<< VESTI | | 10.08.2016 08:52

Učestalost: Što se neka reč češće javlja u tekstu, to je na slici veća (www.wordle.net)

Dokument >

Ekspoze Aleksandra Vučića 2016.

Kandidat za predsednika Vlade Narodnoj skupštini je, u obraćanju koje je trajalo preko pet časova, predstavio program Vlade i predložio njen sastav.

Na prvoj sednici Skupština Srbije u 11. sastavu je glasanjem prozivkom 11. avgusta izabrala je Aleksandra Vučića, za premijera, istovremeno izglasavši i program vlade i ministre koji ulaze u njen sastav. Za izbor premijera i vlade je glasalo 163 poslanika , protiv - 62, a 24 poslanika je bilo odstutno.

ALEKSANDAR VUČIĆ: Dame i gospodo, dragi prijatelji, uvaženi poslanici, gosti, Vaša svetosti, vaše ekselencije, poštovani građani Srbije, želim i dodatno da se zahvalim nekadašnjem kancelaru Republike Austrije Alfredu Guzenbaueru, koji je ovde, predsedniku Vlade Rumunije Viktoru Ponti i Franku Fratiniju, ministru spoljnih poslova Republike Italije. Počastvovan sam vašim prisustvom i to govori mnogo i o ugledu Srbije i o poštovanju koje Srbija danas uživa.

Dosta je bilo: Način na koji je sazvana i vođena sednica Skupštine o formiranju vlade ukazuje kakvu će tehnologiju vladanja sprovoditi mandatar: degradiranje i marginalizovanje svih institucija, počev od Skupštine

MANDATAR DOVEO NAVIJAČE NA GALERIJU DA GA HRABRE APLAUZOM

Mandatar je od Skupštine sebi napravio pozorište dovodeći navijače na galeriju koji su plaćeni da tapšu kad im mandatar da znak. Nedostatak ideja i bilo kakve vizije za Srbiju trebalo je da nadoknade aplauzom i da ohrabruju mandatara u danu kad je otvorena rasprava o njegovom ekspozeu. Mandatar je pokazao i koliko se plaši Saše Radulovića kad mu je jeftinim trikom onemogućio da govori dok traju prenosi sednice Skupštine na RTS.

skupstina

Predsednica Skupštine na nedostojan način je onemogućila Saši Raduloviću da govori u Skupštini u vreme dok je trajao skupštinski prenos na RTS-u. Iako se Saša Radulović prijavio da govori po redosledu koji mu pripada i kao šef poslaničke grupe Dosta je bilo imao pravo na to u vreme dok je još trajao prenos sednice na RTS-u, Maja Gojković se pravila da ga ne vidi i rečima "brišem vas" umesto Raduloviću, dala reč Ivici Dačiću. Očigledno je bilo da je „taktički", po mandatarovim uputstvima, Radulovićevo obraćanje Skupštini odloženo dok se ne isključi RTS.

Maja Gojković je vodila Skupštinu, ne u skladu sa Poslovnikom, nego u skladu sa mandatarovim prevarantskim tehnikama. Nedavno nam je Olja Bećković otkrila kako je 2012. godine sadašnji mandatar namestio da Tomislav Nikolić gostuje u Utisku nedelje u vreme dok se na drugim kanalima prenosi fudbalska utakmica. Isto tako je Maja Gojković namestila da Saša Radulović u Skupštini počne da govori kada je RTS prekinuo prenos skupštinske sednice da bi prenosio utakmicu ženske odbojke Srbija – SAD.

Stvarno je jadan način na koji predsednica Skupštine ponižava Skupštinu i na koji je tokom celog zasedanja omogućavala mandataru da vređa poslanike, da im izdaje naredbe "nemoj da gledaš telefon" ili da im viče "sram vas bilo" ili "lažete", da se poslanicima obraća direktno i na "ti". Skupština je u potpunosti pretvorena u otirač za mandatara, a poslanici u "fikuse" koji treba da služe kao dekoracija vladavini jednog čoveka.

Način na koji je sazvana i vođena sednica Skupštine o formiranju vlade ukazuje kakvu će tehnologiju vladanja sprovoditi mandatar: degradiranje i marginalizovanje svih institucija, počev od Skupštine i dokidanje demokratskih procedura i kontrole.

( Dosta je bilo, Saopštenje 10. avgust 2016. )

"Digni, bre, malo poslovnik!"

Vučićev komentar protesta poslaničke grupe Dosta je bilo, 10. avgusta uveče čiji članovi podignutim rukama u kojima drže zbirku skupštinskih propisa radi upozorenja da mandatar krši poslovnik...

Danas sam pred vama ne samo zbog formiranja nove vlade, već i zbog nečeg još važnijeg, danas mi ovde svi zajedno postavljamo lestvicu i odgovaramo na pitanje koliko možemo da postignemo. Danas testiramo naše mogućnosti i naše limite, proveravamo da li smo kao zemlja mali ili možemo da budemo veliki, da li ćemo uspeti da se popnemo ili klizimo ponovo ka dnu i na kraju ono najvažnije – da li smo u stanju da pomerimo granice u ovoj zemlji, granice naših mogućnosti, granice našeg rada, našeg obrazovanja, granice naših sujeta i naše pomirenosti sa time šta smo i koliko smo i koliko zaista možemo.

Kada na sve to odgovorimo, odgovorićemo i na ono najteže pitanje – da li se bavimo ovim poslom, politikom, zbog nas ili zbog Srbije i ljudi koji u njoj žive? Neću da vas podsećam, ali mi svi i jesmo izabrani zbog njih, a ne zbog sebe i ličnih interesa. Izabrani smo upravo sa tim zadatkom, da budemo odgovorni za pomeranje granica i podizanje lestvice, da uradimo nešto za svoju zemlju. Kada to kažem, uopšte ne izbegavam svoju odgovornost. Uostalom, taj sam koji se odlučio za politiku neprestanog podizanja lestvice sa istim onim motivima sa kojima je i Sergej Bupka podizao svoju, tvrdeći da sport kojim se bavi voli baš zato što je u njemu i sam toliko odgovoran. Nemam nameru da se bavim ovim poslom kada ne budem mogao da uradim više, da se popnem više i da osvojim zajedno sa vama više za ovu zemlju. Za taj posao smo se odlučili, siguran sam, ne samo zbog slave, već zbog odgovornosti, zbog rezultata koji se postiže radom i odgovornošću, zbog ove naše zemlje kojoj su rad i odgovornost potrebniji više nego ikada pre.

Podsećam vas i na vreme u kojem svi živimo i na izazove koji su pred nama i koji su iz dana u dan sve veći i veći. Podsećam vas na teret koji je na našim leđima i na uspon koji treba da savladamo da bismo se popeli na vrh. Poslednje ili prvo, podsećam vas na obavezu koju smo svi preuzeli pred Srbijom i njenim građanima – da mi budemo bolji kako bi ova država bila bolja i kako bi ljudi u njoj bolje živeli. Uostalom, o tom boljem životu svi smo pričali uoči izbora. Na njima su građani nekima od vas poverovali više, a nekima manje, ali od svih zahtevali su isto, da ispune svoja obećanja. Dosadilo i dojadilo je ljudima u Srbiji da budu na dnu, da budu rekorderi u nemanju, u uskraćenosti, odustajanju od snova, u zaostalosti, neznanju, nemaštini i nemoći. Dosadile su im i bajke koje su im pričane, mitovi kojima su dojeni, obećanja kojima su zasipani. Zato su i tražili rad, zato su i pristali na teške mere i na štednju, zato su podneli žrtvu, ubeđeni, ja bih rekao, konačno da je bolji život moguć samo uz užasno veliki napor svih nas jer ništa sa neba neće da padne.

Ako sam nečim zadovoljan od svega što smo uradili u prethodnom mandatu, onda je to upravo ta promena u nečemu što se zove kolektivni mentalitet, ona koja je pokazala da ljudi u Srbiji hoće teško i naporno da rade i ona koja je dokaz da nismo narod, građani koji su zadovoljni malim, koji ne žele ništa drugo osim životarenja u podnožju. Srbija je počela da radi jer je otkrila jasan cilj, poželela je na vrh, i to ne na onaj ratnički na koji se zabija krvava zastava pobede, poželela je na vrh na koji se stiže znanjem, radom i trudom, onaj koji je bio rezervisan za veće i bolje od nas, onaj na koji se zabija zastava uspeha natopljena znojem, a ne bilo čijom krvlju. To je vrh znanja, vrh napretka, vrh marljivosti, onaj na koji se stiže samo ako pobediš sebe, ako probiješ sopstvene granice i ako prestaneš da sumnjaš u svoje limite i ako pristaneš sebe da menjaš.

Delimično smo uspeli. Pokrenuli smo i promenili Srbiju, našli smo joj cilj i prioritete i posle mnogo vremena imamo i rezultat kojim možemo da se pohvalimo. Imamo sve razloge da se ponosimo svojom zemljom i ljudima koji u njoj žive. Nema više kretanja unazad, nema silaženja i nema padanja. I za to smo dobili ovaj mandat, da ne dozvolimo odustajanje i da ne damo da Srbija ikada više ide nazad.

3/1 JJ/VK 14.20 – 14.30

Znam da ovde ima ljudi iz različitih političkih opcija, da se mnogima ne dopada ni ono što radimo, ponajmanje mi sami, da se borite i protiv nas i protiv mene i da želite da nas smenite, ali baš zato vam danas svima jasno kažem – Srbija i ova Vlada, Vlada koju danas formiramo nikada nećemo odustati, na to jednostavno ne računajte, sve drugo je moguće. I, prvi ću prihvatiti svaki razgovor, prihvatiću svaki predlog, podržati svaki mirni oblik protesta i iskazivanja svog mišljenja i stava, ali to jedno i jedino neću - neću da ova država ikada više se vraća unazad, neću da skreće sa puta kojim je krenula i nećemo da stane. Hoćemo da tu zastavu uspeha Srbije na vrhu ostvarimo i budite uvereni da ćemo dati sve od sebe da to i učinimo i ne zato što smo mi tvrdoglavi ili zato što sam ja tvrdoglav, a i jesam, imamo ozbiljniji razlog, Srbija ga ima. Mi jednostavno više nemamo gde nego samo na bolje i napred.

Jedan od najčuvenijih grčkih filozofa, Herakit, rekao je, pre skoro dve i po hiljade godina – čovek nikada ne kroči dva puta u istu reku, jer to nije ista reka, niti je on isti čovek. Zaista, ta misao je potpuno primerena i danas dok stojim ovde pred Narodnom skupštinom po drugi put ponosan, ponosan na ono što smo uradili u prethodnom periodu i što sam zaslužio to poverenje naroda da predstavim vama, mojim kolegama i svim građanima naše velike zemlje na ovu Vladu.

Nešto pre više od dve godine sam stajao na istom mestu, ali sada mogu potpuno iskreno da kažem da danas Srbija nije ista. Danas dragi prijatelji, mnogi od nas nismo isti, ja danas nisam isti čovek. Tada je Srbija bila na ivici propasti, zemlja u recesiji, javni dug se potpuno oteo kontroli, više od 26% radno sposobnih je bilo nezaposleno, poslovni ugled nam je bio među najgorima u regionu i postojala je bojazan da ne možemo da ispunimo obaveze koje smo imali prema penzionerima, radnicima ili poveriocima. Postojala je prava opasnost da za našu zemlju ne bude budućnosti, da će nas bezdan sačinjen od godina lošeg rukovođenja u privredi, pljački u javnom sektoru, neodgovornih privatizacija, korumpirani političari i lenjih službenika jednostavno sve ugušiti.

Zoran Živković, Nova: Nemojte vi više da branite Srbe!

Sećam se pogleda starih i mladih porodica širom zemlje kako gube nadu u stvarno postojanje naše države. Danas, dragi poslanici i građani, pred nama nije ista reka, stojimo pred drugom rekom i pred drugačijom Srbijom, ne onakvom kakvom bismo u potpunosti želeli, svakako pred drugačijom. Nisu sve neprilike iza nas. Svetla budućnost je još uvek nešto dalje. Ne bih stajao ovde i lagao da je život u Srbiji za sve danas mnogo bolji nego ranije, ali vode naših reka su jasnije i čistije danas i definitivno možemo kroz njih da vidimo da naša zemalja stoji na čvršćim nogama.

Uspeli smo u protekle dve godine da teškim i napornim radom unesemo stabilnost u zemlju i da postavimo snažnije temelje. Uspeli smo da skinemo sa pleća ogroman teret koji je pretio da nas surva u provaliju, uspeli smo da narodu ulijemo poverenje da za našu zemlju ima budućnosti i da ako radimo vredno, udruženim snagama možemo da se ujedinimo oko zajedničkih ciljeva.

Ima onih koji ne cene to što je postignuta stabilnost, kao da je ona došla sama od sebe. Hajde samo da podignemo glave i bacimo pogled oko sebe na druge zemlje u regionu Evrope, na obližnje kontinente i vidimo koliko je dragocena ta stabilnost. Znam ja da smo mi navikli da kukamo, da smo navikli da plačemo nad svojom sudbinom, ali ako danas uporedite sudbinu građana Srbije i sudbinu mnogih u okruženju, složićete se da živimo i mirnije i stabilnije i sigurnije, a ne bih rekao ni mnogo lošije.

Stabilnost ekonomska, regionalna i politička su uslov za nove investicije, bez stabilnosti ne bi bilo stranih investicija, ne bi bilo ni domaćih investitora koji bi odlučili da novac ulože negde drugo, a ne u svoju zemlju.

3/2 JJ/VK

U periodu od 2014. do 2016. godine otvoreno je 124.000 novih radnih mesta, skoro sva su u privatnom sektoru, tamo gde poslovni ljudi odlučuju o zapošljavanju a ne partijski funkcioneri. Sve zahvaljujući stabilnosti koju smo uspeli i da stvorimo i ono što je još teži zadatak da očuvamo.

U proteklih 27 meseci prisustvovao sam otvaranju 38 novih fabrika ili pogona u Srbiji, to je više nego po jedna fabrika mesečno. To znači na desetine hiljada radnih mesta, a ta radna mesta povlače još radnih mesta u ciklusu ekonomskog rasta i to smo mogli zahvaljujući stabilnosti.

