Vasiona >

Nemamo monopol na život

Nikola Tesla je sakupljao i čuvao novinske isečke koji su ismevali njegovo verovanje u mogućnost komuniciranja sa Marsovcima. Evo nekih od njih

Nedavni jak šum iz vasione detektovan u Kaliforniji postavio je pred naučnike pitanje da li je stigao sa zvezde HD 164595 koja je 95 svetlosnih godina udaljena od nas i koja veoma nalikuje Suncu, ili je to što su čuli ipak samo puka posledica radio-smetnji. Bio je to još jedan u nizu povoda za nadu u moguće odgonetanje prapovesne tajne da li, i ko to još osim nas živi u ovoj veličanstvenoj vasioni, ali i uvod za priču koja sledi.

Muzej Nikole Tesle čuva nekoliko hiljada izdanja naučnih časopisa i novinskih isečaka koje je veliki naučnik sakupljao i čuvao. Među njima je, na primer, i jedan filmski časopis sa Ritom Hejvort na naslovnoj strani. Da li mu se ova zanosna filmska diva posebno dopadala? Postoji i jedan broj "Sunday Mirrora" iz 1941. godine sa stripom o Supermenu. Zašto? Da li zato što se u prvoj epizodi crtanog filma Maksa Flešera o Supermenu ludi naučnik protiv koga se bori glavni junak zove Tesla?

NADOHVAT RUKE: Elem, sticajem okolnosti, iz svih arhiviranih novinskih izdanja potpisnik ovih redova je izdvojio i sortirao u tematsku celinu novinske isečke s početka prošlog veka u vezi sa Teslinim verovanjem u mogućnost komuniciranja sa Marsovcima (vidi "Vreme" br 682). Interesantno je da su gotovo svi ti članci bili ilustrovani karikaturom na kojoj je predstavljen Tesla u interplanetarnom domunđavanju sa "malim zelenim" stvorenjima.

Hronološki prva takva karikatura je od 2. februara 1901. godine. Na njoj je Tesla predstavljen kao lik koji se ocrtava na polumesecu, ispod kog su stihovi iz Šekspirovog Sna letnje noći: Genteles perchance you wonder at this show But wonder on till thuth makes all this plain. O čemu je tu u stvari reč, objasnila je "Vestminsterska gazeta" marta 1901. godine tekstom Marsovska poruka: kolege iz "The Engineering Timesa" su ismevale Teslu jer je ovaj tokom ogleda sa svojim pojačanim transmiterom u Kolorado Springsu 1899. godine detektovao koherentne signale (1,2,3) za koje je ocenio da potiču ravno sa Marsa. Ovo ga je ponukalo da izjavi da je dan u kome ćemo komunicirati sa Marsom nadohvat ruke. Kao protivstav Tesli, citirano je skeptično mišljenje Guljelma Markonija, zvaničnog izumitelja radija, po kome je Tesla u svojoj laboratoriji nekoliko hiljada stopa od morske obale primio samo puke elektricitetske smetnje iz atmosfere, dok je engleski astronom ser Norman Lokjer Teslinu tvrdnju prokomentarisao kao imaginativno korišćenje nauke mesto naučnog korišćenja imaginacije.

Dalje, sledeći hronologiju objavljivanja članaka koje je Tesla sačuvao, dva su iz 1911. godine o životu na Veneri. U prvom profesor Vilijam H. Pikering pretpostavlja da (i) ova planeta vrvi od golemih čudovišta, a u drugom profesor Tomas Džeferson Jakobi tvrdi da postoji nada u život na Veneri pozivajući se na pretpostavke Persivala Lovela o životu na Marsu. Zatim, članak napisan goticom na dve strane nemačkih novina "Morgen Yournal New York" od 13. januara 1897. godine Tesla erzahlt wie wir mit andere Welten sprechen konte, prezentovao je ideju vajerles komunikacije i tom prilikom preneo Tesline reči: "Apsurdno je pomisliti da naša planeta jedina ima ekskluzivni monopol na život u vasioni." Tadašnja javnost, još nespremna na predlog o sporazumevanju s drugim svetovima (i vajerles tehnologiju kojom bi to trebalo da se izvede) odgovorila je kako bi trebalo da imamo zastavu veličine Irske da bi se iz svemira videlo mahanje njom sa Zemlje, ili kilometarska ogledala da bi se njima slali svetlosni signali.

MARSOVAC SA GOVORNOM MANOM: List "Beagle" 7. jula 1907. godine donosi karikaturu našeg Tesle koji sedi na krovu i dovikuje se sa Marsom koristeći svoj cilindar umesto megafona. "Eagle Brooklyn" od 23. decembra 1902. godine crta Nikolu Teslu koji u radnoj uniformi oscilatorom šalje božićnu čestitku Merry Christmas put Crvene planete, odakle mu stiže odgovor Same to you, dok se Markoni sav u čudu drži za glavu. Četvrtog januara 1901. godine je karikatura šestorice Marsovaca sa razglasom koji odjekuje ka Tesli: "Hi there rube!! Smoke up, smoke up…" U nekim člancima je Tesla promovisan kao neko ko izvesno može snagom Nijagarinih vodopada da emituje preciznu poruku do Marsa, dok ga neki posprdno prikazuju kao već ostarelog bradonju kome stiže glas sa zvezda, na osnovu koga saznaje da su do njih doprle tek vesti iz biblijskog doba, i da ga zato pitaju: "Šta treba da znači onaj Salomin ples?"

