ilustracija: Vreme

Istraživanje NSPM – Predsednički izbori >

Nekoliko »ali« sreću kvari

Nikolić nije tako "politički mrtav" kako su ga mnogi četiri godine predstavljali. Zapravo, možda je ovaj poslednji nalaz i glavni razlog nezadovoljstva našim istraživanjem u Premijerovom krugu – jer ga urgentno stavlja pred dilemu kako da odgovori na Nikolićevu predsedničku ambiciju

Srbija, 28. oktobar – 5. novembar 2016. reprezentativan uzorak: kombinovani (telefon-teren), teritorija Srbije (bez KiM) ispitanika: 1400

Ako je tačna Kisindžerova dosetka da je najbolji kompromis onaj kojim su podjednako nezadovoljne sve strane, onda je pred vama jedno odlično istraživanje. Razume se da sigurnost u to ipak više baziram na metodologiji, istraživačkom iskustvu i veštini naših anketara, nego na (ne)zadovoljstvu zainteresovanih strana. Ali ipak jeste simpatično i simptomatično da su na rezultate objavljene u medijima podjednako negativno reagovali i režimski (na čelu sa "Informerom") i radikalski i (neki) demokratski politički krugovi.

Povezani tekstovi

O tome za koga neće glasati na predsedničkim izborima u ovom broju piše i Teofil Pančić

Za "Informer" i radikalske jurišnike istraživanje je, razume se, "skroz izmišljeno" i "lažno" (kao, uostalom, svako u kojem Vučić nema barem 50–60, a njegov "politički otac" najmanje 20–30 odsto). S druge strane, pojedinim demokratskim kolegama je Jeremić "sumnjivo visok", a oni, opet, (ne)sumnjivo mali. A, u suštini, naš nalaz je prilično logičan i, u osnovi, očekivan. 1) Vučić je apsolutno dominantan politički faktor u zemlji. 2) Jeremić je prilično profitirao iz kampanje za generalnog sekretara UN i u ovom času deluje kao najjača figura na opozicionom nebu. 3) Nikolić nije tako "politički mrtav" kako su ga mnogi četiri godine predstavljali.

Zapravo, možda je ovaj poslednji nalaz i glavni razlog nezadovoljstva našim istraživanjem u Premijerovom krugu – jer ga urgentno stavlja pred dilemu kako da odgovori na Nikolićevu predsedničku ambiciju. Da Nikolić stoji gore nego što stoji, pokazali bi mu se rezultati i saopštilo da, što se njega, Vučića, lično tiče, podrška uopšte nije sporna – ali, avaj, eto, ne vredi, nema šanse... Pa će, stoga, premijer (nevoljno!) ipak morati sam da se angažuje u trci. Ovako, Nikolić može da se pozove na ove i slične rezultate i kaže da bi, uz jasnu i javnu Vučićevu podršku, i on imao realne šanse na pobedu.

Što se, pak, Jeremića tiče, on verovatno jeste relativno najzadovoljniji ovim rezultatima, ali uz dva važna i potencijalno neprijatna "ali" – koji po svoj prilici kvare sreću i pomalo mute radost koju su ovi rezultati mogli izazvati u njegovom okruženju. Kao prvo, po ovom nalazu on gotovo sigurno gubi u duelu sa Vučićem, i to možda čak i u prvom krugu?! (To, naravno, ne mora tako biti, ali trenutno tako izgleda.) I, drugo: istraživanje je rađeno u času kada je on na političkom i medijskom vrhuncu i kada je nekoliko meseci zaredom bio doslovno jedina politička ličnost (osim Aleksandra Vučića, razume se) koja je imala solidnu prisutnost i pozitivan, ili bar neutralan tretman u velikim elektronskim medijima. Već ovih dana, to će se drastično promeniti. Režimski tabloidi već uveliko treniraju i oštre ražanj za Vuka ukoliko definitivno odluči da se upusti u predsedničku trku. I, konačno, ovo su rezultati dobijeni pre nego što se Vučić oglasio i izjasnio o svom kandidatu, pa mnogi naprednjaci u odsustvu direktive, slobodno spekulišu i povremeno poklanjaju srce Vuku i Dačiću. Ali i to će se takođe "iz fundamenta" promeniti onog časa kad odluka bude donesena i svi režimski resursi budu stavljeni u službu promovisanja te službene odluke.

Ali pođimo redom.


"ČUJEM NA TELEVIZIJI DA JE BOLJE":

• Da li mislite da se situacija u zemlji pretežno kreće u dobrom ili lošem smeru?