I više od toga stabilizovana valuta i niska inflacija za koje su pored Vlade Srbije u mnogo čemu i više od Vlade Srbije zaslužna Narodna banka Srbije i njena guvernerka, znači da porodice širom Srbije mogu da planiraju svoj mesečni i godišnji budžet. Mogu da misle o budućnosti, ne brinući o turbulencijama ili finansijskim katastrofama. Mnoge zemlje i mnogo razvijenije od nas te katastrofe su pogodile, Srbiju su zaobišle, ne slučajno. To je ogromna promena u načinu na koji ljudi žive i sve to zahvaljujući stabilnosti.

Stabilnost nam donosi međunarodni ugled, poštovanje za našu zemlju koja je sposobna da se sama snalazi, koja je nezavisna, koja je suverena, kojoj se veruje i koja je pouzdan partner svojim prijateljima. To otvara nove mogućnosti za investicije iz regiona i Evrope i celog sveta, to omogućava američkim fondovima da se zainteresuju i ulažu ovde, najvećim kineskim kompanijama da odluče da i mi budemo polazište da evropske poslovne poduhvate, a da izvoz srpskih proizvoda u Rusiju, posle dve godine stagnacije i pada ponovo raste. Srbija postaje značajan regionalni činilac, sve zahvaljujući stabilnosti, između ostalog i zbog toga što za razliku od drugih, onih koji su u mnogo čemu lošiji od nas nismo se takmičili u tome i govorili i ponavljali kao papagaji da smo regionalni lideri.

Da, dame i gospodo, stabilnost je prvi neophodan korak ka budućnosti. Stabilnost je cement koji smo uspeli da ugradimo u temelje naše kuće kako bismo je ojačali. Sada je dragi prijatelji došlo vreme da ubrzano počnemo tu kuću i da zidamo, jer stabilnost nije dovoljna i ne možemo stvari da ostavimo ovde gde su sada, ne možemo i nećemo da stanemo ovde. Odvažićemo se da imamo snove, nećemo se plašiti da dignemo pogled. Prethodna Vlada je ostvarila stabilnost, nova vlada će raditi još vrednije radi prosperiteta i napretka. Odgovornost je reč koja povezuje stabilnost i prosperitet koji je ključno zadatak za Vladu Republike Srbije.

Poštovani građani i narodni poslanici, plan naredne Vlade Srbije je da obezbedi prosperitet svim svojim građanima i da podigne životni standard običnim ljudima i porodicama širom zemlje u naredne četiri godine. Uostalom, podsetiću vas, da kada sam prošli put odgovarao narodnim poslanicima, govorili su mi kako ćemo da imamo dvostruko manje plate nego što smo imali u prethodnom periodu. Reći ću vam da danas imamo veće plate nego što smo ih imali tada, ali pre svega zahvaljujući rastu plata u privatnom sektoru. U javnom sektoru, videćete kasnije iz programa koji ću izneti i policajci i pripadnici ministarstva odbrane, dakle, naše vojske, i u socijalnom i u zdravstvenom i u obrazovnom sektoru mogu da očekuju dalja povećanja plata i svakako ne mala povećanja plata.

Dužnost nam je da mladim generacijama pružimo priliku da imaju bolju budućnost, da izgrade elemente prikladnog i pristojnog evropskog društva i da ljudima damo nadu koju zaslužuju.

U narednih nekoliko sati ću preko deset poglavlja, preći ću deset poglavlja i pojasniti tačno na koji to način želimo da to uradimo, ali pre toga narodu dugujem drugi deo Heraklitove rečenice, nešto što je lično.

3/3 JJ/VK

Pre dve godine stupio sam na dužnost predsednika Vlade, svom silom i energijom koju čovek može da nosi u sebi. Znao sam da mi predstoji ponekad obeshrabrujući zadatak koji će svakako zahtevati svu snagu i punu posvećenost. Znao sam da su predamnom i nasuprot meni sile koje se opiru promenama bilo da one dolaze iz Vlade ili spolja, bilo da su iz zemlje ili inostranstva. Nikada nisu svi želeli uspeh ni Vlade, nikada nisu želeli svi uspeh ni Srbije. Uveren sam da sede oni koji žele uspeh naše zemlje.

Istovremeno sam znao da mi svaki znak naše, a i moje slabosti iskoristili oni koji žele da Srbija zaostaje, koji ne žele da se Srbija menja i koji žele da uživaju i privilegijama kojih se drže godinama na račun javnosti. Znao sam i dragi građani da ću morati da prkosim svakoj kritici, da ne budem voljan na kompromise i povlačenje, sve to kako bi se sprovele teške reforme koje smo doneli na način koji će omogućiti da se promene zaista dogode. Uostalom, znam da su me svi građani ili gotovo svi psovali kada smo donosili odluke o merama fiskalne konsolidacije, ali danas uprkos zahvaljujući tim hrabrim i teškim merama. Mi imamo uređene javne finansije, mi imamo sigurnost u našim javnim finansijama i danas mi možemo bezbedno da planiramo povećanje isplata i plata i penzija u budućnosti, da sami kreiramo trenutak u kojem ćemo to da učinimo i da čak kroz potrošnju povećavamo rast našeg bruto domaćeg proizvoda, a ne samo kroz investicije i izvoz, kao što smo činili u prethodnih godinu dana.

4/1 DJ/DP 14.30 – 14.40

Znao sam da samo nekolicina ljudi, čak i iz stranke koju vodim, čak i neki od ministara, deli dubinu i produbljenost promene i reformi koje smo želeli da sprovedemo.

Osećao sam da moram da stojim uspravno čak i kada bi moj glas bio ponekad jedini i za generaciju našeg naroda koja želi da prodrma ovu zemlju i okrene njen kurs za skoro 180 stepeni.

Ponekad sam bio strog, verovatno i arogantan, ponekad i previše brz u odgovorima koje sam davao onima koji su dovodili u pitanje način na koji smo izabrali da vodimo zemlju.

Znam da je delovalo da mnoge odgovornosti preuzimam na sebe i zbog toga, ali i zbog različitih političkih razloga potpuno druge prirode, nisam iznenađen što su me nazivali diktatorom, tiraninom, autokratom. Imajte na umu da je to ipak većina onih koji su uživali u ogromnim privilegijama izgrađenim na godinama povezanim sa državnim javnim novcem.

Međutim, mogu iskreno da kažem da ove kritike nisu nešto što tek tako prolazi pored mene, da ne promiču mom uhu i da ne obraćam pažnju na njih, pratim ih, čujem, slušam. Nisam ni slep ni gluv, obraćam pažnju i gledam da se menjam koliko je to moguće. Ali, posle snažne političke podrške koje je naša Vlada dobila na izborima u aprilu, imam osećaj da sve više ljudi deli naše stanovište kada je reč o promenama, da ta koalicija za promene, pre svega nas samih, naših navika, naših običaja, ako hoćete i naše tradicije raste i da se podrška reformama širi.

I tako, dok ulazim u drugi mandat kao predsednik Vlade, želim da kažem da mi je namera da u narodne četiri godine budem još otvoreniji za kritike i primedbe, pokušaću da budem i ljubazniji, što ne znači da neću biti dovoljno samouveren i dovoljno oštar da svakome odgovorim ukoliko se bude služio uvredama, klevetama i lažima.

Uzmicati neću nikada, ustuknuti neću nikada, boriću se za Srbiju, boriću se za Vladu, za svakog njenog člana koji poštuje zakone ove zemlje, Ustav Republike Srbije i koji radi u korist na polzu srpskog naroda i svih drugih građana Srbije.

Jedino demokratska slobodna i otvorena Srbija može da postane moderna i svojim građanima ponudi bolji život, kao i svaka druga normalna evropska i ne samo evropska zemlja.

Politički okvir u kojem će da radi i da se kreće Vlada Srbije je složen i komplikovan. Sa jedne strane, suočeni smo sa tektonskim globalnim poremećajima u svetskoj politici, delimičnoj promeni ravnoteže snaga, ekonomskom disbalansu između onih koji imaju najveću političku i vojnu moć i sve učestalijim lokalnim i regionalnim sukobima sa značajnim odrazom na svetsku politiku.

U tim uslovima, naročito posle Bregzita i neuspelog vojnog puča u Turskoj, uz istovremeno žestoko sukobljavanje i velikih sila na prostoru Bliskog Istoka ali i drugim delovima sveta, sve je teže i komplikovanije voditi politiku Srbije.

Takođe, u regionu pojedine zemlje, o kojima ni danas neću zarad bilo kakvih političkih poena reći ništa loše i ništa ružno poput Hrvatske, otvaraju stare rane i kroz rehabilitaciju NDH i njenih protagonista, otvoreno prete bezbednosti Srba, razume se i Republike Srbije.

Nije jednostavna i ni malo lagodna situacija ni u odnosima u Bosni i Hercegovini, a pogotovo je otežana poslednjim izjavama sarajevskih zvaničnika i neprocesuiranjem onih koji su odgovorni za izvršenje najtežih zločina prema Srbima.

4/2 DJ/DP

Naša poruka i po tom pitanju je veoma jasna. One Srbe koji su činili zločine, mi ćemo progoniti, gonićemo i sve ostale koji se nalaze na našoj teritoriji, gonićemo i sve ostale za koje znamo da su te zločine počinili. Jedino što tražimo, to je da zločinci, bez obzira na nacionalnost, jednako odgovaraju, da svačije oči jednako vrede i da svačiji život jednako vredi.

Ne tražimo da srpski život vredi više, ali tražimo da srpske oči, kao što su oči Slobodana Ilića, ubijenog u selu Zalazije na zločinački način, jednako vrede kao što vrede oči i nevinih i muslimanskih i hrvatskih i albanskih i svih drugih žrtava.

Srbija je u svojim odgovorima i zaštiti nacionalnih interesa pokušala da reaguje i uvek će u budućnosti reagovati trezveno, ozbiljno, odgovorno, ne svađalački, sa osnovnim ciljem da sačuvamo mir i stabilnost. Tako ćemo uvek činiti, stvaraćemo uslove za bolje odnose i sa Hrvatskom i Bosnom i Hercegovinom, ali ćemo i te kako umeti da zaštitimo naše državne i nacionalne interese od svih onih koji te interese budu ugrožavali.

Postali smo svesni interesa procesa previranja i počeli smo da ih prihvatamo i da im se prilagođavamo, razume se, uvek pazeći da ne izgubimo dostojanstvo i integritet sa kim god da razgovaramo. I otkrili smo tu novu reč „razgovor". Prestali smo sa besmislenim sukobima i sa nama samima i sa svima ostalima. Prihvatili smo da oni imaju svoje interese, setili se da i mi imamo svoje jer smo mnogo ili dugo ili ko zna koliko vremena to zaboravljali i počeli o svemu tome da pričamo, sa svima, sa onima koje volimo i sa onima koji nas ne vole, sa onima kojima dugujemo i sa svima koji su nam dužni, sa onima koji nas razumeju i sa onima koje nikada nismo razumeli.

Ta nova Srbija je izašla u svet i taj svet ju je prihvatio. Postali smo centar razvoja i stabilnosti. Privukli smo investitore, a ne zaboravite da smo prošle a i ove godine u regionu privukli ubedljivo najveći broj investitora i stranih i domaćih, da bi ste samo, poštovani narodni poslanici, znali razmere, a mi i dalje sebe kritikujemo, želimo, očekujemo i verujemo da možemo mnogo više.

Mi smo prošle godine imali bez ikakvih privatizacija bez i jedne, temeljene, ozbiljne i velike privatizacije, imali smo milijardu i 850 miliona evra investicija, a recimo Bosna i Hercegovina koja, složićete se, nije četiri ili pet puta ni teritorijalno ni po broju stanovnika manja od nas, imala je 400 miliona evra.

Ne kažem da je to dobro, ali svakako mnogo bolje od svih ostalih u jednom teškom vremenu u kojem je užasno komplikovano privući strane investitore i obezbediti im najbolje moguće uslove.

To je još jedna stvar u kojoj nema više nazad. Naš put su mir, dijalog i razvoj. Vrlo dobro znamo, izuzetno dobro smo naučili da beda stiže sa ratovima i da nema napretka dok se čuju topovi. Naravno, svoju zemlju čuvaćemo i braniti i biti sposobni da to učinimo ukoliko se bilo ko drzne da našu zemlju i naš narod napadne.

Za fabrike, puteve, škole i bolnice za investicije i nove poslove, Srbiji je potreban stabilan Balkan. Potreban joj je region bez sukoba, nužni su joj razumevanje i dijalog. Spremni smo zbog tog cilja da mnogo više uložimo u sopstveno razumevanje svih oko nas, u prihvatanje svih onih njihovih interesa koji nas suštinski ugrožavaju, uz zajednički napor u pronalaženju rešenja.

Spremni smo da otkrijemo sve ono dobro i lepo u našem okruženju kod naših komšija i da im ponudimo sve ono dobro i lepo što smo pronašli kod nas. I kao što sam već rekao, spremni smo da investiramo u njihovo bolno sećanje, isto koliko i u naše i na da prihvatimo da ni drugi ne mogu da zaborave, baš kao što ne možemo ni mi.

4/3 DJ/DP

Računamo da je to prvi korak ka onom danu kada ćemo se svi sećati svih i kada ćemo svi poštovati sve, kada će nam to zajedničko sećanje služiti za spajanje a ne za razdor i kada ćemo svi zajedno znati da smo jednom za svagda naučili tu krvavu lekciju i to toliko da više ne postoji ni trunka mogućnosti da je ponavljamo.

Svako ko zaboravi tu na prvom mestu našu obavezu, obavezu da radimo na miru, stabilnosti i većem razumevanju, on će direktno raditi ne protiv interesa Hrvatske, Bosne i Crne Gore ili bilo kog drugog, već protiv elementarnih interesa Srbije. Radiće protiv života u njoj zato što i to nam je pokazala nedavna istorija, rat u okruženju proizvodi onu vrstu problema u samoj Srbiji koji onemogućavaju život u njoj.

Nemojte da zaboravite da smo borbu bez obzira na njenu opravdanost ili ne za nacionalne ciljeve naših ljudi u okruženju mi u Srbiji kada smo je vodili na pogrešan a ne pametan način kao što to činimo danas, plaćali bedom, hiperinflacijom, nestašicom, redovima, zatvaranjem fabrika. Platili smo je ovde životom gotovo u svakoj meri u kojoj su je životom plaćali Srbi u okruženju.

Naravno, posle svega što je bilo možemo mi danas da se pravdamo na razne načine i da se bavimo teorijama zavere i da krivce nalazimo u istoriji, velikim silama, svetskoj nepravdi, ali to nije naš posao. Posao nam je da između ostalog sagledamo gde smo i kako smo mi pogrešili i da te greške više ne ponavljamo.

