<< VESTI | | 25.09.2016 08:24


 

Za predsednika DS izabran Dragan Šutanovac

 

Dobio 59 odsto glasova, a slede Zoran Lutovac sa 19,8, Bojan Pajtić sa 16,09 glasova i Srboljub Antić sa 5,12 odsto glasova

Dosadašnji predsednici Demokratske stranke

Ljubomir Davidović (1919-1940)

Milan Grol (1940-1945)

dr Dragoljub Mićunović (1990-1994)

dr Zoran Đinđić (1994-2003)

Boris Tadić (2004-2012)

Dragan Đilas (2012-2014)

Bojan Pajtić (2014)

(Izvor: Dosadašnji predsednici Demokratske strankeSajt DS)

Dragan Šutanovac izabran je 24. septembra za novog predsednika Demokratske stranke, pošto osvojio 59 odsto glasova, pokazuju preliminarni rezultati na osnovu 60 odsto prebrojanih glasačkih listića. Sledi Zoran Lutovac sa 19,8, Bojan Pajtić sa 16,09 glasova i Srboljub Antić sa 5,12 odsto glasova, javlja reporter RTS-a.

Pravo glasa imalo je 18.459 članova DS-a, a oko 12.000 njih je izašlo na izbore (60,71 odsto), javlja RTS. Međutim, Dušan Dinčić, predsednik Izborne komisije za sprovođenje izbora u Demokratskoj stranci je 7. septembra najavio da će na prvim direktnim izborima za predsednika Demokratske stranke učestvovati više od 20.000 članova, a na sajtu DS se pak govori da je ukupan broj članova DS 196.673, i to 80.269 žena; 116.404 muškarca; : 38.033 člana Demokratske omladine, koji su organizovani u 25 okružnih odbora; 23 gradska obora i 170 opštinskih odbora. (Videti: DS u brojkama, sajt DS)

Pajtićpodneo ostavku na dužnost šefa poslaničke grupe DS-a

Kako je 25. 9. javio RTS, dosadašnji predsednik Demokratske stranke Bojan Pajtić, dan nakon što je izgubio unutarstranačke predsedničke izbore, podneo je neopozivu ostavku na dužnost šefa poslaničke grupe DS-a, na koju je izabran pre nekoliko meseci. Pajtić je u pisanoj izjavi poručio da je od "ponovnog osnivanja DS-a i predsednikovanja profesora (Dragoljuba) Mićunovića i Zorana Đinđića komparativna prednost stranke bila to što su njeno rukovodstvo činili ljudi znatno obrazovaniji i u profesionalnom smislu utemeljeniji nego vrhovi konkurentskih partija".

"Juče je stranka na izrazito demokratski i legitiman način donela odluku da je vode Šule (Dragan Šutanovac), Kena (Radoslav Milojičić) i Balša (Božović), odustavši od višedecenijske prednosti koju je u odnosu na ostale organizacije DS imala. Taj izbor kao demokrata poštujem", dodao je Pajtić, poručivši je da se nada da će "novi pristup i većinske odluke članova omogućiti da DS dopre do srca novih birača koji su do juče bili nedostupni", a onima koji su glasali za njega, da svaki glas doživljava kao "priznanje nastojanjima da sačuva DS". U međuvremenu, poslanica DS-a u Skupštini Vojvodine Jelena Balašević napustila je tu stranku.

Šutanovac je na konferenciji za novinare u sedištu stranke rekao da je DS posle ovih izbora doživela najveću kadrovsku promenu, i da sada sledi nova epoha u kojoj će stranka ponuditi nova rešenja za građane i biti stožerna stranka koja će pobediti Aleksandra Vučića.

Predsednik DS-a je ocenio da je Srbija u poslednje četiri godine devastirana, da su smanjene plate i penzije i da je MMF postao važniji od života građana.