Trećina ispitanika misli da je situacija u zemlji bolja ili se bar nadaju da će u nekoj bližoj budućnosti biti bolja jer, kako navode, preko medija stalno slušamo da je bolje, ali još to ne osećamo. ("Teško je to reći, ali mislim da je bar za nijansu bolja." "Mrvicu bolje." "Trudi se ova vlast, čujem na televiziji da se stvari kreću, e sad ja to još ne osećam, ali ipak verujem da ide nabolje.") Ostale dve trećine ispitanih misli ili da je situacija "gora", ili da je "ni bolja ni gora", to jest da stagnira. ("Pa nije bolje. Nažalost, ne zavisi to sad od ove vlasti, dugo smo srljali u ponor, trudi se Aleksandar, ali ne zavisi od njega, tako da još uvek stagnira." "Bilo bi bolje da zavisi od ove vlasti, ali vidite šta im rade ove strane sile, ne dozvoljavaju da išta urade." "Njima je možda i bolje, meni oduzeli od plate pa je meni gore." "Uh, kako ja to da znam. Meni je gore, za ostale ne znam.")


IDE VUK, IDE VUK:

• Da li mislite da bi trebalo da se kandiduje...?

Kada je pitanje o tome da li Vučić treba da se kandiduje, čini se da oni koji nisu svesni relativno skromnih nadležnosti predsednika Srbije govore da obavezno treba ("Naravno da treba, ja sam za njega." "Obavezno. On je najbolji. Niko drugi se u to ne razume bolje od njega."), dok drugi govore da je ta funkcija protokolarna ("samo figura"), da je pozicija premijera mnogo važnija, te da predsednik "može biti bilo ko".

Generalno, ta ideja se dosta provlači – predsednik je samo figura – kao i to da predsednički izbori nisu toliko bitni ("Ma šta će njemu to? Pa njegova trenutna pozicija je mnogo važnija"; "Ne, nek on ostane tu gde jeste, a da pozira može bilo ko"). Iz tog razloga, čak i neki opozicionari, pomalo pakosno, podržavaju Vučićevu kandidaturu: "E baš bih voleo da se kandiduje i da ga tako skinemo s vrata, onda bi bio samo nebitna figura."

Kandidaturu Nikolića podržava najmanji broj ispitanika, čak i pristalice SNS-a često naglašavaju da treba da se penzioniše, te da na to mesto dođe neko mlađi i obrazovaniji. ("Ma, šta će on više, njegovo je prošlo." "Nek se makne više, nije on za to." "On da ide u penziju, sa onu svoju gospođu.")

Kandidatura Jeremića je pobrala najviše pozitivnih odgovora (što, naravno, ne znači da bi svi oni automatski i glasali za njega), jer je, kako kažu, mlad, svetski čovek i treba mu dati šansu. ("Bio bi to pravi čovek na pravom mestu." "Školovan i obrazovan, govori više stranih jezika, baš kakav predsednik i treba da bude.") Bilo je i onih koji ga jako cene i hvale, ali misle da ta kandidatura nije njemu nikakva šansa i da su njegovi potencijali mnogo veći, te bi se on, ako bi i dobio mesto predsednika, tako samo ukopao i tu završio svoju karijeru. ("Pa šta će njemu to, on je svetski čovek, treba ga iskoristiti za tu neku spoljnu politiku." "Pa, on kako hoće, ali ne mislim da je on pun potencijala koji ne treba baš tako da protraći." "Mnogo je bolji u poslovima vezanim za međunarodne odnose, EU integracije i sl.")

Predlog Dačićeve kandidature nailazi na priličnu ravnodušnost, s tim da su oni koji su "za" ili "protiv" ravnomerno podeljeni. ("Treba. Školovan je i u najboljim godinama. Znate, podseća me na Slobu." "Nije mi baš omiljen lik, ali moram da kažem da je možda jedini školovani političar." "Ma, ajte molim vas, pa 100 godina je na vlasti.") Naravno, i ovde odgovori nisu automatski slika njegove (ne)voljenosti, jer i ovde mnogi koji kažu "ne" misle da ne treba da se kandiduje samo zato jer mu trenutna pozicija "dobro stoji". ("Bio bi on dobar i na toj funkciji, ali ipak mislim da je rođen za funkciju na kojoj je sad.")

• Ako bi se sutra održali predsednički izbori, za koga biste glasali?