Posao nam je da shvatimo da su mir, stabilnost i dijalog preko potrebni i svakom pripadniku našeg naroda, ali i svim pripadnicima svih ostalih naroda i da shvatimo da bez njihovog napretka i razvoja nema ni našeg, baš kao i obrnuto.

Takvo shvatanje jeste politika Srbije i to će ostati i politika ove Vlade i svako ko bude hteo da je promeni moraće prvo da promeni tu Vladu, zato što je taj put koji je zacrtan, nećemo da napuštamo, nećemo da se vraćamo nazad, nećemo da ovu zemlju ostavimo nekim novim generacijama na dnu i neću da svi zajedno ne uspemo.

5/1 BD/SM 14.40-14.50

Preuzimajući ovaj mandat, preuzimamo i tu obavezu da budemo najveća i najteža prepreka svima koji bi da destabilizuju Srbiju, da se igraju sa mirom, da je guraju ka dole i da je zaustavljaju u razvoju.

Sada bih vas zamolio da se svi zajedno osvrnemo na sve konkretne oblasti u kojima nova Vlada namerava da preduzme korake i donesemo promenu koja nam je preko potrebna.

Najpre tačka 1. - Srbija koja čuva i štiti svoju nezavisnost i Srbija koja neguje dobre i tradicionalne odnose sa iskrenim prijateljima u svetu. Namerno sam vam čitao po tačkama da biste i vi mogli da pratite gde se nalazimo, a moj Ekspoze je mnogo duži od 130 strana koje ste vi dobili, ali vidim da neke to nije ni interesovalo. Žao mi je.

(Vojislav Šešelj: Mi smo dobili 60, verovatno pola.)

Niste, dobili ste sto. Ne samo da niste dobili ceo, ja sam spremio, pošto sam radio sam naknadno i hvala na primedbi, dakle, ja sam spremio negde oko 260 strana. Da li ću moći da pročitam sve, da li ću i fizički moći da kažem sve, naravno na to imamo pravo jer nije bila naša…

(Vojislav Šešelj: Da sami dopišemo?)

Pa, valjda bi trebalo da pratite, gospodine Šešelj, ono što govorim, pa da dopišete nešto, pa u raspravi. Naravno, to su vam osnove na osnovu kojih možete da vidite šta je to što smo uradili.

Pošto nisam video da su neki napustili salu, želim da se zahvalim vama koji ste ovde u sali Narodne skupštine, jer to govori o njima. Narod je izabrao i njih da slušaju i ekspoze mandatara i da posle toga mogu da daju primedbe, ali danas građani Srbije dobro i nedvosmisleno vide da oni nisu došli ni da čuju ni da slušaju. Dok sam ja radio danonoćno i dok je tim ljudi radio danonoćno, oni su došli na dva minuta da sednu, da iznesu po neku uvredu bez kartice, da izađu napolje, da odu do restorana, da podignu dnevnicu i da završe svoj posao. Mi ćemo vredno da radimo.

(Vojislav Šešelj: Nema dnevnice, ukinute su dnevnice.)

E, to je, gospodine Šešelj, bila jedna veoma pametna odluka, što smo vam ukinuli dnevnice, tako da manje narodu možete da uzimate od onoga što ne radite ništa.

(Vojislav Šešelj: Valjda vlast uzima narodu, a ne opozicija.)

Pa, vreme je da ne dobacujete, a i vreme, a i novac plašim se u ovom trenutku da su uzimali neki drugi. A, oni koji rade, posebno oni koji marljivo rade i koji posvećeno rade, u interesu naroda, čini mi se da narodu daju i donose, a mnogo je onih koji su odnosili, ali o tome ćemo da govorimo sutra, uveren sam, uz mnogo argumentacija sa obe strane.

Osnovni zadatak nove Vlade je napredak Srbije u svakoj sferi, sa osnovnim ciljem poboljšanja životnog standarda za sve njene građane. Rast u prethodnom periodu ostvarili smo zahvaljujući uvećanom izvozu i investicijama. Na rast investicija u budućnosti bitno će uticati dinamika pristupanja EU. Shodno tome, potrebno je na početku mandata napraviti intenzivne konsultacije na najvišem nivou između Srbije i EU oko ambicioznog, neformalnog kalendara otvaranja i zatvaranja svih 35 poglavlja, a na bazi tog plana, svako ministarstvo bi bilo u obavezi da sprovodi svoje aktivnosti.

Na nivou Vlade bi trebalo kvartalno pratiti ispunjenost tog plana. De fakto je reč o konkretizaciji nacionalnog programa pridruživanja EU. Cilj bi

5/2 BD/SM

trebalo da bude zatvaranje svih pregovaračkih poglavlja do kraja mandata Vlade 2019. godine. Naravno, to ne zavisi samo od nas, ali ukoliko mi ne postavimo ambiciozne ciljeve, svakako da i manje nećemo biti u stanju da ispunimo.

Želim da kažem svim narodnim poslanicima da u svemu što ću da govorim u narednom periodu i u narednim satima možda mnogima neće biti naročito zanimljivo i tekst je suvoparan, pomalo birokratski, ali sam namerno prihvatio da to uradimo na takav način da bi ljudi mogli da vide sa koliko ozbiljnosti i odgovornosti smo celom tom poslu prišli i sa koliko poštovanja prilazimo građanima Srbije kada im se obraćamo, želeći da im pokažemo šta je to što stvarno radimo i sa kakvim rezultatima iz svega hoćemo da izađemo.

Meni, kao što vidite, za razliku od njih koji nisu mogli da sede po dva minuta, neće biti teško da satima stojim i govorim.

Druga strana će na takvu inicijativu, govorim o EU, reći da dinamika ne zavisi od njih, ali naš argument treba da bude da mi želimo da napravimo takav kalendar i takav program i da mi preuzmemo na sebe obavezu da svoje obaveze iz tog kalendara sprovodimo na vreme.

Članstvo u EU kao jedno od strateških opredeljenja Vlade govori o tome da Srbiju želimo da vidimo u klubu demokratskih država kontinenta. Ako je moglo 28 evropskih država, danas to želi 27, može i Srbija.

Mi danas nemamo vremena da analiziramo zašto smo u poslednjem vagonu za članstvo i zašto bolje nismo iskoristili poslednju deceniju ili dve, kada je vozni red bio nešto intenzivniji. I ovog puta ću pred vama odgovorno reći – put ka članstvu u EU će biti prepun političkih izazova, ali izazove nećemo meriti prema onome ko ih postavlja, već prema efektima za naše društvo i za naše građane. I ovo što radimo ne radimo zato što imamo idolatrijski pristup prema EU, već zato što razmišljamo o interesima naroda Srbije, srpskog naroda, svih naših građana i u skladu sa tim ponašaćemo se i u budućnosti.

Naš odnos prema evropskim integracijama nije počivao na euforiji, već na odgovornosti, istini i realnim mogućnostima napretka Srbije. Napredak Srbije nismo i nikada nećemo meriti brojem otvorenih poglavlja, već brojem otvorenih radnih mesta i poboljšanju životnog standarda građana. Broj otvorenih poglavlja će nam biti merilo da smo dobri u dostizanju najnaprednijih standarda savremenog sveta, što standardi EU svakako jesu.

U svom prethodnom ekspozeu bio sam štedljiv na obećanjima kada sam govorio o našem evropskom putu. Nisam tu reč ili te dve reči koristio kao mantru, neću ni danas. Rekao sam tada da bismo među prvim poglavljima mogli da otvorimo Poglavlje 32 o finansijskoj kontroli i to smo uradili. Rekao sam da ćemo marljivo raditi na otvaranju poglavlja 23 i 24 i to smo i uradili. Od mera koje predviđa Akcioni plan za Poglavlje 23, to su pravosuđe i osnovna ljudska prava, samo u periodu od raspisanih izbora i tokom tehničke vlade ostvareno je oko 40 predviđenih mera. Time smo dokazali kredibilnost svoga rada. Dokazali smo i da radimo ne da bismo bilo kome i šta udovoljili, već da bismo popravili stanje u jednom od najvažnijih segmenata naše države, što pravosuđe svakako jeste.

Odmah po formiranju Vlade pripremićemo novi, detaljni plan usklađivanja nacionalnog zakonodavstva sa pravom EU . Ovaj dokument je poznat pod nazivom – Nacionalni program za usvajanje pravnih tekovina EU. Kao što znate, lestvicu smo postavili visoko kao u svemu što radimo. Ta lestvica se nalazi na kraju 2018. i početku 2019. godine i želimo da je dočekamo u najvećoj meri usklađenog pravnog sistema sa pravilima o kojima govorimo.

5/3 BD/SM

Kako smo do sada radili? Ako je suditi po ocenama same Evropske komisije, date u Izveštaju o napretku za 2015. godinu, koji je najbolji do sada za našu zemlju, i u ovom trenutku imamo da ne kažem najbolju, ali jednu od najboljih ocena u regionu.

U Izveštaju se navodi da smo određeni napredak zabeležili u gotovo svim oblastima, ispunjavanju političkih kriterijuma, usvajanju pravnih standarda i postizanju ekonomskog razvoja zasnovanog na konkurentnosti. Inače, ispunili smo sve kriterijume po pitanju ekonomije i MMF-a i Svetske banke i Evropske komisije. Nijednu primedbu, u pojedinim oblastima smo imali primedbe, ali u ovoj oblasti, ključnoj oblasti za životni standard građana, nismo imali gotovo bukvalno ni jednu jedinu primedbu u poslu koji smo obavljali.

Poglavlja 23 i 24 su otvorena u junu i mi nastavljamo da radimo naporno u svim oblastima pregovaračkog procesa. Spremni smo i za otvaranje Poglavlja 5 o javnim nabavkama. Ovo poglavlje je veoma važno i zbog nastavka sistemske borbe protiv korupcije. U doba predsedavanja Slovačke, koje je počelo u julu ove godine, bićemo spremni za otvaranje novih poglavlja: 25 – istraživanje i razvoj, 25 – obrazovanje, mladi i sport, 13 – ribarstvo, 14 – transport, 20 – preduzetništvo, industrijska politika, 21 – transeveropske mreže .

Takođe, radimo i na poglavljima za čije je otvaranje potrebno ispuniti određena merila, kao što su sloboda kretanja roba, to je jedan, tri – sloboda kretanja usluga, 11 – poljoprivreda i ruralni razvoj, 15 – energetika.

Želim da istaknem da bez obzira na dinamiku otvaranja poglavlja mi već danas beležimo značajne pozitivne efekte iz dosadašnjeg statusa našeg odnosa sa EU. Ti pozitivni efekti viđeni su u brojnim oblastima. To su: spoljna trgovina sa fokusom na izvoz, obrazovanje i investicije.

Trgovina i evropske integracije, Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, ugovor sa EU koji Srbiji omogućuje bescarinski izvoz robe na tržištu od pola milijarde potrošača. Posle ću govoriti i o našoj saradnji sa Ruskom Federacijom, našoj saradnji sa Narodnom Republikom Kinom, SAD i svima ostalima.

Srbija najviše izvozi u države članice EU i one koji to žele da postanu, a to su članice CEFTA. U EU odlazi 63,6%, a na CEFTA 21,1% od našeg ukupnog izvoza. To ljudi u Srbiji treba da znaju. Dakle, region plus EU je jednako 85% našeg izvoza.

6/1 TĐ/MJ 14.50-15.00

Debata je dobrodošla, ali uvek je važno da pričamo o argumentima i brojevima. Politika Vlade nije podela, politika podela na one koji su za Rusiju i one koji su za EU. U politici Vlade ima mesta, pre svega, za one koji su za Srbiju i za odličnu saradnju i sa EU i sa Ruskom Federacijom.

Za Srbiju je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju od koristi, baš kao što želimo još više koristi od slobodne trgovine sa Rusijom i ostalim državama tamošnje Carinske unije. Smatram potpuno racionalnim da oko ovih pitanja imamo minimum konsenzusa ili imam jednostavan odgovor za sve one koji bi želeli da dovode to u pitanje. Samo pokušajte jedanput da isplatite penzije za milion i 760 hiljada penzionera, probajte jedanput da isplatite platu u javnom sektoru i da vas pitam - od koga ćete te poreze i doprinose da uzmete, od koga ćete da ih naplatite, kome ćete robu da izvezete ukoliko se budemo ponašali politički ne pragmatično, politički neozbiljno i politički neodgovorno i ukoliko se budemo rukovodili sopstvenim emocijama, ponekad, zbog nečijih političkih odluka? Samo bismo zemlju doveli do ivice sunovrata, do ivice ambisa i plašim da bismo generacije koje dolaze ostavili bez budućnosti.

U poređenju sa 2008. godinom kada je potpisan Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, ovo su podaci koji vam govore nešto o važnosti političkog delovanja Srbije u međuvremenu posebno od 2012. godine do danas, kada je potpisan Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju do 2016. godine uspeli smo da prepolovimo trgovinski deficit koji imamo sa EU. U prilog tome govori podatak da je pokrivenost uvoza izvoza na kraju 2015. godine iznosila 77,18%, dok je avgustu 2012. godine iznosila 59,68% pokrivenosti uvoza izvozom. To pokazuje, naravno, koliko smo imali, pre svega, stranih investicija i zemalja EU koje su te proizvode ponovo izvozile u zemlje EU, naravno, i rast i napredak domaćih investitora koji su pronašli povoljno tržište u EU.

U izvozu glavni spoljno-trgovinski partneri u 2015. godini, gledajući pojedinačno članice EU, bili su Italija sa milijardu i 946 miliona evra, u zdravstvu 0,7% u odnosu na 2014. godinu, Nemačka uz ogroman rast milijardu od 503,7 miliona evra, u zdravstvu 13% u odnosu na 2014. godinu i taj rast je iz godine u godinu sve veći, takođe Rumunija, Hrvatska i sve su te zemlje u rastu.

U uvozu glavni spoljno-trgovinski partneri su, gledajući pojedinačno, članice: Nemačka sa dve milijarde i 31 milion evra, u zdravstvu 11%. Dobro je da je naš rast izvoza nešto veći od rasta uvoza. Pokušaćemo da to pratimo. Italija milijardu i 732 miliona evra, Mađarska 781 milion evra i Poljska 685,2 miliona evra uz smanjenja od 7% u odnosu na 2014. godinu.

