foto: salinger igor

Naftna industrija Srbije i Gaspromnjeft >

I posle Kirila Kiril

Može se tvrditi da je NIS u Srbiji profitabilno funkcionisao zahvaljujući potcenjenoj domaćoj sirovini, dok su njegovi konkurenti morali da obezbeđuju dobit iz marži – a visinu tih marži određuje zapravo NIS, kao dominantni igrač na tržištu. Čak je izračunato da se efekat niske rudne rente na tržištu može ilustrovati upoređenjem – da bi NIS-ovi konkurenti imali istu pogodnost od države Srbije, njima bi moralo biti omogućeno da ne plaćaju 70 odsto akciza

U predizbornoj nervozi u Srbiji, baš uoči puta premijera Srbije Aleksandra Vučića u Moskvu (26. marta), Odbor direktora NIS-a je, 24. marta, objavio da je u ovoj rusko-srpskoj kompaniji došlo do zanimljive rokade: izabran je novi generalni direktor, Kiril Tjurdenjev, koji je od prošle godine u ovoj firmi predsedavao Upravnom odboru "Objedinjene naftno hemijske kompanije" i bio prvi zamenik generalnog direktora NIS-a, a dosadašnji generalni direktor, Kiril Kravčenko premešten je u Odbor direktora NIS-a, dok je zadržao funkciju zamenika generalnog direktora Gaspromnjefta, zaduženog za upravljanje inostranim aktivama.

KUĆA I PRIVATNA FIRMA: Ova kadrovska rokada, posle osam godina vladavine Kirila Kravčenka NIS-om, nije neočekivana i bilo je najavljeno da će biti izvedena tokom maja meseca ove godine. Da li je predizborni put Vučića u Moskvu ubrzao ovu kadrovsku promenu, teško je proceniti, jer je malo verovatno da je srpski premijer predsedniku Putinu mogao izneti bilo kakav stav o radu dosadašnjeg menadžmenta NIS-a. Uopšte uzev, osim što je pre nekoliko godina Vučić jednom prilikom dosta ljutito zatražio da se deo profita NIS-a koji pripada srpskoj strani u celini uplati u budžet Srbije, on javno nikad i nigde nije izneo primedbe na poslovanje ove firme, koju većinski kontroliše ruska državna mega kompanija po poznatom međudržavnom sporazumu iz 2008, a koji je efektuiran naredne 2009. godine

foto: božidar petrović / fonetODLAZAK U TIŠINI: Kiril Kravčenko

U saopštenju i izjavama posle gore spomenutog poslednjeg susreta Putin-Vučić praktično se ništa konkretno ne govori o dosadašnjim poslovima ruskih kompanija u Srbiji, iako je Vučić izjavio da su sagovornici "na veoma konkretan način razgovarali o tome kakva je saradnja potrebna u oblasti kompanija". U tom kontekstu on je spomenuo da je zadovoljan što pančevačka "Petrohemija" više ništa ne duguje Gaspromu, da sve plaća i da se sada razgovara o saradnji u budućnosti. Paralelno tome je u Beogradu Ministarstvo privrede Srbije objavilo novi poziv za privatizaciju "Petrohemije" i "Azotare" u Pančevu, no, da li su navedene informacije iz Moskve i Beograda na bilo koji način povezane, to je pitanje na koje zasad nema odgovora.

Kad je reč o kadrovskoj rokadi u NIS-u, jedino je zanimljivo da dva Kirila nisu potpuno zamenila funkcije, kako je bilo očekivano, pa Kravčenko (prema spomenutom saopštenju) nije postavljen za predsednika Upravnog odbora Objedinjene kompanije. Ova mala začkoljica verovatno ne upućuje na krupnije zaključke i može se naslutiti da je Kravčenkova zamena samo deo uobičajene rotacije visokopozicioniranih stručnih menadžera u Gaspromu. Uzgred budi rečeno, Kiril Kravčenko je sa nekoliko poteza pokazao da mu je lepo u Srbiji – kupio je kuću i nekretnine u blizini Novog Sada, a osnovao je i sopstvenu privatnu firmu u Srbiji (što se očigledno toleriše u Gaspromu kad je reč o vodećim direktorima). Uostalom, on je u proteklih osam godina u Srbiji, za rusku stranu, obavio vrlo korisne i unosne poslove, dok su predstavnici manjinskog vlasnika NIS-a, države Srbije, u upravnim telima ove firme upadljivo ćutali.

