<< VESTI | | 26.10.2016 11:27


DOKUMENT >

Poglavlje 35

 

Zajednička pozicija Evropske Unije o poglavlju 35 (ostala pitanja: normalizacija odnosa između Srbije i Kosova) u okviru pristupnih pregovora Srbije sa EU

Kancelarija za koordinacione poslove u pregovaračkom procesu sa Privremenim institucijama samouprave u Prištini: Izveštaj o napretku u dijalogu Beograda i Prištine

KONFERENCIJA O PRISTUPANjU EVROPSKOJ UNIJI

-SRBIJA-

Brisel, 30. novembar 2015. godine (original sačinjen na engleskom jeziku)

AD 12/15 CONF-RS 1

PRISTUPNI DOKUMENT

Tema: ZAJEDNIČKA POZICIJA EVROPSKE UNIJE

Poglavlje 3 5: Ostala pitanja

*

Stavka 1: Normalizacija odnosa između Srbije i Kosova

Ova oznaka ne prejudicira stavove o statusu i u skladu je sa Rezolucijom 1244/99 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i Savetodavnim mišljenjem Međunarodnog suda pravde (MSP) o proglašenju nezavisnosti Kosova.

ZAJEDNIČKA POZICIJA EVROPSKE UNIJE

Poglavlje 35: Ostala pitanja

Stavka 1: Normalizacija odnosa između Srbije i Kosova

Ova pozicija Evropske unije zasniva se na njenoj opštoj poziciji u vezi sa Konferencijom o pristupanju sa Srbijom (CONF-RS 1/14) i u skladu je sa pregovaračkim načelima koja su u okviru nje prihvaćeta, konkretno:

- svaki stav koji iznesu bilo Srbija ili EU o određenom pregovaračkom poglavlju neće ni na koji način prejudicirati poziciju koja može biti zauzeta u pogledu drugih poglavlja;

- dogovori postignuti u toku pregovora u pojedinačnim poglavljima, čak i oni delimični, ne smeju se smatrati konačnim dok ne bude postignut sveukupan dogovor za sva poglavlja;

- napredak Srbije u pregovorima o pristupanju EU biće vođen napretkom Srbije u procesu priprema za pristupanje, koji će se meriti naročito u odnosu na stalnu angažovanost Srbije ka vidljivom i održivom poboljšanju odnosa sa Kosovom, kao i u odnosu na ostale zahteve sadržane u tački 23 Pregovaračkog okvira.

EU podstiče Srbiju da nastavi da pokazuje posvećenost ostvarivanju rezultata i napretka u okončavanju aktivnosti sprovođenja, i delovanju u smeru daljeg napretka u procesu normalizacije odnosa.

EU konstatuje da je Srbija, u svom stavu (CONF- RS 2/14) izjavila da „U potpunosti razumevajući da proces pristupanja EU i normalizacije moraju da teku paralelno i da se međusobno podupiru, Republika Srbija će ostati u potpunosti posvećena nastavku procesa normalizacije i dijalogu sa Prištinom."

Ovo poglavlje ne zamenjuje dijalog Beograda i Prištine koji se vodi pod pokroviteljstvom Visoke predstavnice. Stoga će Poglavlje 35, Ostala pitanja, Stavka 1: Normalizacija odnosa između Srbije i Kosova biti veza između ovog dijaloga i pristupnih pregovora.

S obzirom na trenutno stanje pripremljenosti Srbije, EU konstatuje da se može smatrati da je Srbija u ovoj fazi dovoljno pripremljena za pregovore o ovom poglavlju, pod uslovom da Srbija, postupajući u dobroj veri, nastavi da ostvaruje napredak u aktivnostima sprovođenja i dalji napredak u procesu normalizacije odnosa. Stoga Komisija i Visoka predstavnica preporučuju otvaranje pristupnih pregovora sa Srbijom za Poglavlje 35, Ostala pitanja, Stavka 1: Normalizacija odnosa između Srbije i Kosova.

Srbija treba da se postara da ispuni svoj deo rada na sprovođenju sporazuma od 25. avgusta 2015. godine, naročito u pogledu osnivanja Asocijacije/Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu, kao i drugih elemenata Prvog sporazuma od aprila 2013. godine (policija, pravosuđe, civilna zaštita). Pored toga, Srbija će izvršiti svoje preostale obaveze utvrđene prethodnim Tehničkim sporazumima. Konačno, Srbija treba da se angažuje u postizanju daljih sporazuma, unapređujući proces normalizacije odnosa u dobroj veri, sa ciljem da to postepeno vodi ka sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova, u skladu sa pregovaračkim okvirom.

U skladu sa pregovaračkim okvirom, Komisija i Visoka predstavnica će pažljivo i stalno nadgledati rad Srbije na ispunjavanju dolenavedene prve grupe prelaznih merila i „najmanje dva puta godišnje" izveštavati Savet o ovom pitanju.

Kako bi budući razvoj događaja u okviru Dijaloga bio uzet u obzir, ova prva grupa prelaznih merila biće ažurirana, prema potrebi.

Ukoliko „napredak u normalizaciji odnosa sa Kosovom, značajno zaostaje za ukupnim napretkom pregovora, a da je razlog tome propust Srbije da postupa u dobroj veri, naročito kada je reč o primeni sporazuma koji su postignuti između Srbije i Kosova", Komisija će na sopstvenu inicijativu ili na zahtev jedne trećine država članica, u skladu sa tačkom 25 pregovaračkog okvira, predložiti da preporuke za otvaranje i/ili zatvaranje drugih pregovaračkih poglavlja ne budu date, i prilagoditi pripadajući pripremni rad, prema potrebi, sve dok se ne pristupi rešavanju ove neujednačenosti.

1. Sprovođenje Prvog sporazuma (april 2013. godine) i majski plan za sprovođenje Sporazuma o energetici i telekomunikacijama

O izborima

• Srbija prestaje da finansira i podržava srpske strukture (tj. privremena opštinska veća, zaposlene u opštini) kako bi se uspostavile i konsolidovale opštinske uprave u skladu sa zakonom Kosova;

• Srbija podstiče opštinske vlasti sa severa Kosova da u potpunosti poštuju kosovsko zakonodavstvo, naročito u pogledu nabavke i ostalih otvorenih pitanja u okviru opštinskih Statuta (tj. upotreba opštinskih pečata i obeležja u skladu sa važećim zakonodavstvom Kosova).

O Asocijaciji/Zajednici opština sa srpskom većinom na Kosovu

• Srbija doprinosi nastavku procesa (izrada Statuta), u dogovorenom vremenskom okviru i u skladu sa zakonom Kosova, Prvim sporazumom i Sporazumom od 25. avgusta 2015. godine;

• Srbija obezbeđuje transparentnost svog finansiranja Asocijacije/Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu.

O policiji

• Po potrebi, Srbija dostavlja tromesečni izveštaj nadležnim kosovskim vlastima o isplatama penzija bivšim pripadnicima svoje policij e koji su sada integrisani u Policij u Kosova.

O pravosuđu

• Srbija nastavlja da se konstruktivno angažuje u postizanju sporazuma o sudskom administrativnom osoblju i prostorijama za rad;

• Srbija potvrđuje prestanak službe za sve zaposlene u pravosuđu koji treba da budu integrisani;

• Srbija donosi posebne propise u pogledu srpskih sudskih institucija na Kosovu kako je predviđeno srpskim Zakonom o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava;

• Prema potrebi, Srbija dostavlja tromesečni izveštaj o isplatama penzijskih naknada sudskom osoblju integrisanom u sudska veća i veća tužilaca Kosova.

O civilnoj zaštiti

• Srbija usvaja neophodne propise o prestanku isplate plata i obezbeđivanja finansijskih sredstava za civilnu zaštitu na Kosovu.

O sporazumima o Oficirima za vezu

• Srbija nastavlja da dosledno poštuje odredbe o razmeni zvaničnih poseta;

• Srbija obezbeđuje svu neophodnu administrativnu podršku (npr. plaćanjem zakupa zvaničnih prostorija) srpskom Oficiru za vezu u Prištini;

• Srbija je saglasna sa vizuelnim izgledom zvanične prepiske koji još uvek nije utvrđen (pečati, simboli i zaglavlja);

• Srbija nastavlja da pruža bezbednosnu podršku i omogućava kosovskim Oficirima za vezu u Beogradu pristup srpskim sagovornicima.

O Sporazumu o energetici

• Srbija nastavlja da se angažuje u procesu normalizacije odnosa između Operatora prenosnog sistema Kosova (KOSTT) i srpskog preduzeća za prenos električne energije (Elektromreža Srbije, EMS), uključujući i potpisivanjem sporazuma o interkonekciji, kao i podržavanjem članstva KOSTT-a u evropskoj organizaciji, Evropska mreža operatora prenosnog sistema električne energije (ENTSO-E). Ovaj sporazum treba da obuhvati čitavu teritoriju Kosova u skladu sa Sporazumom o energetici;

• Srbija osniva preduzeće za snabdevanje električnom energijom (pod nazivom „ElektroSever") na Kosovu, i ispunjava uslove u skladu sa kosovskim pravnim i regulatornim okvirom za preduzeća kojima treba dati licencu za snabdevanje;

• Srbija doprinosi postizanju komercijalnih aranžmana za ElektroSever sa postojećim preduzećem za distribuciju, kako bi on bio u mogućnosti da vrši usluge distribucije električne energije;

• Srbija rešava pitanje uprave elektrane Gazivode/Ujmani, imenovane od strane Srbije.

O Sporazumu o telekomunikacijama

• Srbija osniva preduzeće za telekomunikaciju kao zavisno društvo preduzeća Telekom Srbija i ispunjava uslove u skladu sa kosovskim pravnim i regulatornim okvirom kako bi to preduzeće dobilo licencu za fiksnu telefoniju;

• Srbija poštuje vremenski raspored i svaki od dogovorenih koraka čime se uspostavlja paralelan proces između dodeljivanja trocifrenog pozivnog broja Kosovu i dodeljivanja privremenog ovlašćenja za postoj eće poslove mobilnih operatora na Kosovu;

• Srbija se angažuje u procesu saradnje između telekomunikacionih regulatornih organa;

• Srbija daje saglasnost, kao što se zahteva, da Međunarodna unija za telekomunikacije (ITU) dodeli Kosovu trocifreni pozivni broj, kao i saglasnost na tekst biltena Međunarodne unije za telekomunikacije dogovoren u Akcionom planu.

2. Rad na sprovođenju sporazuma postignutih u Tehničkom dijalogu od marta 2011. do februara 2012. godine

O carinskim pitanjima

• Srbija pristupa rešavanju pitanja postojanja izmeštenih srpskih administrativnih carinskih struktura sa geografskim nazivom Kosova;

• Srbija obustavlja izdavanje dokumentacije ili overavanje pečatima na kojima se nalaze geografski nazivi koji su u suprotnosti sa obavezama Srbije prema sporazumu od 17. januara 2013. godine.

O integrisanom upravljanju administrativnom linijom i zajedničkim tačkama prelaza

• Srbija završava uspostavljanje svih administrativnih prelaza;

• Srbija obrađuje zahteve za uzajamnu pravnu pomoć;

• Srbija poboljšava kontrolu alternativnih i zaobilaznih puteva i/ili ih zatvara kako bi se obezbedilo isključivo korišćenje zvaničnih administrativnih prelaza za robu ili lica koja ulaze na ili izlaze sa Kosova ;

O slobodi kretanja

• Srbija dozvoljava ulazak državljana trećih zemalja sa Kosova u Srbiju;

• Srbija sprovodi sporazume o registarskim tablicama na severu Kosova za stanovnike Kosova.

