Foto: Fonet
Šta može preokrenuti trend: Tri decenije negativnog priraštaja

Najava osnivanja Demografskog saveta >

Ima da nas nema

Kod nas žene zvanično imaju pravo na godinu dana porodiljskog odsustva, ali niko se ne pita koliko žena nije u mogućnosti da ga iskoristi. Preduzetnike najviše zanima profit, i u tome imaju veliku podršku vlasti. Ne može se računati da će stanovništvo rađati zbog srpstva i Srbije, nego zbog sebe

Vladu Srbije i dobar deo ovdašnje javnosti, čini se, poslednjih meseci dosta brine manjak dece pa je zato ministarka bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku Slavica Đukić Dejanović najavila je osnivanje Demografskog saveta do kraja godine. Predsednik ovog tela biće premijer Aleksandar Vučić, čija je nedavna izjava: "Uzmu za jedno dete 4500 i za drugo 11.000 dinara i eto minimalne plate, pa što da rade", već gotovo zaboravljena.

Srbija jeste u ozbiljnom problemu: već tri decenije beležimo negativan prirodni priraštaj. Uz negativan migracioni saldo to nas svrstava u grupu zemalja sa velikom depopulacijom. Prošle godine je zabeležen najgori prirodni priraštaj od Drugog svetskog rata – umrlo je 38.000 ljudi više nego što se rodilo. Nestao je tako ceo jedan grad veličine Vršca. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, ovakav prirodni priraštaj rezultat je razlike između prošlogodišnjeg malog broja novorođenih (65.657) i relativno velikog broja umrlih (103.678). Prema podacima za 2015, žene u gradovima su rodile u proseku 1,55, a na selu 1,27 dece. Takvi rezultati su neočekivani i zahtevaju dodatna istraživanja.

Zabrinjavajuć je i podatak da je od 1992. godine do danas 626.000 ljudi više umrlo nego što se rodilo. Ima više razloga zašto je ovako stanje, kaže mr Gordana Bjelobrk, šefica odseka za demografiju Republičkog zavoda za statistiku: "Glavni uzrok pada broja stanovnika je konstantan pad živorođenih, od pedesetih godina prošlog veka, poremećena starosna struktura stanovništva, konstantno smanjenje broja ljudi u radnoj i fertilnoj fazi. To je posledica smanjenih ulaznih generacija i emigracija, visoka prosečna starost stanovništva, visoka smrtnost u odnosu na prosek EU, prihvaćene niske norme reproduktivnog ponašanja žena i sve izraženija emigracija, naročito mladih", objašnjava Bjelobrk.

UMIREMO NATENANE: Srbija ima visoku opštu stopu smrtnosti: 14,6 na hiljadu stanovnika, što je među najvišima u Evropi i svetu. Veću stopu mortaliteta u Evropi imaju jedino Bugarska, Ukrajina i Belorusija. Dva najčešća uzroka smrti stanovnika u Srbiji su bolesti krvotoka i tumori, s tim što su prvim više pogođene žene, a drugim muškarci. "Iako je opšta smrtnost u Srbiji poslednjih decenija ostvarila pozitivne tendencije i deo je savremenih promena u mortalitetu, nivo mortaliteta je iznad evropskog proseka koji je u EU 9,6 promila", kaže Bjelobrk.

Srbija nije zabeležila pozitivne pomake ni u porastu očekivane dužine života, dok je u razvijenim zemljama i dalje nastavljeno smanjivanje mortaliteta i rast prosečnog trajanja života. Shodno tome, očekivano trajanje života u Srbiji kraće je za oko pet godina u odnosu na razvijene zemlje.

"Najznačajniji i najsloženiji problem s kojim smo suočeni danas, a koji je posledica prethodnih demografskih kretanja, jeste poremećaj u starosnoj strukturi stanovništva. Prosečna starost stanovnika Srbije je 43 godine, dok je stanovnik razvijenih zemalja prosečno star 42 godine", dodaje Bjelobrk.

Demograf dr Goran Penev iz Instituta za društvene nauke u Beogradu podseća da Srbija ima jednu od najstarijih demografskih populacija na svetu: "Ima više kriterijuma po kojima to možemo vrednovati – prosečna starost, indeks starenja, udeo starih. Mi smo ubedljivo po svim tim parametrima u prvih pet do deset zemalja na svetu", objašnjava Penev. On ističe da je ovakvu nepovoljnu starosnu strukturu teško promeniti u skorije vreme i dodaje da je u većini evropskih zemalja očekivano trajanje života preko 80 godina što nije slučaj sa Srbijom. Da nam je smrtnost po godinama kao u Švedskoj, mi bismo imali za 50.000 manje umrlih godišnje nego sad i pozitivan prirodni priraštaj.

Indeks starenja se od devedesetih udvostručio. Pre 25 godina je bio 0,61 (što znači da je na 100 mlađih od 15 godina bilo 61 starih preko 65 godina), dok je danas 1,22, što znači da je za 22 odsto više starih nego mladih.

Nepovoljne demografske tendencije najviše su izražene u južnoj i istočnoj Srbiji gde je prosečna starost najveća i iznosi 43,5 godina. To znači da je u ovom delu zemlje svaki četvrti stanovnik stariji od 65 godina, a najmanji udeo stanovništva čine mlađi od 15 godina (11,6 odsto). Stopa nataliteta je izuzetno niska – 6,9 promila.