ISPLATIVOST, OPOREZIVANJE, DOBIT: Ipak, sve je više ekspertskih analiza ekonomskih efekata prodaje 51 odsto udela Srbije u vlasništvu NIS-a za 400 miliona evra 2009. godine, koje upućuju na zaključak da srpska strana ne samo da nije dobila dobru cenu za većinski paket akcija u ovoj transakciji, nego je Gaspromnjeftu dala i davala takve privilegije na unutrašnjem tržištu koje nisu uobičajene u međudržavnoj saradnji, a koje su išle, a i dalje idu, na štetu građana, to jest budžeta Srbije. O tome je u poslednjoj izbornoj kampanji jedino nešto rekao "vojvođanski kandidat" za predsednika Srbije, šef LSV Nenad Čanak – pozivajući Vladu Srbije da okonča aranžman Srbije i Ruske Federacije o NIS-u. Čanak je isticao "političke razloge" (kosovsko proglašenje nezavisnosti i odustanak Rusije od Južnog toka), a eksperti koji se oslanjaju na zvanično objavljene poslovne izveštaje NIS-a u proteklim godinama više insistiraju na pravnoekonomskim argumentima za "resetovanje" energetskog sporazuma Srbije i Ruske Federacije.

Stručnjaci, dakako, polaze prvo od toga da se ključni osnov za privilegije NIS-a u Srbiji nalazi u članu 13. međudržavnog sporazuma, koji sprečava bilo kakve regulativne promene zatečenog pravnog i ekonomskog statusa NIS-a "do dostizanja isplativosti datih projekata". Prethodno su u "date projekte", osim cele linije proizvodnje, prerade i prometa nafte uvršćeni i "projektovanje, izgradnja i korišćenje gasovoda i podzemnih skladišta gasa, kao i rekonstrukcija i modernizacija tehnološkog kompleksa "Akcionarskog društva Naftna industrija Srbije". Akcenat je, naravno, na tome da je zabranjeno "pogoršanje uslova oporezivanja", što je Srbiju ne samo "zakucalo" na zatečenoj stopi rudne rente od samo tri odsto, nego je sputava u bilo kakvom drugom zadiranju u prihode NIS-a.

Iako je "isplativost datih projekata" dosta neprecizno definisanje, stručnjaci na koje ćemo se ovde pozivati smatraju da postoje jaki argumenti da se dokaže da je ta "isplativost" već ostvarena. Tako oni navode da je NIS na osnovu rezultata poslovanja u 2012, 2013, 2014. i 2015. godini isplatio dividende (25 odsto od dobiti) u ukupnom iznosu od oko 312 miliona evra (preko 37 milijardi dinara), a da je neraspoređena dobit na dan 31. decembra 2016. godine iznosila 971 miliona evra (Gaspromnjeftu pripada 51 odsto neraspoređene dobiti, po međudržavnom ugovoru, pa ispada da su oni u posmatranom razdoblju na osnovu toga prihodovali oko 495 miliona dolara). Kad se, dakle, na osnovu iznetih podataka izluči deo koji spada većinskom vlasniku i to sabere sa dividendama ruskoj strani, ispada da je Gaspromnjeft do kraja prošle godine ostvario 654 miliona evra, daleko dobrano nadmašio svoje ulaganje od 400 miliona evra (druga su priča investicije koje izvodi sam NIS, od svojih para i na račun svoga dugovanja). U stvari, kada se na uloženih 400 miliona evra primeni diskont od 2,5 odsto na investiranu gotovinu, izlazi da je "net present value" iznosio 309 miliona evra, po indeksu profitabilnosti od 1,77 – pa srpska strana više nema obavezu da zadržava rudnu rentu i cenu koncesije na nivou od pre osam godina.

RENTA, NAFTA, GAS: U spomenutim analizama koje se potpuno oslanjaju na podatke koje je srpskoj javnosti dao sam NIS, u periodu između 2009. i 2016. ova firma je u Srbiji proizvela sirove nafte i prirodnog gasa u veličini od 11, 446 miliona uslovnih tona nafte, a platila je državi samo 14 milijardi dinara, što po prosečnim kursevima NBS-a čini 163 miliona dolara po osnovu naknade za korišćenje mineralnih sirovina, što bi po Zakonu o rudarstvu i geološkim istraživanjima trebalo da čini tri odsto "od prihoda ostvarenog prodajom tehnološki prerađenih sirovina" (nafte i gasa). Tih tri odsto je stopa po "zatečenom zakonu" 2008. godine, dok je po kasnije izmenjenom zakonu osnovna stopa za ugljovodonike sedam odsto. Da se primenjivala stopa rudne rente od sedam odsto, Srbija bi po osnovu te rente od NIS-a prihodovala 381 milion dolara.

U stvari, kada se spomenutih isplaćenih 163 miliona dolara rudne rente uzme kao tri odsto ostvarenih prihoda iz prerade, ispada da su ti prihodi za sve te godine iznosili 5,44 milijarde dolara. Tu počinje serija sumnjivih vrednosti. Naime, kada se proizvedena domaća nafta obračuna po prosečnim međunarodnim godišnjim kotacijama cene nafte tipa URALS (ona je takva) ispada da je samo cena korišćene sirove "srpske nafte" 5,079 milijardi dolara, a domaćeg gasa 1,255 milijardi dolara – što zbirno iznosi 6,34 milijarde dolara. Sve to upućuje na zaključak da je vrednost izvađenih sirovina na tlu Srbije pre obračuna rente odmah umanjena za oko 877 miliona dolara. Oni koji to tvrde u računicu su korektno uveli i činjenicu da je domaći gas nešto manje kvalitetan od uvoznog.