O slobodi kretanja / mostu u Mitrovici

• Srbija javno podržava sprovođenje Sporazuma zaključenog 25. avgusta 2015. godine, a naročito vremenski raspored za otvaranje mosta u Mitrovici za svaki vid saobraćaja do leta / najkasnije krajem juna 2016. godine;

• Srbija poštuje vremenske okvire sa kojima se saglasila u dogovorima od 25. avgusta 2015. godine.

O regionalnoj saradnji

• Srbija sa svoje strane omogućava delotvorno učešće Kosova u preostalim regionalnim inicijativama, u skladu sa zajednički dogovorenim uslovima;

• Srbija podržava uključivanje predstavnika Kosova u upravljačke i administrativne strukture regionalnih organizacija, pod uslovom da se poštuje načelo zasluge, sprovede uporedna analiza i definišu konkretni poslovi i zadaci.

O priznavanju univerzitetskih diploma

• Srbija se zajedno sa Kosovom angažuje da se na konstruktivan način sprovede dosledni postupak kako bi se postigli rezultati predviđeni Sporazumom iz 2011. godine.

O saradnji sa EULEKS-om

• Srbija pruža javnu podršku sudskom postupku koji vodi EULEX, uključujući i Specijalizovana veća i Specijalizovano tužilaštvo;

3. Dalji sporazumi i napredak u normalizaciji odnosa

• Srbija ostaje posvećena Dijalogu pod pokroviteljstvom EU, angažuje se u postizanju daljih sporazuma o novim temama/u novim oblastima, unapređujući proces normalizacije odnosa u dobroj veri, sa ciljem da to postepeno vodi sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova, u skladu sa pregovaračkim okvirom.

U skladu sa svim navedenim razmatranjima, Konferencija će morati da se vrati na ovo poglavlje u odgovarajućem trenutku.

( ZAJEDNIČKA POZICIJA EVROPSKE UNIJE: Poglavlje 3 5: Ostala pitanja Kancelarija za KIM Vlade Srbije)

( ZAJEDNIČKA POZICIJA EVROPSKE UNIJE: Poglavlje 35: Ostala pitanja Kancelarija za evropske integracije Vlade Srbije)

Videti takođe Poglavlje 35 Sajt Evropske unije )


 

DOKUMENT: Kancelarija za koordinacione poslove u pregovaračkom procesu sa Privremenim institucijama samouprave u Prištini: Izveštaj o napretku u dijalogu Beograda i Prištine

REPUBLIKA SRBIJA VLADA

KANCELARIJA ZA KOSOVO I METOHIJU

I

KANCELARIJA ZA KOORDINACIONE POSLOVE U PREGOVARAČKOM PROCESU SA PRIVREMENIM INSTITUCIJAMA SAMOUPRAVE U PRIŠTINI

IZVEŠTAJ O NAPRETKU U DIJALOGU BEOGRADA I PRIŠTINE

(za period april - oktobar 2016. godine)

oktobar, 2016. godine

Sadržaj:

Uvod 1

A) Društveno-politička situacija na Kosovu i Metohiji 3

B) Bezbednosna situacija na Kosovu i Metohiji 3

B) Obaveze proistekle iz Prvog sporazuma 6

1. Zajednica srpskih opština 6

2. Policija 7

3. Pravosuđe 8

4. Energetika 8

5. Telekomunikacije 9

6. Evropske integracije 10

G) Obaveze proistekle iz tehničkih sporazuma 11

1. Katastar 11

2. Matične knjige 11

3. Carinski pečat 12

4. Univerzitetske diplome 12

5. Sloboda kretanja 13

6. Regionalno predstavljanje 14

7. Integrisano upravljanje prelazima (IBM) 14

8. Zvanične posete i oficiri za vezu 15

D) Ostale teme 16

1. Naplata carina 16

2. Razvojni fond za sever Kosova* 16

3. Osiguranje vozila 17

4. Slobodna trgovina 18

5. Most i „Park mira" u Kosovskoj Mitrovici 18

6. Civilna zaštita 19

7. Sporazumi i dijalog privrednih komora 20

Zaključak 21

Uvod

U periodu koji obrađuje ovaj izveštaj, Dijalog Beograda i Prištine uz posredovanje Evropske Unije odvijao se nešto smanjenim intenzitetom u odnosu na prethodni izveštajni period, u kome je, takođe, bilo povremenih zastoja. Poređenja radi, u prethodnom izveštajnom periodu održano je 13 sastanaka u okviru pregovaračkog procesa, dok je u ovom zabeleženo dva sastanka manje, odnosno ukupno 11.

Teme koje su dominirale Dijalogom u ovom izveštajnom periodu uglavnom su one koje proističu iz tzv. političke komponente Dijaloga, tj. Prvog sporazuma o principima koji regulišu normalizaciju odnosa (Prvi sporazum). Reč je mahom o pitanju vezanom za Sporazum o telekomunikacijama, koje je bilo najčešća tema razgovora u proteklom periodu i pitanjima vezanim za pravosuđe. Naša strana je na svakom sastanku pokretala pitanja formiranja Zaj ednice srpskih opština, imovine (privatne, društvene i državne), statusa i imovine SPC i poštovanja ljudskih prava i sloboda Srba na KiM, kao najvažnijih pitanja za srpsku zajednicu u Pokrajini, ali u tom smislu nije naišla na pozitivnu reakciju drugih strana uključenih u pregovore. Po razmatranim temama Dijaloga izostali su konkretni rezultati, iako je načinjen ogroman pomak po pitanju usaglašavanja velikog broja spornih detalja vezanih za implementaciju Sporazuma o telkomunikacijama, a proces integracije u oblasti pravosuđa gotovo doveden do završetka.

Druga grupa tema koje su bile predmet razgovora u proteklom izveštajnom periodu su one vezane za tzv. tehničke sporazume. Radi se o pitanjima vezanim za problematiku katastra, univerzitetskih diploma, slobode kretanja, zvaničnih poseta i integrisanog upravljanja administrativnim prelazima (IBM). U tom kontekstu, došlo je do postizanja izuzetno važnog dogovora po pitanjima slobode kretanja. Ipak, izostanak dogovora u vezi primene, za srpsku stranu suštinski važnog Sporazuma o katastru i jednostrani potezi Prištine u tom kontekstu razlog su zbog kojeg se dometi ovog dela Dijaloga u proteklom periodu ne mogu oceniti prelaznom ocenom. Ovakvu ocenu potvrđuje i neuspeh u implementaciji Sporazuma o univerzitetskim diplomama, stalni problemi u primeni odredaba Sporazuma o zvaničnim posetama visokih zvaničnika, i čak povremeno grubo kršenje tih odredaba.

Što se tiče tzv. ostalih tema, na razgovorima u okviru Dijaloga u proteklom periodu razmatrana su i pitanja vezana za Sporazum o mostu i ona koja se odnose na prevoz opasnog tereta. Svakako da je važno postignuće u okviru ovog dela Dijaloga dogovor o deblokadi procesa implementacije Sporazuma o mostu, iako i dogovor o prevozu opasnog tereta predstavlja značajan rezultat pregovaračkog procesa, jer je time omogućen nastavak slobodne trgovine dve strane.

Trebalo bi istaći da je pristup pregovorima od strane Beograda, kao i u dosadašnjem toku Dijaloga, bio izuzetno odgovoran i konstruktivan. O tome uverljivo svedoči podatak da naša strana nije prekidala razgovore čak i u prvom delu izveštajnog perioda, kada je prolazila kroz proces konstituisanja nove Vlade. Iako je usled tih okolnosti kapacitet srpske strane za donošenje odluka bio limitiran, Beograd to nije koristio kao izgovor za izbegavanje razgovora o tehničkim pitanjima, što je inače manir

Prištine kad god se suoči sa unutrašnjim političkim turbulencijama. Odgovornost i konstruktivan pristup Beograda je bio evidentan tokom postizanja dogovora o deblokadi procesa implementacije Sporazuma o mostu, pri čemu je srpska strana na svakom sastanku nastupala proaktivno, iznoseći predloge za rešenje problema, a može se reći i da je proces dogovaranja primene Aranžmana o telekomunikacijama odmakao u tolikoj meri upravo zahvaljujući posvećenosti Beograda procesu normalizacije odnosa.

Nasuprot tome, Priština je pregovorima u proteklom periodu uglavnom prilazila bez istinske spremnosti na kompromis, stalno insistirajući na statusnim pitanjima i bez nuđenja konkretnih rešenja. Neodgovoran pristup Prištine prema Dijalogu i procesu normalizacije uopšte očitovao se i u konstantnom odbijanju razgovora o pitanjima za koja smatra da nisu u njenom interesu, kao što je Zajednica srpskih opština ili imovina i prava i slobode Srba i Srpske pravoslavne crkve na KiM. Isti je slučaj i kada je reč o izbegavanju Prištine da sprovede obaveze preuzete prethodno postignutim sporazumima ili njenim pokušajima da te obaveze izigra i primeni na način koji joj odgovara, kao što je to slučaj po pitanju sporazuma o katastru, policiji ili civilnoj zaštiti.

Upravo u ovom kontekstu bi trebalo istaći da je Evropska spoljnopolitička služba (EEAS), prema viđenju Beograda, u proteklom periodu vodila pregovore ispod nivoa svojih objektivnih mogućnosti i realnih potreba procesa normalizacije. Naime, teško je izbeći utisak da je posrednička strana u proteklom periodu insistirala na razgovorima o rešenjima samo po onim temama koje su u interesu Prištine, kao što su pitanje mosta u Kosovskoj Mitrovici, sloboda kretanja/tablice, telekomunikacije, pravosuđe i izgradnja administrativnih prelaza. Takvo uporno nametanje tema i vršenje pritiska samo prema jednoj strani, uz istovremeno demonstriranje nespremnosti da se druga strana privoli da pregovara o pitanjima za koja smatra da joj nisu u interesu i da primeni sporazume onako kako je tim sporazumima propisano, svakako je ograničilo domete Dijaloga u izveštajnom periodu.

Uz utisak da je potrebno snažnije liderstvo EU na terenu u procesu implementacije, opisana situacija u vezi određivanja agende pregovora predstavlja i najveći strukturni nedostatak Dijaloga. U tom kontekstu, najveće neispunjeno očekivanje Beograda vezano je za toleranciju Prištini u pogledu izbegavanja njenih obaveza u vezi formiranja Zajednice srpskih opština, kao i u pogledu usvajanja tzv. Zakona o Kosovskoj agenciji za poređenje i verifikaciju imovine, koji je u potpunosti suprotan Sporazumu o katastru. Svakako tu spada i izostanak razgovora o imovini i omogućavanje Prištini da jednostrano donese zakone kojima to pitanje rešava na štetu srpskog naroda i Republike Srbije.

