foto: milovan milenković
TRŽIŠTE RADNE SNAGE: Šta čeka mlade

Javno-privatno partnerstvo u obrazovanju >

Po meri poslodavca

Ideja za uvođenje dualnog obrazovanja za početak u zanatske trogodišnje, potom i u četvorogodišnje škole, nije potekla od vizionarskog rukovodstva, već od nemačkih i austrijskih investitora. Naime, investitori ovde imaju san-snova uslove za sticanje profita – niske nadnice, Zakon o radu tipa "kome se ne sviđa, tamo su vrata", masne subvencije, jedino što, četvrt veka po urušavanju one kako-tako uređene zemlje sa prilično razvijenom industrijom i dobrim obrazovnim sistemom, manjkaju obučeni radnici. U stvari, manjkaju i inženjeri: jedino menadžera imamo na pretek

Otkad je ta ideja lansirana pre dve godine, dualno obrazovanje je sastavni deo svakog premijerovog govora kad otvara neku fabriku: "Potrebne su reforme u prosveti, jer nema dovoljno ljudi koji hoće da rade u proizvodnji: fabrike ne mogu da nađu ljude koji hoće da rade u proizvodnji i to je problem." U pravu je Vučić: nema dovoljno ljudi koji hoće da rade u proizvodnji, ali ne zbog toga što nisu dovoljno obučeni, nego zbog loših uslova rada, neodređenog radnog vremena, neplaćenog prekovremenog rada, vikenda koji to nisu i nadasve malih plata. Kako će to da popravi dualno obrazovanje zaista je enigma. Sa druge strane, lako je moguće da premijer i ne razume o čemu je reč.

NEMAČKI PRECIZNO: Kako god, projekat, odnosno studiju izvodljivosti "Dualno srednje stručno obrazovanje u Srbiji" izradila je nemačka državna kompanija GIZ (Nemačka međunarodna saradnja). Kao najpogodniji za sam početak primene ove studije određen je trogodišnji obrazovni profil "trgovac".

Ovaj obrazovni profil odabran je zato što je pre četiri godine izrađen potpuno nov obrazovni plan i program. Po tom programu deca sada uče preduzetništvo, nabavku, distribuciju, tehniku prodaje i uslugu kupcima, poslovnu komunikaciju, psihologiju potrošača, sa sve praktičnom nastavom, baš onako kako predviđa "Dualno srednje stručno obrazovanje u Srbiji", ali pre nego je o dualnom obrazovanju uopšte reči bilo.

U ovom polugodištu svih 109 učenika prvog razreda beogradske Trgovačke škole imaće praktičnu nastavu u pet kompanija – Delezeu, Univerexportu, Merkatoru, VIP-u i DM-u. Sva ta deca išla su na praksu i u prvom polugodištu, po onom novom obrazovnom planu, manje-više u tim istim kompanijama, ali to je bilo "po starom", a ovo sad je nešto novo: decu na praksi "duže" sertifikovani instruktori – zaposleni u tim kompanijama, koji su prošli specijalnu obuku u Privrednoj komori, a praksa se odvija po nemački precizno zacrtanom planu i programu od koga se ne odstupa.

Na maloj svečanosti sa mnogo kamera, u Delezeovom supermarketu Alonso, učenicima prvog razreda Trgovačke škole uručeni su ugovori o izvođenju praktične nastave. Svečanosti su prisustvovali ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić, predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež, zamenica ambasadora Austrije Sabina Krosenbruner i potpredsednica Delezea Srbija za ljudske resurse Sanja Jevđenijević. Ministar Ljajić izjavio je da je taj događaj najbolja prilika za obrazovanje mladih, da se na praktičnom primeru pokažu sve prednosti dualnog sistema koji se uvodi u Srbiji. "To je najbolja veza privrede i obrazovanja i uspešan model saradnje raznih sektora, akademske zajednice i privrede na dobrobit mladima, da lakše dođu do posla", rekao je ministar.

"Današnjim uručivanjem ugovora počinje najvažnija faza projekta koji sprovodi Privredna komora Srbije, uz austrijsku podršku i u saradnji sa privredom, nadležnim ministarstvom i školama. Zahvaljujući tom partnerstvu đaci će se, po dualnom modelu, pripremati za poslove trgovca, zanimanja za kojima su potrebe iskazale same kompanije. Tako će svih 109 učenika prvog razreda Trgovačke škole u Beogradu, osim u školskim klupama, neophodna znanja i veštine sticati u Maxi supermarketima, kao i u drugim trgovačkim firmama", izjavio je tom prilikom Marko Čadež.

