Izborni uslovi
Direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić izjavio da se od Beograda traži da se odrekne imovine na KiM kada je reč o telekomunikacijama, a da, ako to vlada prihvati, on neće moći da bude pregovarač niti šef Kancelarije za KIM
***
Pred Srbiju je, kada je reč o KiM, postavljen težak i ozbiljan ultimatum jer se traži da se odreknemo imovine Telekoma Srbije u pokrajini, izjavio je danas direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić, navodeći da Beograd do nedelje treba da se izjasni da li prihvata ili ne prihvata „nakaradan predlog sporazuma o telekomunikacijama“.
Đurić je novinarima rekao da je po njegovom dubokom uverenju taj ultimatum neprihvatljiv, te da ni kao pregovarač ni kao Srbin ne može da prihvati to da se Srbija odrekne svoje imovine na KiM, najavivši da će, ukoliko vlada, koju bezrezervno podržava, ipak drugačije odluči, biti prinuđen da napusti funkciju glavnog pregovarača sa Prištinom i direktora Kancelarije za KiM.
„Od nas se traži da se odreknemo naše imovine kad je reč o telekomunikacijama, ali i još mnogo gore, da se odricanjem imovine kad je reč o Telekomu Srbija složimo sa time da sva naša imovina na KiM više nije naša već da pripada insitutucijama samoproglašene, nelegalne, lažne države u Prištini“, rekao je Đurić.
Kako je naveo, u Vladi Srbije su bili ozbiljni i teški razgovori o tome šta i kako dalje u vezi sa ovim.
„Uveren sam, iako moram da kažem da smo se svi zajedno borili za to da naši argumenti u razgovorima i sa predstavnicima EU i sa predstavnicima Prištine prevladaju, da ovakvi uslovi nisu prihvatljivi“, rekao je Đurić.
Delegacija Beograda koju je predvodio Marko Đurić prošle nedelje vodila je razgovore sa Prištinom u Briselu o primeni sporazuma o telekomunikacijama, a Đurić kaže da se „nešto vrlo čudno desilo“ kada je bukvalno u toku noći između četvrtka i petka „papir koji je stajao pred nama za stolom potpuno promenjen“.
„Uslovi su fundamentalno promenjeni. Očigledno je da se neko sa strane, neko ko nije ni EU ni Priština umešao da bi ove razgovore učinio neuspešnim, da bi možda time postigao neki drugi politički cilj i da bi Srbiju izložio pritisku kakvom do sada po ovom i po mnogim drugim pitanjima nije bila izložena“, kaže Đurić.
Direktor Kancelarije za KiM kaže da je naša zemlja suočena sa zahtevom da prihvati ovakve skandalozne i neprihvaljive uslove, da se otme naša imovina i imovina Telekoma Srbija, da se onemogući normalno komuniciranje i da se na taj način uspostavi presedan, a onda takav model preslika i na energetiku.
„Po istom modelu bi nam oteli i Gazivode i druge elektronergetske potencijale i drugu društvenu i državnu imovinu. Dakle, ili da to prihvatimo tako kako je ponuđeno ili nema ništa od evrointegracija, nema nastavka otvaranja poglavlja i svega ostalog, to je nešto što se iz podteksta vrlo jasno vidi“, navodi Đurić.
On dodaje da za nas takva dilema sama po sebi nije prihvatljiva, te da bi za njega lično bio neprihvatljiv izbor u kome bismo eventualno odlučili da nešto što je naš vitalni nacionalni i državni interes bacimo pod noge zbog necega što je neuhvatljivo.
Upitan ko je i kada uputio takav ultimatum Srbiji, Đurić je rekao da se to dešava u poslednjih dva ili tri dana, kao neposredan deo razgovora koji su vođeni prošle nedelje u Briselu i razgovora koje je predsednik vlade ovih dana vodio sa različitim međunarodnim zvaničnicima.
„Vlada će narednih dana razgovarati još o tome, jutros smo razgovarali o tome, rekao sam vam i veoma teške lične dileme koje imam, ali sasvim sigurno da neću nikada gaziti ni svoju savest ni državni interes, ostajući čvrsto uz ono što je politika vlade i Aleksandra Vučića i SNS, za koju znam da je takva uvek bila i da samo takva može biti“, navodi Đurić.
On smatra da je to što je Srbiji dato da se do nedelje izjasni o tome da li prihvata ili ne prihvata nakaradan predlog sporazuma kojim bi imovina Telekoma Srbija bila prebačena na Prištinu i sporazum po kome i pokrivenost siganala ne bi bila ne samo na celoj terotoriji Kosova nego ne bi bila ni onakva kakva je sada, što dovodi naše građane u položaj građana drugog reda, a imovinu Srbije bi trajno od nas otuđilo.
„Ukoliko bi došlo do toga da Srbija prihvati po meni neprihvatljive uslove, odnosno da vlada prihvati ovo, znajući da time ni najmanje ne olakšavam položaj predsedniku vlade koji je takođe ovim bremenom veoma pritisnut, ja kao neko ko ga je najviše savetovao da ovakve uslove ne možemo da prihvatimo, ne bih mogao da ostanem tu gde jesam i ne bih mogao da nastavim da se bavim poslom kojim se bavim“, navodi Đurić.