Izveštaj koji sledi u nastavku istovetno je strukturiran kao i svi prethodni šestomesečni izveštaji o pregovaračkom procesu sa Privremenim institucijama samouprave u Prištini. Naime, tempo i sadržaj Dijaloga u izveštajnom periodu sveobuhvatno su prikazani kroz celovit pregled do sada dogovorenog i implementiranog u tri grupe pitanja. Prvu grupu čine pitanja i procesi proizašli iz političkog dela dijaloga, a na osnovu Prvog sporazuma o principima koji regulišu normalizaciju odnosa, kao i pratećih dokumenata. Drugu grupu čine pitanja proizašla iz tzv. tehničkih sporazuma postignutih uz posredovanje EU. Treću grupu pitanja čine ona koja su proistekla iz dogovora napravljenih u cilju rešavanja i prevazilaženja drugih, ne manje važnih, pitanja čije postojanje objektivno predstavlja prepreku nastavku normalizacije odnosa.

A) Društveno-politička situacija na Kosovu i Metohiji

Društveno-politička situacija na Kosovu i Metohiji se blago poboljšala u odnosu na prethodni izveštajni period i u osnovi je obeležava relativna stabilnost. Tome je u najvećoj meri doprinelo slabljenje pritiska opozicije na tzv. Vladu u Prištini, koja je u ovom izveštajnom periodu uspevala da obezbedi manje-više nesmetano funkcionisanje institucija privremene samouprave. Uprkos tome, vlast nije uspela da reši ključne izazove sa kojima se suočavala i u prethodnom periodu, a koji se odnose na neispunjavanje uslova za viznu liberalizaciju sa Evropskom unijom, rešavanje pitanja demarkacije „granice" sa Crnom Gorom i optužbe opozicije za „izdaju" nacionalnih interesa u Dijalogu sa Beogradom.

Slabljenje pritiska opozicije se u načelu podudarilo sa manjom rekonstrukcijom tzv. Vlade u maju 2016. godine, u okviru koje je Hajredin Kuči izabran za zamenika „predsednika vlade", Enver Hodžaj za „šefa diplomatije", a Durat Hodža za „ministra pravde". Taj događaj bio je prateći efekat prethodnog prelaska dotadašnjeg lidera Demokratske partije Kosova (DPK) Hašima Tačija na funkciju „predsednika Kosova" i izbora „predsednika Skupštine" Kadrija Veseljija na lidersku poziciju u toj partiji. Istovremeno, „predsednik vlade" Isa Mustafa je reizabran za predsednika Demokratskog saveza Kosova (DSK), nakon čega je uspeo da iz stranke gotovo u potpunosti eliminiše svu unutrašnju opoziciju. Uprkos tome, odnosi između dve vodeće partije vladajuće koalicije i dalje su opterećeni podozrenjem i surevnjivošću.

Slični odnosi karakterišu i opozicioni blok, koji se u međuvremenu podelio na dve struje, od kojih jednu čine savez Alijanse za budućnost Kosova (ABK) Ramuša Haradinaja i Inicijative za Kosovo (IzK) Fatmira Ljimaja, a drugu pokret Samoopredeljenje pod vođstvom Visara Imerija. Oba bloka kao ključni izazov Mustafinoj tzv. Vladi nameću pitanje vizne liberalizacije sa EU i u taj kontekst stavljaju sva druga sporna pitanja, ali se razilaze oko metoda političke borbe protiv vlasti. Tako Samoopredeljenje i dalje insistira na upotrebi nasilja u suprotstavljanju vlastima, dok ABK i IzK povremeno šalju signale da su sa Vladom spremni na razgovore.

Zajednička odlika vlasti i opozicije je suštinska nepoverljivost i protivljenje svim pokušajima Srba na KiM da zaštite svoje interese i da makar minimalno poboljšaju svoj težak položaj u Pokrajini. Štaviše, pojedini subjekti otvoreno nastoje da trvenja unutar albanskog korpusa iskoriste da usmere nezadovoljstvo većinskog naroda na KiM prema srpskoj zajednici, koja se i dalje povremeno optužuje za loše stanje u Pokrajini. Za sada nema naznaka da će se takva situacija skorije promeniti, zbog čega se nameće potreba da se o pitanju političkih prava Srba na KiM što pre razgovara u briselskom Dijalogu.

B) Bezbednosna situacija na Kosovu i Metohiji

Bezbednosna situacija na Kosovu i Metohiji se u proteklom periodu može okarakterisati kao relativno stabilna. Tome je u najvećoj meri doprinelo slabljenje jedinstva opozicije i posledično znatno manje obimnijih nasilnih ispada opozicije. Uprkos tome, pitanje demarkacije „granice" sa Crnom Gorom i dalje je ispoljavalo visok destabilizacijski potencijal. Tako se zbog tog pitanja na meti nasilja opozicije, ali i pojedinih ekstremnih grupa, 4. avgusta našla najpre Pokrajinska skupština, 8. avgusta kuća predsednika „Komisije za demarkaciju granice sa Crnom Gorom", a 22. avgusta i zgrada „Radio-televizije Kosova".

Poseban bezbednosni rizik na Kosovu i Metohiji predstavlja nastavak pokušaja Privremenih institucija samouprave da izvrše proces transformacije tzv. Kosovskih snaga bezbednosti u „Oružane snage Kosova". Nadležne institucije u Pokrajini su preduzele mere na stvaranju normativnog okvira koji bi omogućio i operacionalizovao navedenu tranformaciju.

Značajan izazov bezbednosti u Pokrajini predstavljao je nastavak povratka islamskih boraca sa ratišta na Bliskom istoku. Takva lica su u prošlom izveštajnom periodu već pokušala da izvrše napad na manastir Visoki Dečani, a nastavak povećanja njihovog broja verovatno će dodatno usložiti prilike i povećati rizik terorističkih napada u Pokrajini. Na to ukazuje i činjenica da su policijske strukture u proteklom periodu izvršile veći broj hapšenja radikalnih islamista, kao i radikalnih propovednika koji deluju izvan okvira zvanične Islamske zajednice u Pokrajini.

Na bezbednost na Kosovu i Metohiji je u proteklom periodu negativno uticalo i jačanje ideja „Velike Albanije" među većinskim stanovništvom Pokrajine. Ta iredentistička ideja je po prvi put dobila javnu podršku zvaničnika tzv. kosovskih vlasti, a njeni protagonisti su održali javnu promociju tog koncepta na svim teritorijama u regionu koje većinski naseljavaju Albanci.

Svi opisani bezbednosni izazovi neminovno su se „prelamali" na srpsku zajednicu na KiM, koja je u ovom izveštajnom periodu bila znatno više izložena napadima i pritiscima albanskih ekstremista. U prilog tome svedoči podatak da se u ovom izveštajnom periodu broj etnički motivisanih napada na Srbe na KiM povećao sa 40 na 70. Ti napadi su pored ugrožavanja imovine povratnika/raseljenih lica i kulturno- istorjiske i duhovne baštine, uključivali i fizičke i oružane napade na Srbe. I u ovom periodu sprovođena je kampanja zastrašivanja Srba kroz ispisivanje pretećih poruka na javnim mestima, a Srbima je ponovo onemogućeno i da proslave slavu manastira Uspenja Presvete Bogorodice u Đakovici. U ovom periodu je došlo i do kamenovanja vernika i pravoslavne crkve u Orahovcu, a Srbima iz Mušutišta nije dozvoljeno da dođu do ovog mesta i na ruševinama crkve proslave slavu tog hrama. Specifičnost ovog novog talasa nasilja nad Srbima je da je u ovom periodu izvršen veći broj napada na maloletnike srpske nacionalnosti, kao i na osobe ženskog pola. Iako su svi ovi napadi uredno prijavljeni kosovskoj policiji, koja je izvršila uviđaje, po običaju nije bilo razrešenja nijednog suštinski značajnog slučaja.

Za potrebe ovog izveštaja, izdvajamo sledeće napade na Srbe, njihovu imovinu, duhovno i kulturno-istorijsko nasleđe:

April:

- Na putu od sela Preoce ka selu Lepina, u opštini Priština, pokušana je otmica maloletnih devojčica, koje su se vraćale kući iz lokalne prodavnice. Tom prilikom, suvozač vozila u kojem su se nalazili napadači se kroz otvoren prozor obratio devojčicama na albanskom jeziku i rukom udario jednu od njih. Uplašene devojčice uspele su da pobegnu u obližnje dvorište.

- U selu Rudice, opština Klina, izvršen je oružani napad na kuću povratnika, u kojoj se u vreme napada nalazilo dvoje lica. Povređenih lica srećom nije bilo, a na fasadi objekta je pričinjena materijalna šteta.

Maj:

- U selu Drenovac, opština Klina, dva lica albanske nacionalnosti su fizički napala Srpkinju, nastanjenu u Beranama u Crnoj Gori, koja je u pomenutom selu bila u poseti majci. U tom napadu ona je zadobila posekotinu na usni i podlive po licu.

- U Gračanici, u ulici Miloša Obilića, na putu Priština - Gnjilane, u blizini zgrade Centra za socijalni rad, izvršen je napad na maloletnicu iz Gračanice. Nepoznati izvršioci su devojčici koja se vraćala iz škole zadali više udaraca u predelu leđa, nakon čega su se automobilom udaljili u smeru Gnjilana.

- U naselju Malsia, opština Kosovska Kamenica, tri lica albanske nacionalnosti su izvršila fizički napad na maloletnika srpske nacionalnosti.

- U blizini Orahovca nasilno je uklonjena i odneta spomen ploča, koju su članovi Udruženja novinara Srbije postavili na mestu gde su pripadnici terorističke „OVK" 21. avgusta 1998. godine oteli novinare Ćura Slavuja i Ranka Perenića.

Jun:

- U Manastiru Gorioč u Istoku, lica albanske nacionalnosti su izvršila krađu žičane ograde kojom je bio ograđen deo manastirskog imanja.

- U selu Boževce, opština Kosovska Kamenica, dva lica albanske nacionalnosti su napala M. N. iz sela Rajanovce, opština Kosovska Kamenica, dok je skupljao seno na svom imanju. Tom prilikom naneli su mu teške telesne povrede, zbog kojih je hospitalizovan u Kosovskoj Mitrovici.

- U ataru sela Paralovo, opština Novo Brdo, lica albanske nacionalnosti su ispalila nekoliko hitaca iz vatrenog oružja u smeru N. Z. i njegovog brata S. Z, dok su na svom imanju čuvali stoku. Srećom, tom prilikom nije bilo povređenih.

- U ulici Kolašinskoj u severnom delu Kosovske Mitrovice, na glavnom mostu na Ibru, šest lica albanske nacionalnosti napalo je Srbe D. I. i S. B. Oni su hospitalizovani sa dijagnozom lakih telesnih povreda.

Jul:

- U ataru sela Paralovo, opština Novo Brdo, dva brata albanske naconalnosti su fizički napala Srbina D. S, kada je mobilnim telefonom pokušao da snimi svoje imanje gde su braća Ibiši pustili svoju stoku na ispašu. Tom prilikom su ga fizički napali, nakon čega se D. S. udaljio. Meštani srpske nacionalnosti su protiv braće Ibiši od 1999. godine podneli 17 krivičnih prijava, koje do sada nisu procesuirane pod obrazloženjem KPS da se isti nalaze u bekstvu.

- U Novom Naselju u Lipljanu pokušana je otmica maloletnog Srbina N. A. Naime, iz vozila koje je na tu lokaciju došlo iz smera sela Ašane, sa mesta suvozača izašlo je lice albanske nacionalnosti sa nožem u ruci i na lošem srpskom jeziku naredilo maloletniku da uđe u vozilo. U tom trenutku, naišlo je drugo vozilo, nakon čega se NN lice vratilo u vozilo i udaljilo u nepoznatom pravcu.

