TABLOIDNO PUJDANJE KEROVA NA NOVINARE: Slobodan Georgijev na naslovnoj strani Informera

Pretnje na internetu >

Kada virtuelno prelazi u realno

Zato što sam brbljiv "na Tviteru" i zato što radim za BIRN i za "Vreme", pogodan sam za tretman SNS bot-divizija. Ogroman je spisak ljudi koji su na ovaj način "nastradali" zato što su rekli šta misle o nečemu u određenom trenutku. Nisu bili "žrtve zalutalog metka" – ne, to je organizovana kampanja

Razgovaraju tako Smerdjakov i Ivan Karamazov o koječemu u Braći Karamazovima. Smerdjakov ima problem sa ocem koji ga ne priznaje, Ivan sa bogom koga ne priznaje ili ne razume. U jednom trenutku Ivan mu kaže: "Pa ko ne želi da ubije svog oca" ili nešto tako.

To je poznato mesto u književnosti, kao kad Hamlet kaže "biti ili ne biti" ili kada Velimir Bata Živojinović u ulozi Srbina kaže "saću da te karam", u filmu U raljama života.

Međutim, ono što izazove ta Ivanova misao ostaje samo za ljubitelje i proučavaoce: naime, oca neko i ubije u romanu, ispostavi se da je to Smerdjakov, ali Ivan "poludi" jer shvati da je on svojim rečima doveo do takvog ishoda.

Hoću da kažem: pre nego što nešto izgovorite ili napišete, morate da budete oprezni, jer, ponekad, stvari koje ste pomislili ili izgovorili mogu zaista i da se dogode. O tome je reč ovde, u pokušaju da predstavim kako je živeti sa neprestanim pretnjama koje dobijam na društvenim mrežama samo zato što sam se usudio da nešto kažem.

Ovih dana bi trebalo da odem u policiju i ispričam šta mi se to dogodilo. Lično, zazirem od toga, i da nije NUNS "pokrenuo inicijativu", "izvršio pritisak na institucije", ne verujem da bih išao bilo gde da dajem bilo kakve izjave, da budem "savestan građanin" i tome slično.

Naime, da pojasnim konačno, ovde bi trebalo da govorim kako funkcioniše mehanizam pritiska i pretnji na internetu kojima su izloženi manje-više svi učesnici u javnom životu ako se usude da na svojim privatnim "profilima" kažu stvari koje se inače prećutkuju, kojih nema u medijima ili koje bi možda mogle da budu deo neke debate u javnom prostoru.

I, da budem odmah pošten, nije to ništa novo: od kad je medija i novina, razne skupine i pojedinci nađu se pozvanima da prete novinarima ili onima koji se tako osećaju, da prete redakcijama, da ih upozoravaju da ne pišu to što pišu. Inače…

Kako se pretnje "ovaploćuju" i kako se iz tog rekla-kazala sveta dolazi do konkretnih "akcija na terenu", videli smo i kod nas, a drastično u Francuskoj, na primer, kada je izmasakrirana redakcija "Šarli Ebdoa". "Vreme" je u svojih 26 godina imalo dosta slučajeva napada na novinare, a poslednji su bombardovanje stana Dejana Anastasijevića i prebijanje Teofila Pančića.

Zato i samo zato što su pisali i govorili kao slobodni ljudi u zemlji koja sebe smatra demokratskom i u kojoj nam Ustav i zakoni garantuju slobodu govora.

Za razliku od njih dvojice i nekih drugih kolega, meni pretnje dolaze instant, trenutno, čim se nesrećan "oglasim" na nečemu što se zove Tviter, koji je u međuvremenu, u nedostatku pravih medijskih sadržaja i prisustva straha u javnom prostoru, postao jedna velika tribina na kojoj se svašta govori, o svima i često na način neprimeren, nepristojan i sa elementima govora mržnje.

Za govor mržnje se kaže da je protivzakonita radnja i da se ima kazniti onaj koji zakon tako krši.

Uglavnom, zato što sam brbljiv "na Tviteru" i zato što radim za BIRN i za "Vreme", pogodan sam za tretman SNS bot-divizija, uspostavljenih u ranoj fazi SNS vladavine 2012. godine sa ciljem da se i virtuelni prostor komentara i svakojakog proseravanja drži pod kontrolom, da i tamo ne iskoče glasovi koji smetaju opštem napredovanju Srbije u fiskalni raj i u "Beograd na vodi".

Mnogo kolega mi zamera što se uopšte "pačam", ako se to tako kaže, sa tim društvenim mrežama. Zašto mi nije dovoljno da sve to što inače imam da kažem, a razume se da uvek i u svako doba imam mnogo toga da kažem i ako ne bih rekao pukao bih, zašto to lepo ne napišem i objavim, kulturno, kao komentar ili istraživački tekst i tako dalje.

Verujem da sam sa tri miliona posetilaca mesečno na "tom Tviteru" napravio neki mali medij za sebe, prostor u kome neki ljudi otkrivaju da se život u Srbiji može videti i na drugi, nezvaničan način, a da nas to ne ubije.

Ipak, nervira me kada mi to govore, iz dva razloga: prvo što su u pravu, a drugo što na taj način, zapravo, opravdavaju horde SNS botova koji u virtuelnom prostoru proizvode takvu količinu uvreda da prosto dovedu neku budalu da krene sa pretnjama u kojima mi poručuje da me treba likvidirati, da će da me odrobija, ili da ne zaslužujem da dišem vazduh u Srbiji.