Kako je naveo, to kaže kao neko ko podržava i ko će uvek podržavati Aleksandra Vučića, i kao predsednika vlade i kao predsednika SNS, čiji je jedan od potpredsednika.
„Srbija je suočena sa teškim izazovom i teškim ispitom. Mi moramo da se borimo za to da za naš narod izborimo najbolje moguće uslove na KiM da može da opstane. Moramo da zastitimo, bez obzira na sve pritiske, našu državnu i narodnu imovinu na KiM. Uveren sam u to da to ne možemo da učinimo prihvatajući neprincipijelne ultimatume“, smatra Đurić.
Prema njgeovim rečima, kada predstavnicima EU ili predstavnicima Prištine postavimo pitanje a šta je to što bismo mi kao država ili narod dobili prihvatanjem jednog takvog nacrta sporazuma, odgovor je uvek ćutanje.
„Kada mi kažemo nama takav sporazum ne treba, hajde onda da uopšte ništa ni ne diramo, ne menjamo, odgovor je opet ćutanje. Pravog odgovora nema“, dodaje Đurić.
Đurić: Srbija pred teškim ultimatumom, Kancelarija za KiM, Tanjug 05. oktobar 2016.
***
Premijer Aleksandar Vučić izjavio je danas da će u narednom periodu biti doneta odluka u vezi sa primenom sporazuma Beograda i Prištine o telekomunikacijama, da će to za Srbiju svakako biti teška odluka, ali da ne može da kaže da je reč o ultimatumu.
„Ne bih govorio da je reč o ultimatumu, reč je o razgovorima koje smo vodili u Briselu“, rekao je Vučić, osvrćući se na izjavu direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marka Đurića da se Srbija nalazi pred ultimatumom.
On je objasnio da nije reč bukvalno o ultimatumu, ali da se pred Srbiju stalno stavljaju politički uslovi koji se uvek tiču Kosova i Metohije, a da takvih uslova za druge kandidate nema, te da u takvim okolnostima moramo biti svesni da, kako je rekao, „ako budemo odbili neće nam otvoriti poglavlja“.
On je podsetio da je sporazum o telekomunikacijama potpisan u avgustu prošle godine, ali da postoje različita tumačenja, te da je pitanje imovine jedno od njih.
„Veoma je teško doneti pozitivnu odluku o tome, ali je teško doneti i negativnu odluku o tome, jer znate sa kakvim se političkim posledicama suočavate. Merićemo kakvu ćemo odluku doneti, pokušaćemo još nešto da promenimo i donećemo najbolju odluku u interesu Srbije“, rekao je Vučić.
U tom smislu je i prokomentarisao da mu nije drago što je šef Kancelarije KiM Marko Đurić izašao u javnost sa izjavom da se nalazimo pred ultimatutumom.
„Bez obzira što je pohvalno govorio o meni kao predsedniku vlade, mene je doveo u najtežu situaciju, jer ako to prihvatimo biće da sam doneo nešto protiv svog naroda, a ako ne prihvatimo bićemo mi direktno odgovorni za eventualno tešku političku situaciju“, rekao je Vučić.
Vučić je rekao da je pred njega došao papir o kome treba da se izjasnimo i o kojem nema pregovora, biti doneta odluka narednih dana.
„Videću kako i šta da predložim našoj vladi i pregovaračkom timu. Reč je o veoma teškim stvarima i posledice su za nas ozbiljne u svakom pogledu“, rekao je Vučić.
On je primetio da se prema Srbiji i inače primenjuju teži aršini nego prema nekim drugima.
„Nama mogu da kažu da smo šaka jada i ništa, i da šalju novac raznim nevladinim organizacijama da nas maltretiraju zbog tri barake. Ima li tu pravde, nema, moramo da naviknemo na to da se borimio i izborimo za bolji status Srbije i našeg naroda i uradimo sve što možemo da ne otežamo sitauciju“, rekao je Vučić i dodao da u vezi sa KiM ništa nije lako.
Vučić je objasnio da je sporazum o telekomunikacijama potpisan prošle godine u Briselu, a da se sad razgovara o akcionom planu u kojem dve strane nisu saglasan u vezi sa tačkama 9 i 11, koje ne prihvata prištinska strana i EU, a koje se tiču imovine.
„Naš strah da će na osnovu tog sporazuma da tumače i druge stvari za imovinu, pa će reći da i Gazivode i Trepča pripadaju Prištini, a ne pada nam na pamet da im damo na „dobar dan, izvolite“, rekao je Vučić.
Vučić je rekao da je tim Beograda prošle nedelje razgovarao u Briselu sa Prištinom, da je u četvrtak samo jedna rečenica trebalo da se izmeni u akcionom planu da bi ga Beograd prihvatio, ali je već u petak rečeno da to više ne važi.
( Izvor: Vučić: Srbiji uvek politički uslovi koji se tiču KiM, Kancelarija za KiM, Tanjug, 05. oktobar 2016)
***
Predsednik Vlade Republike Srbije Aleksandar Vučić najavio je danas da će u narednom periodu biti doneta odluka u vezi sa primenom sporazuma Beograda i Prištine o telekomunikacijama, navodeći da su razgovori o toj temi teži nego što se spolja čini, ali da ne može da kaže da je reč o ultimatumu.