- U selu Binač u opštini Vitina, lica albanske nacionalnosti izvršila su napad iz automatskog oružja na oko 20 meštana tog sela dok su sređivali portu manastira Svetih Arhangela. Tom prilikom nije bilo povređenih.

Avgust:

- Sestrinstvo srpskog manastira Gorioč u Istoku, obavestilo je pripadnike UNMIK da su NN izvršioci u večernjim satima pokušali da iščupaju ogradu dvorišta manastira i tom prilikom oštetili pet betonskih stubova.

- Raseljeni Srbi iz Mušutišta su 28. avgusta od strane albanskih demonstranata bili sprečeni da na ruševinama crkve Bogorodice Odigitrije proslave slavu tog hrama. Albanski meštani su tom prilikom blokirali put Suva Reka-Mušutište i sukobili se sa specijalnim snagama tzv. Kosovske policije.

Septembar:

- Nepoznate osobe su oskrnavile i polomile spomen ploču stradalim Srbima u selu Staro Gracko, kod Lipljana. Radi se o tabli na kojoj su ispisana imena srpskih žetelaca koji su ubijeni na žetvi jula 1999. godine, kao i imenima žrtava NATO agresije. Pored polomljene spomen-ploče stradalim Srbima na školi je ispisan grafit na albanskom „Hakmarrja" (Osveta).

- U selu Stanišor, opština Novo Brdo, 3 maloletne devojčice srpske nacionalnosti su presrela 2 lica albanske nacionalnosti dok su se vraćale iz škole u selu Gornji Kusac. Ta lica su izašla iz vozila, obratila se devojčicama na albanskom jeziku i pokušala da ih nateraju da uđu u vozilo. Od toga su odustali jer se u neposrednoj blizini zatekao policajac, te su se, nakon što su ga ugledali, lica vratila u vozilo i udaljila u nepoznatom pravcu.

- U severnom delu Kosovske Mitrovice, u ul. Kolašinskoj, 3 lica albanske nacionalnosti su uz pretnju nožem napala dva lica srpske nacionalnosti koja su se svojim vozilom kretala u smeru glavnog mosta na reci Ibar. Tom prilikom, jedan od Srba je zadobio telesne povrede.

- Nepoznata lica su provalila u nedovršeni hram Hrista Spasa u centru Prištine i podmetnula požar. Dva puta su se predstavnici SPC obraćali vlastima kako bi se pred Hramom postavio policijski punkt i oba puta su ostali bez odgovora.

V) Obaveze proistekle iz Prvog sporazuma

1. Zajednica srpskih opština

Iako uspostavljanje Zajednice srpskih opština (ZSO) predstavlja najvažniji deo Prvog sporazuma o normalizaciji odnosa i ključni je faktor za opstanak Srba na Kosovu i Metohiji, u proteklom periodu nije bilo napretka po tom pitanju. Glavni razlog za takvu situaciju je što Priština konstantno odbija da ispuni preuzete obaveze i svojim tumačenjima postignutih sporazuma obesmišljava i prolongira ceo ovaj proces.

Nakon odluke tzv. Ustavnog suda da Opšti principi od 25. avgusta nisu u potpunosti usaglašeni sa duhom Ustava Kosova* , zvaničnici Prištine su nastavili da javno uslovljaju uspostavljanje ZSO novim zahtevima, pre svega ukidanjem tzv. paralelnih institucija, kao i implementacijom sporazuma iz oblasti telekomunikacija i energetike. Pored toga, Priština još uvek nije donela Uredbu kojom će uvesti Zajednicu u pravni sistem Kosova*, što je njena obaveza u skladu sa tačkom 2. Opštih principa.

Uprkos tome, Beograd konstantno insistira da se definiše dinamika uspostavljanja ZSO, kao i početak rada Upravljačkog tima, koji suprotno dogovoru još uvek nije počeo sa radom. Takođe, naša strana je EU posrednicima prenela stav da će jedini osnov za izradu Statuta i uspostavljanje ZSO biti Prvi sporazum i Opšti principi od 25. avgusta 2015. godine, jer su samo ti akti rezultat zajedničkog dogovora i dijaloga Beograda i Prištine.

U narednom periodu se očekuje da evropski posrednici iznađu rešenje oko zakonske osnove, kojom će se Zajednica uvesti u pravni sistem Kosova*, kao i da izvrše pritisak na Prištinu da ispuni preuzete obaveze i omogući uspostavljanje ZSO. To bi umnogome doprinelo rešavanju niza problema u drugim oblastima o kojima se razgovara u okviru dijaloga ili o kojima će se tek razgovarati, kao što su pitanje imovine, ekonomskog razvoja, obrazovanja, kao i urbanog i ruralnog planiranja.

2. Policija

Predstavnici Beograda su i u proteklom periodu snažno insistirali na tome da Priština ispuni obaveze koje je preuzela potpisivanjem Prvog sporazuma u delu koji se odnosi na policiju. Ključni problem po ovom pitanju i dalje se odnosi na integraciju 143 bivših pripadnika MUP Republike Srbije u tzv. kosovske bezbednosne strukture, što Priština još uvek nije sprovela. Delimičan napredak po ovom pitanju učinjen je samo u pogledu integracije 71 bivšeg administrativnog radnika MUP. Od ovog broja, 32 lica je tokom avgusta 2016. godine završilo obuku za rad u Privremenim institucijama samouprave u Prištini i potpisalo ugovore o radu. Međutim, ova lica još uvek nisu počela da rade u kancelarijama za civilnu registraciju pri tzv. Kosovskoj policiji (KP), iako je Priština obećala da će njihov radni angažman početi tokom septembra 2016. godine.

Preostalih 39 bivših administrativnih radnika MUP nisu ni započeli obuku za rad u Privremenim institucijama samouprave u Prištini, a dodatni problem u pogledu njihove integracije i početka rada u matičnim službama srpskih opština na severu KiM odnosi se na potrebu uvršćivanja njihovih radnih mesta u nove sistematizacije radnih mesta u tim opštinama.

U proteklom periodu nije bilo promena ni po pitanju obaveze Prištine da integriše preostale kategorije bivših pripadnika MUP. Naime, kosovska strana je i tokom proteklog perioda ponovo odložila da započne integraciju preostalih 34 vatrogasaca (od ukupno 64), iako načelno ne spori svoju obavezu da ta lica integriše u svoje strukture. Nasuprot tome, Priština još uvek istrajava na stanovištu da neće integrisati 23 bivša policajca MUP Republike Srbije. Kosovska strana tvrdi da ti policajci nisu prošli „bezbednosne provere" i odbija da našoj strani dostavi konkretne razloge u vezi sa tim. Ovakav stav Prištine u potpunosti potvrđuje stav predstavnika Beograda, prema kojem su „optužbe" protiv ovih policajaca isključivo političke prirode i da je Priština u obavezi da izvrši njihovu integraciju. Slična je situacija i kada je u pitanju 15 lica koja su bila angažovana u Upravi za ishranu i smeštaj MUP Republike Srbije. Naime, Priština odbija da integriše navedena lica navodeći da sistematizacija u njenim institucijama ne predviđa ta radna mesta i da se za te poslove angažuju privatne kompanije.

Priština još uvek nije izvršila usklađivanje svojih propisa o policiji, koji bi omogućili zvanično imenovanje Regionalnog komandanta Direkcije policije Kosovska Mitrovica - sever (Direkcije). Zbog toga je komandant Direkcije i dalje u svojstvu vršioca dužnosti ove funkcije, a uslovi za njegovo zvanično imenovanje stvoriće se tek uspostavljanjem Zajednice srpskih opština, u skladu sa tačkom 9. Prvog sporazuma.

U proteklom periodu Priština je nastavila praksu kršenja sporazuma o policiji i kroz vršenje političkih pritisaka na rukovodstvo Direkcije, kao i raspoređivanje na severu KiM policijskih jedinica u čijem sastavu Albanci čine oko ili iznad 50%, što je znatno više od njihovog učešća u populaciji tih opština. Priština ove jedinice, protivno sporazumu, drži izvan lanca komandovanja Direkcije, što bi moglo da dovede do zloupotrebe u njihovom angažovanju i ugrozi stabilnost na severu KiM.

3. Pravosuđe

U prethodnom periodu glavna aktivnost po pitanju implementacije Sporazuma o pravosuđu bila je sprovođenje ponovnog konkursa za integraciju sudija i tužilaca, kao i konkursa za integraciju administrativnog osoblja u PIS u Prištini.

U junu su završeni razgovori sa kandidatima za administrativno osoblje, dok su kandidati za sudije i tužioce neophodna testiranja i razgovore završili tokom jula, avgusta i septembra. Iako su se tokom sprovođenja konkursa javili određeni tehnički problemi, oni su prevaziđeni i proces odabira kandidata za sudije, tužioce i administrativno osoblje završen je 23. septembra 2016. godine. Nakon toga, formirana je konačna lista izabranih kandidata koja je dostavljena Beogradu.

Republika Srbija insistira da pre integracije budu rešena sva pitanja koja su neophodna za pravilno funkcionisanje pravosuđa na KiM. U vezi sa tim, potrebno je da Priština zakonski reguliše status i organizaciona pitanja Odeljenja Apelacionog suda u Kosovskoj Mitrovici, u skladu sa tačkom 10. Prvog sporazuma, kao i da obezbedi učešće integrisanih srpskih predstavnika u radu najviših pravosudnih tela PIS u Prištini. Takođe, neophodno je da Priština završi sa radovima na objektima predviđenim za sudove i obezbedi adekvatne uslove za rad u njima.

Pod uslovom da sva navedena pitanja budu rešena, u novembru se očekuj e imenovanje sudija i tužilaca u sistemu Prištine, kao i potpisivanje ugovora o radu za administrativno osoblje. Republika Srbija insistira da sva radna mesta, koja budu upražnjena nakon konkursa, ostanu rezervisana za pripadnike srpske zajednice, kao što je i predviđeno Sporazumom o pravosuđu.

U narednom periodu se očekuje rešavanje navedenih problema i završetak implementacije Sporazuma o pravosuđu.

4. Energetika

U toku je implementacija Aranžmana iz oblasti energetike od 8. septembra 2013. godine, kao i Zaključaka posrednika EU o sprovođenju Aranžmana o energetici iz 2013. godine od 25. avgusta 2015. godine.

U skladu sa Aranžmanom, u oktobru 2015. godine usaglašen je i potpisan tzv. Connection Agreement, koji predviđa da će KOSTT postati zasebna kontrolna oblast, uz uslov da kompanija „Elektrosever" prethodno dobije licencu za snabdevanje električnom energijom i da ona postane operativna. Do sprovođenja odredaba Connection Agreement još uvek nije došlo, jer je izostao osnovni preduslov koji se tiče osnivanja dve kompanije „EPS trgovina" i „Elektrosever". Razlog za to je što je Priština u martu po treći put odbila da registruje navedene kompanije u tzv. Kosovskoj agenciji za registraciju biznisa (KARB), jer, kako se navodi, sadrže terminologiju koja nije u skladu sa statusno neutralnom formom pregovora.

Umesto iznalaženja obostrano prihvatljivog rešenja za registraciju kompanija Priština je, uz podršku Evropske unije i Energetske zajednice, u junu pokrenula postupak izmene člana 16. Connection Agreement, kojim bi se KOSTT omogućilo da postane zasebna kontrolna oblast i bez prethodno ispunjenog uslova koji se tiče registrovanja kompanija. Međutim, imajući u vidu da je Evropska mreža operatora prenosnih sistema električne energije (ENTSO-E) insistirala na usaglašenom rešenju, a dve strane nisu uspele da dođu do zajedničkog dogovora, zadržan je status quo.

