NOVO DOBA: Elektronski udžbenici

Školstvo – Promena nastavnog plana >

Borba za informatiku

Prvi korak ka promovisanju informatike kao obaveznog predmeta u višim razredima osnovne škole bio bi uvođenje elektronskih udžbenika

Nedavna diskusija o promjeni nastavnog plana koja treba da uvede informatiku u više razrede osnovne škole počevši od petog, nije iznenadila. S obzirom na to da živimo u vijeku informacionih i komunikacionih tehnologija, o istoj temi se razgovara već nekoliko godina unazad. Naši učenici informatiku uče tek u srednjoj školi, dok je u nižim i višim razredima osnovne škole ona izborni predmet. A dok se diskutuje da li treba da postane i obavezan predmet, tehnološki jaz između novih generacija učenika i njihovih nastavnika nevjerovatnom brzinom postaje sve dublji.

NEOPREMNJENOST KAO PREPREKA: Ključna novina u predlogu koji je uradio Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, a o kojem će Nacionalni prosvetni savet (NPS) zvanično raspravljati početkom sledećeg mjeseca, jeste uvođenje informatike i računarstva kao obaveznog predmeta. Predloženi plan podrazumijeva da se novi obavezni predmet realizuje sa jednim časom nedeljno u petom i šestom razredu, a u sedmom i osmom kao blok-nastava sa fondom od 30 časova godišnje. Umesto tehničkog i informatičkog obrazovanja, predmeta u okviru kojeg se informatika ranije izučavala, uvodi se novi predmet nazvan tehnika i tehnologija, sa smanjenim fondom časova u odnosu na prethodni.

Iako pod velikim pritiskom javnosti, šire i stručne, da se informatika napokon uvede u osnovne škole, predsednik Nacionalnog prosvetnog saveta Aleksandar Lipkovski potvrdio je medijima da ova institucija neće posustati pod pritiskom, niti odustati od zahtijeva da se prije konačne odluke provjeri niz parametara koji su po njihovom mišljenju problematični. Podsjetio je da su te dileme otvorene još u junu prošle godine, ali do danas nisu nađeni odgovori. Jedno od ključnih pitanja je opremljenost škola. Prema njegovim nezvaničnim saznanjima, nedostaje oko 2500 računara. "Da li će oni biti nabavljeni do 1. septembra i kako – da li iz donacija, kredita...? Pitanje je takođe da li osnovne škole imaju pristup internetu, da li ima dovoljno kvalifikovanih nastavnika informatike i ko će biti zadužen za tehničko održavanje računara u školama, jer bez toga nema smisla govoriti o obaveznoj informatici", rekao je Lipkovski.

To su razlozi zbog kojih NPS prethodne godine nije usvojio ovaj predlog i pored toga što je on imao podršku Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, predstavnika Ministarstva za telekomunikacije i firmi iz IT sektora. Tada je, uprkos protivljenju NPS-a, usvojen nastavni plan za informatiku kao izborni predmet.

ELEKTRONSKI DODACI: U slučaju donošenja odluke, što ministar prosvete može da učini i bez saglasnosti NPS, postavlja se i pitanje pripremljenosti drugih karika u prosvetnom lancu za uvođenje informatike. Izdavačke kuće kažu da nemaju spremne udžbenike za novi predmet i da čekaju da odluka o uvođenju bude zvanično usvojena. Smatraju da bi ta odluka bila ispravna, ali da država treba da stvori uslove kako bi to i bilo izvodljivo na primjeren način. Prvi korak da kompletan sistem krene u tom pravcu bili bi elektronski udžbenici. Zakonom je već predviđeno da svaki udžbenik mora da ima i elektronski dodatak, te ih izdavači kao što su Klett i BIGZ Školstvo imaju. Međutim, jasni kriterijumi koji određuju šta taj dodatak treba da sadrži nisu precizirani, što su neki izdavači iskoristili kako bi uradili najlakšu stvar – tradicionalnim udžbenicima samo dodali i identično PDF izdanje. U Kreativnom centru kažu da će elektronski dodaci za nekoliko njihovih udžbenika biti spremni od septembra.

U BIGZ izdavaštvu, čije udžbenike koristi 30 odsto nastavnika, glavna urednica BIGZ Školstva Olivera Đikanović kaže za "Vreme": "Ministarstvo prosvete je naložilo Zavodu za unapređenje obrazovanja i vaspitanja, instituciji koja donosi nastavne planove i odobrava udžbenike, da napravi nastavni plan i program za informatiku kao obavezan predmet. Novi udžbenici se zvanično biraju 2019. godine i do tada će svi izdavači pripremiti udžbenike. U ovom međuperiodu je Ministarstvo telekomunikacija odredilo da elektronske dodatke priprema Društvo za informatiku Srbije, te će oni u sklopu projekta ‘Digitalna riznica’ da pripreme materijale koje će nastavnici koristiti dok ne dobiju udžbenike."