Najveći suficit u trgovini Srbija beleži sa BIH, Crnom Gorom i Makedonijom. Interesantno je, razumećete sa određenim zemljama i zbog „Fijata" da imamo suficit trgovine sa Italijom, Rumunijom, Bugarskom, pa čak i Hong Kongom. Najveći deficit u trgovini imamo sa Kinom, a usled velikog uvoza mobilnih telefona i laptopova, pre svega, sa Rusijom zbog uvoza nafte i gasa, sa Rusijom ćemo doći do posebne teme da vidimo šta smo uradili, zašto je danas nešto bolje stanje nego što je bilo u prethodne dve godine, pa zatim sa Nemačkom, Mađarskom, Turskom i Švajcarskom.

Još važnije od toga jeste promena strukture našeg izvoza u EU. Najvažniji izvozni proizvodi nam više nisu primarni poljoprivedni proizvodi, kao što je to bio slučaj ranije, već industrijski proizvodi. Tako su, na primer, do 2008. godine najvažniji izvozni proizvodi bile sirovine i poluproizvodi, dok su 2014, 2015. i 2016. godine to gotovi proizvodi, u prvom redu proizvodi automobilske i

6/2 TĐ/MJ

elektro industrije. Zadržali smo pretežno isti nivo izvoza naših poljoprivrednih, pre svega hrana, povrće, i tekstilnih proizvoda uz delimičan rast izvoza žitarica.

Spoljno-trgovinska statistika nedvosmisleno ukazuje na direktnu vezu između država odakle dolaze najveći investitori i država u koje najviše izvozimo. Najveći investitori dolaze iz EU, država EFTA, SAD, uz Ruski „Gasprom" kao osmi po veličini investitor u Srbiji. Takođe, kada pogledate vlasnički udeo od 15 kompanija koje su najveći srpski izvoznici, 12 od tih 15, dakle, 80% je sa većinskim stranim kapitalom u vlasništvu.

Dalja očekivanja i prioriteti u trgovini. Jedan od osnovnih ciljeva Vlade biće dalja diversifikacija trgovine i ekonomske saradnje kako bi smo na još efektivniji način iskoristili sve sporazume o slobodnoj trgovini koje smo zaključili. Očekujemo i plodove veoma podsticajne investicione politike Vlade Srbije. U ovom trenutku pošto mi, naravno, imamo uvid u to šta sa dešava u drugim zemljama, šta se dešava, kad govorim o drugim zemljama mislim na zemlje u regionu, kao što znamo šta se dešava kod nas i šta je to na šta čekamo, gde smo ugovore potpisali. Mislim da mi imamo više, ako nisam pogrešio, Ivice, stranih investitora u ovom trenutku, kako mi to nazivamo, u „pajplajnu" nego što imaju svi ostali zajedno, i to je rezultat stabilnosti koji su postigli građani Srbije i sigurnost ulaganja.

Očekujemo i dalje rast pozitivne razmene sa potpisnicama CEFTA, posebno želimo povećanje rasta u našoj trgovinskoj razmeni sa Albanijom i u skladu sa tim ćemo uskoro imati nove političke razgovore i dogovore sa Albancima i da pokušamo da obezbedimo još značajniju trgovinsku razmenu i još veći suficit za Republiku Srbiju.

Kada govorimo rastu i razvoju našeg društva, mi neminovno govorimo o investicijama. Razvoj brojnih sektora, pre svega prerađivačke industrije, dolazak kineskog „Hestila" u skladu sa pravilima EU o državnoj pomoći i očekivano još veći priliv investicija iz EU, rezultat su našeg rada, ali očekujemo, naravno, i dodatni priliv investicija iz Ruske Federacije, SAD, stabilnosti na kojoj toliko insistiramo, uređenosti, unapređenje ambijenta za ulaganja.

Očigledna povezanost procesa i evropskih integracija, rast investicija, vidljiva je iz činjenice da je samo u prošloj 2015. godini, od ukupno stranih i domaćih investicija, dve milijarde 111 miliona evra, milijardu i 530 miliona bilo poreklom iz EU, što je 72,4%, i o tome bi trebalo svi da povedu računa.

Posmatramo, podržavamo kojima je sedište odgovarajuće kompanije 78% broja kompanije sa većinskim stranim kapitalom je poreklom iz zemalja članica EU, 19,9% iz zemalja koje nisu članice EU, pretežno iz EFTA zemalja i Ruske Federacije. Osamdeset koma pet posto broja zaposlenih angažovano je u kompanijama sa većinskim kapitalom poreklom iz zemalja članica EU, 17,9% iz zemalja koje nisu članice EU, 68,6% dodate vrednosti ostvarene u tim kompanijama je poreklom iz zemalja članica EU, 30,6% iz zemalja koje nisu članice EU. Najveću dodatu vrednost među kompanijama koje nisu iz država članica EU stvori NIS u kojoj je, razume se, „Gasprom" najveći akcionar.

Veliki deo posla koji ćemo uraditi biće dobar kapital generacijama koje dolaze. Insistiraćemo na ulaganju u obrazovanje i stručno osposobljavanje mladih. Kao što znate, na tome sam insistirao u regionalnim okvirima i kroz osnivanje kancelarije za mlade. Počeli smo te stvari da konkretizujemo. Uz pomoć EU to činimo u okviru programa „Erazmus plus". Dobri smo u tome, ali koliko smo dobri ne možemo znati dok se ne uporedimo sa drugima. Iako je Srbija delimični korisnik ovog programa, uspeli smo da u periodu od 2014. do 2016. godine ostvarimo najveće učešće u

6/3 TĐ/MJ

regionu zapadnog Balkana. U ovom periodu primetno je značajno povećanje broja korisnika stipendija za akademsku mobilnost i odnosi se na studente, nastavnike i administrativno osoblje.

Prema podacima Fondacije „Tempus", koja radi na sprovođenju programa u toku 2015. godine, u Srbiji je odobreno 1430 odlazaka i dolazaka mladih, što je nešto manje od polovine broja koji se predviđa za ceo region zapadnog Balkana. Od toga je 900 odlaznih stipendista, razmeni studenata namenjeno je 50% dobijenih stipendija, a ostatak je namenjen mobilnosti nastavnog i administrativnog osoblja.

Potpisivanjem ugovora o pristupanju okvirnom programu „Horizont 2020" ili 2020 Republika Srbija je u oblasti nauke funkcionalno gledano već ušla u EU. Takođe, davanjem ovlašćenja Fondaciji „Tempus"da decentralizovano sprovodi program „Erazmus plus" stekli su se svi formalni uslovi za zatvaranje pregovora u okviru Poglavlja 26 – obrazovanje i kultura.

Sedam država je potpisalo sporazum kojim se formira Kancelarija za reformu obrazovanja jugoistočne Evrope sa sedištem u Beogradu, čime naš glavni grad postaje lider u obrazovnim reformama u regionu.

Imajući sve ovo u vidu, ne čudi činjenica da se u poslednjem godišnjem izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije za 2015. godinu, među četiri poglavlja koja su ocenjena najvišom ocenom od ukupno 33, nalaze sva tri poglavlja za koje je zaduženo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Posle ćemo videti šta su mere i šta je ono što mi moramo da uradimo da bismo sebe promenili i da možemo da se postavimo i, pre svega, da poštujemo tržište.

7/1 MG/IP 15.00-15.10

Finansijska i tehnička podrška Evropske unije.

Kao što smo se odgovorno odnosili prema novcu naših građana i poreskih obveznika u budžetu, disciplinovano, odgovorno i ozbiljno i na današnji dan, dakle, 09. avgusta Republika Srbija ima suficit u budžetu 19,6 milijardi dinara, što nikada nije bio slučaj od kada postoji višestranački sistem u Republici Srbiji.

Mi smo se tako odnosili i prema novcu koji je dolazio sa strane. Od 2001. godine Srbija je dobila podršku od Evropske unije u iznosu od preko tri milijarde evra bespovratnih sredstava. Od pomenutog iznosa iz IPA fondova od 2007. do 2013. godine, oko 1,4 milijarde. Od 2014. godine Srbiji je na raspolaganju novi instrument podrške Evropske unije IPA 2. Iz ovog instrumenta biće podržane reforme u sektorima: saobraćaj, energetika, životna sredina, konkurentnost, razvoj ljudskih resursa, poljoprivreda i ruralni razvoj, reforma javne uprave, pravde i unutrašnjih poslova.

Tokom protekle dve godine uspešno su privedeni kraju procesi godišnjeg programiranja, tako što su definisani programi i projekti bespovratne pomoći u ukupnom iznosu od 400.000.000 evra, što je veći iznos od indikativno opredeljenog od strane Evropske unije. Dok je najveći iznos sredstava u godišnjem programu za 2014. godinu opredeljen za prevenciju i sanaciju posledica poplava, 62.000.000 evra iz IPA nacionalnog programa i 10.000.000 evra iz višekorisničkog programa, u programu za 2015. godinu najveći iznos sredstava je opredeljen za reformu javne uprave - 80.000.000 evra, kroz sektorsku budžetsku podršku i saobraćaj – 65.000.000 evra.

Takođe želim da kažem da smo 2014. godine prvi put kao država kandidat uspešno aplicirali za sredstva iz Fonda solidarnosti EU u cilju sanacije posledica nastalih katastrofalnim majskim poplavama i obezbedili dodatnih 60,2 miliona evra koje se sprovode na prostoru pogođenim poplavama iz maja 2014. godine.

Krajem prošle godine podnet je zahtev za upravljanje IPARD sredstvima. To su sredstva Evropske unije namenjena poljoprivredi i ruralnom razvoju kako bi se omogućilo korišćenje već alociranih 35.000.000 evra od ukupno predviđenih 175.000.000 do 2020. godine. To sve spominjem, bespovratna pomoć Evropske unije. U prvoj fazi očekuje se podrška za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava i podizanje prerađivačkih kapaciteta.

Ono što je za nas važno to je da sačuvamo mir i stabilnost, jer to i jesu osnovne vrednosti Evropske unije. Srbija treba da bude zaista glasan sagovornik takvih saveza i u drugim delovima sveta i to jeste naša vizija za budućnost. Neki kažu da moramo da biramo između Evrope i Rusije, a dok jačaju naša trgovinska razmena i povezanost sa Evropom, sa Rusijom negujemo ne samo istorijske veze koje su gradile brojne generacije, već takođe gledamo kako i na koji način da unapredimo naše privredne i trgovinske veze. Naš napredak na planu EU integracija neće biti vođen nepromišljenom euforijom već primerenim i ozbiljnim proračunom sopstvenih nacionalnih interesa u svakom trenutku. Ali, ljudi treba da znaju da je naša ideja i naša želja da tom društvu pripadamo upravo zbog tipa društva čiji deo želimo da budemo.

Spoljnu politiku Vlada Srbije nastaviće da vodi aktivnu, jasno profilisanu i osmišljenu spoljnu politiku koja doprinosi boljem pozicioniranju Republike Srbije na regionalnom, evropskom i širem međunarodnom planu. Kao i u prethodnom periodu fokus će biti na jačanju međunarodnog položaja i ugleda Republike Srbije i u tom kontekstu, na intenziviranju bilateralnog dijaloga i saradnje na multilateralnom planu sa zemljama širom sveta, u funkciji kontinuirane

7/2 MG/IP

i efikasne promocije i realizacije spoljnopolitičkih prioriteta i interesa Srbije, pre svega s ciljem ubrzane integracije u EU i očuvanja teritorijalnog integriteta i suvereniteta zemlje.

Afirmacija Republike Srbije kao stožera regionalne saradnje, konstruktivnog, snažno posvećenog i aktivno angažovanog na unapređenju odnosa u regionu i na produbljivanju i konkretizaciji saradnje u regionalnim okvirima, kako u bilateralnoj ravni, tako i u okviru regionalnih inicijativa i mehanizama će biti jedan od prioriteta Vlade Srbije.

U tom kontekstu od posebnog značaja će biti predsedavanje Republike Srbije Organizacijom za crnomorsku ekonomsku saradnju, a mi smo od 1. jula 2016. godine od Ruske Federacije preuzeli šestomesečno predsedavanje ovom regionalnom organizacijom koja poseduje izrazit ekonomski potencijal, naročito u oblastima energetike i transporta. Republika Srbija će tokom svog predsedavanja nastojati da realizuje nove i dalje unapredi postojeće projekte, kao i da doprinese razvoju diverzifikovane saradnje zemalja šireg crnomorskog regiona. Republika Srbija će svoje predsedavanje završiti organizacijom sastanka Saveta ministara spoljnih poslova BISEK-a, kako mi to kažemo, u decembru ove godine.

Bez obzira na brojne izazove i trenutnu nimalo jednostavnu situaciju, Vlada Srbije nastaviće sa iskrenim naporima kako bi promovisala dobru volju i zdrave odnose sa svim zemljama i vladama u regionu zasnovanim na uzajamnom poštovanju i opredeljenju za zajedničku evropsku budućnost. Razvoju dobrosusedskih odnosa i saradnji pridajemo posebnu pažnju i nadamo se da će naši napori na rešavanju preostalih otvorenih pitanja i stvaranju bolje atmosfere u regionalnim okvirima biti prepoznati i od strane tih zemalja, ali i od strane evropskih institucija i svih drugih međunarodnih aktera.

Takođe, Vlada Srbije će nastaviti da se angažuje na očuvanju prava i interesa srpskog naroda u regionu u skladu sa normama međunarodnog prava. U tom kontekstu nastaviće da razvija najbliže odnose sa Republikom Srpskom, poštujući Dejtonski mirovni sporazum i volju sva tri konstitutivna naroda BiH. Odnosi između političkih lidera srpskog naroda nikada nisu bili bolji, zasnovani na međusobnom uvažavanju, poštovanju i zajedničkom delovanju u ostvarivanju srpskih nacionalnih interesa.

Tu ima još jedna stvar na koju bih želeo da vam ukažem. Po prvi put u savremenoj srpskoj političkoj istoriji mi smo napravili neko nepisano pravilo i lideri u Republici Srpskoj i predsednik Republike Srpske i članovi Vlade Republike Srpske, na neki način i opozicioni lideri, isto to se dogodilo i sa svima koji predstavljaju Srbe u drugim zemljama u regionu, da mi ni o kome od njih ni na koji način nikada ne kažemo ni jednu lošu reč, da kada oko nečega nismo saglasni da se sastanemo i da te probleme rešimo i uvek izađemo sa zajedničkim stavom, jedinstvenim stavom u interesu celokupnog srpskog naroda. Nikada niste mogli da čujete i nećete od mene ni čuti da javno izgovorim bilo koju lošu reč i o Miloradu Dodiku, ali ni o Mladenu Bosiću, ni o Mladenu Ivaniću, niti o Miloradu Pupovcu, niti ćete njih čuti da bilo koju lošu reč kažu o Republici Srbiji. Sve suprotno od onoga što smo imali do samo pre neku godinu. To je neko novo pravilo, to je neki novi uzus i to je nešto čime možemo danas da se ponosimo. Zato na obeležavanju „Oluje" možete da vidite i predstavnike Srba iz Hrvatske i predstavnike Srba iz Republike Srpske i predstavnike Srba iz Makedonije, Crne Gore, od svuda sa prostora bivše Jugoslavije koji svi sa svima razgovaraju i koji gledaju kako i šta mogu da učine za dobrobit srpskog naroda, ma gde da taj narod živi.