U narednom periodu, očekuje se da EU posrednici pronađu odgovarajuća rešenja za registrovanje kompanija i dodelu potrebnih licenci za rad, kako ne bi došlo do ugrožavanja sigurnosti snabdevanja srpskih potrošača na KiM i kako bi se omogućilo da Aranžman i Zaključci budu u potpunosti sprovedeni.

5. Telekomunikacije

U toku je implementacija Aranžmana i Akcionog plana iz oblasti telekomunikacija.

Iako je u proteklih devet meseci tema dijaloga bila proces osnivanja kompanije „mts" d.o.o., razgovori o navedenom pitanju još uvek nisu završeni.

U cilju okončanja postupka osnivanja kompanije, u avgustu su počeli intenzivni razgovori o usaglašavanju tzv. Zaključaka EU posrednika. Cilj usaglašavanja navedenih Zaključaka jeste pronalaženje rešenja za sva pitanja u procesu implementacije Akcionog plana iz oblasti telekomunikacija, što je i preduslov za uspostavljanje održive i funkcionalne kompanije.

Ističemo da, iako je zahvaljujući izuzetnoj kooperativnosti predstavnika Republike Srbije u kratkom vremenskom periodu usaglašena većina tačaka Zaključaka EU posrednika, potrebno je još dodatno usaglasiti određena pitanja tehničke prirode, kao i pronaći rešenja za 2 suštinska pitanja - pitanje prenosa imovine i pitanje dodele frekvencija i lokacija za bazne stanice kompaniji „mts" d.o.o.

U vezi sa pitanjem prenosa imovine, potrebno je istaći da je odredbama 3.5 i 4.4 Akcionog plana predviđeno da će se na kompaniju „mts" d.o.o. preneti sva imovina matične kompanije (Telekom Srbija), bez pravljenja distinkcije između imovine stečene pre i posle 1999. godine. Priština insistira da se na kompaniju „mts" d.o.o. prenese samo pravo korišćenja, što je suprotno opštim pravnim načelima, jer se u svakom pravnom sistemu pojam prenos imovine uvek vezuje za prenos prava svojine.

Pored toga, pitanje dodele frekvencija kompaniji „mts" d.o.o. još uvek nije u potpunosti rešeno. Naime, Priština i dalje namerava da dodeli kompaniji obim frekvencija koje su nedovoljne za njeno održivo funkcionisanje, zbog čega je i neophodno nastaviti dalje razgovore, sve do pronalaženja konačnog rešenja.

Kada je u pitanju dodela lokacija za bazne stanice, potrebno je naglasiti da je u skladu sa odredbom 4.0 Akcionog plana, kompanija „mts" d.o.o. dužna da obezbedi isti nivo usluga svim trenutnim pretplatnicima na Kosovu i Metohiji, koristeći postojeću infrastrukturu. Postojeća infrastruktura, što je potvrdio i EU posrednik na sastanku održanom u Briselu, rasprostranjena je na 72 lokacije na KiM. Imajući u vidu da Telekom Srbija trenutno pruža usluge svojim pretplatnicima ne samo na severu, već i južno od reke Ibar, tehnički je neizvodljivo da kompanija „mts" d.o.o. zadrži postojeći nivo usluga i pokrivanja, što je njena obaveza propisana Akcionim planom, ukoliko Priština dodeli kompaniji samo 22 lokacije za sever Kosova i Metohije, kako trenutno planira.

Predstavnici Republike Srbije ostaju pri stavu da će se tek nakon pronalaženja rešenja za sva sporna pitanja, što je i preduslov za uspostavljanje održive i funkcionalne kompanije, pristupiti razgovorima o dodeljivanju licenci i davanju saglasnosti za dodelu trocifrenog pozivnog broja za geografsko područje Kosova*.

6. Evropske integracije

Tokom izveštajnog perioda, Beograd je bio potpuno posvećen ispunjavanju prelaznih merila koja se nalaze u Poglavlju 35, koje je decembra 2015. godine otvoreno u procesu pregovora za pridruživanje Republike Srbije Evropskoj uniji. Predstavnici Beograda su aktivno učestvovali u procesu Dijaloga u Briselu i otvoreno vodili razgovore o implementaciji svih postignutih sporazuma.

U skladu sa Pregovaračkim okvirom EU, predviđeno je da Evropska Komisija i Visoki predstavnik nadgledaju ispunjenje prelaznih merila koja se nalaze u Poglavlju 35 i o tome podnose izveštaj dva puta godišnje. U vezi sa tim, 16. septembra Evropska služba za spoljne poslove (EEAS) je na Radnoj grupi za proširenje (COELA) predstavila prvi izveštaj o ispunjavanju prelaznih merila za Republiku Srbiju. Izveštaj je predstavljen u pozitivnom tonu što potvrđuje da Republika Srbija ispunjava obaveze preuzete Prvim sporazumom.

G) Obaveze proistekle iz tehničkih sporazuma

1. Katastar

Kada je u pitanju implementacija Sporazuma o katastru iz 2011. godine nije bilo značajnijeg napretka.

Republika Srbija je još u martu 2016. godine završila sa ispunjavanjem svojih obaveza koje se odnose na digitalizaciju katastarske dokumentacije, koja je 1999. izmeštena sa KiM. Međutim, kada je u pitanju formiranje tela predviđenih Sporazumom, koja bi trebalo da vrše upoređivanje katastarske dokumentacije i donošenje odluka u

17

spornim slučaJevima, niJe učinjeno gotovo ništa.

Priština i EU i dalje zastupaju stav da je implementacija Sporazuma o katastru unutrašnja stvar Prištine i da sva tela predviđena Sporazumom moraju funkcionisati u skladu sa „kosovskim" zakonima. U vezi sa tim, Priština je tokom juna usvojila tzv. Zakon o verifikaciji i poređenju imovine koji će, navodno, omogućiti implementaciju Sporazuma. Zakon je usvojen uz kršenje svih procedura i bez učešća predstavnika Srba, iako je od vitalnog značaja za rešavanje pitanja privatne imovine srpskog naroda i Srpske pravoslavne crkve na KiM.

Beograd je predstavnicima EU više puta ukazao na razloge zbog kojih je ovaj Zakon suprotan Sporazumu, te predstavlja neprihvatljivo rešenje za implementaciju Sporazuma. Iz tog razloga, odlučivanje o imovinskim pravima građana Republike Srbije i Srpske pravoslavne crkve nikako ne može biti povereno telima koja su uspostavljena navednim Zakonom, u kojima neće biti predstavnika Srba, jer bi se na taj način omogućila legalizacija imovine koja je oteta Srbima sa Kosova i Metohije. U tom smislu, ukazano je da skenirana katastarska evidencija neće biti predata Specijalnom predstavniku EU, sve dok sve tri strane ne postignu dogovor po ovom pitanju.

Očekuje se da se u narednom periodu nastave razgovori u cilju iznalaženja obostrano prihvatljivog rešenja.

2. Matične knjige

Republika Srbija je u celini ispunila obaveze proistekle iz Sporazuma o matičnim knjigama.

3. Carinski pečat

Sporazum o carinskom pečatu se u potpunosti primenjuje. Rešenja iz ovog Sporazuma se koriste u svim dokumentima vezanim za promet robe (veterinarski sertifikati, fitosanitarni sertifikati itd.).

4. Univerzitetske diplome

Tokom izveštajnog perioda, u okviru Dijaloga Beograda i Prištine, vođeni su razgovori po pitanju implementacije Sporazuma o uzajamnom priznavanju diploma iz 2011. godine, kao i Zaključaka i Operativnih zaključaka radne grupe iz 2016. godine.

Evropska unija je, u skladu sa odredbama Operativnih zaključaka, u septembru 2016. godine imenovala NVO SPARK za Implementacionog partnera (IP) preko koga će se podnositi zahtevi za priznavanje univerzitetskih diploma. Svi zahtevi koji su počev od 4. aprila podneti nadležnim ministarstvima, biće prosleđeni IP na dalju nadležnost. Važno je napomenuti da je Evropska asocijacija univerziteta (EAU), koja je Sporazumom iz 2011. godine bila predviđena da sertifikuje podnete zahteve za priznavanje diploma, odbila da dalje učestvuje u ovom procesu. Kako bi se rešio navedeni problem, EU je oformila Ekspertski Sertifikacioni Komitet (ESK) koji će se ubuduće baviti sertifikacij om diploma i izdavati sertifikate po istom principu kao što je to do sada radila EAU.

Kada je u pitanju priznavanje diploma preduniverzitetskog nivoa obrazovanja, Implementacioni partner i telo koje će vršiti sertifikaciju ovih diploma još uvek nisu imenovani od strane EU, ali se to očekuje u narednom periodu.

Napominjemo da Priština do sada nije priznala nijednu diplomu obrazovnog sistema Republike Srbije u skladu sa Sporazumom. Beograd je tokom prethodnog perioda više puta insistirao kod EU posrednika da utiču na Prištinu da se pridržava Sporazuma i bez odlaganja odluči o 13 zahteva za priznavanje diploma akreditovanih univerziteta Republike Srbije, koji su podneti u periodu od 2012. do 2014. godine. I pored toga, informacije o statusu tih zahteva još uvek nisu dobijene.

Važno je ukazati da priznavanje diploma Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici (UPRKM) još uvek predstavlja otvoreno pitanje. Na sastanku koji je održan septembra meseca u Beogradu, predstavnici NVO SPARK su saopštili da neće primati zahteve za priznavanje diploma ovog univerziteta, jer su takvu instrukciju dobili od EU. Predstavnici Beograda su tim povodom reagovali kod EU posrednika i istakli da je tačkom 4. Zaključaka izričito predviđeno da će se Sporazum i Zaključci primenjivati na diplome svih akreditovanih univerziteta i programa obe strane. Ukazano je da je Beograd još u aprilu mesecu EU posrednicima dostavio listu akreditovanih univerziteta i programa Republike Srbije, na kojoj se nalazi i UPRKM, na koju ni Priština ni EU nisu imali primedbe. Iz navedenih razloga, nejasno je, na osnovu čega je ovakva instrukcija uopšte data, posebno kada se ima u vidu značaj ovog univerziteta za srpsko stanovništvo na KiM.

O ovom i drugim spornim pitanjima razgovaraće se u narednom periodu. 5. Sloboda kretanja

I u proteklom periodu režim slobode kretanja se odvijao u skladu sa Sporazumom o slobodi kretanja iz 2011. godine. Sporazum se i dalje primenjuje na 6 zajedničkih tačaka prelaza i sledećim graničnim prelazima: Preševo, Gradina, Batrovci, Šid, Kelebija, Horgoš, Aerodrom Beograd i Aerodrom Niš.

Razgovori o svim spornim pitanjima koji se tiču implementacije Sporazuma nastavljeni su i u ovom periodu, pa je u Briselu 14. septembra 2016. godine usaglašen tekst Dogovora u vezi sa finalizacijom sprovođenja ovog Sporazuma.