Vučić je na prezentaciji projekta modernizacije srpskog sistema telekomunikacija, objasnio da nije reč bukvalno o ultimatumu, ali da se pred Srbiju stalno stavljaju politički uslovi koji se uvek tiču Kosova i Metohije, a da takvih uslova za druge kandidate nema.
On je naglasio da u takvim okolnostima moramo biti svesni da, ako te uslove budemo odbili, neće nam otvoriti poglavlja.
Premijer je podsetio na to da je sporazum o telekomunikacijama potpisan u avgustu prošle godine, ali da postoje različita tumačenja, te da je pitanje imovine jedno od njih.
Veoma je teško doneti pozitivnu odluku o tome, ali je teško doneti i negativnu odluku, jer znate sa kakvim se političkim posledicama suočavate. Merićemo kakvu ćemo odluku doneti, pokušaćemo još nešto da promenimo i donećemo najbolju odluku u interesu Srbije, rekao je Vučić.
On je potvrdio da je dobio papir o kojem treba da se Vlada izjasni i o kojem nema pregovora, najavivši da će odluka biti doneta narednih dana.
Premijer je istakao da srpska strana strahuje da će se na osnovu tog sporazuma tumačiti i druga imovina, pa će se tvrditi da i Gazivode i Trepča pripadaju Prištini, na šta Srbija nema nameru da pristane.
Pred Vladom teška odluka o telekomunikacijama na Kosmetu, Sajt Vlade Srbije, 5. oktobar 2016)
***
Telekomunikacije
U kontekstu dijaloga uz posredovanje EU, obe strane su se dogovorile da će ITU (Međunarodna unija za telekomunikacije) dodeliti Kosovu trocifreni pozivni broj u skladu sa ITU standardima, principima i vremenskim rokovima. Obe strane su se složile da će u naredna tri meseca biti iznađen obostrano prihvatljiv modalitet u vezi sa ovim procesom, uz posredovanje EU ukoliko to bude potrebno.
Cilj je da se period selidbe pozivnog broja okonča do januara 2015. godine. Nakon ovog datuma, ovaj pozivni broj dobijen od ITU će koristiti svi operateri na Kosovu. Operateri obeju strana će umanjiti cene usluga za građane na nivo lokalnih cena.
Regulatorna tela obeju strana će se dogovoriti o tehničkim sporazumima o usklađivanju upotrebe GSM sprektra i televizijskog signala, uključujući i emitovanje digitalnog zemaljskog signala, radi obezbeđivanja neprekinutog pružanja usluga u skladu sa principima ITU, kao i radi izbegavanja štetnog ometanja signala usluga. Svaka strana se obavezuje da neće namerno preklapati granicu/administrativnu liniju druge strane.
Regulatorna tela će takođe ohrabriti i omogućiti proces interkonekcija i sporazume o romingu između mobilnih operatera obeju strana sa ciljem smanjivanja cene usluge za građane. Takođe će započeti proces usklađivanja digitalnih frekvencija.
Po pitanju fiksne telefonije, puna licenca za fiksne telefonske usluge će se izdati NewCo, novoj kompaniji, kao filijali srpske kompanije registrovane u skladu sa kosovskim regulatornim okvirom.
Po pitanju mobilne telefonije, kosovske vlasti će izdati privremenu dozvolu novom preduzeću a u skladu sa kosovskim regulatornim okvirom, i to za aktuelne poslove i prema aktuelnoj infrastrukturi na terenu. Ova privremena dozvola neće isteći pre januara 2015.godine.
Privremena dozvola ističe onda kada kosovske vlasti izdaju punu, neograničenu licencu za mobilnu telefoniju prema rezultatima tendera/aukcije. Tender će biti organizovan u skladu sa EU standardima.
Iako poštanske usluge nisu bile deo ovih razgovora, obe strane će se o njima dogovoriti u kasnijoj fazi.
Formiraće se Grupa za implementaciju, uz posredovanje EU ukoliko to bude potrebno, kako bi izradila nacrt punog Akcionog plana za sprovođenje predmetnog sporazuma. Nakon što gore navedeni aranžmani stupe na snagu, Grupa za implementaciju može razmotriti, na zahtev bilo koje od strana, bilo kakva druga pitanja u vezi s ovim aranžmanima. Puni proces implementacije će otpočeti nakon dostavljanja pisane potvrde usvajanja Akcionog plana.
( Kancelarija za Kim, Telekomunikacije)
DOKUMENT: Akcioni plan u oblasti telekomunikacija, 25.avgust 2015.