Šutanovac najavljuje i agilnije nastupe u parlamentu. Poslanički klub DS-a, prema njegovim rečima, ostaje tim i poručuje da ne postoji nijedan zakon koji nije promenljiv.

Dragan Šutanovac je bio ministar odbrane u vladi Srbije od 2007. do 2012. godine. Član je DS-a od 1997. godine. Od 1. novembra 2001. do februara 2003. bio je pomoćnik saveznog ministra unutrašnjih poslova, a ministar odbrane od 2008. do 2012. godine.

Šutanovac je rođen 24. jula 1968. u Beogradu, gde je završio osnovnu školu i Šestu beogradsku gimnaziju. Diplomirao je na Mašinskom fakultetu u Beogradu, a pohađao više specijalističkih kurseva iz oblasti bezbednosti u zemlji i inostranstvu.

Demorakte su za izbore izabrale današnji dan u znak sećanja na izbore održane 24. septembra 2000. godine, kada je poražen režim Slobodana Miloševića. Dragan Šutanovac je šesti predsednik DS-a od obnove te stranke 3. februara 1990. godine.


 

Koreni Demokratske stranke: Ljuba Davidović, Milan Grol

Ljubomir Davidović (1863-1940)

Zvali su ga Čika Ljuba ili Ljuba Mrav. Svojim životom postao je ne samo uzor svojoj stranci, već i simbol jednog vremena. Rođen 1863, u vreme dok se otomanski barjak još vijorio na Beogradskoj tvrđavi, umro je 1940, u predvečerje rata koji je uništio državu, čiji je najdosledniji zaštitnik bila njegova stranka, i društvo u kome je njegov život smatran za primer vrline. Živeo je na Vračaru.

Ljubomir Davidović bio je prvi srpski političar koji se u potpunosti odškolovao u svojoj zemlji. Završio je prirodni odsek na Filozofskom fakultetu Velike škole i bio je profesor gimnazije u mnogim mestima u unutrašnjosti Srbije. Bio je i profesor prestolonasledniku Aleksandru Karađorđeviću. Ljuba Davidović se oštro suprotstavljao Aleksandrovoj vladavini, naročito diktaturi uvedenoj 1929, ali su sve vreme bili u dobrim ličnim odnosima.

Politički sazreo u doba kada je Narodna radikalna stranka već bila na vlasti, bio je jedan od prvaka njenog drugog pokolenja, koje se 1901. odvojilo od stranke. Godine 1912. postao je vođa Samostalne radikalne stranke, ali je i pre toga bio ministar (prosvete, u dva navrata 1904. i 1914), predsednik Narodne skupštine i predsednik Opštine Beogradske (1909).

Posle Prvog svetskog rata i stvaranja Demokratske stranke, bio je mandatar za sastavljanje Vlade dva puta 1919. i jednom 1924. Na mestu predsednika Vlade ostajao je relativno kratko, svega 289 dana u tri mandata. Pored energičnih ministara unutrašnjih dela poteklih iz Demokratske stranke, kakvi su bili Božidar Maksimović-Kundak i Svetozar Pribičević, Ljubomir Davidović je vezivao za sebe osećanja koja nisu uobičajena za poziv političara - voleli su ga čak i protivnici. Govorilo se kako su ga ljudi "više voleli nego što su ga poštovali, više ga poštovali nego što su mu se divili".

U stranačkom vođstvu nasledio ga je 1940. Milan Grol.

Fondacija Demokratske stranke danas nosi njegovo ime.

Milan Grol (1876-1952)

Rođen je 1876. u Beogradu. Školovao se u Prvoj muškoj gimnaziji i na Filološko-literarnom odseku Filozofskog fakulteta u Beogradu, gde je i diplomirao 1899. Potom dve godine provodi u Parizu na studijama književnosti i pozorišta. Prvo zaposlenje mu je bilo u Narodnom pozorištu u Beogradu na mestu pomoćnika dramaturga. Posao dramaturga obavlja od 1903. do 1906.