Navedenim dokumentom postignuta je saglasnost oko uspostavljanja novog režima prilikom prelaska administrativne linije za vozila obe strane - ''režima nalepnica''. Ovaj režim predviđa da se relevantni delovi registarskih tablica na vozilima obe strane, prilikom prelaska administrativne linije, prekrivaju sa dve bele nalepnice. Takođe, strane su se složile da režim nalepnica stupi na snagu 15. novembra 2016. godine i da se ne primenjuje na vozila sa srpskim registarskim tablicama sa područja KiM. Pored toga, Dogovorom je predviđeno da preregistracija vozila na registarske tablice koje izdaju Privremene institucije samouprave u Prištini počne 15. januara 2017. godine i traje 12 meseci, nakon čega će ovo pitanje ponovo biti razmotreno, uz posredovanje EU. S druge strane, s obzirom na to da u novembru 2016. godine ističe važenje „KS" registarskih tablica, dogovoreno je da Priština produži njihovo važenje na još pet godina, nakon čega će se ponovo razmatrati ovo pitanje, uz posredovanje EU ukoliko bude bilo potrebno. U cilju sprovođenja procesa preregistracije, dogovoreno je da obe strane i EU sprovedu informativnu kampanju, kako bi se stanovnicima na koje se ova mera odnosi, objasnili modaliteti preregistracije vozila.

Važno je napomenuti da još uvek nije rešen problem preregistracije za 1239 vozila sa privremenim tablicama (RP) iz Kosovskog Pomoravlja. Iako je još na sastanku na visokom nivou, koji je održan u januaru 2016. godine, dogovoreno da Priština bez odlaganja izvrši preregistraciju ovih vozila na „KS" tablice, to još uvek nije učinjeno. Štaviše, Priština je u maju 2016. godine donela Administrativno uputstvo kojim je pravo preregistracije pripalo samo vlasnicima čija su vozila registrovana na Kosovu i Metohiji pre 10. juna 1999. godine i koja su prošla postupak verifikacije od strane komisije. Beograd će i dalje nastaviti da insistira da se ovo pitanje bez odlaganja reši.

Kada je u pitanju zloupotreba prava na slobodu kretanja, u proteklom periodu je drastično smanjen broj lica koja su sa područja KiM pokušala da ilegalno pređu državnu granicu, radi odlaska u zemlje Evropske unije. Za prvih osam meseci 2016. godine u nedozvoljenom prelasku državne granice uhvaćeno je ukupno 4.554 lica, od toga 2 % lica sa područja AP KiM. U tom periodu podnete su krivične prijave za krivično delo Nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi protiv 40 lica sa područja AP KiM (2 lica zbog nedozvoljenog prelaska i 38 lica zbog krijumčarenja).

6. Regionalno predstavljanje

Prepoznajući jačanje saradnje u regionu Zapadnog Balkana kao jedan od svojih ključnih prioriteta, Republika Srbija je i u proteklom periodu imala aktivan i konstruktivan pristup regionalnoj saradnji. U skladu sa odredbama Dogovora o regionalnom predstavljanju i saradnji, koji je postignut u okviru dijaloga Beograda i

Prištine, predstavnicima PIS u Prištini je omogućeno učestvovanje u radu većeg broja

20

regionalnih iniciJativa i skupova.

Kao primer uspešnog sprovođenja Dogovora o regionalnoj saradnji, posebno se ističe Sporazum o osnivanju Regionalne kancelarije za saradnju mladih (RKSM). Sporazum je potpisan tokom Samita o zapadnom Balkanu, koji je održan 4. jula 2016. godine u Parizu. Takođe, tokom izveštajnog perioda, predstavnici Beograda i PIS u Prištini su zajedno učestovali na brojnim sastancima regionalnih inicijativa Jugoistočne Evrope. Neki od njih su sastanci u okviru Regionalnog saveta za saradnju, Berlinskog procesa, Procesa saradnje u Jugoistočnoj Evropi, Regionalnog komiteta i foruma MARRI i sl.

Beograd će nastaviti da doprinosi regionalnoj stabilnosti i unapređenju odnosa u regionu kroz zalaganje za poštovanje Dogovora.

7. Integrisano upravljanje prelazima (IBM)

Republika Srbija u potpunosti poštuje dogovorene Zaključke o IBM i Tehnički protokol o implementacij i IBM.

Funkcionisanje svih 6 zajedničkih tačaka prelaza (ZTP) odvija se uspešno. Republika Srbija preduzima neophodne mere kako bi omogućila funkcionalnost svih prelaza i povećala operativnost službi na njima.

U proteklom periodu, održano je nekoliko sastanaka na kojima se razgovaralo o postojećim projektima i problemima. U Briselu je 22. juna održan sastanak Implementacione grupe o IBM, na kome je zaključeno da implementacija Sporazuma o IBM protiče bez većih problema, da su unapređene brojne procedure predviđene Tehničkim protokolom za implementaciju IBM i da je neophodno nastaviti sa aktivnostima u tom smeru.

Nakon toga, u Prištini je 26. jula održan sastanak na centralnom nivou o IBM, na kome je nastavljeno sa rešavanjem svih nerešenih pitanja sa prethodno održanog sastanka Implementacione grupe o IBM. Pitanja koja su razmatrana na sastancima mogu se podeliti u dve grupe:

1. rešavanje redovnih pitanja iz oblasti carine, MUP, veterine, bilja, saobraćaja i službi angažovanih na prelazima, i

2. uspostavljanje novih i rekonstrukcija postojećih prelaza.

U vezi sa prvom grupom, zaključeno je da se svi problemi uspešno rešavaju i da postoji evidentan progres po sledećim pitanjima:

- Dodatno je unapređena procedura izdavanja ulazno/izlaznog dokumenta objavljivanjem na internetu, čime je omogućeno da se obrazac tog zahteva unapred preuzme sa interneta i popuni odgovarajućim podacima.

- Usaglašeni fitosanitarni sertifikat se uspešno primenjuje na svim administrativnim prelazima na kojima se odvija komercijalni saobraćaj.

- Usaglašeni su veterinarski sertifikati za žive životinje. Ostalo je da se posebno razgovara na temu sertifikata za koze i ovce (zbog postojanja bolesti „kvrgave kože" u regionu). U toku je usaglašavanje sertifikata za mleko i mlečne proizvode, kao i sertifikata za meso i proizvode od mesa.

- Razmenjene su informacije po pitanju bolesti kvrgave kože kod stoke (nodularni dermatitis) i dogovorena koordinacija neophodnih mera po pitanju suzbijanja ove bolesti u regionu.

- Rešeni su infrastrukturni problemi na administrativnim prelazima koji su u nadležnosti Republike Srbije.

U vezi sa drugom grupom pitanja, zaključeno je da je ostvaren izvestan napredak nakon što su Upravi za zajedničke poslove republičkih organa povereni poslovi koordiniranja i vođenja poslova na svim administrativnim prelazima u nadležnosti Republike Srbije.

Očekuje se da će se na narednom sastanku Implementacione grupe o IBM ponovo razgovarati o svim navedenim pitanjima.

8. Zvanične posete i oficiri za vezu

Priština konstantno krši Sporazum o zvaničnim posetama, posebno u delu koji se odnosi na pojednostavljeni režim poseta zvaničnika koji je dogovoren 15. oktobra 2015. godine. Najočigledniji primer za to predstavljaju konstantni pokušaji onemogućavanja kretanja direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju gospodina Marka Đurića. Poslednji slučaj kršenja Sporazuma zabeležen je 21. septembra u Gračanici kada su pripadnici PIS u Prištini pokušali da uhapse Đurića prilikom redovne i unapred najavljene posete. Nakon toga, doneta je i odluka o dvonedeljnoj zabrani njegovog ulaska na AP KiM. Beograd je oštro protestovao kod EU posrednika, ukazujući da ovakvo postupanje predstavlja grubo kršenje Sporazuma i zatražio hitno ukidanje ovakve odluke.

Pored toga važno je napomenuti da je odluka PIS u Prištini od 24. aprila 2016. godine, o zabrani ulaska državnim zvaničnicima Vlade Republike Srbije, ministru unutrašnjih poslova Nebojši Stefanoviću i ministru odbrane Zoranu Đorđeviću i dalje na snazi. Iako je Beograd više puta ukazivao na neopravdanost ovakve odluke, ona još uvek zvanično nije stavljena van snage.

U narednom periodu očekuje se rešavanje navedenih problema, kao i nastavak pune primene Sporazuma o zvaničnim posetama.

Važno je navesti da su, tokom izveštajnog perioda, ostvarene 62 posete u skladu sa Sporazumom o zvaničnim posetama. Od tog broja, realizovano je 55 poseta zvaničnika Vlade Republike Srbije, kao i 7 poseta predstavnika PIS u Prištini centralnoj Srbiji. Posebno ističemo uspešno realizovanu posetu na najvišem nivou, kao što je poseta predsednika Vlade Republike Srbije Aleksandra Vučića, ministara u Vladi Republike Srbije i drugih zvaničnika.

Sistem uspostavljen razmenom oficira za vezu uspešno funkcioniše, kako međusobno, tako i sa institucijama i međunarodnim misijama u Beogradu i Prištini.

Veliki značaj ima delovanje Oficira za vezu prilikom rešavanja svakodnevnih problema sa kojima se žitelji AP KiM susreću. To se naročito odnosi na pitanja oslobađanja dažbina robe iz donacija, rešavanja prelaska administrativne linije, imovinsko-pravnih potraživanja, pitanja ličnih dokumenata i sl. Takođe, značajno je izdvojiti i ulogu Oficira za vezu u rešavanju slučajeva pritvaranja lica srpske nacionalnosti po nalozima EULEX tužilaca.

D) Ostale teme

1. Naplata carina

Republika Srbija ispunjava preuzete obaveze i vrši naplatu svih dažbina u skladu sa Sporazumom o carinama.

Određeni problemi postoje kada je u pitanju naplata dažbina na ZTP Rudnica/Jarinje i Brnjak/Tabalije za robu koja je namenjena korisnicima na severu KiM. Naime, prištinska administracija primenjuje poseban postupak za utvrđivanje vrednosti ove robe tako što se sva dokumentacija sa prelaza prosleđuje u centralu u Prištinu elektronski, gde se zatim vrši obračun dažbina, koje se zatim naplaćuju na samom prelazu. Zbog ovog i drugih tehničkih problema (ograničeno radno vreme prištinske administracije i problemi sa internetom) dolazi do čestog zadržavanja i stvaranja kolona vozila na navedenim ZTP što usporava protok vozila i robe. U narednom periodu radiće se na iznalaženju odgovarajućih rešenja ovih problema.

2. Razvojni fond za sever Kosova*

U proteklom periodu, iz prikupljenih novčanih sredstava Fonda, nastavilo se sa finansiranjem konkretnih projekata, u cilju pružanja podrške društveno ekonomskim aktivnostima u četiri opštine na severu KiM.

U Fondu je do sada ukupno prikupljeno oko 12,8 miliona evra, od čega je opštinama na severu do septembra raspodeljeno oko 9,5 miliona evra. Tokom leta opštini Leposavić dodeljeno je 500.000 evra, a opštinama Zubin Potok i Zvečan 700.000 evra za realizaciju projekata.

U prethodnom periodu došlo je do određenih problema zbog realokacije sredstava Fonda, pa se pojavila bojazan da će neutrošena sredstva na kraju fiskalne godine biti vraćena u trezor kao suficit, a ne refundirana opštinama kao njihov sopstveni prihod i da neće biti preneta u narednu fiskalnu godinu.

