Foto: Zoran Jovanović Mačak

Slučaj Juvitana >

Teorija, laboratorije i praksa

Ostaci pesticida pronađenih u „Juvitani" direktna su posledica što neki veći proizvođač nije poštovao period karence, jedino što ne znamo ko je taj, a valjalo bi

Ministarstvo zdravlja je 8. novembra obavestilo javnost da "postoji osnovana sumnja u bezbednost hrane i da bi mogla predstavljati rizik po zdravlje sledeće hrane" – sedam dečjih kašica/sokića brenda „Juvitana" zbog prisustva „rezidua (ostataka) ispitanih pesticida": ne piše kojih i koliko, ali ih ima u koncentraciji većoj od 0,01 mg/kg, što je gornja granica za proizvode te vrste.

Uzorci su uzeti 12. oktobra, analiza sprovedena u laboratoriji Gradskog zavoda za javno zdravlje, rezultati dostavljeni 28. istog meseca, a proizvođač o tome obavešten nedelju dana kasnije. Kao što red nalaže, proizvođač je preventivno iz prodaje povukao sumnjive kašice/sokiće, o tome obavestio Sanitarnu inspekciju i opet, kako red i dobra proizvođačka praksa nalažu, uzorke dao na dodatnu analizu, ali drugoj laboratoriji.

Tri dana po objavljivanju inicijalnog obaveštenja, na naslovnim stranama vrle srpske štampe žute boje osvanili su naslovi tipa „evo kako nam truju decu", „oprez: otrovi u dečjoj hrani" i sve u tom smislu. Proizvođač – Svislajon Takovo, opet u skladu sa dobrom proizvođačkom praksom, obustavio je proizvodnju u svom pogonu u Inđiji i radnike poslao na prinudni odmor, dok se ne vidi šta će i kako će, što je već pomenuta štampa protumačila kao priznavanje krivice, ali kao bahat odnos prema radnicima koji će zbog nemara rukovodstva ostati bez posla.

U sledećih nedelju dana, Ministarstvo zdravlja je svoje prvo obaveštenje da "postoji osnovana sumnja u bezbednost hrane i da bi mogla predstavljati rizik po zdravlje sledeće hrane" dopunilo sa još dva u kojima je spisak proširen sa desetak kašica/sokova, na radost „one" štampe.

Nekako u isto vreme, Svislajon je objavio rezultate naknadne analize obavljene u SP laboratoriji, tehnološki i kadrovski najboljoj laboratoriji u Srbiji, po kojoj je u nekim uzorcima kašica/sokića, kako tvrde iz iste serije koja je analizirana u laboratoriji GZJZ, pronađeno prisustvo rezidua pesticida, ali u koncentracijama desetostruko, pa i dvadesetostruko i tridesetostruko manjim, dok u nekoliko uzoraka nije pronađeno ništa od toga. Na osnovu toga, u Svislajonu su iskazali sumnju u dobronamernost Ministarstva zdravlja: da nije uzorkovana „Juvitana", već neki drugi proizvod nekog drugog proizvođača, te da će zahtevati „superanalizu" istih uzoraka, ali u „potpuno nezavisnoj, međunarodnoj referentnoj laboratoriji", kao i da Ministarstvo zdravlja uzorkuje i obavi komparativnu analizu dečje hrane svih proizvođača prisutnih na srpskom tržištu i da rezultate objavi, ali i da odgovori da li je i ako jeste koliko je kontaminirano poljoprivredno zemljište u Srbiji, da li na takvom zemljištu može da se proizvede sirovina koja odgovara propisima, ko je odgovoran što je Srbija najveći potrošač pesticida u Evropi, da li se na isti način tretiraju i proizvodi iz uvoza, te čiji je interes da se uništi brend „Juvitana" i da se zatvori jedina fabrika dečje hrane u Srbiji.

Naime, ona naknadna analiza koja se bitno razikuje od one prve pokazala je da ostataka pesticida u nekim uzorcima ima i to u većoj količini od one koja je u Pravilniku o zdravstvenoj ispravnosti dijetetskih proizvoda određena kao granična vrednost između „ne valja" i „valja", doduše ne značajno više, ali ipak više.

Sirovinska baza za proizvodnju „Juvitane" su (velike) plantaže sa fruškogorkih padina, kadre da podmire zadatom kvalitetu, kvantitetu i kontinuitetu proizvodni kapacitet. Svako ko se iole razume u voćarstvo, vinogradarstvo i povrtarstvo, naročito oni kojima je to posao, znaju da je ova godina bila skoro pa idealna, što se po prinosima vidi, ali i da je bila „malo vodenija", što pogoduje razmnožavanju svakoraznih štetočina, sa kojima na kraj može da se izađe samo primenom odgovarajućih/dozvoljenih hemijskih preparata, ali na vreme i u kočličini koju propisuje proizvođač, e da bi se (prirodno) razložili pre berbe/prerade. Taj period prirodnog razlaganja – karenca, sastavni je deo deklaracije svakog otrova koji se u poljoprivredi upotrebljava i bez kojih, da ne bude zabune, intenzivna poljoprivredna proizvodnja nije moguća.

Pravila nalažu da svaki poljoprivredni proizvođač vodi dnevnik upotrebe svih proizvoda hemijske industrije, od veštačkog đubriva pa sve do herbicida, pesticida i fungicida. To se zove dobra poljoprivredna praksa.

Pravila takođe nalažu da svaki prerađivač vodi evidenciju dobavljača: za svaku seriju mora da se zna poreklo sirovine, svaki kontigent mora da ima odgovarajuću prateću dokumentaciju, baš zbog ovakvih situacija. To se zove dobra proizvođačka praksa. Svaki prerađivač koji drži do sebe ima svoju laboratoriju u kojoj se potvrđuje ispravnost sirovine. Nisu to baš laboratorije kalibra one koju ima Sojaprotein (SP), ali bi morale da budu opremljene za te, reklo bi se, osnovne analize, baš zbog ovakvih situacija.

Ostaci pesticida pronađenih u „Juvitani" direktna su posledica što neki veći proizvođač nije poštovao period karence, jedino što ne znamo ko je taj, a valjalo bi: ne završava sve voće u preradi, dospeva ono i na pijace, u „markete", uopšte uzev do potrošača. Znamo li da li je to što nije prošlo kroz proizvodni pogon ispravno, ima li rezidua bilo kog „cida" – herbi, fungi ili pesti, sve jedno je: ako ga ima koliko ga ima i šta ćemo sa tim. Na to može da odgovori samo Ministarstvo poljoprivrede.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net