kao potpuno neprihvatljiv za Ameriku i Evropsku uniju, Kurti je okružen sanitarnim kordonom iz koga mu neće biti dozvoljeno da izađe sve dok radikalno ne promeni proklamovane ciljeve.

TRI TEMPIRANE MINE: Čim bude formirana, vlada će morati da se suoči sa tri izazova, od kojih svaki predstavlja malu tempiranu bombu. Prvi je pitanje ratifikacije sporazuma o utvrđivanju granice sa Crnom Gorom. Taj sporazum je postignut za vreme Tačijeve vlade, ali ne samo VV i Haradinaj, nego i neki članovi DPK su bili protiv, tvrdeći da je Crnoj Gori ustupljen deo Kosova (reč je, u stvari, o jednom kamenjaru). Upravo na ovom pitanju pala je vlada Ise Mustafe, jer joj je pri pokušaju ratifikacije izglasano nepoverenje. Pre toga je VV mesecima sprečavao da se ovo pitanje stavi na dnevni red bacanjem suzavca u skupštinsku salu.

Sa druge strane, ukoliko Kosovo ne ratifikuje sporazum, koji snažno podržavaju ambasadori SAD i EU, Kosovo ne može da računa da će biti stavljeno na belu šengensku listu, to jest njegovi građani neće moći da putuju u EU bez viza. To je već jako značajno pitanje, jer je Kosovo jedina teritorija na Zapadnom Balkanu za čije stanovnike još važi vizni režim. Haradinaj, koji je u međuvremenu donekle ublažio stav o granici, najavio je da će formirati novu komisiju i ponovo pregovarati sa Crnom Gorom, ali tu teško može da računa na ustupke, pogotovo otkad je Crna Gora ušla u NATO. Tamnošnja vlast ima sasvim dovoljno problema zbog protivljenja velikog broja Crnogoraca članstvu u Alijansi, pa joj najmanje treba izlaganje optužbama da je spremna i na gubitak dela teritorije.

Druga mina je Briselski dijalog, čijem se nastavku u sadašnjem formatu protive i Ljimaj i Haradinaj. Oni su najavili da su spremni da nastave razgovore sa Beogradom tek nakon što Srbija zvanično prizna Kosovo, a neki pominju i ratnu odštetu. Ovo je već sasvim van pameti, i nema sumnje da će se nova vlada naći pod žestokim pritiskom Brisela i Vašingtona da se bez uslovljavanja vrati pregovaračkom stolu. Dijalog, uostalom, može da se vodi i na predsedničkom nivou, a Tači i Aleksandar Vučić su i dosad bez problema razgovarali, pa se ovaj problem može premostiti. Ukoliko bi, međutim, Tačijevi koalicioni partneri odbili da daju pregovarački legitimitet Tačiju ili da sprovedu dogovoreno, ta vlada će biti kratkog veka.

I konačno, vlada će morati da odobri formiranje Saveza srpskih opština, prema kome su i Haradinaj i Ljimaj više puta izrazili ozbiljne rezerve. Čak i ako uspeju da usaglase stavove o ova tri pitanja, a ti stavovi budu prihvatljivi za međunarodnu zajednicu, vlada će biti izložena žestokom, vrlo verovatno i nasilnom otporu "Samoopredeljenja", udruženja ratnih veterana i sličnih organizacija. To sve zajedno ne sluti na dobro.

STRAŠNI SUD: Postoji i četvrta bomba koja neumitno otkucava i koja bi mogla da rasturi "ratnu koaliciju" u paramparčad. To je Specijalni sud za ratne zločine UČK u Hagu, koji ovih dana ubrzano dovršava pripreme za prva suđenja. Ovaj sud formalno funkcioniše u okviru kosovskog pravosudnog sistema, ali ga čine isključivo međunarodne sudije i tužioci i smešten je daleko van domašaja Prištine. Sud je, u stvari, već trebalo da proradi, ali se ispostavilo da su neki delovi statuta u neskladu sa kosovskim Ustavom, pa je nakon dorade statut ponovo na razmatranju u kosovskom Ustavnom sudu. Čim dobije zeleno svetlo, sud će otpečatiti odavno spremne optužnice.

Čija su imena na tim optužnicama, majka je svih pitanja na Kosovu, ali sa razlogom se može pretpostaviti da bi među njima mogla da se nađu sva tri predvodnika ratne koalicije, pa čak i jedno četvrto. Kadri Veselji zvani Zeka, kome je Tači nakon odlaska na predsedničku funkciju poverio DPK, u ratu je bio načelnik bezbednosti UČK, a posle rata šef Tačijeve partijske tajne policije ŠIK. Njegovo ime, kao i ostalih pomenutih, u izveštaju je specijalnog izvestioca Saveta Evrope Dika Martija na osnovu koga je i vođena istraga. Iako je u srpskoj javnosti najveći deo pažnje privukao deo o "Žutoj kući" i trgovini organima, fokus je na činjenici da su ljudi u uniformama UČK nakon povlačenja srpskih snaga sa Kosova oteli i prebacili u Albaniju oko 650 Srba, Roma i "nelojalnih" Albanaca, gde su svi pobijeni. Prema ranijoj izjavi Klinta Vilijamsa, koji je gotovo četiri godine bio glavni istražitelj novog suda, nađeno je sasvim dovoljno dokaza da se podignu optužnice protiv deset do petnaest ljudi koji su naredili i organizovali ovu seriju zločina.

Bilo bi dobro napomenuti da je istražni tim novog suda sačinjen od iskusnih ljudi (uključujući i Vilijamsa) koji su svojevremeno radili za Haški tribunal i bili iskreno frustrirani kada su rezultati njihovog rada pali u vodu zbog curenja informacija iz istrage i nesposobnosti Tribunala da obezbedi punu zaštitu svedocima, što je i ishodovalo oslobađajućim presudama Ljimaju i Haradinaju. Oni su ovom prilikom bili čvrsto rešeni da te greške ne ponove, pa su odmah napravili neprobojan sistem zaštite informacija i svedoka, a tek nakon toga počeli da prikupljaju dokaze.

Čak i ako Tači, Haradinaj i Ljimaj ne budu obuhvaćeni optužnicama, praktično je sigurno da će se njihovi najbliži saradnici naći na njima. "Kad optužnice izađu, od Tačijeve stranke neće ostati kamen na kamenu", rekao je ovom novinaru jedan izvor blizak Specijalnom sudu. Ljimaj, uostalom, i bez tog suda ima dovoljno glavobolje, jer je pod višestrukim istragama kosovskog pravosuđa i Euleksa zbog korupcije, a tu je i slučaj ubistva dvojice Albanaca u selu Belanovac 1998, zbog koga je već nekoliko puta ispitivan. I tu se uskoro očekuje podizanje optužnice.

Imajući sve ovo u vidu, predviđanje da će nova kosovska vlada doživeti kraj godine moglo bi se pokazati kao odveć optimistično.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net