Vratimo se na Ivana i Smerdjakova: dakle, botovi pokrenu "lavinu" uvreda – ponekad je to po stotinu instant "komentara" na jednu moju rečenicu... Onda slede pretnje kojekakvih nesrećnika, pa sve to pokupi "Informer" i napravi temu, ali ne o pretnjama meni, već o tome kako sam Vučića nazvao Džihadi Džonom ili Srbiju proglasio za fašističku tvorevinu. Pre toga sam organizovao zauzimanje Borskog jezera gde je Vučić hteo da predahne dva dana, ili sam planirao da opljačkam državu za 22 miliona evra u "slučaju Tamnava".

Ostalo je samo da me neko prebije, kao što se dogodilo Ivanu Niniću pre godinu i nešto dana, ili neka još gora situacija.

A da se to ne dogodi, moram slučaj da evidentiram, da prijavim, da "ukrivičim", pa će organi da postupaju. Verujem da organi mogu da postupaju i sa ovim što sada imaju, jer imamo nekoliko slučaja u poslednje tri godine kada su ljudi, aktivni na društvenim mrežama, privođeni na informativne razgovore ili je protiv njih vođen nekakav istražni postupak zato što su napisali neku glupost koja je shvaćena kao pretnja Aleksandru Vučiću lično.

Ako su "postupali" u njegovom slučaju, ne vidim razlog da to ne čine kada se preti meni, ili Nedimu Sejdinoviću, ili Zoranu Kesiću, ili Biljani Srbljanović, ili… Ogroman je spisak ljudi koji su na ovaj način "nastradali" zato što su rekli šta misle o nečemu u određenom trenutku. Nisu bili "žrtve zalutalog metka" – ne, to je organizovana kampanja iste SNS frakcije koja je organizovala i putujući cirkus "Necenzurisane laži", to su desetine ili stotine "virtuelnih boraca" koji rade u javnom sektoru i sa lažnih naloga kreću u svoje svakodnevne ofanzive na one koji misle i govore drugačije.

ONI će nam reći, pa to nije ništa novo, vidi Ameriku, vidi ne znam šta, ali, sve je to prazna priča: širenjem otvorenih uvreda na račun ljudi koji govore drugačije i koji veruju da imaju pravo da govore drugačije, te virtuelne divizije prave užasan prostor, stvaraju ambijent u kome je nasilje dozvoljeno, opravdano i preporučljivo jer se, zaboga, time DRŽAVA štiti od ljudi kao što sam ja, od onih koji za "šaku dolara" žele da sve dobro ovde unište i da zaustave proces fiskalne konsolidacije i dramatičnog razvoja zemlje.

Dakle, bot-divizije, pa ludaci koji šalju otvorene pretnje, pa se to sve lepo prelije na "Informer", pa najzabrinutiji čovek u Srbiji, urednik tih novina, krene da obilazi Pink i Studio B šireći neistine, gomilajući laži o ljudima koji ne da nisu bogati i moćni, nego naprotiv, jednako loše žive kao većina građana... Onda se taj jezik, taj narativ, taj negativni brend, to etiketiranje, nađe u jeziku premijera, ministara ili Zorana Babića, koji mi je doslovce rekao da mogu njega da vređam koliko hoću, ali da Srbiju ne mogu i da mi on to neće dozvoliti. I zato je valjda preko "Informera" pozvao pravosudne i medicinske organe da reaguju u "mom slučaju", protiv "one individue", kako me je nazvao, da postupaju, da se vidi šta će sa mnom da rade.

Ne znam kako će se sve ovo završiti. Savetuju mi da "budem pametniji", "da se ne ističem", "da se primirim", "da ugasim profil na Tviteru", "da treba da pazim šta govorim", "da pustim budale", "da to nije vredno", kažu mi da je najbolji način da samo radim svoj posao, da kopam i objavljujem jer mi onda "ne mogu ništa"…

Zaista?

Kao, samo pišeš i ne bude ništa? Ne preti ti niko iz države? "Odnos" koji imamo sa Aleksandrom Vučićem u poslednje dve godine govori suprotno: kada novinari provedu nekoliko meseci radeći na priči, izgarajući da provere svaku reč, on izađe na podijum, uključi mikrofone i kaže: "Lažu!"

Skoro dve godine, kad god "izađe na TV" ponavlja, na primer, da "su lagali za Tamnavu, a Svetska banka je radila taj tender i rekla da je sve u redu", izgovarajući netačne stvari koje su čudne za čoveka koji je naprasno postao fiskalno precizan i makroekonomski odgovoran.

Zbog čega sve to? Zato što smo deo urote? Zato što smo igračka u rukama moćnih koji žele da izvana drže volan upravljanja u Srbiji? Zato što smo se prodali? Zato treba da nas ne bude?

I kada prvi čovek Vlade udara po vama, neprestano govoreći iz perspektive žrtve jer je ON napadnut pa se brani, šta jedan običan novinar da uradi? Da prijavi policiji? Da nastavi da radi isto što je radio? Da se iseli?

Možda je to rešenje.


 

JURIŠNICI BOT-DIVIZIJA I TVITER AGRESIVCI: Onlajn pretnje novinaru BIRN-a i "Vremena"


POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net