7/3 MG/IP

Vlada Republike Srbije ostaje posvećena promovisanju dobrih bilateralnih odnosa i saradnji i sa drugim uticajnim faktorima u međunarodnoj zajednici poput SAD, tako i sa našim tradicionalnim prijateljima i partnerima poput Ruske Federacije, Narodne Republike Kine, arapskim zemljama, ali i drugim narodima i državama širom sveta. Naše opredeljenje za razvoj prijateljskih odnosa i ekonomskih i drugih oblika saradnje sa zemljama širom sveta nikako nije u koliziji sa opredeljenjem Srbije da bude deo Evropske unije već komplementarna dimenzija našeg spoljnopolitičkog angažmana.

Naša prijateljstva na Istoku i Zapadu su naše bogatstvo i naša snaga i ona ne menjaju činjenicu da je Srbija bila, jeste i biće deo evropske porodice naroda čije su uporište zajedničke vrednosti i civilizacijska dostignuća. Upravo zato Srbija želi i gradiće najbolje odnose sa Ruskom Federacijom i Narodnom Republikom Kinom, SAD, ali isto to će da čini i sa Korejom, Japanom, UAE i svim ostalim zemljama značajnim i ne uvek značajnim, ali onih sa kojima smo gradili prijateljstvo vekovima i decenijama u političkoj i ekonomskoj saradnji.

Nova Vlada Srbije trebalo bi u narednom periodu da učini sve da poboljša ekonomske odnose i sa evroazijskim ekonomskim savezom, sa jedne i sa zemljama BRIKS-a sa druge strane. U tim zemljama Rusija, Belorusija, Kazahstan, Jermenija i Kirgistan i BRIKS, Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južnoafrička Republika sve kompanije su iz Srbije 2015. godine izvezle robu u vrednosti od svega 820.000.000 dolara ili samo 0,27 centi, oko 30, 31 dinar po potrošaču. Pri tome su svih pet država BRIKS-a članice Saveta G20 najrazvijenijih zemalja sveta i poseduju čak 400 milijardi dolara deviznih rezervi. O ovome govorim zato što to jeste jedan od problema sa kojima se suočavamo i nešto gde nismo uspeli da postignemo odgovarajuće rezultate, ne uvek zbog naše krivice. Imali smo problema sa stabilnošću ruske nacionalne valute, danas je to sređeno i zato pogledajte izvoz Republike Srbije u Rusku federaciju u prvih šest meseci ove godine. Ponovo se vraća na nivo iz 2013. godine kada smo imali za devet puta uvećan u odnosu na to kakav nam je izvoz bio, a bio je svega 79.000.000 evra 2001. godine. To su stvari koje možemo i moramo da menjamo.

8/1 AL/CG 15.10-15.20

Dobri i prijateljski odnosi sa Ruskom Federacijom, koja je jedan od kamena temeljaca oba ova saveza, mogu biti dobra polazna osnova na institucionalno unapređenje pre svega ekonomske saradnje o obostranom interesu, bez ulaska u dublje integracije.

Ekonomski potencijali saradnje Srbije sa državama Evroazijske unije su ogromni, jer su Rusija, Belorusija i Kazahstan najveći svetski proizvođači gasa, nafte, suncokreta i šećerne repe i među najvećim svetskim proizvođačima krompira, pšenice, mesa i cementa. No, ta saradnja ne bi trebalo da se bazira samo na trgovini energentima i poljoprivredi, već i na mnogim drugim razvojnim infrastrukturnim građevinskim i saobraćajnim projektima, od izgradnje puteva, mostova, železnica i luka, termo i hidroelektrana, aerodroma i sportskih objekata.

Ogroman je i do sada nije iskorišćen potencijal za privlačenje direktnih investicija u Srbiju. Uz dobre projekte i organizaciju zemalja Evroazijske unije bi u srpsku infrastrukturu i poljoprivredu u sledećih 10 do 20 godina mogle da se sliju milijarde dolara investicija iz tih zemalja sa kojima Srbija ima izvanredne političke odnose zasnovane na uzajamnom poštovanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta.

Rusija je naš tradicionalni partner i prijatelj, i kao simbol nastavka naše saradnje sa nestrpljenjem isčekujem i nove zajedničke projekte. Verujemo da ćemo moći da rešimo i pitanje izvoza sira i nekih drugih mlečnih proizvoda, kao i izvoz našeg „Fijata" na teritoriju Evroazijske unije, ali i da ostvarimo saradnju u svim drugim društvenim oblastima i zato sa nestrpljenjem očekujemo i posetu ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva. U prethodnom periodu posebno možemo da se pohvalimo … Ruskog predsednika Vlade, izvinjavam se ako sam od umora rekao nešto drugo.

U prethodnom periodu posebno možemo da se pohvalimo intenzifikovanim odnosima sa Narodnom Republikom Kinom, koja predstavlja jednu od vodećih ekonomija sveta. Za našu zemlju je od izuzetnog značaja to što je Kina pokazala veliki interes za razvoj naših ne samo političkih, već i privrednih odnosa i spremna je da ulaže u Srbiju. Tome su naročito doprinele istorijske posete predsednika Kine Si Đipinga i premija Narodne Republike Kine, našeg prijatelja, Li Kećanga. Dogovoreno je da dosadašnja uspešna saradnja u narednom periodu dobije novo, dodatno ubrzanje saradnje u svim sferama ekonomskog i društvenog života.

Vode se intenzivni razgovori sa kineskim kompanijama, i ovo je veoma važno jer kada sam to čuo gotovo da nisam mogao da poverujem, i u ovim oblastima možemo da dobijemo partnera kao što smo ga dobili za „Železaru", o budućoj saradnji sa „Petrohemijom", RTB „Bor", o saradnji u oblasti vazdušnog saobraćaja i daljem ulaganju u oblast infrastrukture.

Kasnije kada budemo govorili o javnim preduzećima, shvatićete da su i najmanje dve velike kineske kompanije strateški zainteresovane za preuzimanje između ostalog i Beogradskog aerodroma, ali je tu otvorena tenderska procedura i ona će biti u potpunosti sprovedena. Ko pobedi i ponudi najbolje uslove, to će moći da dobije.

Izuzetno smo zahvalni našim kineskim partnerima za dosadašnja ulaganja u „Železaru Smederevo" i strateške projekte u oblasti infrastrukture, od pruge Beograd-Budimpešta, Koridor 11, most u Beograd „Mihajlo Pupin" itd, u oblasti energetike i drugim oblastima strateške saradnje, od Kostolca 2 pa nadalje i tek očekujemo prave rezultate.

8/2 AL/CG

Naše strateško opredeljenje je takođe bliska i dobra saradnja sa SAD koje smo u prethodnom periodu uspeli da ostvarimo. Rezultati te saradnje vidljivi su u privredi, posebno kroz saradnju u oblasti industrije i informacionih tehnologija, a primer za to su kompanije „NSARS" i „Telekejkiar".

Jednako smo posvećeni i svim drugim oblicima bilateralne saradnje i razvijanju dobrih diplomatskih odnosa i da sam u svojstvu predsednika Vlade Srbije imao niz važnih susreta sa američkim zvaničnicima prilikom nekoliko poseta Vašingtonu.

Sa zadovoljstvom mogu da najavim da će jedna od prvih poseta novoj Vladi biti i poseta potpredsednika SAD Džozefa Bajdena.

Republika Srbija će kroz svoj angažman u međunarodnim organizacijama i multilateralnim forumima nastaviti da u meri svojih mogućnosti daje doprinos očuvanju međunarodnog mira i bezbednosti, između ostalog i kroz angažovanje predstavnika Srbije i mirovnim operacijama UN i da u okviru zajedničke bezbednosne i odbrambene politike EU nastavi da deluje sa svojim partnerima.

Nacionalna bezbednost. U uslovima promenjenih geopolitičkih i geostrateških odnosa pitanje nacionalne bezbednosti …

Nešto ću morati da uradim. Negde oko 8% sam do sada izneo, što bi značilo negde do jedan sat da bih morao da čitam.

(Vojislav Šešelj: Nabavićemo Pampers pelene.)

Možda su vama te Pampers pelene potrebne, gospodine Šešelj, meni nisu, ali doneće vam neko ako vam zafale. Ne brinite za to. Možete da sedite i to je lepo što sedite. Ja ću da stojim.

Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije, ali vam hvala na tome, na poštovanju i na činjenici da sedite u sali Narodne skupštine. Znate postoje stvari koje bez obzira na činjenicu da li smo i koliko politički protivnici koje kao politički protivnik morate da uvažavate, kao što postoje stvari koje ne možete da uvažavate bez obzira na to da li je i koliko neko dobio poverenje naroda.

Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije dali su u prethodnom periodu važan doprinos uspehu reformi, ali i podneli značajan teret u njihovom sprovođenju. Uslovima snažnih mera za stabilizaciju javnih finansija Ministarstvo odbrane je unapredilo pripreme svih subjekata odbrane našeg društva za odbranu, a Vojska Srbije je održala i delimično unapredila svoju operativnu sposobnost. Ministarstvo odbrane je značajno doprinelo konsolidaciji domaće odbrambene industrije, i namenska industrija će u narednom periodu biti jedan od motora razvoja industrije i privrede Republike Srbije, a učinjeni su i napori da se u okviru budžetskih sredstava za odbranu optimizuje odnos personalnih, operativnih i investicionih troškova.

Republika Srbija je čvrsto opredeljena za mir, jačanje saradnje, poverenja i dobrosusedskih odnosa. Postizanje dugotrajnog mira i stabilnosti kroz dijalog i stvaranje partnerskih veza jeste politika u koju verujemo i koju zastupamo i za koju ćemo se nepokolebljivo zalagati.

Međutim, promene koje su se dogodile u strategijskom okruženju Srbije nameću potrebu osavremenjavanja ključnih strategijskih dokumenata iz oblasti bezbednosti i odbrane, zbog čega će u narednom srednjoročnom periodu biti izvršena revizija njihovog sadržaja. Pri tome, uvažavaće se sve specifičnosti geostrategijskog položaja Republike, nacionalni interesi, potrebe i mogućnosti zemlje. Srbija je, kao uostalom i čitav svet, suočena sa brojnim višestruko determinisanim bezbednosnim izazovima, rizicima i pretnjama, a nije isključeno da će se pojaviti i neki kvalitativno novi, drugačiji izazov.

8/3 AL/CG

Bezbednosne službe koje deluju u okviru Ministarstva odbrane nastaviće, reč je VBA i VOA, da prate veoma dinamične promene u međunarodnom bezbednosnom okruženju kako bismo u skladu sa našim mogućnostima bili spremni da pravovremeno i adekvatno reagujemo.

Pošto ljudi obično potcenjuju saznanja i aktivnosti naših obaveštajnih službi, samo želim da ukažem na nešto što u prethodnom periodu su naše službe brže doznale, saznale i javile nadležnim sestrinskim službama u regionu i svetu kada su se određene pojave događale, kada smo se suočavali sa tim pojavama i kada smo imali slučaj Verlašević koji je pucao na Američku ambasadu u Sarajevu, prvi koji su podatke mogli da dostave američkim službama o pomenutom teroristi, o pomenutom licu bile su srpske službe, kao što su srpske službe upozorile u jednom evropskom gradu svoje kolege na mogućnost terorističkih napada, rekao bih, pre svih ostalih službi.

Razvoj sistema odbrane preduslov je zaštite odbrambenih interesa Republike Srbije i uspešnog odgovora na izazove, rizike i pretnje bezbednosti. Planiranje razvoja i izgradnje ukupnih odbrambenih sposobnosti sistema odbrane zasnovano je na našem opredeljenju za vojnom neutralnošću u odnosu na postojeće vojne saveze i primeni koncepta totalne odbrane, koji podrazumeva integralno angažovanje subjekata odbrane i odbrambenih potencijala. Značajan segment tog koncepta, pored oslonca na vlastite odbrambene potencijale, jeste unapređivanje partnerstva i multilaterarne saradnje sa drugim državama i međunarodnim organizacijama i institucijama u očuvanju i zaštiti odbrambenih interesa Srbije.

Prvenstveno imamo na umu saradnju u oblasti odbrane sa EU, Ruskom Federacijom, SAD, Kinom, ali i zemljama regiona Jugoistočne Evrope i prijateljskim zemljama. Važan aspekt saradnje jeste i angažovanje u Programu Partnerstvo za mir i učešće u aktivnostima zajedničke bezbednosne i spoljne politike EU, kao i saradnja sa ODKB i učešće višegodišnjih vežbi sa Ruskom Federacijom.

U mandatu prethodne Vlade usvojen je novi strategijski pregled odbrane Srbije kojim su utvrđeni strateški ciljevi sistema odbrane i uspostavljen okvir za dostizanje kvalitativnog novog stanja.

Do kraja 2016. godine Narodnoj skupštini predložićemo novi dugoročni plan razvoja sistema odbrane kojim će biti utvrđeni pravci razvoja do 2025. godine. Nakon toga Vlada će usvojiti Srednjoročni plan i program razvoja sistema odbrane za period do 2020. godine u kome će se detaljnije operacionalizovati stavovi i opredeljenja iz Dugoročnog plana razvoja sistema odbrane Srbije.

Ciljevi razvoja sistema odbrane biće usaglašeni sa raspoloživim resursima i prisutnim ograničenjima, a predložene mere biće usmerene na otklanjanje ključnih problema i ostvarivanja osnovnih prioriteta razvoja.

9/1 MO/IR 15.20 - 15.30

Razvoj Vojske Srbije biće usmeren ka unapređenju širokog spektra sposobnosti koje su potrebne za izvođenje različitih operacija i zadataka, uključujući asimetrične i hibridne sukobe. U skladu sa tim, obezbediće se pravovremena raspoloživa snaga za analizirane scenarije ugrožavanja, kao i povećanje operativne raspoloživosti ključnih borbenih sistema i popunjenosti ratnim materijalnim rezervama.