Aneks 1: tekst biltena Međunarodne unije za telekomunikacije (ITU)
Uz saglasnost administracije Republike Srbije, direktor Biroa za standardizaciju telekomunikacija (TSB) dodeljuje sledeće međunarodne pozivne brojeve za Kosovo:
E.164 pozivni broj (kao što je definisano u Preporuci ITU-T E. 164 odeljak 4.1): 383
E.212 pozivni broj (kao što je definisano u Preporuci ITU-T E. 212 odeljak 3.3): 221
Q.708 pozivni broj koji označava mrežno područje (SANC): 7-214
Datum aktivacije ovih pozivnih brojeva i datum prelaska sa pozivnih brojeva koji su trenutno u upotrebi na ove dodeljene pozivne brojeve će biti saopšten kasnije.
Aneks 2: tekst pisma Austrije Međunarodnoj uniji za telekomunikacije (ITU)
Poštovani Generalni sekretaru,
U okviru dijaloga između Kosova i Srbije uz posredovanje EU, čast mi je da zatražim u ime Srbije i Kosova da Međunarodna unija za telekomunikacije započne proces alociranja trocifrenog pozivnog broja Kosovu.
Kao deo gorepomenutog dijaloga, premijeri Kosova i Srbije su postigli sporazum u septembru 2013. godine po kome Kosovu treba dodeliti trocifreni pozivni broj u skladu sa standardima i principima i rasporedom Međunarodne unije za telekomunikacije (ITU). Obe strane su se takođe dogovorile da će međusobno prihvatljiv modalitet biti nađen u vezi sa ovim procesom, uz posredovanje EU prema potrebi. Hteo bih da vas obavestim da se taj međusobno prihvatljiv modalitet biti da Republika Austrija zatraži taj pozivni broj za Kosovo.
Bio bih vam zahvalan ukoliko biste što je brže moguće otpočneli sa alociranjem jednog od dva slobodna pozivna broja (+383 ili +384) na korišćenje kosovskim vlastima. Takođe bih vam bio zahvalan ako biste mogli da potvrdite da li je bilten Međunarodne unije za telekomunikacije (ITU) objavljen.
Srdačno,
Aneks 3: oznaka Kosova u tehničkim aneksima Međunarodne unije za telekomunikacije (ITU)
U tehničkim aneksima biltena Međunarodne unije za telekomunikacije (ITU) Kosovo će biti pomenuto kao Kosovo* sa fusnotom „Ovaj naziv je bez prejudiciranja stavova o statusu, i u skladu je sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN i mišljenjem Međunarodnog suda pravde o deklaraciji o nezavisnosti Kosova“.
Akcioni plan u oblasti telekomunikacijaKancelarija za KiM)
DOKUMENT: Izveštaj o napretku u dijalogu Beograda i Prištine (za period oktobar 2015.
5. Telekomunikacije
U toku je implementacija Akcionog plana za sprovođenje Aranžmana iz oblasti telekomunikacija od 25. avgusta 2015. godine. U skladu sa Akcionim planom, zavisno društvo preduzeća „Telekom Srbija“ ad („mts“ doo) trebalo je da bude registrovano do 31. avgusta 2015. godine. Međutim, s obzirom da je Priština u nekoliko navrata neopravdano vraćala podnetu dokumentaciju, kompanija „mts“ doo registrovana je tek 13. oktobra 2015. godine. Iz tog razloga, početak primene Akcionog plana pomeren je za 15. oktobar 2015. godine, a time i svi rokovi za izvršenje obaveza za 6 nedelja. Tokom procesa implementacije Akcionog plana, kompanija „mts“ doo je 30. decembra 2015. godine podnela zahtev za dobijanje licence za fiksnu telefoniju i zahtev za dobijanje privremenog ovlašćenja za mobilnu telefoniju. Istog dana evropskom posredniku dostavljen je i Nacrt plana osnivanja kompanije „mts“ doo.
Zbog potrebe rešavanja brojnih spornih pitanja u vezi sa osnivanjem kompanije, navedeni Nacrt još uvek nije odobren od strane najviših političkih predstavnika obe strane, iako ga je shodno tački 3.1 Akcionog plana trebalo odobriti do 15. januara 2016. godine.
Tačkom 3.1 Akcionog plana dogovoreno je da se dve strane moraju usaglasiti oko postupka definisanja novog preduzeća za telekomunikacije, odnosno da moraju postići saglasnost oko pitanja inventara, pružanja usluga, infrastrukture, proširenja mreže, načina funkcionisanja i postupka osnivanja.
Najspornije pitanje u postupku osnivanja kompanije svakako predstavlja pitanje njene infrastrukture.
Građevinski objekti za smeštaj opreme, kablovska kanalizacija, stubovi za postavljanje radio – baznih stanica i radio – relejnih linkova.
Infrastruktura mobilne mreže Telekoma Srbija na KiM raspoređena je na 72 lokacije, na kojima se nalaze stubovi za postavljanje radio – baznih stanica. Kompanija „mts“ doo je u skladu sa tom postojećom infrastrukturom i podnela zahteve za dodelu frekvencija, ali Priština zastupa stav da se kompaniji mogu dodeliti frekvencije samo za aktivnu infrastrukturu na terenu.
Prema navodima Prištine, na terenu je aktivna samo 31 bazna stanica, smeštena na 22 lokacije.