NE RAĐA SE DETE ZA DRŽAVU: Stopa nataliteta nije mnogo bolja ni u drugim delovima Srbije. Kao što vidimo, starost i smrtnost stanovništva u ogromnoj meri utiču i na sam natalitet jer se svake godine sa smenom generacija smanjuje i broj žena koje mogu da rađaju. Mediji i pojedini političari natalitetu daju najveći značaj, zanemarujući povezanost svih komponenti – nataliteta, mortaliteta i migracija.

Kako kaže naša sagovornica Gordana Bjelobrk, podaci jesu zabrinjavajući, jer skoro svaka četvrta žena starosti između 30 i 39 godina nije rodila nijedno dete. Već 60 godina imamo loš fertilitet, tako da za nas ova statistika nije novost. Nijedna generacija žena u ovom periodu nije obezbedila kvotu proste reprodukcije, to jest 2,1 dete. Danas je ta kvota 1,44, dok je devedesetih bila 1,7 po jednoj ženi.

Penev podseća kako je bilo pre 25 godina: "Devedesetih je fertilitet u našoj zemlji bio 20 odsto ispod minimuma potrebnog za prostu reprodukciju, a danas su rađanja na minus 30 odsto od tog nivoa. Društveno okruženje danas nije prijateljski raspoloženo prema mladima koji žele da se osamostale i formiraju porodicu, velika je nesigurnost i ljudi ne vide perspektivu za osnivanje porodice. Kod nas žene zvanično imaju pravo na godinu dana porodiljskog odsustva, ali niko se ne pita koliko žena nije u mogućnosti da ga iskoristi. Preduzetnike najviše zanima profit, i u tome imaju veliku podršku vlasti i onda se dešava sve što se dešava. Ne može se računati da će stanovništvo rađati zbog srpstva i Srbije, nego zbog sebe. Ipak, dobro je što stanovništvo ima svest o populacionom problemu. Populaciona politika se ne može osloniti samo na entuzijazam. Ako se daje ocena mera populacione politike u pogledu rađanja, ona je pronatalitetna, ali je kod nas nedovoljno dosledna i istrajna. Manjka konzistentnost. Sada samo imamo načelnu priču da smo za rađanje, a mere ostalih politika su takve da ne podstiču rađanje. Ne može se reći "mi ćemo investitorima dati najbolje uslove", hvaliti se jeftinom radnom snagom, mogućnostima lakog otpuštanja radnika i očekivati da će se mladi više odlučivati da rađaju. Ono što je prioritet vlade je prijateljsko okruženje za investitore, a ne za rađanje. Treba videti da li će ostati isti prioriteti, ili će oni biti promenjeni", objašnjava Penev.

Da bi se situacija popravila, smatra Penev, neophodno je da smanjimo stopu nezaposlenih, ali i da bolje zaštitimo trudnice i radnike. Često se govori i o abortusima i tvrdi se da ih je mnogo, ali zvanična statistika ne postoji.

SUNCE TUĐEG NEBA: Oni koji se rode u Srbiji sve češće se ne zadržavaju u njoj, nego bolji život traže u inostranstvu. Penev kaže da o ovome nema dobre statistike, vodi se evidencija samo o dolascima, ali ne i odlascima o kojima smo obavešteni samo preko zemalja prijema koje nisu uvek najpouzdanije.

Gordana Bjelobrk kaže da migracije značajno utiču na demografske pojave i procese na svim teritorijalnim nivoima. "Između 2002. i 2011. godine, prema rezultatima Popisa, iz zemlje je otišlo oko 150.000 ljudi. Njihova prosečna starost je oko 29 godina."

Zbog ove situacije Goran Penev je napravio projekciju demografske strukture do 2060. u Srbiji. Po nekim njegovim projekcijama tada će u Srbiji živeti nešto manje od pet miliona stanovnika. Kako bi se ovo sprečilo, neophodna je dugoročna i ozbiljna populaciona politika i poboljšanje ekonomske situacije, te se i od Demografskog saveta sa Vučićem na čelu očekuje da radi na tome.

Slavica Đukić Dejanović kao neke od mera najavila je finansijska izdvajanja, zapošljavanje mladih, te da će žene biti rasterećene nekih obaveza kako bi bile stimulisane da rađaju. Međutim, o kakvoj stimulaciji pričamo, kada znamo da će od 1. januara sledeće godine biti ukinut povraćaj PDV-a na hranu i opremu za bebe.

Ipak ostaje nada da će se nešto promeni tim Demografskim savetom pa umesto u subvencije pelena za radnike počnemo da ulažemo u pelene za bebe. Ako ne, uvek će se naći neka šljiva ili neka druga voćka da pod nju stanemo.

Iako je danas popularno govoriti da se nešto događa prvu put u novijoj srpskoj istoriji, to uvek nije i tačno. Demografski savet neće biti prva ovakva institucija u Srbiji; 1995. godine tadašnja vlada osnovala je Savet za stanovništvo, porodicu i decu sa sličnim ili istim ciljem da se poveća natalitet države. Predsednik ovog Saveta bio je akademik, demograf i tadašnji funkcioner SPS-a Miloš Macura. Rezultati ovog Saveta nisu poznati javnosti, niti kako je nestao posle promena 2000. godine.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net