Svima koji su ga ismevali, Tesla je odgovorio tekstom Only A Matter Of Patience Now, Says Tesla (vidi okvir) u listu čije zaglavlje sa naslovom i datumom izlaska nije sačuvano, ali srećom jesu sačuvane inventivne ilustracije Marsovaca oko Tesle, potpisuje ih izvesni Džejmson. Zatim, u članku Serial pleases, takođe bez sačuvanog datuma, objavljeni su citati iz Teslinog pisma Etjenu de Marzaku, novinaru koji je izveštavao o svetskim pronalascima: "Filmski serijali su nešto posve drugačije od pukih predstava. Kumulativni su u svom efektu na naš um – znatno stimulativniji i trajniji sa svojim utiscima na nas, a daju nam slobodu mogućnosti raznih otkrića putem slike. Filmovi su stoga postali nezamenljivi za mene. Ja ih smatram ne samo prijatnom dokolicom, već vrlo efikasnim dostignućem. Moji najbolji izumi tokom rada došli su mi upravo iz promatranja slika koje su meni toliko stvarne da ih mogu ne samo videti i osetiti, već čak i čuti kao da su žive."

"Times humour jolies" od 5. maja 1896. godine objavio je vinjetu u četiri sličice pod naslovom Teslas Dream prikazujući Lunarce, Marsovce i Saturnijance kako mu šalju svoje utiske i podatke o vremenskim prilikama sa svojih planeta. "Dinkespiels Lives Of Famous Man" 26. maja 1901. godine objavio je ilustrovanu pesmicu o dijalogu Tesle sa Marsovcem o tamošnjim rajskim prilikama. Marsovca zvanog Čon Do je malo teže razumeti, jer ima govornu manu: "In Mars ve lead a quiet life, Dewoid of bidderness und strife… In Mars dare vas no pool rooms yet, Ve do nod gamble here you bet, Each man ub here has plendy dough, Doan tell Chey Pirepont Morgan though!" Tekst u "Seatle Whashingtonu" How It Struck The Martian od 28. novembra 1901. godine je satirički osvrt na našu planetu jednog Marsovca koji nas osmatra tehnologijom naprednijom od Tesline. Sačuvani su i tekstovi iz "New York Worlda" o velikom oblaku na Marsu koji je krajem maja 1903. godine izazvao pometnju kao pretpostavljeni signal sa te planete, zatim tekst iz "Electrical experimentera" As science sees the Martians iz novembra 1919. godine, koji tipičnog Marsovca opisuje i crta sa slonovskom surlom i plovcima na nogama, i tekst iz 1933. u kom Marsovci izgledaju humanoidno, ali sa šiljatim ušima kakve imaju, tada još neizmišljeni, Mr Spok ili Master Joda iz filmova Zvezdane staze i Zvezdani ratovi.

Najduhovitiji od svih karikaturalnih prikaza je možda Latest news from Mars iz Pitsburškog "Chronicle Telegrapha" od 11. januara 1901. godine, koji predstavlja Teslinog marsovskog kolegu Tikolu Neslu od koga Tesla dobija inkriminisanu poruku koja je digla svu medijsku buku: Marsovci su se smejali Tikoli Nesli kad se busao kako će kontaktirati planetu Zemlju. Ipak, on je Zemljaninu Nikoli Tesli poslao razbrajalicu One two three Who are we? We are the push of M.S.C. (Martian Scientific Colledge). Nažalost Tesli je stigao samo okrnjeni početak poruke pa je Tikola Nesla probao i na nemačkom: Eins, zwei, dreihoch der Kaiser gesundheit!

Osim svih tih nebrojenih novinskih Marsovaca, jedan je aterirao i u Teslinu ličnu prepisku. Naime, izvesna gospođa Sent Pjer sa Novog Zelanda poslala je u poverenju 1911. godine Nikoli Tesli crtež vanzemaljca visokog 18 stopa koga je srela u svojoj bašti. Sama činjenica da ga je Tesla sačuvao, mogla bi biti indicija da nacrtanog Marsovca nije smatrao proizvodom gospođine mašte.