Ovakva argumentacija Prištine je u potpunosti neprihvatljiva za našu stranu, imajući u vidu da je celokupna infrastruktura na 72 lokacije normalno funkcionisala sve do 2010. godine, kada je na većini lokacija nasilno oštećena od strane albanskih ekstremista, a posebno i zbog činjenice da Telekom Srbija ima zaključene punovažne ugovore o zakupu prostora ili zemljišta na svim navedenim lokacijama, za koje redovno ispunjava sve svoje obaveze. Radi rešavanja pitanja infrastrukture, kao i ostalih spornih pitanja u vezi sa postupkom osnivanja kompanije „mts“ doo predstavnici Republike Srbije su prosledili evropskom posredniku listu od 7 dokumenata sa kojima Priština treba da se saglasi i predstavi sadržaj i formu u kojoj će biti doneti, kao i Nacrt zaključaka o implementaciji Aranžmana i Akcionog plana iz oblasti telekomunikacija, koji treba da bude parafiran od strane najviših političkih predstavnika obe strane, zajedno sa EU posrednikom.
Preostala sporna pitanja su: izmena potvrde o upisu u registar operatora, ostavljanje dodatnog roka kompaniji „mts“ doo za usaglašavanje sa regulatornim okvirom na KiM, dodeljivanje odgovarajućih frekvencijskih opsega i dozvola za korišćenje frekvencija za 158 baznih stanica smeštenih na 72 lokacije, odobravanje korišćenja opsega numeracije i dozvola za korišćenje numeracije koju Telekom Srbija trenutno koristi na prostoru KiM, odobravanje mreži „mts“ doo da nastavi da koristi core elemente i IT podsisteme centralizovane na pojedinim lokacijama u mreži Telekoma, van prostora KiM. 10 Dogovoreno je da će se tek po uspostavljanju održive i funkcionalne kompanije, nastaviti razgovori o dodeli licence za fiksnu telefoniju i privremenog ovlašćenja za mobilnu telefoniju, kao i o davanju saglasnosti za dodelu trocifrenog pozivnog broja za geografsko područje Kosova*.
Usvajanje dokumenata sa dostavljene liste od strane Prištine, kao i parafiranje Zaključaka predstavljaju preduslov za okončanje postupka osnivanja kompanije „mts“ doo. Tokom implementacije Akcionog plana, razgovarano je i o definisanju i razmeni tehničkih podataka radi harmonizacije upotrebe radio – frekvencijskog spektra između regulatornih tela.
Strane su se saglasile da će se proces definisanja i razmene tehničkih podataka odvijati u skladu sa evropskom regulativom i da će se primenjivati princip podjednakog pristupa spektru u zonama harmonizacije.
Preostala sporna pitanja su: izmena potvrde o upisu u registar operatora, ostavljanje dodatnog roka kompaniji „mts“ doo za usaglašavanje sa regulatornim okvirom na KiM, dodeljivanje odgovarajućih frekvencijskih opsega i dozvola za korišćenje frekvencija za 158 baznih stanica smeštenih na 72 lokacije, odobravanje korišćenja opsega numeracije i dozvola za korišćenje numeracije koju Telekom Srbija trenutno koristi na prostoru KiM, odobravanje mreži „mts“ doo da nastavi da koristi core elemente i IT podsisteme centralizovane na pojedinim lokacijama u mreži Telekoma, van prostora KiM. Dogovoreno je da će se tek po uspostavljanju održive i funkcionalne kompanije, nastaviti razgovori o dodeli licence za fiksnu telefoniju i privremenog ovlašćenja za mobilnu telefoniju, kao i o davanju saglasnosti za dodelu trocifrenog pozivnog broja za geografsko područje Kosova*.
( Izveštaj o napretku u dijalogu Beograda i Prištine (za period oktobar 2015. Kancelarija za Kosovo i Metohiju i Kancelarija za koordinacione poslove u pregovaračkom procesu sa Privremenim institucijama samouprave u Prištini, april 2016. godine)
( Videti takođe Čija je Trepča?Vreme broj 444, 10. jul 1999.)
Srbi sa severa Kosova blokirali su 7. oktobra magistralni put Priština – Raška u Rudaru, kod Zvečana, u znak protersta zbog zakona o Trepči.
Veliki broj Srba iz sve četiri opštine sa severa Kosova opkupio se na putu kod Krsta u Rudaru kako bi izrazili protivljenje spornom zakonu o Trepči.
U Rudaru je prisutan veliki broj građana koji stoji na kiši, a koji su stigli iz Mitrovice, Zvečana, Zubinog Potoka i Leposavića, javlja izveštač Tanjuga.
Na licu mesta su i pripadnici kosovske policije koji pokušavaju da koliko-toliko regulišu saobraćaj.
Srbi su na protest došli organizovano iz ove četire opštine pa se pored automobila mogu videti i autobusi.
Okupljeni nose državne i zastave Trepče.
Na protestu su i radnici Trepče koji tri dana unazad organizuju ova okupljanja, a sa građanima su i politički predstavnici Srba sa KiM.
(
Veliki broj Srba na protestu u Zvečanu, Tanjug, 7. oktobra)
Skupština Kosova usvojila je oko ponoći 8/9. oktobra i u drugom čitanju Nacrt zakona o metalurškom kombinatu Trepča kojim se predviđa 80 odsto vlasništva vlade u Prištini nad Trepčom i ulazak vlade u moguća partnerstva sa privatnim sektorom.