U narednom periodu Vojska Srbija nastaviće angažovanje na obezbeđivanju administrativne linije sa AP Kosovo i Metohija i kontroli kopnene zone bezbednosti. Nastavićemo i saradnju sa KFOR-om o obezbeđenju sigurnosti i bezbednosti našeg stanovništva u AP Kosovo i Metohija.

Sistem odbrane Srbije nastaviće da doprinosi izgradnji i očuvanja mira u svetu učešćem deklarisanih jedinica Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama. Više puta smo dokazali svoj kredibilitet u pružanju pomoći civilnom stanovništvu i civilnim organima u slučaju vanrednih situacija kao Vojska Srbije i drugih oblika ugrožavanja bezbednosti ljudi imovine, što ćemo nastaviti u budućem periodu.

U narednom periodu radiće se i na unapređenju sistema komandovanja snagama odbrane i u vanrednom stanju i ratu, čime će se unaprediti integrisanost svih subjekata sistema odbrane. Posebna pažnja biće posvećena osposobljavanju stanovništva za odbranu koje će biti sistemski uređeno, što nam danas predstavlja jedan od najvećih problema.

Radi unapređenja efektivnosti i efikasnosti i funkcionisanja izvršiće se i optimizacija organizacija Ministarstva i Vojske Srbije. Neće se dalje smanjivati brojno stanje Vojske Srbije, a postepeno će se povećavati kontigent vojnika na dobrovoljnom služenju vojnog roka, broj pripadnika specijalnih snaga, kako bi se stvorili uslovi za dalje narastanje glavnih odbrambenih snaga i snaga ojačanja, odnosno ratne vojske.

Naravno, to sam već rekao, sve ćemo dati, po svaku cenu čuvaćemo mir, ali ćemo, za razliku od nekih prethodnih perioda kada nismo bili spremni za odgovora, biti spremni za odgovor svakome ko pokuša da ugrozi suverenitet i nezavisnost Republike Srbije.

U domenu opremanja Vojske Srbije naoružanjem i vojnom opremom u periodu od 2012. do 2015. godine, završen je razvoj preko 20 sredstava naoružanja i vojne opreme, koji su nakon sprovedenih verifikacionih ispitivanja uvedeni u naoružani i opremu Vojske Srbije, kao što su avioni za početnu obuku, terenska vozila, modernizovani radarski sistemi i sistemi za vazdušno osmatranje, različite vrste municije poboljšanih karakteristika i sredstva za obuku, trenažeri.

Posebno hoću da se pohvalim našom novom specijalnom puškom od 6,65 milimetara, koja se na gađanju koje je nedavno održano u Nikincima pokazala kao najpreciznija i najbolja, koja je jedina mogla na 500 metara, ljudi koji se stručno time bave, da pogodi pet metaka u grudi, pet od pet, za razliku od svih nemačkih najsavremenijih pušaka koje i dalje koristimo.

Nastavljeno je opremanje Vojske Srbije savremenim telekomunikacionim sistemima i sistemima za elektronsko izviđanje, a sredinom juna Vojska Srbije kupila je dva višenamenska transportna helikoptera iz Ruske Federacije, što je prva nabavka novih vazduhoplovnih platformi u poslednjih 35 godina.

9/2 MO/IR

Nakon uspešno završenog razvoja internih ispitivanja, višecevni raketni sistem modularni „Morava", širokopojasni radiogoniometar i modernizovani PVO sistem „Kub" su predati na završna ispitivanja u Tehničko opitni centar.

Osim toga, odbrambena industrija je uspela angažovanjem unutrašnjih kapaciteta da ostvari zapažene rezultate u sopstvenom razvoju sredstava naoružanja i vojne opreme, od kojih posebno treba istaći treće oklopno vozilo točkaš „Lazar", samohodnu top haubicu „Nora", kao i više vrsta pešadijskog oruđa, artiljerijske i minobacačke municije koji su od interesa za sistem odbrane.

Budžet za opremanje Vojske Srbije imaće tendenciju rasta iz razloga njegovog izrazito razvojnog karaktera i direktnog uticaja kako na rast sposobnosti Vojske Srbije, tako i na rast kapaciteta izvoznog potencijala odbrambene industrije Srbije.

Modernizacija perspektivnog naoružanja i vojne opreme će se realizovati kroz povećanje budžeta za razvoj naoružanja i vojne opreme gotovo i do šest puta. Modernizacija i razvoj sredstava ratne tehnike biće maksimalno usmerena na domaće vojne i civilne naučno-istraživačke institucije i domaću odbrambenu industriju. U tom smislu, redefinisano je postojanje i definisano 14 novih perspektivnih projekata kojima će se bitno unaprediti operativna sposobnost Vojske Srbije.

Ako ja mogu vas, gospođo predsednice, da zamolim, sada ću pokušati da prepričam po nekoliko stranica unapred, a da vi ovo što sam spremio na ovih 260 stranica u toku dana, a zamolio bih i moje saradnike iz Vlade da vam to dostave, da možete i svih tih 260 stranica koje sam planirao da pročitam, a očigledno je da ih ne bi do ujutru pročitao, da im to takođe dostavite, da mogu da se spreme.

(Vojislav Šešelj: Mi smo strpljivi. Dva dana, dva dana, spremni smo da slušamo.)

Znam, stižu i pelene.

PREDSEDNIK: Samo da vam odgovorim.

Odštampaćemo sve što dostavite, a biće i na otvorenom parlamentu, tako da će poslanici moći sve da pročitaju. Hvala.

ALEKSANDAR VUČIĆ: Sukcesivno će se, završetkom navedenih razvojnih projekata do kraja 2020. godine, realizovati prva faza opremanja Vojske Srbije iz domaćeg razvoja, koja će omogućiti podizanje njenih operativnih sposobnosti za, verovali ili ne, oko 60%. Biće izvršeno opremanje vojske sa novih sistemima naoružanja i vojne opreme, kao što su komunikacioni i komandno-informacioni sistemi i sistemi za upravljanje vatrom, optički, elektronski i osmatrački sistemi, oruđe, artiljerija, oklopna borbena vozila, točkaši povećanog nivoa, balističke zaštite, PVO sistemi malog dometa, centri vazdušnog osmatranja i javljanja, nova generacija streljačkog naoružanja, vođeni protivoklopni projektili, sistemi za elektronsko izviđanje i protivelektronska dejstva i terenska vozila. Sprovođenjem ove politike istovremeno se postižu dva cilja, i to je povećanje operativnih sposobnosti Vojske Srbije neophodnih za izvršavanje, ali direktno, razume se, i veća proizvodnja u našoj namenskoj industriji.

Takođe smo, želim da se pohvalim rezultatima, podelili 1412 stanova za pripadnike Ministarstva odbrane i Vojske Srbije. U toku 2014. godine obnovljeni su radovi na izgradnji objekata na lokaciji Bežanijska Kosa u Beogradu, čija je izgradnja započeta 1992. godine, čime će se rešiti još 160 stambenih potreba zaposlenih u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije.

9/3 MO/IR

Kroz realizaciju master plana nastavljeno je sa prodajom ili razmenom neperspektivih vojnih kompleksa, tako da je u prethodne četiri godine prodato i razmenjeno 43 vojna kompleksa. Ukupno ugovorena vrednost za predmet na 43 kompleksa je 24 miliona evra. Od navedenog iznosa direktno je naplaćeno oko četiri miliona evra, dok je oko 13,8 miliona evra realizovano preuzimanjem 141 stana od lokalnih samouprava i Građevinske direkcije Srbije. Ostatak će biti realizovan u narednom petogodišnjem planu.

U pogledu efikasnog i transparentnog korišćenja budžetskih sredstava, naročito u vezi sa smanjenjem rizika od korupcije, Ministarstvo odbrane je dobilo priznanje od relevantnih međunarodnih subjekata i prema nalazima Antikorupcijskog indeksa organizacije Transparency International, koji se odnosi na nivo korupcije u sistemima odbrane objavljenim početkom 2016. godine, Srbija se nalazi u grupi država sa umerenim rizikom od korupcije. Postignut je napredak u preko 45% pokazatelja u odnosu na rezultate iz 2012. godine, kada se nalazila u grupi država sa visokim rizikom od korupcije. Prema ovom istraživanju, naš sistem odbrane se nalazi među 34 najbolje rangirana sistema odbrane u svetu.

Nemam ja ništa protiv kada vam telefoni zvone, iako je to prilično nepristojno. Nemam ništa protiv, ali moram da vam kažem da je lepše da vam govori Beograd i Srbija, a ne da vam govori i Moskva i Vašington i Brisel, jer se nalazite u Narodnoj skupštini Srbije i vodite računa o tome.

Pitanje Kosova i Metohije nesumnjivo ostaje veliki izazov i u mandatu nove Vlade. Nećemo priznati jednostrano proglašenu nezavisnost naše južne pokrajine, ali ćemo u interesu regionalne stabilnosti i što boljih srpsko-albanskih odnosa nastaviti dijalog Beograd i Prištine. U tom procesu učestvovaćemo na odgovoran i transparentan način, a svi dogovori će kao i do sada biti dostupni javnosti. Dijalog, njegovo intenzifikovanje, rešenja kojima nisu uvek zadovoljni ni Beograd ni Priština, jedini je mogući način napretka, ne samo za ljude na Kosovu i Metohiji, već taj dijalog u značajnoj meri, što svi ljudi u Srbiji treba da znaju, opredeljuje mogućnost političkog i ekonomskog prosperiteta cele naše nacije.

Za razliku od mnogih na našoj političkoj sceni, protivnik sam opasnog koncepta zamrzavanja konflikta, ali i neodgovornih ideja da Srbija ustupcima koji bi ugrozili opstanak našeg naroda u pokrajini treba da se reši tzv. političkog balasta Kosova i Metohije. U dijalogu sa Prištinom ću nastaviti da učestvujem i lično. Biću tamo onda kada je najteže i neću se kriti iza tuđih potpisa.

10/1 MZ/VK 15.30 – 15.40

Vodeći odgovorno politiku, činićemo sve da interesi našeg naroda, kao i naši vitalni državni i nacionalni interesi na Kosovu i Metohiji budu zaštićeni. Srbija će, pre svega, nastaviti da insistira na otpočinjanju pregovora kao imovini i očuvanju srpske kulturne i duhovne baštine na Kosovu i Metohiji, kao i na uspostavljanju zajednice srpskih opština jer, za one koji ne znaju, i kada su kritikovali Briselski sporazum, nisu rekli narodu da 40%, odnosno šest od 15 tačaka Briselskog sporazuma, upravo govori o uspostavljanju zajednice srpskih opština, koja će imati kapacitet da presudno utiče na bolji i sigurniji život srpskog naroda na tom prostoru.

Srbija će na Kosovu i Metohiji nastaviti da bude institucionalno prisutna kroz svoj sistem obrazovanja i zdravstva, kroz kulturne institucije, kao i kroz delovanje lokalnih samouprava. Ne moram, čini mi se, nikome u ovom parlamentu da objašnjavam šta smo nasledili svi posle Kumanovskog sporazuma i u kakvoj situaciji moramo da se dovijamo da našem narodu pomognemo što više.

Srpski narod na Kosovu i Metohiji i posle, razume se, agresije provedene protiv naše zemlje, srpski narod na Kosovu i Metohiji u predstojećem periodu treba da bude dodatno institucionalno osnažen otvaranjem zajednice srpskih opština, čije uspostavljanje Priština već dugo, dugo vremena opstruiše. Ja ni ovde u parlamentu neću da govorim ništa protiv albanskih vlasti zato što se razlikujem od njih i po tome što nam nije potrebno da stičemo političke poene time što ćemo da kritikujemo druge, ali neko mora da ima u vidu da oni nas napadaju, da delimično nismo ostvarili sporazume potpisane u avgustu prošle godine, a mi ovde govorimo o vitalnom, o ključnom, o osnovnom, o prvom sporazumu postignutom u aprilu godinu i po dana pre poslednjeg sporazuma, a od kojih se nismo pomerili, sem mrtvog slova na papiru i dalje ništa ne postoji. Ali, razgovore ćemo nastaviti, razumemo čak i njihove unutrašnje političke odnose, ali to ne znači da nećemo da vodimo računa o interesima našeg naroda.

Naši ciljevi na Kosovu i Metohiji biće očuvanje političke stabilnosti, kontinuiranim praćenjem političkih procesa i sprovođenjem utvrđene državne politike, te obavljanje poslova u oblastima podrške lokalnim samoupravama, privrede, ekonomskog razvoja, infrastrukturnih projekata, povratka i opstanka, pravosuđa, ljudskih prava, imovinsko-pravnih pitanja, o međunarodnoj saradnji i saradnji sa međunarodnim misijama na teritoriji Pokrajine, kulture, zaštite kulturne baštine i pomoći Srpskoj pravoslavnoj crkvi, koja je, rekao bih, jedna od ključnih institucija koja pomaže očuvanje i opstanak našeg naroda na Kosovu i Metohiji, podrške javnim službama i socijalne pomoći. Održiv ekonomski razvoj biće više nego do sada u fokusu naše politike na Kosovu i Metohiji.

Ono čime možemo da se pohvalimo na Kosovu i Metohiji, to nije rezultat Vlade, to je rezultat bojazni i rezultat borbe za opstanak našeg naroda, ali zato nam je potrebno veće i snažnije prisustvo naših javnih službi da bismo toj deci mogli da obezbedimo bolji život, to je da imamo najveći prirodni priraštaj, odnosno najveću stopu nataliteta upravo na teritoriji Republike Srbije na Kosovu i Metohiji, u srpskim sredinama na Kosovu i Metohiji, posebno u Kosovskom Pomoravlju, dakle, to je trostruko, tri i po puta veća stopa nataliteta nego što je prosečna stopa nataliteta na teritoriji Republike Srbije u celini.

Takođe, zaštita imovine Republike Srbije na Kosovu i Metohiji, imovina naših privrednih subjekata i srpske crkve biće i dalje u vrhu prioriteta Vlade Srbije. Borili smo se sve vreme i borićemo se i za „Trepču", Gazivode, za infrastrukturu na Brezovici, iako znate kako smo se suočavali sa nezakonitim privatizacijama i prisvajanjima od strane privremenih institucija u Prištini.