Međutim, od strane srpskog predstavnika u UO Fonda, potvrđeno je da je preusmeravanje sredstava Fonda tehnička izmena, izvršena isključivo u cilju lakšeg praćenja finasijskih tokova. Zaključeno je da će Upravni Odbor pratiti situaciju na kraju fiskalne godine i o eventualnim neregularnostima izvestiti nadležne organe, kako bi blagovremeno reagovali u cilju sprečavanja kršenja Sporazuma o fondu za razvoj severa.

U narednom periodu očekuje se da Upravni odbor Fonda razmotri još pet predloženih projekata u vrednosti od oko 1,5 miliona evra.

3. Osiguranje vozila

Tokom proteklog perioda i dalje su se javljali izvesni problemi u vezi sa implementacijom Memoranduma o razumevanju u oblasti osiguranja vozila. Iako su pojedini od njih uspešno prevaziđeni, još uvek je ostao nerešen problem u vezi sa imenovanjem korespondenata.

Naime, tzv. Kosovski biro osiguranja (KIB) i dalje odbija zahteve Udruženja osiguravača Srbije (UOS) za imenovanjem korespondenata za analizu, obrađivanje zahteva i isplatu obeštećenja na području KiM. Odbijanjem zahteva, KIB direktno krši odredbe Memoranduma, kojima je predviđeno da svaka strana ima pravo da samostalno zahteva imenovanje korespondenata, dok je druga strana u obavezi da takav zahtev automatski prihvati. Odbijanjem zahteva od strane KIB, osiguravajuća društva obe strane onemogućena su da uspostave direktnu međusobnu saradnju i zaštite svoje interese. Iako je na ovaj problem ukazivano više puta kako evropskim posrednicima, tako i predstavnicima Saveta biroa zelene karte, adekvatno rešenje još uvek nije pronađeno.

Osim toga, još uvek nisu obezbeđeni uslovi za uspostavljanje sistema elektronske verifikacije polisa osiguranja na administrativnoj liniji, koji je predviđen Memorandumom, tako da se još uvek vrši samo vizuelna kontrola polisa.

Očekuje se da će se u narednom periodu raditi na iznalaženju obostrano prihvatljivih rešenja za sva ova pitanja.

4. Slobodna trgovina

Slobodna trgovina između Beograda i Prištine odvija se u skladu sa Sporazumom o slobodnoj trgovini u Centralnoj Evropi (CEFTA). Od izuzetnog značaja za ovu oblast je i Sporazum o carinskom pečatu, kao i Tehnički protokol o implementaciji IBM, u okviru kog je postignut i Sporazum o carinama.

Privremene institucije samouprave u Prištini su u proteklom periodu, kada je u pitanju trgovina sa Republikom Srbijom uglavnom postupale u skladu sa odredbama CEFTA sporazuma, osim u pojedinim slučajevima necarinskih prepreka prilikom plasmana naše robe. Takav slučaj odnosio se na neadekvatno određivanje carinske osnovice za naplatu dažbina za građevinski materijal (termo blokove), odnosno odbijanja tzv. Carine Kosova da utvrdi carinsku osnovicu prema transakcijskoj vrednosti, što je u prethodnih 5 godina dovodilo do značajnog povećanja cene proizvoda i smanjenja konkurentnosti srpske robe. Umesto ove mere, od 7. jula 2016. godine, prema dostupnim informacijama, uvedena je akciza od 2 centa po bloku i carinska stopa od 10 %.

Kada je u pitanju problem u vezi sa dopremanjem neopasnog otpada (hartije, stakla, metalnog otpada), u cilju pronalaženja odgovarajućeg rešenja izrađen je Predlog procedura za postupke kretanja otpada sa teritorije Republike Srbije van AP KiM na prostor AP KiM i obrnuto, a u skladu sa potpisanim Sporazumom o preuzimanju preliminarne kontrole prometa otpada, otrovnih materija i supstanci koje oštećuju ozonski omotač, zaključenim 28. marta 2008. godine u Beogradu između Ministarstva zaštite životne sredine i Ministarstva finansija.

Podaci o međusobnoj razmeni u periodu od 2010-2016/7, pokazuju da naši privrednici u značajnoj meri koriste mogućnosti plasmana robe na prostoru AP KiM.

5. Most i „Park mira" u Kosovskoj Mitrovici

U cilju deblokade procesa implementacije Zaključaka radne grupe za slobodu kretanja/most od 25. avgusta 2015. godine (Zaključaka), dve strane su se 2. avgusta 2016. godine u Briselu saglasile da se proces implementacije realizuje kroz rešavanje dva odvojena pitanja: 1. razgraničenje Severne i Južne Mitrovice u oblasti Suvog Dola kroz potpisivanje Memoranduma o razumevanju (MoR) između gradonačelnika ta dva grada o razgraničenju i 2. kretanje u zoni mosta na Ibru. Time je razdvojeno rešavanje dva povezana pitanja, koja je, prema Zaključcima Radne grupe za slobodu kretanja/most (Zaključci) od 25. avgusta 2015. godine, trebalo rešavati tako da se najpre reši pitanje razgraničenja, a da se tek nakon toga započne sa aktivnostima na revitalizaciji i osposobljavanju za saobraćaj glavnog mosta u Kosovskoj Mitrovici, kao i pretvaranju Ulice kralja Petra u Severnoj Mitrovici u pešačku zonu.

U tom kontekstu je 5. avgusta 2016. godine usaglašena Izjava EU o implementaciji Zaključaka (Izjava), kojom je predviđeno da radovi na revitalizaciji mosta i njegovog osposobljavanja za kretanje počnu 14. avgusta, a da pitanje razgraničenja bude rešeno odvojenim pregovorima u periodu do 14. oktobra 2016. godine. U skladu sa ovim dogovorom, radovi na mostu su počeli 14. avgusta 2016. godine sa južne pristupne strane i trebalo bi da budu završeni do 20. januara 2017. godine. Uporedo sa radovima na mostu, pokrenut je proces rekonstrukcije i pretvaranja u pešačku zonu Ulice kralja Petra u Severnoj Mitrovici. Ti radovi u ulici će, prema dogovoru, biti okončani istog dana kada i radovi na mostu, odnosno 20. januara 2017. godine.

Rešavanje pitanja razgraničenja Severne i Južne Mitrovice u oblasti Suvog Dola, blokira Priština, koja u takvom postupanju nailazi na razumevanje EU posrednika. Naime, Priština navodi da se radi o njenom „unutrašnjem" pitanju, koje treba da se rešava „u trouglu" između gradonačelnika Severne i Južne Mitrovice i tzv. prištinske Vlade. Priština odbija da na ovu temu razgovora u Briselu, iako je Sporazum koji se odnosi na pitanje razgraničenja Severne i Južne Mitrovice od 25. avgusta 2015. godine postignut u okviru Dijaloga u Briselu i to na visokom političkom nivou. Usled navedenih okolnosti, razgovori o ovom pitanju počeli su u Prištini, ali bez izgleda za rešenje, o čemu je gradonačelnik Severne Mitrovice nakon održanog sastanka obavestio Prištinu i Beograd. Istovremeno, srpska strana je više puta zahtevala kod EU posrednika da se ispoštuje krajnji rok za rešavanje pitanja razgraničenja Severne i Južne Mitrovice, 14. oktobar 2016. godine i obezbedi puna implementacija Zaključaka radne grupe za slobodu kretanja/most od 25. avgusta 2015. godine. Imajući to u vidu, srpska strana će u narednom periodu nastaviti da insistira na organizovanju razgovora o ovom pitanju u okviru Dijaloga.

6. Civilna zaštita

Tokom izveštajnog perioda intenzivno se radilo na rešavanju svih problema vezanih za implementaciju Sporazuma o civilnoj zaštiti.

Najvažniji pomak je učinjen 1. avgusta 2016. godine, kada je poslednja grupa od 50 pripadnika bivše CZ, koji su bili raspoređeni u tzv. Poseban fond, potpisala ugovore o radu i raspoređena na radna mesta u PIS u Prištini. Time je konačno završena integracija svih 483 pripadnika bivše CZ.

Međutim, problemi koji se tiču neisplaćivanja zarada integrisanim pripadnicima bivše CZ su i dalje aktuelni. Iako je po ovom pitanju učinjen određen pomak, 19 pripadnika CZ još uvek nije primilo platu od januara meseca. Pored toga, prisutan je i problem koji se tiče obezbeđivanja prostorija za rad integrisanim pripadnicima bivše CZ. Naime, od 483 integrisanih pripadnika samo njih 134 ima obezbeđene prostorije za rad. Beograd stalno zahteva od EU posrednika da izvrši pritisak na Prištinu, u cilju rešavanja svih navedenih pitanja.

Republika Srbija je sa svoje strane, u skladu sa Sporazumom, pripremila Nacrt Zakona o prekidu isplate zarada i pružanja bilo kakve finansijske pomoći pripadnicima CZ na KiM. Međutim, da bi navedeni Nacrt bio usvojen, potrebno je da Priština reši sva gorenavedena pitanja.

7. Sporazumi i dijalog privrednih komora

Privredna komora Srbije i Privredna komora Kosova* su u proteklom periodu nastavile održavanje redovnih sastanaka na kojima su razmatrani i dogovarani modaliteti unapređenja privredne saradnje. Saradnja dve komore zasnovana je na Memorandumu o razumevanju PKS i PKK od 24. jula 2013. godine, kao i aneksima o arbitraži u slučaju sporova i izgradnji institucionalnih kapaciteta.

Dijalog privrednih komora posebno je bio intenzivan tokom jula, kada su dve komore učestvovale na Komorskom investicionom forumu, koji je pod pokroviteljstvom EU i u okviru Samita o Zapadnom Balkanu održan u Parizu. Tom prilikom predstavnici dve komore su potpisali zajedničku izjavu kojom su naglasili opredeljenost za nastavak procesa normalizacije odnosa. Istovremeno, obavezali su se da zajednički organizuju sastanak institucija koje su sa obe strane nadležne za dovršetak implementacije dogovora u vezi priznavanja carinskog pečata i usaglašenih sertifikata za meso i mlečne proizvode. Dve komore su se obavezale i na stvaranje Zajedničkog komiteta za jačanje saradnje u oblasti elektromašinogradnje, kao i na jače angažovanje u cilju ubrzanog uklanjanja svih barijera za slobodan protok ljudi, roba i kapitala.

Pozitivan trend u odnosima dveju komora potvrđen je i organizovanjem posete italijanskoj regiji Friuli Venecija Đulija, tokom koje su se predstavnici poljoprivednih i prehrambenih preduzeća obe strane upoznali sa načinom rada poljoprivrednih zadruga i udruženja u ovoj evropskoj regiji.

Zaključak

Učestvujući otvoreno i u dobroj veri u Dijalogu tokom ovog izveštajnog perioda, Beograd je učvrstio uverenje da se radi o optimalnom okviru za razmatranje svih otvorenih problema vezanih za pitanje Kosova i Metohije. Smatramo da je ovaj utisak naše strane utoliko značajniji jer je izveden u okolnostima brojnih problema i poteškoća u pregovaračkom procesu, koji su podrobno opisani u prethodnim poglavljima. Međutim, ma kako veliki bili izazovi u ovom procesu, oni ne mogu da umanje značaj činjenice da predstavnici Beograda i Prištine u kontinuitetu za pregovaračkim stolom razmatraju izuzetno složena pitanja, koja su u prošlosti neretko izazivala nestabilnost, neizvesnost, pa i sukobe.