Kada je otvoreno pitanje o tome za kog kandidata bi glasali na izborima za predsednika Srbije, ispitanici su najčešće suzdržani i nemaju jasnu ideju. Glasači SNS-a uglavnom biraju Vučića, a interesantno je i to da mnogi od njih ne prave razliku između predsednika i premijera, pa bi, opet, i ponovo, i uvek samo Vučića. ("Ovaj koji je već." "Samo ON i niko drugi." "Kad bi mogao on da bude i predsednik i premijer, ja bi mnogo volela." "Možda je bolje da ostane premijer, ali ako on misli da treba – onda nek se kandiduje.")

Ipak neki SNS-ovci misle da treba da ostane "to što jeste", jer je funkcija premijera bitnija, pa biraju Tomu ("Nek ostane on, ne menjati"), Dačića ili Jeremića ("Mlad, školovan, kulturan...").

Najveći broj glasača opozicije, ali i dobar deo neopredeljenih, na ovoj funkciji najradije bi videli Vuka Jeremića – uz obrazloženje da nam treba neko novi, neka "mlada snaga i pamet". Tu i tamo bi se poneko (uglavnom glasači SRS-a) opredelio za Šešelja, ili za Dačića – glasači SPS-a, ali ne svi ("Sposoban, a i dugo je u politici, dobro bi se on snašao"). Neki neopredeljeni – pored već pomenutog Jeremića – optiraju za Sašu Jankovića, ili Borisa Tadića ("Njemu ta funkcija leži, mislim da je on bio idealan predsednik").

Kada se, pak, ponudi lista sa konkretnim imenima, stvar se unekoliko menja – utoliko što je tada mnogo manje neizjašnjenih. Ali osnovni nalaz ostaje sličan. (Vučić, Jeremić, Nikolić, Dačić, Šešelj...) Uz potencijalno važan uvid da kandidat SNS-a (u ponudi su bili i Nikolić i Zorana Mihajlović – a verovatno bi tako bilo i sa bilo kojim drugim) jeste snažan, ali nije nepobediv. Osim kada je taj kandidat Vučić i kada procenti ostalih konkurenata (pre svega, Dačića i Jeremića) lete nadole.

Uostalom, evo kako sve to izgleda "uživo", to jest u neposrednoj vizuri i percepciji aktera ovog "izmišljenog i nepostojećeg" istraživanja.


Aleksandar Vučić – "Nikad nam nije bilo bolje": Uprkos svemu, i bez obzira na sve – a možda i baš zbog svega – Vučićeva popularnost u širokim narodnim masama i dalje ne jenjava. Tako na pitanje da ga ocene od 1 do 5 mnogi ispitanici još odgovaraju sa: "Deset! Čista desetka."
"Ja bih njega za doživotnog predsednika, kao što je bio Tito."
"Aktivan je. Daj bože da se deset odsto ostvari od onoga što govori i što planira."
"Vučić? To je onaj naš predsednik?"
"Otvara nova radna mesta, vidi se napredak."
"Ako odgovara strancima, odgovara i meni ovako staroj."
"U spoljnoj politici nešto i radi, ali unutrašnja politika je haos! Stalno obećava, a rezultata nema. I Mali i Vesić, stalno nešto obećavaju, te puteve, te asfaltiranje, a sve lažu!"
"Nikad nam nije bilo bolje. Od Drugog svetskog rata pa dosad nismo imali ovako dobru vlast."
"Bojim se za njegovu bezbednost, samo da ima dobru zaštitu, niko ga drugi ubiti neće nego Srbi."

Tomislav Nikolić – "Da ide da bere šljive": Toma uobičajeno dobija ocenu-dve (tri) niže od Vučića, uz komentare: "A šta će jadan... on je već star, mogao bi u penziju." Ali ima i onih afirmativnijih: "Dobar je on čovek."
"Ne bi trebalo da se kandiduje ponovo – on treba da gaji ovce i bere šljive."

Ivica Dačić – "Poslušan": "Dačić bi trebalo da ostane ministar, on to dobro radi."
"Dačić bi trebalo da prestane da se bavi politikom, dosta više..."
"Šoumen, obojen svim bojama, ne da se, opstaje, političar kao vidra; Dobar je za spoljnu politiku."
"Ponekad bljesne, kaže bez zadrške, tako da čovek ne zna da li je normalan ili je pijan, a onda se opet ućuti. Njemu je vlast najpreča, Vučić može da mu radi šta hoće; svaka vlast je njegova vlast! Poslušan; ocena nula! Ma, ispod nule!"