10/2 MZ/VK

O čemu se tu radi, da bi svi razumeli? Oni su bežali sve vreme, ali apsolutno sve vreme su bežali od toga da se razgovara na bilo koji način o tome koja je čija imovina, šta je to što je imovina Republike Srbije, šta je to što je nečija druga imovina. Ni jednog sekunda nisu želeli da pristanu da o tome razgovaraju jer su donosili desetine tzv. sporednih zakona kojima bi tu imovinu pokušavali da prebace na sebe, a to nije imovina samo kosovska, ni srpska, ni albanska, to je imovina i države Srbije, ali je to i imovina i drugih građana koji su u to ulagali. I mi smo zato insistirali i nastavićemo da insistiramo u razgovorima i pregovorima pod okriljem Evropske unije da pitanje imovine bude pokrenuto, jer pitanje imovine je jedno od suštinskih pitanja. Ako to pitanje rešimo, mnogo toga smo rešili i mnoge probleme u budućnosti lakše < ćemo rešavati sa Albancima.

Pokrenuto je nekoliko kapitalnih infrastrukturnih projekata, kao što su regionalni vodovod Zubin Potok-Kosovska Mitrovica-Zvečan, izgradnja banjskog kompleksa „Banjska" koji ćemo završiti u mandatu ove vlade. Time ćemo dati podsticaj razvoju turizma, sa željom da što veći broj građana Srbije, Srba iz regiona, poseti taj deo naše zemlje, poseti Kosovo i Metohiju i tako neposredno učvrsti veze sa našim nacionalnim izvorištem.

U oblasti poljoprivrede smo takođe načinili značajne korake ka stvaranju sistema koji će omogućiti jednom broju naših sunarodnika u Pokrajini da žive od poljoprivrede, bez obzira da li se zemlja obrađuje u Goraždevcu, Štrpcu, Stanišoru, Novom Brdu ili Leposaviću. Podelili smo veliki broj poljoprivrednih mašina, sadnica, repromaterijala, a uskoro ćemo imati stabilne kanale za plasman poljoprivrednih proizvoda pod povoljnijim uslovima.

Kada je reč o povratku interno raseljenih, tu su najslabiji rezultati, reč je o nivou statističke greške. Pripremili smo i nov koncept socijalno i ekonomsko održivih povratničkih naselja i, kao što ste videli, to je izazvalo velike političke probleme na samom Kosovu i Metohiji. Reč je o „Sunčanoj dolini". Albanske vlasti su krenule u žestok obračun sa nečim što bi trebalo da donese život i da znači život i ne znamo šta neko može da ima protiv života ljudi. Tamo se ne grade nikakva vojna postrojenja, nikakva policijska postrojenja, tamo se grade stambene zgrade, tamo se grade poslovni objekti, tamo se grade bazeni, mesta gde ljudi treba da žive i da uživaju i ništa više od toga, da budu samo svoji na svome.

Poštovani narodni poslanici i građani Srbije, Vlada će nastaviti da na Kosovu i Metohiji sarađuje i sa predstavnicima međunarodne zajednice, Unmikom, Euleksom i Kforom pre svega na zaštiti prava i stvaranju sigurnog okruženja za srpski narod u Pokrajini. Bez namere da narušimo sekularno ustrojstvo našeg političkog sistema, intenziviraćemo saradnju sa Srpskom pravoslavnom crkvom, kao ključnom, ne samo verskom, već i nacionalnom institucijom na Kosovu i Metohiji, zajedno se boreći za interese našeg naroda, a protiv pokušaja da se falsifikovanjem istorije albanizuje srpska istorijska, verska i kulturna baština.

Videli ste i poslednje slučajeve i objavljivanje u udžbenicima i u Albaniji i na Kosovu i Metohiji da Dečane su gradili Gaši, da naše manastire nisu gradili ni Milutin ni bilo ko drugi iz dinastije Nemanjića, već to pripada određenim albanskim dinastijama. Mi se sa tim nećemo pomiriti. Upravo u skladu sa tim smo se i borili i hrabro suprotstavili, uprkos brojnim pritiscima koji su dolazili iz međunarodne zajednice, na zaštiti naših verskih sakralnih objekata u Unesku. Ne kažem da je to pobeda koju smo ostvarili za dugi niz godina, ali ono što je naš posao, to je da se borimo. Borićemo se i ubuduće. Ono što mogu da kažem to je da

10/3 MZ/VK

oni do sada nisu uspeli da nas pobede, a ta pobeda njihova bi značila i uniženje jedne kulture, kulture jednog naroda, uniženje civilizacije, rekao bih, nipodaštavanje i ponižavanje srpskog naroda.

Nastavićemo da radimo i organizovanjem novih kulturnih manifestacija, podrškom institucijama, kulturno-umetničkim društvima, čuvajući folklornu tradiciju našeg naroda, nastavićemo da radimo na snaženju zdravstvenog i obrazovnog sistema na Kosovu i Metohiji. Kada o tome govorim, ne govorim samo o četiri severnokosovske opštine, dakle, Leposaviću, Zubinom Potoku, Zvečanu i Kosovskoj Mitrovici, već govorim i o Kosovskom Pomoravlju, Štrpcu, dakle, govorim i o Ranilugu i o Šilovu i o Partešu i o Pasjanu i o Donjoj Budrigi, Novom Brdu, o svim mestima u koja smo ulagali, od bolnica do crkava, i toga se ne stidimo, već se time ponosimo. Ulagali smo u škole, ulagaćemo još više, kao i u zdravstvene objekte, tako da mislim da bar što se toga tiče ljudi će moći da se osećaju sigurnije, bezbednije i da mogu da planiraju i generacije koje dolaze svoj opstanak na vekovnim ognjištima.

Kao i do sada, na Kosovu i Metohiji nastavićemo pružanje neophodne socijalne pomoći. Želim da vas obavestim – pravo na ovu vrstu pomoći je ostvarilo 540 porodica sa 1.512 članova, a na ime pomoći porodica otetih i nestalih lica i jednokratnih novčanih pomoći pravo je ostvarilo 870 porodica. Na Kosovu i Metohiji živi 7.536 porodica u stalnom stanju potrebe za humanitarnom pomoći i njihova egzistencija zavisi od podrške koju pruža Vlada Republike Srbije.

Kancelarija za Kosovo i Metohiju kontinuirano obezbeđuje i distribuira 8.000 porodičnih paketa hrane i 8.000 porodičnih paketa higijene za socijalno ugrožene porodice. Ovo su samo neki od primera delovanja naše socijalne politike u Pokrajini, sa kojom ćemo svakako nastaviti.

11/1 JJ/DP 15.40 – 15.50

Ono sa čime ne možemo da nastavimo, to je da neko dobija po pet paketa za jednu porodicu, po pet plata za jednog čoveka, i ako već kao Republika Srbija omogućujemo našem narodu na severu Kosova da ne plaćaju električnu energiju, onda očekujemo u drugim oblastima da Republika Srbija ne bude varana, ona će da poštuje i da da više nego što od nje očekuju i njeni stanovnici na Kosovu i Metohiji. Samo očekujemo i poštovanje za novac koji svi drugi građani Srbije ulažu u te naše republike.

Pitanje Kosova i Metohije je mnogo više od teritorijalnog identitetskog pitanja. Ono je tačka na kojoj će se u predstojećem periodu dugoročno definisati srpsko-albanski odnosi od kojih zavisi stabilnost i ekonomska perspektiva čitavog regiona.

Naš narod i naši građani verovatno to ne znaju, mnogi to ne vole da čuju, ali Srbi i Albanci su dva najveća naroda na zapadnom Balkanu i od odnosa Srba i Albanaca zavisi budućnost zapadnog Balkana. Promenilo se, nekada su to bila neka druga dva naroda, danas su Srbi i Albanci dva najveća naroda. Mi moramo da razgovaramo o budućnosti, mi moramo da se dogovaramo, jer naš odnos, dobar odnos Srba i Albanaca je kičma odnosa u budućnosti i mi ćemo dati sve od sebe da izgradimo takve dobre odnose čuvajući integritet i suverenitet Republike Srbije.

Ono što ne želimo, to je da neuređeni srpsko-albanski odnosi budu latentna pretnja stabilnosti i napretku Srbije i zato ćemo uvek predano raditi na mirnom rešavanju nesuglasica.

Želim takođe da kažem da nikada nećemo zaboraviti našu dijasporu, naše ljude koji su rasuti u oko 160 zemalja. Ovo je sad deo koji se tiče odnosa sa dijasporom. Imamo brojnu dijasporu, narodu koji se vekovima i decenijama selio i na drugim prostorima započinjao novi život. Najviše nas boli što su minulih decenija otišle čitave generacije najobrazovanijih, nećemo to lako zaustaviti ni u narednom periodu. Iz zemalja EU imate procentualno veći odliv nego što je taj odliv iz Republike Srbije. Iz Hrvatske, koja je članica EU imate veći procentualno odliv i naj obrazovanijih ljudi nego što ga imate iz Republike Srbije. Iz Poljske, Bugarske, Rumunije, takođe, ne samo što je Rumunija tri puta veća po broju stanovnika od Republike Srbije, već ima i sedam puta veći broj ljudi koji odlaze, napuštaju Rumuniju, idu u najrazvijenije zemlje EU. Naravno, njima je to danas i lakše zbog tzv. radnih dozvola, koje kao članica EU imaju, ali vam govorim da je to jedan proces globalizacije u kojoj delo ljudi više nije važno gde živi.

Ono što mi želimo da ukažemo našim ljudima, to je da ma gde živeli, znamo da Srbiju doživljavaju kao svoju otadžbinu, a mi ćemo pokušati, bezbroj je tih pokušaja bilo i svaki je bio neuspešan i već sam nekako sit i obećanja po tom pitanju, ali pokušaćemo da im se obratimo, na taj način da im pokažemo da od njih ne tražimo pare, da nećemo da ih reketiramo, da nećemo od njih da uzimamo i da otimamo ništa kao što su to neki drugi ranije činili, već da samo želimo da vole svoju zemlju kao što su i do danas voleli, i ako žele i mogu, da im pomognemo da ulože novac koji su zaradili u svetu u našu Srbiju. Dobrodošli su i oni i njihove porodice i njihov novac.

Bavićemo se Srbima u regionu i trudićemo se da rešimo i stale njihove nagomilane probleme. Uvek će moći da računaju na našu podršku i pomoć uz tu činjenicu da ćemo uvek da poštujemo teritorijalni integritet naših suseda.

Srbija već ima potpisane međudržavne sporazume sa zemljama u regionu kojima se reguliše položaj prava Srba. Tražićemo da se ti sporazumi poštuju, jer očigledno je da se u pojedinim zemljama ama baš ništa ne poštuje. Ne dozvoljivo je da Srbi u Republici Hrvatskoj, povratnici koji su živeli život normalnih ljudi,

11/2 JJ/DP

dostojanstven život, danas nemaju ni struju, niti mogućnost za normalan život i to samo zato što pripadaju srpskom rodu, srpskom narodu. Ti problemi su nagomilani, ali čini mi se da ulaganjem u stvaranje boljih odnosa, pre svega, sa tim zemljama postići ćemo i neuporedivo bolje uslove za te ljude.

Ono što ćemo mi u našoj zemlji da uradimo, a to ću u posebnom poglavlju oko nacionalnih manjina, kasnije dodatno da kažem, to je da se mi prema pripadnicima nacionalnim manjina ponašamo uvek na dobar način, da pokušamo da to bude na još bolji način, da se ti ljudi osećaju ponosni što pripadaju nekom drugom rodu, ali ponosni što su građani Republike Srbije. Mislim da nema važnije stvari od te i da neko može da kaže – ja sam ponosan što sam Mađar, ali isto tako ponosan što živim u Srbiji. Srećan i ponosan što sam Bošnjak i isto tako srećan i ponosan što sam građanin Srbije.

Kao matica činićemo sve što možemo na očuvanju identiteta Srba u dijaspori ulaganjem u rad njihovih kulturnih udruženja, učenje srpskog jezika i diplomatskom borbom za njihov pravni status. Vodićemo računa o našim ljudima u svetu ma gde da se nalaze i zahvalan sam im beskrajno, jer u teškim trenucima, a to je bilo i do pre dve, dve i po godine, kada smo se borili sa opasnošću od bankrota, doznake koje su stizale iz inostranstva bukvalno su održavale Srbiju, odnosno nos naš iznad vode i zato smo nekako jedva mogli da preživljavamo.

Danas nismo u takvoj situaciji. Ne pričam o pojedinačnim slučajevima, kao država imamo dovoljno novca, imamo dovoljno novca da izdvojimo i za neke druge stvari i zato ćemo izdvajati značajno veća sredstva u budućnosti i veću u okviru mandata nove Vlade ćete moći da vidite i za potrebe unapređenja naše saradnje sa Srbima koji žive širom sveta.

Sada mi se čini da prelazimo na neku tešku, sada je teško oceniti šta je važno, a šta je manje važno, na ono što je srž, rekao bih programa Vlade i analize onoga što je urađeno i analize onoga plana i programa što treba da činimo u narednom periodu.

Reč je o makroekonomskoj stabilnosti, radnim mestima, snažnijoj privrednoj aktivnosti. Makroekonomska stabilnost razume se, preduslov za sve druge reforme, fiskalna disciplina, cene, kurs dinara. Kao stub jedan, snažna i kredibilna stabilizacija javnih finansija i zaustavljanje rasta javnog duga do 2017. godine. Šta smo uradili? Kao rezultat programa fiskalnog i strukturno prilagođavanje i oporavka privrede koje je počela da sprovodi Vlada Republike Srbije u prethodnom mandatu. Iako je donet u veoma teškim makroekonomskim uslovima taj program je doprineo smanjenju unutrašnjih i spoljnih neravnoteža kojima je Srbija dugi niz izložena.

Globalna kriza je ogolela činjenicu da privredni rast koji nije zasnovan na zdravim osnovama predstavlja ozbiljnu pretnju makroekonomskoj održivosti. Izbijanje kriza jasno je ukazalo na nedostatke modela rasta zasnovanog isključivo na potrošnji i uvozu. Podsetiću vas, da smo imali u godinama od 2008. godine do 2012. godine potpuno pogrešnu ekonomsku politiku u kojoj smo upravo insistirali na povećanju rasta BDP time što ćemo da povećavamo domaću potrošnju. Time smo se ulagivali pojedinim tajkunima, time smo od njih dobijali provizije za taj prljavi posao, Srbiju smo urušavali, urušavali i doveli je bukvalno do ivice ambisa.