Od 93 prisutna poslanika 79 je glasalo „za“, 14 je bilo „uzdržano“, dok niko nije bio „protiv“. Poslanici Srpske liste napustili su skupštinsku salu nakon usvajanja Nacrta zakona u prvom čitanju…
Zakon predviđa transformaciju poslovnih jedinica u Akcionarsko društvo Trepča AD, a one su Rudnici sa flotacijom Trepča-Stari Trg, Rudnici sa flotacijom Kišnica i Novo Brdo, i Rudnici sa Floracijom Kopaonik i Leposavić.
Zakon predviđa da će Vlada Kosova biti vlasnik 80 posto akcija Trepče, dok će radnici u redovnom radnom odnosu biti vlasnici 20 posto akcija.
Zakon takođe definiše i pitanja mineralnih resursa, prenosa imovinskih prava i ljudskih resursa, statuta, registracije, upravljanja akcionarskim društvom i druga.
Navodi se i da svi radnici koji imaju redovni ugovor o radu, na dan stupanja na snagu zakona nastavljaju radni odnos u odgovarajućoj poslovnoj jedinici.
Trepčom AD upravljaju Nadzorni i Upravni odbor. Statut Trepče AD izrađuje Nadzorni odbor, a usvajaju ga akcionari.
U sastavu Trepče predviđa se i osnivanje dodatnih poslovnih jedinica, kao što su Metalurgija olova, Metalugrija cinka, i Hemijska industrija.
Trepča će, takođe, stvoriti mogućnosti za domaće i strane investiture u formi javno-privatnog partnerstva, direktnih privatnih investicija, zajedničkih investicija i izdavanja i prodaje akcija…
Petar Petković, pomoćnik Marka Đurića, direktora Kancelarije za Kosovo, rekao je da je Vlada Republike Srbije apsolutno protiv nacrta zakona kojim se predviđa „ozakonjenje otimanja srpske imovine“.
„Ovim nakaradnim zakonom se predviđa da naša srpska kompanija Trepča postane preduzeće prištinske vlade i da se uzurpira cela imovina Trepče“, rekao je na protetsu Petković.
Kako kaže ne radi se samo o Trepči, već o celokupnoj srpskoj imovini, čija je vrednost preko 200 milijardi evra, a koju „Prištine hoće da otme“.
Krajnji cilj Prištine je da otimanjem srpske imovine trajno ugrozi etničku strukturu u srpskim sredinama, apelujući da se zakon povuče iz skupštinske procedure.
„Ja danas ovde u ime Vlade Republike Srbije upućujem poruku mira i upućujem poziv da zajedno gradimo budućnost – i Srbi i Albanci. Ali, ako Priština neće našu ispruženu ruku, neka dobro zna, kao što ovde iza mene na najvišoj tački se nalazi srpska zastava koja se vijori na zvečanskoj tvrđavi, tako će se vijoriti dok je Srbije i srpskog naroda i na Trepčinom dimnjaku“, rekao je Petković.
Na protest su govorili i gradonačelnici Severne Mitrovice i Gračanice, Goran Rakić i Vladeta Kostić, predsednik „Privremenog organa“ Opštine Leposavić Zoran Todić, kao i predstavnik sindikata radnika.
Protesti se najavljuju i dalje, do ispunjenja zahteva.
( Skupština Kosova i u drugom čitanju podržala Zakon o Trepči Radio Slobodna Evropa, 8/9. oktobar 2016)
Nakon što je Skupština Kosova usvojila Zakon o „Trepči“, predstavnici kosovskih Srba odlučili su da zamrznu svoje učešće u Skupštini i Vladi Kosova zato što im je, kako kažu, uskraćeno pravo da učestvuju u pronalaženju rešenja za sudbinu tog kombinata.
Poslovno Ime: HOLDING RUDARSKO METALURŠKO HEMIJSKI KOMBINAT TREPČA AD ZVEČAN
Status: Aktivno privredno društvo
Matični broj: 09022643
Pravna forma: Akcionarsko društvo
Sedište: Opština: Zvečan | Mesto: Zvečan | Ulica i broj: Kralja Petra Prvog bb
Datum osnivanja:29.06.1992
PIB: 102562924
Osnovni kapital
Upisani novčani kapital 108.293.888,8EUR
Uplaćeni novčani kapital 108.293.888,8EUR 31.12.2002
Agencija za privredne registre
10.10.2016 17:06:04
Na osnovu Zaključka Vlade Republike Srbije 05 br. 023-2544/2010, od 1. aprila 2010. godine, člana 9. stav 1. tačke 7. i 10. Zakona o Agenciji za privatizaciju („Službeni glasnik RS“, br. 38/01 i 135/04) i čl. 19 i 19a Zakona o privatizaciji („Službeni glasnik RS“, br. 38/01, 18/03, 45/05 i 123/07), u vezi sa članom 7. i 9. Uredbe o postupku i načinu restrukturiranja subjekata privatizacije („Službeni glasnik RS“, br. 52/05, 96/08 i 98/09), Agencija za privatizaciju dana 19. aprila 2010. godine donosi
O D L U K U o restrukturiranju
1 POKREĆE SE RESTRUKTURIRANjE subjekta privatizacije HOLDING RMHK TREPČA AD ZVEČAN, Kralja Petra prvog bb, matični broj: 09022643.