DVE NEDELJE TRANZICIJE: "Kada je počelo ovo polugodište, prve nedelje naša deca nisu išla na praktičnu nastavu – ta nedelja je bila rezervisana za pripremu: najpre je potpisan ugovor između kompanija i škole, pa ugovor između kompanije i roditelja naših učenika", objašnjava za "Vreme" tranziciju sa starog na novo Zoranka Rebić, direktorka Trgovačke škole. Nakon toga, kaže, deca su morala da prođu i obuku zaštite na radu, pa protivpožarnu zaštitu… Onda je druge nedelje krenula praktična nastava po rasporedu časova.

"Prethodnog dana bili su u Alonsu, tamo je bilo snimanje, slikanje sa pomoćnikom ministra, pa sa ministrom Ljajićem i tako dalje. Dobili su poklončiće – majice i ruksake, što je na njih tako pozitivno delovalo da vam ja ne mogu to opisati. Sledećeg dana prva grupa je bila na praksi po novom modelu, tamo ih je primio njihov instruktor, dao im je zadatak – ‘pogledaj sada šta ja radim’, pa je dete pratilo instruktora, pa je instruktor posle toga pratio dete... Deca su došla u školu zadovoljna i došla su u većem broju nego inače – štaviše, nijedan učenik nije izostao sa nastave. Koja transformacija! Želim da verujem da će tako ostati. Atmosfera je prosto postala drugačija", sa sjajem u očima govori direktorka.

Za svoj angažman svakom učeniku sleduje i novčana nadoknada – 5000 dinara po učeniku/praktikantu mesečno. Ova nadoknada, odnosno njena visina, izazvala je nemali broj komentara tipa "mamu im kapitalističku, decu da eksploatišu". Međutim, stvari potpuno drugačije stoje: deca u prvom razredu imaju praksu jedanput nedeljno u trajanju od šest sati, dakle ukupno 24 sata mesečno. Kad se onih 5000 podeli sa 24 dobija se satnica od 208 dinara, u stvari više nego što mogu da očekuju kad školu završe i zaposle se.

JOŠ SAMO ZAKONI: Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srbije Mladen Šarčević je na okruglom stolu "Obrazovanje i tržište rada" najavio da će za mesec dana biti objavljen paket zakona koji treba da reformišu obrazovanje – Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, o predškolskom, osnovnom i visokom obrazovanju, inspekcijskom nadzoru i nacionalnom okviru kvalifikacija.

"Moramo da gledamo u zemlje poput Nemačke i Švajcarske u kojima je među nezaposlenima najmanje mladih ljudi. Mi ćemo biti jedna od retkih zemalja koja će u proces uvođenja dualnog obrazovanja ući uz definisani zakonski okvir kako bi ceo proces bio sinhronizovan", objasnio je Šarčević i dodao da je najvažnije omogućiti mladim ljudima da sa 15 godina imaju posao i zaradu, ali istovremeno im ostaviti mogućnost za usavršavanje i dalje obrazovanje, sve do doktorata. "Nije realno da svi budu majstori, ali ni da svi budu doktori nauka. Potrebno je edukovati decu i roditelje da shvate da svrha učenja nije diploma, već posao."


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

Dualni sistem obrazovanja u Austriji

Posebnost austrijskog obrazovnog sistema predstavlja uska povezanost privrede i obrazovanja. Ovakva vrsta obrazovanja, usko povezana sa praksom, korisna je ne samo za učenike u privredi, već i za apsolvente viših zanatskih škola, fakulteta i univerziteta. Škole za sticanje zanimanja uz praktični rad i više zanatske škole primenjuju dualni sistem školovanja, koji u stvari predstavlja kombinaciju teorije i prakse. Nastavni planovi i težište obrazovanja prilagođavaju se zahtevima privrede, u preduzećima se učenici u privredi stručno obrazuju ili u njima polažu praksu. Rezultati istraživanja i razvoja dobijeni u zajedničkim projektima koje organizuju škole i privreda, kao što su, na primer, diplomski radovi ili projekti u okviru volonterskog rada u firmama, primenjuju se u praksi.

Ovakva kombinacija obrazovanja se širom Evrope smatra uzornom i predstavlja ključni faktor uspeha privrede u Austriji. Austrijski investitori posebno cene profesionalnu stručnost i dobro osnovno znanje zaposlenih.

Izvor: ABA – Invest in Austrija

Šta pričaš ti?

"To znači da bi već u srednjoj školi deca trebalo da saznaju šta je to rad, šta je to posao. Ja sam išao u Zemunsku fabriku satova Insa i tada sam naučio šta je nešto što moraš da uradiš i kako to da uradiš. Današnja deca pojma nemaju. Moj sin pojma nema. Kad mu spomenem vodomer, kaže ‘Šta pričaš ti’. E, to želimo da promenimo", rekao je Aleksandar Vučić na Kopaonik biznis forumu pre dve godine, kad je najavljivao ovaj "epohalni" zaokret u obrazovnom sistemu.

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net