Posebna je priča što se za osnovicu rudne rente uzima "transferna cena" sirovine (to jest obračunska vrednost koja se u NIS-u vodi između segmenta proizvodnje i prerade). Transferna cena se utvrđuje na takozvanom izvoznom paritetu, tj. ceni koja bi važila da se nafta prodaje u izvozu, što je fiktivna vrednost, jer se domaća nafta ne izvozi, pa se ne može pouzdano govoriti o njenoj realnoj tržišnoj vrednosti. Pošto država toleriše ovakvu kalkulaciju osnovice rudne rente, može se zaključiti da je ona prepustila NIS-u odluku o visini rudne rente, umesto da taj uvek osetljivi proračun detaljno zakonski reguliše.

U spomenutim analizama, a to je već i kod nas opštepoznato, navode se podaci o državnom zahvatanju (rudnoj renti) u eksploataciji ugljenih hidrata u drugim zemljama, gde se ona kreće i do 50 i 70 odsto (Norveška i Danska). U samoj Ruskoj Federaciji ta zahvatanja su oko 7,3 puta veća od onih koje plaća NIS u Srbiji, što znači da bi ova kompanija po "ruskoj formuli", ovde, za korišćenu naftu i gas u proteklih osam godina, morala da plati 1,19 milijardi dolara, umesto 163 miliona koliko je platila.

I država Srbija je, na drugoj strani, zahvaljujući poslovnoj politici ruskih vlasnika, imala izvesne vajde od NIS-a. Pored već navedene rudne rente, njoj je pripadalo i 29,87 odsto dividendi (93 miliona evra), a pripada joj i deo neraspoređene dobiti (290 miliona evra), pa se može pretpostaviti da je po oba osnova, ona raspolagala sa oko 383 miliona evra, te je možda ta suma korišćena za regulisanje dugova Srbijegasa, HIP-a i drugih državnih organa prema NIS-u. Jer, na bazi finansijskih izveštaja NIS-a za 2015. i 2016. godinu, može se zaključiti da je po osnovu dva domaća zakona srpska država preuzela dug HIP-a u iznosu od 105 miliona evra i dug Srbijagasa od 23,4 milijarde dinara.

CENA NAFTE, INTEGRITETA I SUVERENITETA: Zanimljivo je da su stručnjaci uočili da je u periodu 2009–2016. NIS ostvario u proizvodnji i istraživanju na naftu i gas kumulativnu dobit od 365 milijardi dinara (3278,9 miliona evra), a u domenu prerade i marketinga gubitak od 194 milijarde dinara (1743 miliona evra), to jest da je ukupan pozitivan rezultat bio oko 171 milijardu dinara ili oko 1535,4 miliona evra. Tom rezultatu značajan doprinos je dala i činjenica što su ruski vlasnici drastično smanjili broj zaposlenih – po finansijskom izveštaju za 2009. godinu u NIS-u je bilo 12.133 zaposlenih, a po onom za 2015. godinu u firmi je ostalo

5775 zaposlenih, dok je na lizing radilo 5072 ljudi (ukupno 10.847).

Inače, prosečni troškovi proizvodnje bili su oko 102,28 dolara po uslovnoj toni nafte. Tome treba dodati da je do 2014. godine bio zabeležen porast učešća NIS-a na veleprodajnom tržištu Srbije za oko deset odsto, a da je u poslednje dve godine došlo do pada za četiri odsto (zbog pada cena sirove nafte i gasa). Uprava NIS-a je, inače, bila dobro nagrađena – ona je tokom 2015. i 2016. godine primila preko deset miliona evra bonusa.

Iako bi se ovde mogli navesti još neki zanimljivi podaci, već na osnovu navedenih može se tvrditi da je NIS u Srbiji profitabilno funkcionisao zahvaljujući potcenjenoj domaćoj sirovini, dok su njegovi konkurenti morali da obezbeđuju dobit iz marži – a visinu tih marži određuje zapravo NIS, kao dominantni igrač na tržištu. Čak je izračunato da se efekat niske rudne rente na tržištu može ilustrovati upoređenjem – da bi NIS-ovi konkurenti imali istu pogodnost od države Srbije, njima bi moralo biti omogućeno da ne plaćaju 70 odsto akciza!

Ako bi se nekako sintetički izrazila poruka gore navedenih podataka, moglo bi se reći da je Srbija u NIS u proteklih osam godina unela vrednost nacionalnog blaga (nafte i gasa) koja se ceni na 4.198.812.447 evra, a da je "oprihodovala" ukupno 793 miliona evra po osnovu rudne rente, dividendi, neraspoređene dobiti i poreza na dobit – što znači da je Srbija konsolidaciju NIS-a uz rusko posredovanje platila 3,405 milijardi evra. To je trenutni saldo posla dve države u koji je jedna uložila međunarodnu političku pomoć za "očuvanje integriteta i suvereniteta", a druga – svoju naftu i gas.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net