Da li je Tesla tada zaista verovao u život na Marsu ili je samo znalački i vešto koristio raspoložive medije da ga tom egzotičnom pričom drže u žiži interesovanja javnosti do sledećeg izuma? I da li je priča o kontaktu sa Marsovcima bila samo živopisna reklama njegove nadolazeće bežične tehnologije? Možda samo Molder i Skali iz serije X Files znaju odgovore na ova pitanja. Pa ipak, ako se ispostavi da je detektovani jak šum zaista poslat sa zvezde HD 164595, imaćemo puno pravo da kažemo – e, od kad je to naš Tesla znao! A vi mu niste verovali.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

FOTO GALERIJA

Mars će naučiti engleski

U Teslinoj zaostavštini čuva se i novinski tekst "Sad je samo pitanje strpljenja, kaže Tesla" (Only A Matter Of Patience Now, Says Tesla), njegova odbrana od ismevanja javnosti njegove tvrdnje da je komunikacija sa vasionom moguća. Poručio im je:

"Sa bilion konjskih snaga Nijagarinih vodopada poslaću signal Marsu i moja poruka će doseći ne samo tu planetu, već i stotinu puta dalje, čak do Neptuna, koji nam je toliko udaljen da mu naše Sunce gotovo ne deluje veće od bilo koje druge zvezde.

Naši generatori će uskoro biti završeni, a voda Nijagarinih vodopada će me opskrbiti s bilionima konjskih snaga u obliku električne energije. Moj toranj na Vordenklifu primiće ove snage koliko god je potrebno. Samo jedan stoti deo te snage biće potreban da se dopre do Marsa.

E sad… da li ćemo dobiti odgovor na to ili ne, zavisi isključivo od toga ko je tamo. Ali više nego verovatno je da će prvi odgovor naših svemirskih suseda biti: Pa ljudi, konačno da se odazovete! Evo, zovemo vas bez odgovora već poslednjih deset hiljada godina!

Zapanjujuće je za ljudsko shvatanje ovo predviđanje koje je uz to i (moje) verodostojno obećanje – to da ćemo poruku poslati u kosmički prostor na udaljenost od 4.800.000.000 milja. Drugim rečima, nijedna planeta unutar solarnog sistema neće ostati van domašaja ovakve mogućnosti komunikacije.

I to će postati jednostavno kao telefoniranje iz jednog dela grada u drugi, ako uskladimo prijemnike naših planeta i kodove komunikacije. Budući da su Marsovci verovatno znatno napredniji od nas u svakom smislu, oni će prvo naučiti naš jezik, a potom će nas naučiti njihovom na razgovetnom engleskom. Iako nama iz ove perspektive deluje da bi to njima možda bilo teško, u stvarnosti to bi njima bilo kao što je nama da naučimo gluvu, nemu i slepu decu da nas razumeju. Mi ćemo biti to radoznalo dete koje će ih razumeti. Sad je to samo stvar strpljenja.

Korišćenjem desetine puta više snage nego što je potrebno da se prenese poruka na Mars, tako će isto biti moguće projektovati poruku putem, preko ili kroz 3.900.000.000 milja između nas i Jupitera. Koristeći jednu petinu napona Nijagarinih vodopada, poruka može biti poslata i ka Saturnu plutajući kroz tamošnjih 890 miliona milja od Sunca, ili 795 miliona milja od Zemlje. Čak i Neptun, najudaljenija planeta u Sunčevom sistemu, neće biti u mogućnosti da se više sakrije iza razdaljine od 2.800.000.000 milja koja je razdvaja od Zemlje.

Shvativši dalekosežan značaj ogromne zagonetke univerzalne komunikacije, ja sam u svojim istraživanjima napredovao polako i pažljivo ka rešenju u potpunosti, i sad sam dosegao tačku gde sam apsolutno ubeđen u svoju sposobnost da bih mogao taj najveći san čovečanstva da pretvorim u javu. (…)

Ukratko, kada moj metod u potpunosti bude prihvaćen i ustanovljen, omogućiće izravne bežične usluge hiljada i miliona električnih volti iz postrojenja nad slapovima Nijagare u velikom postrojenju Vardenklifske kule na Long Ajlendu, koje je sada praktično završeno. Vardenklif će biti glavna distributivna tačka sa dovoljno bežične moći, ne samo da osvetli sve u velikom velegradu Njujorku, već da preko njega tamo rade sve podzemne železnice i automobili na tlu; dostavljaće pogonsku snagu kako bi radili i liftovi, kola, kombi vozila, trajekti; i regulisaće gotovo sve, samo neće još i misliti za čovečanstvo. To ćemo morati sami.

Toliko je ogroman kapacitet Vardenklifske kule, koju opskrbljuje generator Nijagarinih vodopada, da poruka može biti poslata bez problema s njega na Mars i milione milja izvan orbite te Crvene planete.

Ostale priključne tornjeve treba podići u radijusu od tri stotine milja od Nijagarinih vodopada, koji će ih isto tako opskrbiti električnom energijom, a svaki toranj distribuirati oko deset hiljada konjskih snaga bežične električne energije pod naponom od oko milion volti ili više, koliko već od slučaja do slučaja može zahtevati koji od gradova, sa svim svojim fabrikama i privatnim stanovima u radijusu od trideset milja od svake te distribucijske stanice.

Na kraju, predlažem da se takav sistem proširi po celom Severnoameričkom kontinentu koji je i inače poprilično posut postajama s tornjevima, na oko šezdeset milja međusobne udaljenosti, sposobnim i spremnim da ovim putem na daljinu pokreće i stacionarne strojeve u Sjedinjenim Američkim Državama, Kanadi, Meksiku i Centralnoj Americi."

Priredio M. K.

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net