Uviđajući ovu činjenicu, Vlada Republike Srbije je i u ovom izveštajnom periodu pristupala pregovorima maksimalno konstruktivno. Srpska strana je takvim držanjem dala odlučujući doprinos postizanju dogovora po pitanjima nastavka imlementacije Sporazuma o mostu, slobode kretanja, prevoza opasnog tereta i zvaničnih poseta, kao i po pitanju usaglašavanja najvećeg broja spornih pitanja u vezi sprovođenja Sporazuma o telekomunikacijama. Odlučnost naše strane da strpljivo i odgovorno traži kompromisno rešenje u pregovorima najdirektnije se očitovala u postizanju pomenutog Dogovora o nastavku implementacije sporazuma o mostu. Posle iscrpnih razgovora, tim sporazumom su u osnovi zadovoljeni minimalni interesi obe strane, što je posmatračima sa strane prethodno delovalo kao teško zamisliv ishod. Sada je upravo takav ishod postao realnost, ali i obaveza da se Sporazum dovede do kraja i reši pitanje razgraničenja Severne i Južne Mitrovice, a time i umanji rizik od nastajanja novih tenzija i sukoba na tom prostoru.

Opisana perpsektiva koju pružaju postignuti dogovori nameće zaključak da je Dijalog u međuvremenu izrastao u snažnu polugu stabilizacije prilika u regionu. Premda su te prilike inače opterećene brojnim spoljnopolitičkim, ekonomskim i bezbednosnim izazovima, primetno je da intenzivna i redovna komunikacija Beograda i Prištine čini Dijalog upravo onim što je posrednička strana, čini se, i želela da on bude - ključni instrument usmerenosti dve strane ka evropskim vrednostima i dostizanju odgovarajućih evropskih standarda.

Ova ocena nikako ne bi trebalo da posluži za izvlačenje zaključka da Dijalog nema nedostatke. Oni se u prvom redu odnose na različite političke i istorijske diskurse u kojima se kreću dve strane, što često uzrokuje zastoj ili blokadu pregovaračkog procesa, kao i procesa primene već postignutih sporazuma. Tako ni u proteklom izveštajnom periodu nije bilo nikakvog napretka po pitanju formiranja Zajednice srpskih opština, jer je Priština odlučila da primeni Sporazuma o tom pitanju pristupi isključivo sa stanovišta svojih interesa, a ne u skladu sa tekstom samog Sporazuma. U konkretnom slučaju, to znači da Priština još uvek nije donela Uredbu kojom je trebalo da „uvede" Zajednicu srpskih opština u pravni sistem Kosova*, što je bila njena eksplicitna obaveza u skladu sa tačkom 2. Opštih principa.

Osim nesporovođenja dogovora po pitanju Zajednice srpskih opština, kao najvažnijeg pitanja za srpsku stranu, na pregovarački proces u proteklom periodu negativno je uticalo usvajanje tzv. Zakona o Kosovskoj agenciji za poređenje i verifikaciju imovine. Odredbe ovog Zakona su u potpunosti suprotne Sporazumu o katastru, a on je donet uprkos tome što u tehničkom okviru Dijaloga nisu rešena brojna sporna pitanja u vezi sa implementacijom tog Sporazuma. Pošto se taj Sporazum u najvećoj meri odnosi na interes Srba na KiM, ali i drugih građana Pokrajine, za zaštitom njihove nepokretne imovine, Vlada Republike Srbije poziva drugu stranu da počne da uvažava univerzalna načela neprikosnovenosti privatne svojine i sigurnosti imovine uopšte. To je nužan preduslov za zaustavljanje sadašnje prakse uzurpacije srpske imovine, koju nadležni organi na Kosovu i Metohiji i dalje ne žele ili ne mogu da spreče i sankcionišu. Zbog svega navedenog, Beograd veruje da je povlačenje ovog spornog Zakona i vraćanje razgovora o ovoj temi u okvir Dijaloga jedini ispravan put i u interesu svih građana Kosova i Metohije.

Naša strana smatra da je izuzetno važno obezbediti i puno poštovanje Sporazuma o zvaničnim posetama visokih zvaničnika. U tom kontekstu, Vlada Republike Srbije izražava žaljenje što je druga strana u više navrata mimo odredaba ovog Sporazuma onemogućila glavnom srpskom pregovaraču i direktoru Kancelarije za Kosovo i Metohiju gospodinu Marku Đuriću da poseti Kosovo i Metohiju. Takva praksa teško da može da bude u funkciji normalizacije i unapređenja odnosa Beograda i Prištine, zbog čega naša strana insistira da se po ovom pitanju u narednom periodu striktno i na tačno propisan način primenjuje Sporazum o zvaničnim posetama.

Čvrsto garantujući spremnost da ispuni sve obaveze koje je u Dijalogu preuzela, Vlada Republike Srbije iskazuje očekivanje da će Priština u narednom periodu postupati na isti način i da će u razumnom roku završiti proces integracije svih bivših radnika MUP Republike Srbije. Takođe, Beograd očekuje da će suprotna strana, koja odlučno insistira na obavezama naše strane po pitanju Sporazuma o prihvatanju univerzitetskih diploma, konačno postupiti po tom Sporazumu i priznati bar jednu od diploma stečenih u obrazovnom sistemu Republike Srbije.

Beograd veruje da će u narednom periodu biti potrebno znatno odlučnije angažovanje posredničke strane, koja je i u ovom izveštajnom periodu uložila veliki trud i znatne resurse u pregovarački proces. Takvo angažovanje bi bilo naročito dobrodošlo u svetlu potrebe za snažnijim liderstvom Unije na terenu, posebno u fazi implementacije postignutih sporazuma. U tom kontekstu, verujemo da će posrednička strana prepoznati potrebu za pokretanjem pregovora o prvorazrednim ekonomskim, političkim i drugim pitanjima o kojima druga strana trenutno odbija da razgovara, kao i da će nastaviti da se na isti način odnosi prema pokušajima Prištine da pojedina pitanja, koja nisu razmatrana u Dijalogu, „podvede" pod već postignute dogovore.

Konstruktivan pristup svim pitanjima u okviru Dijaloga je i dalje nužan preduslov za uspeh pregovaračkog procesa i nastavak procesa normalizacije odnosa Beograda i Prištine, kao i za opipljivije jačanje poverenja među građanima Kosova i Metohije iz albanske i srpske zajednice. Takav pristup je neophodan kako ekstremisti ne bi imali dovoljno prostora da ugroze rezultate postignute u Dijalogu. Verujemo da je ta opasnost realna i dovoljno izražena podatkom već pomenutim u ovom izveštaju da je u proteklom periodu broj etnički motivisanih napada na Srbe skoro udvostručen. Ukoliko ti i svi drugi zločini koji su na Kosovu i Metohiji počinjeni nakon završetka rata 1999. godine ne budu sancionisani, Priština neće imati dovoljno kredibiliteta da tvrdi da je potpuno posvećena procesu pomirenja srpske i albanske zajednice na Kosovu i Metohiji. U vezi sa tim, Vlada Republike Srbije ponovo ukazuje da Privremene institucije samouprave snose punu odgovornost za ličnu i imovinsku bezbednost srpske zajednice u Pokrajini, kao i za sigurnost njene kulturne i duhovne baštine koja se tu nalazi.

Uprkos opisanim izazovima i problemima, Vlada Republike Srbije na kraju ponovo iskazuje privrženost procesu normalizacije odnosa sa Privremenim institucijama samouprave na Kosovu i Metohiji u okviru Briselskog dijaloga. Otuda namerava da i u narednom periodu nastavi da pruža konstruktivan doprinos traženju novih, ali i sprovođenju postojećih rešenja koja će biti usmerena na relaksaciju odnosa albanskog i srpskog naroda na Kosovu i Metohiji i stvaranje uslova za njihovo istorijsko pomirenje. Beograd će u ovom kontekstu nastaviti da, u granicama svojih mogućnosti i objektivnih ograničenja, doprinosi ostvarivanju strateške vizije integracije našeg regiona u širu evropsku celinu oličenu u institucijama Evropske unije.

DIREKTOR

Marko Đurić

Oktobar 2016. godine

DIREKTOR

Dragan Vladisavljević

17 Sporazumom je predviđeno uspostavljanje sledećih tela:

1. Tehnička agencija, predviđena tačkom 2. Sporazuma, čije članove bira EU, uz saglasnost obe strane, a u čijoj bi nadležnosti trebalo da bude upoređivanje katastarskih evidencija;

2. Tripartitna implementaciona grupa, predviđena tačkom 2. Sporazuma, koja bi nadgledala rad Tehničke agencije, a koju bi trebalo da čine katastarski stručnjaci obe strane, na čelu sa EU;

3. Prvi stepen mehanizma za rešavanje sporova, odnosno Komisija sastavljena od međunarodnih i kosovskih stručnjaka za katastar i imovinu, od kojih većinu imenuje Specijalni predstavnik EU, uzimajući u obzir interese svih zainteresovanih zajednica. Navedena Komisija bi, u skladu sa tačkom 4. Sporazuma, trebalo da donosi odluke o ispravnosti katastarskog upisa, kada se na osnovu poređenja utvrdi da evidencije nisu istovetne;

4. Posebno veće u okviru Vrhovnog suda Kosova, koje čine pretežno međunarodne sudije, a koje bi trebalo da postupaju u drugom stepenu po žalbama zainteresovanih lica protiv odluka Komisije (donetih u prvom stepenu).

20 U skladu sa Dogovorom o regionalnom predstavljanju, u okviru regionalne saradnje za predstavnike PIS u Prištini se koristi oznaka „Kosovo*" sa fusnotom čiji tekst glasi: „Ovaj naziv je bez prejudiciranja statusa i u skladu je sa Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244 i mišljenjem Međunarodnog suda pravde o Deklaraciji o nezavisnosti Kosova."

( Izveštaj o napretku u dijalogu Beograda i Prištine, oktobar 2016, Kancelarija za KiM Vlade Srbije)


POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

Komentarišući najavu da Srbija u oktobru neće dobiti "zeleno svetlo" za otvaranje novih pregovaračkih poglavlja, ministar inostranih poslova Srbije Ivica Dačić konstatovao da svi znaju zašto se to neće desiti - jer nije prihvatila ultimatum vezan za dija

Ko hoće razgovore i pregovore sa Srbijom - može, ali da se poštuje naš nacionalni interes. Nismo mi vreća za udaranje i ultimatume, rekao je Dačić novinarima posle svečanosti obeležavanja Dana UN.

Kako je istakao, sigurno je da je ovo Vlada Srbije na koju ne može da se reaguje spolja i koja "ne reaguje na nečiji mig i pretnju".

Dačić je, komentarišući najavu da Srbija u oktobru neće dobiti "zeleno svetlo" za otvaranje novih pregovaračkih poglavlja, konstatovao da svi znaju zašto se to neće desiti - jer nije prihvatila ultimatum vezan za dijalog sa Prištinom, iako poglavlja koja treba da se otvore nemaju veze sa pregovorima o Kosovu.

Ako neko kaže da moramo pristati na sve da bi otvorili neka poglavlja, neće uspeti. Mi hoćemo dijalog, ali onaj koji je kompromisan, naglasio je on.

Dačić je zapitao da li neko stvarno misli da će Srbija propasti ako se ne otvori neko pregovaračko poglavlje u oktobru, decembru, ili junu sledeće godine...

( Dačić: Ne otvarati poglavlja Danas, 25. oktobar 2016. 18:43)

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net