Potom se posvećuje prosvetnom radu, postavši profesor francuskog jezika u Prvoj gimnaziji. Prosvetu napušta 1909. godine, kada je postavljen za upravnika Narodnog pozorišta u Beogradu. U toku Prvog svetskog rata obavlja dužnost šefa srpskog Pres-biroa u Ženevi. Posle rata se vraća na mesto upravnika Narodnog pozorišta, gde ostaje sve do 1924. Te godine započinje njegova diplomatska i politička karijera - prvo je postavljen na mesto podsekretara u Ministarstvu inostranih dela, a zatim i na mesto ambasadora Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca u Turskoj.

Za poslanika u Narodnoj skupštini Kraljevine je izabran 1925. na listi Demokratske stranke. Tri godine kasnije postao je i ministar prosvete, a na toj dužnosti ostaje do januara 1929. godine. Po prestanku ministarskog mandata organizuje osnivanje Kolarčevog narodnog univerziteta, na čijem čelu je bio od osnivanja do početka Drugog svetskog rata.

Milan Grol je pre Drugog svetskog rata, pored niza književnih eseja i političkih članaka, prevoda s francuskog, libreta za operu, objavio "Pozorišne kritike" i "Iz predratne Srbije", a 1952. niz portreta prvih glumaca pod naslovom "Iz pozorišta predratne Srbije". Posle Grolove smrti, objavljene su posmrtno tri knjige: "Londonski dnevnik", "Iskušenja demokratije" i "Kroz dve decenije Jugoslavije".

Milan Grol bio je na čelu Demokratske stranke od 1940. do 1946. Umro je 3. decembra 1952.

(Izvor: Koreni Demokratske strankeSajt DS)


POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

Biografija Dragana Šutanovca, redsednika Demokratske stranke.

Rođen je 24. jula 1968. godine u Beogradu.

Po zanimanju je diplomirani inženjer mašinstva.

Posebno se specijalizovao u oblasti bezbednosti.

Sa uspehom je završio specijalne kurseve u Sjedinjenim Američkim Državama gde je dobio diplomu za oblast sprovođenja zakona (Law Enforcement), diplomu za oblast sigurnosnih pitanja i nadzora (Security Issues and Oversight), kao i diplomu prestižnog američko-nemačkog Maršal centra za bezbednosne studije u Garmiš−Partenkirhenu.

Obavljao je funkciju ministra odbrane u Vladi Republike Srbije 2007−2008. godine.

Bio je potpredsednik Demokratske stranke.

Član Demokratske stranke od 1997. godine. Bio je član Opštinskog odbora Zvezdara, član Izvršnog i Glavnog odbora, kao i Predsedništva DS.

Član Predsedništva Demokratske stranke za region Beograd.

Bio je menadžer kampanje DS na parlamentarnim izborima 2003. godine ("Budućnost odmah"), predsedničkim izborima 2004. godine ("Samo napred"), kao i parlamentarnim izborima 2007. godine ("Zato što život ne može da čeka").

Specijalni savetnik Saveznog ministarstva unutrašnjih poslova (2000), pomoćnik Saveznog ministra unutrašnjih poslova (2001). Poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije u pet mandata. Od 2002. do 2003. godine bio je na funkciji predsednika Odbora za odbranu i bezbednost Narodne skupštine Republike Srbije.

Na lokalnim izborima 2000. i 2004. godine izabran je za odbornika u Skupštini grada Beograda.

U periodu april−maj 2000. godine bio je stažista Evropskog parlamenta u Strazburu i Briselu.

Ministar odbrane u Vladi Republike Srbije 2008−2012. godine.

Na prvim neposrednim izborima održanim 24. septembra 2016. godine izabran je za predsednika Demokratske stranke.

Oženjen, otac dva sina.

Govori engleski jezik.

(download ) DS, O nama » Biografije » Dragan Šutanovac

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net