2 Postupak restrukturiranja subjekta privatizacije iz tačke 1. ove Odluke sprovodi se:
• statusnim promenama, promenama pravne forme, promenama u unutrašnjoj organizaciji i drugim organizacionim promenama;
• otpisom glavnice duga, pripadajućih kamata ili drugih potraživanja, u celini ili delimično;
• drugim promenama koje se odnose na subjekt privatizacije i njegova zavisna preduzeća, koje omogućavaju prodaju njegovog kapitala i imovine.
O B R A Z L O Ž E Nj E
Vlada Republike Srbije je Zaključkom 05 broj 023-2544/2010 od 1. aprila 2010. godine
preporučila Agenciji za privatizaciju da donese odluku o restrukturiranju HOLDING RMHK TREPČA AD ZVEČAN, Kralja Petra prvog bb, matični broj: 09022643.
Odredbom člana 9. stav 1. tačka 7. Zakona o Agenciji za privatizaciju propisano je da Agencija, u obavljanju poslova sprovođenja postupka privatizacije, sprovodi restrukturiranje ili upućuje zahtev nadležnom organu da sprovede restrukturiranje u postupku privatizacije ako proceni, u skladu sa članom 19. Zakona o privatizaciji, da kapital odnosno imovina subjekta privatizacije ne mogu biti prodati metodom javnog tendera ili javne aukcije, bez prethodnog restrukturiranja.
Prema članu 19. stav 2. Zakona o privatizaciji restrukturiranje podrazumeva promene koje se odnose na subjekt privatizacije i njegova zavisna preduzeća, koje omogućavaju prodaju njegovog kapitala i imovine, a naročito: statusne promene, promene pravne forme, promene u unutrašnjoj organizaciji i druge organizacione promene; otpis glavnice duga, pripadajućih kamata ili drugih potraživanja, u celini ili delimično, otpuštanje duga u celini ili delimično radi namirivanja poverilaca iz sredstava ostvarenih od prodaje kapitala subjekta privatizacije.
Na osnovu člana 7. Uredbe o postupku i načinu restrukturiranja subjekata privatizacije
(„Službeni glasnik RS“, br. 52/05, 96/08 i 98/09), Agencija pokreće restrukturiranje subjekta privatizacije donošnjem odluke o restrukturiranju. Odluka o restrukturiranju subjekta privatizacije shodno članu 19a Zakona o privatizaciji, u vezi sa članom 9. Uredbe o postupku i načinu restrukturiranja subjekata privatizacije sadrži poslovno ime, sedište, način restrukturiranja, rok u kome su poverioci dužni da prijave svoja potraživanja, kao i druge podatke od značaja za sprovođenje restrukturiranja.
Članom 20. stav 4. Zakona o privatizaciji propisano je da i ostali poverioci mogu da otpuste dug prema subjektu privatizacije, radi namirivanja potraživanja iz sredstava ostvarenih od prodaje kapitala subjekta privatizacije.
Članom 20a Zakona o privatizaciji propisano je da je državni poverilac dužan da pismeno prijavi svoje potraživanje u roku od 15 dana od dana objavljivanja odluke o restrukturiranju u dnevnom listu. U prijavi se mora naročito naznačiti naziv državnog poverioca, pravni osnov potraživanja, kao i iznos potraživanja, i to posebno iznos glavnog potraživanja, a posebno iznos obračunate kamate.
Članovima 20. i 20a Zakona o privatizaciji predviđeno je da su državni poverioci dužni (a da ostali poverioci imaju pravo) da prijave svoja potraživanja prema subjektu privatizacije koji se restrukturira, a u cilju uslovnog otpusta potraživanja dospelih na dan 31.12.2004. godine, radi namirenja iz prihoda ostvarenih prodajom kapitala subjekta privatizacije.
Republika Srbija Imajući u vidu strukturu kapitala subjekta privatizacije, u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za primenu instituta otpusta duga. S obzirom da se nisu stekli uslovi za primenu insituta otpusta duga, poveriocima subjekta privatizacije nije upućen poziv za prijavu potraživanja.
S obzirom na napred izneto, a u skladu sa Zaključkom Vlade Republike Srbije 05 broj 023- 2544/2010 od 1. aprila 2010. godine, odlučeno je kao u dispozitivu.
DIREKTOR
Vladislav Cvetković
( Odluka o restrukturiranju subjekta privatizacije HOLDING RMHK TREPČA AD ZVEČAN, Agencija za privatizaciju, 19. aprila 2010. )
Predsednik Vlade Republike Srbije Aleksandar Vučić saopštio je da je Vlada Srbije danas donela odluku o poništavanju svih pravnih posledica akata i radnji privremenih institucija samouprave u Prištini koji se odnose na pravni i faktički položaj Trepče AD.