Vuk Jeremić – "Čedo ovog doba": Posle Vučića, ubedljivo najbolje ocenjen i u odnosu na ostatak vlasti i u odnosu na opoziciju – naravno, ukoliko se može smatrati opozicijom ("A to je onaj... znam, znam. Sviđa mi se." "Njemu čista petica. Svaka mu čast. Dobar dečko.")
"Trudio se; On je ponos Srbije; Kako je moguće da mladi kandidat za generalnog sekretara ne može da nađe svoje mesto u srpskoj politici."
"Čedo ovog doba – pragmatičan; Podržavam ga samo zbog godina! Nije simpatičan."
"Jeremić je mlad, zna dosta stranih jezika, moraš da budeš mnogo inteligentan da bi znao toliko jezika."
"Učio je u inostranstvu, sigurno mnogo zna..."
"Jeremić je američki čovek. Nemam poverenja u njega i ne verujem mu ništa."

Vojislav Šešelj – "Ja se njega bojim": Političar koga svi prepoznaju, a često ostaju suzdržani pri ocenjivanju. Ipak, kada ga ocenjuju, dijapazon njegove popularnosti ide od krajnje osude i gađenja do obožavanja. ("Hrabar i jako pametan, ali malo ekstreman." "Za Hag petica, za ostalo jedinica-dvojka.")
"Legenda, časno i pošteno branio narod, zemlju, Srbiju. Nije učinio nikakav zločin."
"Kontroverzan. Nije normalan čovek."
"Drčan. Ludak-genije."
"Ja se njega bojim."
"Lud, nepristojan."
"Pustili su ga da ovde napravi ršum, a onda podvio rep i sad samo kritike radi nešto kaže... Ušao u parlament, postao vlast... on je nešto kao ‘Vučićeva pretnja’."
"Lepo je branio Srbiju u Hagu. Svaka čast!"

Saša Janković – "Pokušali su da ga srede": Pomalo iznenađujuće, Sašu Jankovića prepoznaju više no što smo to očekivali, i uglavnom – sem baš kod zagriženih SNS-ovaca – dobija osrednje ocene.
"Pristojan, sve najbolje."
"Treba da uđe u politiku."
"Emotivac je."
"Pokušali su da ga srede."
"Ja mislim da ima debelu zaleđinu, ali ne ovde, nego u inostranstvu, njega neko dobro ‘drži’ (podržava), pa mu ne mogu ništa."
"Ubio se u njegovom stanu, pa se nije ubio, trt mrt..."

Đorđe Vukadinović – "Sviđa mi se kako razmišlja": "Ne volim ga, ali kaže ponešto normalno."
"Nedorečen."
"On je moja slabost, kao kolumnista. Nacionalista u otmenom smislu."
"Dostojanstven."
"Najodmereniji i najumereniji."
"Čitam redovno njegove kolumne."
"Sviđa mi se kako razmišlja i ja bih za njega glasao."
"Ima najbolje namere, ali da li će uspeti kroz parlament, kroz političku borbu, to je pitanje..."
"Trebalo bi da se udruži s nekim."
"Vukadinović? Ne ocenjujem Crnogorce!"
"A znam, to je onaj što je bio šef BIA!"

Zorana Mihajlović – "Mnogo dobra ženska" : "Opasna gospođa, premazana, izigraće i Vučka i SNS."
"Mis Pigi".
"To ova što je na televizor?"
"Mnogo dobra ženska. Glasao bih za nju i lud."
"Inteligentna, ali mnogo ambiciozna."


ZA "JABLANA" – RUKAMA I JEZIKOM:

I za kraj, neki karakteristični komentari – koje obavezno treba da pročitaju svi koji razmišljaju o kandidaturi na bilo kojim izborima u Srbiji.

(Ubeđivanje ispitanice da učestvuje u anketi)
Anketar: "Dobar dan, je l’ imate malo vremena za jednu socio-političku anketu?"
Ispitanik: "Ma, ne znam ti ja šta je to, ništa ne znam, ništa ne pratim…"
Anketar: "Pa dobro, polako, nije ništa komplikovano. Je l’ pogledate nekad vesti, ili neki informativni program?"
Ispitanik: "Ma, ništa ti ja ne znam, kažem ti…"
Anketar: "Dobro, dobro... A je l’ glasate?"
Ispitanik: "A, pa da! Kako da ne."
Anketar: "Super. A za koga?
Ispitanik: "Pa kako za koga? (zbunjeno) Pa, zna se!"
Anketar: "Ne, za koga?"
Ispitanik: (šapatom) "Pa, za Vučića."

