foto: ap
PRVACI SVEGA: Vaterpolo reprezentacija Srbije

Rio de Žaneiro 2016 – Srbija na Olimpijadi >

Pobednici iz Brazila

Sa osvojenih osam medalja, Srbija je u odnosu na veličinu države i odvajanje za sport verovatno jedna od najuspešnijih zemalja na upravo završenim Olimpijskim igrama u Riju

Pokazalo se da je Srbija još uvek velesila u ekipnim sportovima. Zlatna medalja u muškom vaterpolu, srebrna u muškoj i bronzana u ženskoj košarci, kao i srebrna medalja u ženskoj odbojci, neverovatan su uspeh. Sva četiri tima koja su krenula na Olimpijske igre završila su na pobedničkom postolju.

BILANS POBEDA: Ako izuzmemo vaterpolo koji je još 1900. godine uveden kao olimpijski sport i za koji se u međuvremenu izgubilo interesovanje u većem delu sveta, pa su svetska vaterpolo takmičenja postala prošireno Balkansko prvenstvo (što nimalo ne umanjuje neverovatan uspeh vaterpolista koji su u Riju ujedinili sve titule koje u ovom trenutku u vaterpolo svetu postoje), košarka i odbojka su planetarno među najpopularnijim sportovima. Uz izuzetak nesavladivih Amerikanaca, uz Španiju smo jedini tim sa medaljom u obe konkurencije. Što se tiče odbojke, ostaje žal za muškom reprezentacijom koja bi, da se plasirala na Igre, bila jedan od najvećih konkurenata za medalju. U prilog tome govori nadmoćno osvojena Svetska liga pobedom protiv osvajača zlatne medalje u Riju, reprezentacije Brazila, samo dvadesetak dana pred početak Olimpijskih igara.

Samo sa ove četiri medalje smo izjednačili broj medalja sa prošlih Olimpijskih Igara u Londonu 2012. Ostala četiri odličja su osvojene u rvanju, kajaku dvosedu na 1000 metara, tekvondu i skoku udalj.

Zlatna medalja Davora Štepaneka u rvanju grčko-rimskim stilom u kategoriji do 66 kilograma je prva koja je osvojena u Riju. Moramo da uzmemo u obzir da je Davor Štepanek i svetski prvak, njegova medalja je bila očekivana, što svakako ne umanjuje značaj koji ima olimpijsko zlato.

Sport koji najveći deo gledalaca ne razume i većini izgleda kao beskrajno guranje i gušenje u parteru zahteva ogromnu snagu i brzinu, što se postiže beskrajnim treninzima i zaslužuje dužno poštovanje. Rvači grčko-rimskim stilom važe za najsnažnije sportiste na svetu. Videti uživo Aleksandra Kareljina, legendarnog ruskog rvača sa svojih 192 centimetra visine i 130 kilograma težine, prizor je koji ostaje u pamćenju za ceo život. Jedan detalj govori o njegovoj snazi. Njegovi roditelji su u Novosibirsku kupili frižider, sovjetski model, težak oko 180 kilograma, a u zgradi nije bilo lifta. "Odneo sam ga na osmi sprat, sa ove dve ruke. Ni sam ne znam kako", ispričao je Kareljin jednom prilikom.

Tekvondo je prvi put uveden na Olimpijskim Igrama u Seulu 1988. godine. Već druge Igre zaredom osvajamo medalju. Milica Mandić je u Londonu uzela zlatnu, dok je u Riju osamnaestogodišnja Tijana Bogdanović osvojila srebrnu medalju u kategoriji do 49 kilograma.

Veliki broj klubova u Srbiji, kao posledica uspeha Milice Mandić u Londonu, odlična je baza za buduće šampione.

Srpski kajakaši Marko Tomićević i Milenko Zorić izborili su srebrnu medalju na Olimpijskim igrama u Riju u disciplini K2 na 1000 metara. U kvalifikacionoj trci za finale imali su najbolje vreme i samo taktika da rezervisano veslaju u prvoj polovini trke sprečila ih je da osvoje zlatnu medalju. Kako sami kažu, da je trka trajala još dva metra, bili bi olimpijski šampioni. Na pobedničkom postolju nisu uspeli da sakriju razočaranje zbog toga, ali oni su doneli prvu olimpijsku medalju za Srbiju u kajaku.

Ivana Španović je osvojila bronzanu medalju u skoku udalj. Iako je postigla državni rekord skočivši 7.08 metara, nije imala sreće da uzme zlatnu medalju koju je očekivala. Tek sutradan je izjavila da je dala sve od sebe i da je prestup od jednog centimetra sprečio da skoči preko 7.20 i tako osvoji zlato. Koliko je odricanja potrebno da se osvoji bronza na OI i da se postane prvakinja Evrope u skoku udalj, govori i jedan detalj. Ivana Španović trenira 310 dana u godini. Kako sama kaže, konstantno je gladna. Ne sme da jede ništa masno, začinjeno ili slatko. Ako baš hoće da se opusti, može da umuti proteinski napitak, koji svakodnevno večera, i malo voća. Palačinku jede jednom godišnje.

OČEKIVANE, A NEOSVOJENE: Pre početka Igara gotovo svi su unapred upisali zlatnu medalju Novaka Đokovića u tenisu, ali i u svetskim okvirima neponovljiva karijera nije krunisana olimpijskim zlatom, Novaku je ostala bronzana medalja sa Olimpijskih igara u Pekingu 2008. godine. Naišao je u prvom meču na Huana Martina del Potra, povratnika u svet tenisa posle teških povreda koje je imao u poslednjih pet godina.

Ako postoji iko ko bi Novaku mogao bilo šta da zameri posle deset godina uveseljavanja tmurne stvarnosti naroda u Srbiji, bio bi krajnje nepristojan. Ostaje mu, ako ga zdravlje posluži, još jedan pokušaj u Tokiju. To bi bio savršen kraj najveće sportske karijere u Srbiji.

Očekivala se medalja i u streljaštvu, strelci su nas navikli na odličja sa svih velikih takmičenja. Izostavljanje Jasne Šekarić, legende svetskog streljaštva iz tima za Olimpijske igre, za koje je ispunila normu, i njena izjava da će po završetku Igara dati izjavu tim povodom, unela je sumnju u rad Streljačkog saveza Srbije. Ostaje nam da vidimo šta se sve dešavalo i da li je to jedan od razloga što su strelci ostali bez medalje.

Učinak ostalih sportista Srbije je manje-više očekivan i vezan je za njihove rezultate u poslednjih nekoliko godina. Od plivača, pre svega Velimira Stjepanovića, možda se očekivalo više, ali nema šta da mu se zameri. Plivao je malo ispod svojih mogućnosti i tako je i završio. Plivanje kao bazični sport zahteva enormna ulaganja i osim Nađe Higl niko nije mogao ni da priđe velikim rezultatima u svetskim merilima. Ipak je Milorad Čavić prošao kompletnu američku školu plivanja pre nego što je zaplivao za Srbiju.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net