U BIGZ Školstvu ne misle da je dobra ideja zapostaviti tradicionalne udžbenike, ali u skladu sa tendencijom uvođenja modernih tehnologija u nastavu napravili su još prošle godine interaktivnu platformu koja je namenjena učenicima, nastavnicima, a posredno i roditeljima. Na njoj se nalaze elektronski dodaci za sve njihove udžbenike. Oni su interaktivni i povremeno se ažuriraju, a da biste ih koristili neophodno je da imate računar, tablet ili "pametni" telefon. "Reč je o sadržajima iz udžbenika u PDF formatu koji su obogaćeni multimedijalnim dodacima u vidu kratkih filmova, video i audio zapisa, fotografija, prezentacija, odnosno onoga što bi deci bilo korisno da na lakši način usvoje sadržaje koji su im potrebni. Idemo u tom smeru da promenimo metodologiju rada", kaže Đikanović. "Učenicima koji računare koriste od prvih godina života, zanimljivo je što su sadržaji interaktivni, te mogu da učestvuju u njihovom kreiranju, da crtaju, beleže, dodaju zanimljivosti, isto kao i nastavnici. Oni olakšavaju izvođenje nastave predavačima, ali im istovremeno pružaju mogućnost da na kreativan i drugačiji način organizuju nastavu." Multimedijalni sadržaji takođe mogu da nadomjeste nedostatak nekih nastavnih sredstava, poput geografskih mapa ili opreme za laboratorijske vežbe.

"PAMETNE" ŠKOLE: Cilj projekta Fonda B92 "Bitka za znanje" je razvoj informatičke pismenosti osnovaca. Do sada je više od 80 škola dobilo nastavne alate, robote, uz koje će đaci od petog do osmog razreda uz osnove programiranja i kodiranja učiti i logičko razmišljanje. Organizovane su obuke za nastavnike i lige takmičarskog karaktera u kojima će učenici učestvovati. Nebojša Glišić, iz Fonda B92, kaže da se ne može odugovlačiti sa odlukom da informatika postane obavezan predmet. Po njegovom mišljenju, ukoliko bismo čekali savršene uslove, škole ne bi bile spremne ni za izvođenje nastave iz hemije ili fizike budući da nemaju potpuno opremljene kabinete, hemikalije ili tehniku za oglede. "Obaveznost informatike kao predmeta omogućiće standardizaciju znanja u obrazovnom sistemu i poslovnom okruženju po završenom obrazovanju. U isto vreme, informatika će dovesti do opšte usaglašenosti nivoa znanja u Srbiji i okruženju, što povećava međusobno razumevanje, ali i mobilnost radne snage i ideja. Sve su ovo preduslovi intenzivnijeg društvenog razvoja u ekonomskom i naučnom smislu, i svako uskraćivanje ove opcije značilo bi namerno ukidanje šanse da društvo napreduje", rekao je Glišić.

Odnedavno radi i prva "pametna" škola u zemlji. Osnovna škola "Vuk Karadžić" iz Kraljeva prva je u Srbiji uvela digitalnu nastavu i omogućila svakom učeniku u tri odeljenja nižih razreda, koliko je trenutno obuhvaćeno projektom, da ima tablet na kome prati i rješava zadatke koji se pojavljuju na digitalnoj tabli u učionici. Pored matematičkih zadataka, đaci iste uređaje koriste i umjesto čitanki na nastavi srpskog jezika. To je škola kojom je počeo pilot-projekat Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, a kojim je planirano da se 1800 škola opremi informaciono-komunikacionom infrastrukturom za uvođenje digitalne nastave.

Učenje računarstva i informatike od početka školovanja, kao i generalno uvođenje savremenih tehnologija u oblast obrazovanja, nije samo priprema za profitabilna zanimanja u oblasti IT industrije već podrška novim pristupima obrazovanju koji ističu rješavanje problema kao ključnu vještinu koja se stiče obrazovanjem. Inovativna nastava, takođe, podstiče razvoj digitalnih vještina i kod one djece koja su svojim afinitetima bliža nekim drugim oblastima, jer danas gotovo da nema zanimanja koje ne zahtijeva posjedovanje informatičkog znanja, kao ni oblasti života koja se na razvija uz pomoć softvera. Sve su to više nego dovoljni razlozi zašto je potrebno što hitnije stvoriti uslove kako bi učenici napokon počeli savladavati informaciono-komunikacione tehnologije.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net