...

Interesantan je i odgovor jedne ispitanice na pitanje da li je sadašnja vlast bolja od prethodne: "Kako da ne, mnooogo je bolja, iako su nam smanjili plate i penzije."
"Pa šta je onda tačno bolje?"
"Pa tako… trči se, juri se, stalno se nešto radi."

...

Jug Srbije, Vranje (Za Jeremića): "Taj se dosta probi u svet, al glava kolko mu radi, ne verujem da bolje od Vučićevu."

...

Anketar: "Koje ste godište?"
Ispitanik: "Pa zavisi, ja sam najmlađi u kuću, imam babu i dedu, oni imaju 60, 70, ma 80 godine, a imam i oca i majku."
Anketar: "Ma pitam za Vas, koje ste Vi godište?"
Ispitanik: "A, ja imam 25 godine, pa izračunajte sami. A i u Stranku sam."
Anketar: "U koju stranku?"
Ispitanik: "Pa u SNS."

...

Anketar: "Za koga glasate"
Bakica (iz Kikinde): "Samo za mog Jablana."
Anketar: "Kog jablana?"
Bakica: "Pa mog Vučića, tako ga ja zovem kad ga vidim na TV. On je moj Jablan. Za njega bih glasala i rukama i nogama, i očima i jezikom."

...

Žena srednjih godina (selo kod Zrenjanina): "Ja imam osnovnu školu, ali da vam odma kažem, ja sam učlanjena u SNS i nadam se da mi daju posao, obećali mi, a i za mog muža, on je jako školovan i obrazovan, varilac za podno grejanje i za plin i za sve je. Kažem vam, velike škole ima i obećali mi i njega će da zaposle, ali ne može sve odjednom."

...

Gospođa iz Šapca: "Toma da ide u penziju sa njegovu gospođu, a Vučićevu ženu jadnu i tužnu nikad i ne vidimo."
Anketar: "A što jadnu i tužnu?"
Gospođa: "Pa on stalno radi, a i oćedu da ga ubiju. A ja ga volem što je pravedan."

...

Sveštenik iz Zrenjanina (za SNS): "Bogom dani, Bogom odabrani."

...

Tipična situacija: "Ne znam ja ništa o politici. Ništa me ne interesuje..."
"Da li glasate?"
"Naravno!"
"Za koga?"
"Za Vučića."


SEĆANJE NA DVEHILJADITU:

Eto, tako vam otprilike, u ovom trenutku, stoji stvar sa Srbijom, biračima, izborima i kandidatima za predsedničke kandidate. I očito da ne stoji sjajno, kako god da pogledate i kojim god kriterijumom da merite.

Ali ne treba smetnuti s uma ni činjenicu – mada je ne treba ni apsolutizovati – kojom se ovih dana teše u mnogim opozicionim glavama i štabovima. U leto 2000. opoziciona stvar je takođe stajala više nego loše – pa se obrnula u roku od samo nekoliko nedelja. E, ali upravo u tom grmu leži zec. Tada se opozicija, inače teško podeljena i zavađena, ujedinila i složila oko jednog kandidata za kojeg je procenjeno da ima najviše šanse da se suprotstavi Miloševiću, koji je važio za apsolutnog favorita i za kog se, nakon što je pregrmeo NATO bombardovanje, mislilo da će "vladati sto godina". Baš kao što se na mnogim stranama to danas misli za Vučića.

Ali ne samo da su okolnosti drugačije nego što su bile dvehiljadite, već se čini da u političkom vrtu današnje Srbije nema ničeg što liči na Koštunicu iz dvehiljadite. (Jedinu osobu koja je to, po mišljenju pisca ovih redova, potencijalno mogla biti – Sandu Rašković Ivić – Koštuničini naslednici nedavno su smenili i na jedan skandalozan način izbacili iz stranke.) Ali, što je podjednako rđavo – a možda još i gore – ne samo da na vidiku nema "novog Koštunice", nego nema ni novog Đinđića koji bi tog "Koštunicu" prepoznao i malo milom, malo silom, naturio svima ostalima.

Da li će se ti neki "novi" pojaviti, i da li se, možda, neprepoznati nalaze među ličnostima koje se pominju u ovom istraživanju, videćemo i saznati za nekoliko meseci.


 


POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net