Vučić je na konferenciji za novinare u Vladi Srbije istakao da je Vlada bila prinuđena da donese ovakvu odluku jer želi da Trepča nastavi da radi.
Trepča je od vitalnog značaja za opstanak severa Kosova i Metohije, naglasio je premijer i dodao da je Vlada Srbije prihvatila predlog Kancelarije za Kosovo i Metohiju u najvećem delu.
U Trepči trenutno radi 600 do 1.200 ljudi, a 3.000 je na budžetu. U Trepči imamo dva rudnika, dva na severu koja su otvorena, Belo Brdo i Crnac, oba se većim delom nalaze na teritoriji centralne Srbije, podsetio je Vučić.
On je istakao da je od početka pregovora u Briselu tražio da se vode razgovori o imovini, ali da do toga nije došlo, i ponovio da Srbija mora da nastavi da razgovara sa Evropom i svim drugima, kao i da nastavi svoj ekonomski put.
Premijer je postavio pitanje zašto su prištinske vlasti donele Zakon o Trepči, poručivši da, ako je namera da se kaže da je Zvečan njihov jer je cela opština nastala na imovini Trepče, to neće biti moguće.
Ne mogu da razumem zašto su to uradili, kao ni one koji su to dopustili. Odluka nema smisla. Kontrolisali su južni deo Mitrovice još od 1999. godine u potpunosti, još pre proglašenja nezavisnosti takozvane države Kosovo, istakao je Vučić i naglasio da su u Zvečanu srpske kuće i da tamo nema Albanaca.
Te kuće nisu vaše i ne mogu biti vaše, poručio je premijer Srbije vlastima u Prištini.
On je podsetio na to da je srpska delegacija 25. avgusta 2015. godine u Briselu potpisala sporazume o formiranju ZSO, energetici, telekomunikacijama i mostu u Kosovskoj Mitrovici, ističući da je to za Srbiju „sveto pismo“, da nije politička igra, već pokazatelj da naša zemlja stvari hoće da sprovede u delo.
Ali, kako je naveo, ono na čemu smo insistirali i na prvom, ali i na svakom sledećem sastanku u Briselu, jeste da razgovaramo o imovini, da ne bismo rešavali jedan problem, a onda se to posle koristilo kao pravilo za ostale probleme.
Prema njegovim rečima, pitanje imovine nikada nije stavljeno na dnevni red briselskog dijaloga, iako je u ostalim pitanjima lako postići dogovor, poput toga da na Gazivodama rade i Srbi i Albanci.
On je poručio da niko ne može da tvrdi da sva imovina pripada takozvanoj državi Kosovo, jer su to zgrade, kako je rekao, koje je Srbija izgradila tokom poslednjih deset godina.
I da neko kaže ‘častite nas’, nemamo pravo na to. I da hoćemo da častimo tih 19 zgrada, izgradićemo još 190 drugih. Nemamo problem. Ali problem jeste to što hoće da koriste pitanje imovine kako bi tražili Valač, Gazivode i drugo, poručio je Vučić.
To je problem i Srbija na to ne može da pristane, ponovio je on i istakao da država Srbija neće ostaviti svoj narod na Kosovu i Metohiji na cedilu i da Srbi u pokrajini mogu da se osećaju bezbedno i sigurno, za šta, kako je rekao, ima garancije NATO.
Biće kompromisa, mi smo spremni, ako su i drugi spremni, jer je važno da idemo napred i da razmišljamo o budućnosti, poručio je Vučić.
Premijer je saopštio da je on odlučio da se o pitanju Trepče ne traži vanredna sednica Saveta bezbednosti UN, jer još nije ugrožen mir, uz napomenu da je to jedina tačka predloga Kancelarije za Kosovo i Metohiju koju nije prihvatio.
Na Savet bezbednosti se ide ukoliko je ugrožen mir. Mislim da to još nije slučaj. Odluka Prištine jeste opasan potez, ali mir još nije ugrožen, naglasio je Vučić i ponovio da će Vlada pokušati da iskoristi sve mogućnosti razgovora i dijaloga za rešavanje problema.
On je istakao da prihvata svu odgovornost za svoju odluku, i podsetio na to da u SB UN predstoji rasprava o Kosovu i Metohiji u novembru, za koju je ministru spoljnih poslova dat nalog da govori o pitanju Trepče.
Vučić je ocenio i da je dobra odluka srpskih političara u kosovskoj vladi i parlamentu da zamrznu svoje funkcije, istakavši da će s njima tek razgovarati, uz napomenu da su oni najveći deo svojih odluka uvek želeli da usaglašavaju sa odlukama Vlade Srbije.
Premijer je, govoreći o tome da li će događaji oko Trepče i Telekoma uticati na promenu kursa i politike Srbije, rekao da naša zemlja ostaje na evropskom putu i da neće uvoditi sankcije Rusiji.
Srbija ostaje na evropskom putu, to je politika koju sam kandidovao na izborima i nisam lagao kada sam je predložio. Ako mogu da vodim takvu vladu, vodiću je, ako ne – neka je vodi neko drugi, poručio je Vučić.
( Vlada poništava sve pravne posledice akata Prištine o Trepči , Sajt vlade Srbije, 11. oktobar 2016.)
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