Nedostajale su hitne fiskalne mere i strukture reforme kojima bi se rešio problem ne samo dugogodišnje recesije već i dužničke krize i rastuće nelikvidnosti u uslovima visoke nezaposlenosti.

11/3 JJ/DP

Alarmantno stanje u javnim finansijama zahtevalo je hitne mere fiskalne konsolidacije. Postalo je izvesno da postojeća struktura javne potrošnje je neodrživa usled konstantnog povećanja fiskalnog deficita i rastućeg nivoa učešća javnog duga u BDP.

Isto tako, prvi efektni konsolidacije sa prihodne strane nisu bili zadovoljavajući. Usled naglog i sveobuhvatnog povećanja velikog broja poreskih stopa došlo je do pogoršanja u naplati poreskih prihoda, naročito posle povećanja i poreza na dobit koji i oni koji su donosili tu odluku 2011. godine, ako se ne varam, nisu mogli da poveruju da može da donese lanac u lošem prikupljanju poreskih prihoda.

Naročito se nismo oporavili u oblasti duvanskih proizvoda sve do 2015. godine, taj deo tržišta ni do danas nismo do kraja uspeli da oporavimo iako je neuporedivo bolje nego što je bilo pre dve godine.

U 2015. godini posle teških mera, i želim još jedanput da se zahvalim svim građanima Srbije na tome, i narodnim poslanicima u tom mandatu i svim članovima Vlade koji su imali hrabrosti u tom mandatu da to prihvate i onima koji sutra neće biti članovi Vlade, jer će ostati zapisano u istoriji da su postojali ljudi koji su spremni da prihvate najnepopularnije, najteže mere, mere koje niko u Srbiji nije pozdravio, ali te mere su dovele do toga danas imamo zdraviju ekonomiju nego mnoge zemlje EU, iako razume se, sa neuporedivo nižim BDP, ali sa ne uporedivo brže rastućim BDP i sa neuporedivo manjim neravnotežama nego što ih imaju oni, pre svega na fiskalnoj strani.

12/1 DJ/SM 15.50-16.00

Mi smo u 2015. godini prvi put uspeli da dovedemo do rasta legalnog tržišta, usled efikasne borbe protiv sive ekonomije. Slično se desilo i sa naplatom drugih poreskih prihoda. Posle loših inicijalnih rezultata u naplati u prvoj polovini godine ovaj trend je u potpunosti preokrenut tokom 2014. i 2015. godine.

Taj program ekonomskih reformi koje su započeli i proveđenjem stend baj aranžmana sa MMF-om je dao veoma ozbiljne rezultate i nakon višegodišnjih neuspešnih pokušaja da se otklone suštinske prepreke u privrednom rastu i smanji strukturni deficit, implementacijom tog programa je ustanovljeno trajno uklanjanje fiskalnih neravnoteža.

Budžet za 2015. godinu je donet u skladu sa nastojanjima da se obezbede osnove za zdrav ekonomski rast, makroekonomsku stabilnost i održiv fiskalni sistem, uprkos skepticizmu kompletne domaće, delimično i ekspertske javnosti, pri čemu sam dužan da se zahvalim pojedinim udruženjima za koja sam očekivao da će politički da budu protiv nas koja su nam pomogla, a od Saveza ekonomista Srbije i do mnogih drugih, do mnogih nezavisnih ekonomista koji su bili na našoj strani, koji su znali koliko je važno da krenemo u te reforme i bez njihove stručne podrške ne bismo uspeli nikome u Srbiji da objasnimo da radimo velike, važne i dobre stvari za našu zemlju.

Fiskalni deficit je prepolovljen sa 6,6, a nije bio 6,6, bio je skoro 8, zato što smo u to vreme imali kako to kažu ispod linije sakrivene različite fiskalne neravnoteže od onoga što smo izdvajali za javna preduzeća, za Železaru, za mnoge druge stvari. To nismo ni računali u tih 6,6% deficita. To je bilo na nivou od negde 8% deficita. Prošlu godinu smo završili sa deficitom od 3,4%, ovu godinu čini mi se da u opštoj državi u ovom trenutku smo na 0,1 deficit, nemamo deficit u opštoj državi u republičkom budžetu, u budžetu Vlade Srbije, već sam vam govorio, gde smo u suficitu od 19,6 milijardi na današnji dan.

Dakle, to su impresivni rezultati koji vam omogućuju da u narednom periodu možete da gledate kako i na koji način i da povećavate plate i da vidite šta da učinimo sa penzijama, da penzioneri mogu lakše da žive, a uveren sam da će u narednim mesecima ne mnogo, ali uvek to stabilno povećanje i poboljšanje moći da osete.

Nakon osam godina prvi put danas privredna aktivnost se nalazi 2% iznad predkriznog nivoa, dakle, mi smo od 2008. godine sve vreme padali i urušavali sopstvenu supstancu. Zato sam siguran da su negde ljudi i na prethodnim izborima u 2014. godini uspeli da razmisle, a zatim i u 2016. godini, dodatno da se opredele ne za besmislice i sumanuta obećanja, već da se opredele za rad i za ono što su objektivna, realna i ostvariva obećanja.

Ciklična analiza ekonomske aktivnosti ukazuje da se nakon osam godina privredna aktivnost dodatno ubrzava i da nakon duboke recesije koja je nešto bila smanjena u 2013. godini, a potom ponovo potaknuta posle katastrofalnih poplava koje su nas pogodile u 2014. godini.

U 2015. godini uspevamo da obezbedimo inicijalni oporavak privredne aktivnosti. Imali smo rast plus 0,8% bruto domaćeg proizvoda. U sadejstvu sa odmerenom fiskalnom konsolidacijom zasnovanom i na smanjenju rashoda i povećanju poreskih prihoda, reformskim zakonima, boljom investicionom klimom, ne zaboravite da smo na duing biznis listi poziciju naše zemlje pomerili sa 91 na 59 mesto. Sve to rezultira trajnim oživljavanjem, trajnijim oživljavanjem privrednog rasta i dostizanjem predkriznog nivoa BDP-a početkom 2016. godine.

12/2 DJ/SM

Danas smo prvi put to uspeli da prevaziđemo za ovih 2% posle čitavih osam godina. Osam godina, bar dve ili tri godine nam je trebalo da nadoknadimo pet i šest godina katastrofalnog vođenja ekonomske politike u našoj zemlji. Dobro je da smo to uspeli za tako kratko vreme da postignemo, jer kao što je rekao Kim Dehang - nema zemlje u svetu koja je za tako kratko vreme uspela tako uspešno da se izvuče iz tako i toliko duboke krize u kakvoj je bila Srbija.

Smanjenje spoljnotrgovinske neravnoteže, potpomognuto prilagođavanjem domaće privrede i poboljšavanjem eksterne konkurentnosti je nastavljeno. Visok prilog stranih direktnih investicija, brži rast u zoni evra na početku godine i povoljni odnosi razmene doprineli su snažnom rastu našeg izvoza, tako da je neto eksterna tražnja bila glavni pokretač rasta bruto domaćeg proizvoda.

Oporavak je ostvaren i kod potrošnje domaćinstava zahvaljujući rastu zarada i zaposlenosti u privatnom sektoru, nižim troškovima otplate postojećih kredita i oporavku kreditne aktivnosti. Deficit tekućeg bilansa je nastavio da se smanjuje i što je najbitnije u potpunosti je pokriven prilivom stranih direktnih investicija. Uspešnom koordinacijom monetarne i fiskalne politike omogućena je relaksacija monetarne politike, postepenim smanjenjem referentne kamatne stope, uz očuvanje stabilnosti kursa i cena.

Referentna kamatna stopa je snižena na istorijski najniži nivo od 4%, da podsetim u 2008. godini koju smo pominjali, referentna kamatna stopa je bila 17,75%, a prosečna inflacija 11,7%. Mislim da ovi brojevi dovoljno govore.

Zahvaljujući preduzetim merama ekonomske politike danas nalazimo se na putanji ubrzanog oporavka. Savet za ekonomiju i finansije EU zaključcima pohvalio je program ekonomskih reformi za 2016. godinu, koji je Vlada usvojila u martu ove godine i konstatovao mnogo brži ekonomski oporavak od očekivanog, koji je podstaknut pojačnim poverenjem koje je rezultat sprovedenih ekonomskih reformi, kao da se očekuje i dalje intenzifikovanje i napredak privrednih aktivnosti kao rezultat investicija i izvoza.

Takođe, posebno je pohvaljeno značajno smanjenje budžetskog deficita u prethodnoj godini koje je otvorilo prostor za relaksaciju monetarne politike. Pozitivna kretanja u realnom sektoru koja su preovladala u većem delu 2015, nastavljena su i početkom 2016. godine. Realni rast bruto domaćeg proizvoda u prvom kvartalu od 3,5% su značajni iznad očekivanog i preko naših očekivanja.

To mi lakše dođe kada pijem vodu da dobijem na vremenu.

(Vojislav Šešelj: Hoćeš sok?)

Ne, gospodine Šešelj, vama ostavljam i pelene i sok, meni nije potrebno ništa, čak ni stolica.

Pozitivan doprinos rastu dali su svi proizvodni sektori. Pojačana eksterna tražnja i visok priliv stranih direktnih investicija u prethodnoj godini, pozitivno su uticali na rast industrije, dok je popravljanje investicionog ambijenta i nastavak realizacije infrastrukturnih projekata podsticalo na rast građevinarstva.

Osim toga, ekonomska aktivnost je porasla u većem broju uslužnih sektora, trgovina, saobraćaj, ugostiteljstvo, turizam. U drugom tromesečju nastavlja se rast privredne aktivnosti od 1,8%, dakle, ukupno u periodu januar-jun 2016. godine, zabeležen je rast ukupne privredne aktivnosti od 2,6%.

Želim samo da vas podsetim da je planirano na početku godine da taj rast bude 1,2%, zatim je MMF promenio prognozu na 1,3, zatim na 1,5, zatim na 1,8, zatim na 2, zatim na 2,5%.

12/3 DJ/SM

Da su istovremeno zemlje u regionu sebi predviđale od 4,2, odnosno od 1,8 do 4,2% rast, u ovom trenutku ni jedna od zemalja u regionu nema rast veći od 2,1%, što znači da smo u prvih šest meseci, iako to nama nije najlakše, najteže je Srbiji i Hrvatskoj, zato što su to dve najveće ekonomije u regionu da takvu stopu rasta postignu.

Mi imamo najveću stopu rasta u regionu i u Evropi u ovom trenutku Rumunija, Poljska, ne znam treću zemlju koja ima veću stopu rasta od Republike Srbije u prvih šest meseci. To je nešto što naravno nije dovoljno, moraće da se povećava ukoliko želimo da ubrzano po standardu građana stižemo zemlje EU i zato ćemo i mnoge druge mere da preduzimamo u narednom periodu.

Trend dobrih fiskalnih rezultata nastavljen je u prvom kvartalu, o tome smo već govorili. Da znate da je planirani deficit opšte države, planirani deficit iznosio 78,3 milijarde dinara, dok je ostvareni deficit u prvoj polovini iznosio svega 18,2. Posle sedam meseci kada je planirano da bude isti nivo deficita, mi imamo suficit, kao što ste videli od 21 milijarde, a u ovom trenutku na današnji dan, da ponovim 19,6.

Uz konzervativne pretpostavke na prihodnoj i rashodnoj strani, dakle, uvek vam govorim o konzervativnim pretpostavkama. Nikada vam ne govorim o lepšim stvarima.

13/1 BD/MJ 16.00-16.10

Ne zaboravite da smo mi ovde u Narodnoj skupštini prihvatili budžet u kojem sam tražio, poštovani prijatelji, i dobio vaše poverenje i podršku, da imamo deficit od 122 milijarde dinara ove godine. Mi u ovom trenutku nemamo deficit i neće biti 122 milijarde. Mi ćemo ići na rebalans budžeta u kojem ćemo gledati kako da raspoređujemo novac drugačije pošto nemamo minus, mi imamo plus, i to su već promene u poslednje dve godine koje su drugačije.

Uz konzervativne pretpostavke na prihodnoj i rashodnoj strani predviđa se da će deficit opšte države, dakle, sa lokalnim samoupravama koje nam prave najveće probleme, sa lokalnim samoupravama i drugim nevladinim institucijama biti ispod 2,5%, a budžet Vlade Republike Srbije, razume se, značajno ispod toga. A, inače, plan je bio da deficit opšte države, dakle, sa lokalnim samoupravama bude ispod 4% MMF, Svetska banka, IBRD, svi bi rekli da je to dobar rezultat, imajući u vidu šta je to što smo nasledili.

Ostvareni rezultat je, dakle, u dosadašnjih sedam meseci samo za 95 milijardi dinara bolji od planiranog. Ovako dobar rezultat je posledica rasta poreskih prihoda i ima trajni karakter, a ne privremeni. Poreski prihodi veći su u odnosu na plan za 54,7 milijardi dinara, 11,7% dok su neporeski prihodi veći za 18,7 milijardi, 31,3%. U poređenju sa realizacijom u 2015. godini svi poreski oblici beleže rast - akcize rast od 22,6% u odnosu na 2015. godinu, porez na dobit rast od 20,2 u odnosu na 2015. godinu, PDV rast od 12,1 u odnosu na 2015. godinu, porez na dohodak rast od 8,6 u odnosu na 2015. godinu. Po tome vidite i da je uvećan broj zaposlenih i plate u privatnom sektoru, carina rast od 8,1% u odnosu na 2015. godinu, iako je bilo za očekivati da se carina i zbog propisa koji smo prihvatili sa EU svakako smanji.

Mi smo spremni da razgovaramo. Evo vam sada jedne vesti, veoma važne za građane Srbije, posebno najsiromašnije, one koji imaju najniža primanja. Mi smo spremni da razgovaramo sa svim partnerima iz socijalno-ekonomskog saveta, nova Vlada čim bude formirana, zalagaćemo se kao Vlada za uvećanje minimalne cene rada, ona je danas 121 dinar. Razgovaraćemo i sa poslodavcima da oni ne budu nezadovoljni, ali mi to možemo da učinimo bez obzira što imamo i deo korisnika državnog budžeta koji prima minimalne zarade. Imamo uštede u budžetu na osnovu kojih to možemo da podnesemo, ali želimo da obavežemo i one strane i domaće investitore da povećaju minimalnu cenu radu, jer kad sa 21,5 hiljade dinara povećate nekome platu na 22,5 hiljade dinara ili 23 hiljade dinara, to je za njega i te kako značajno.

Takođe, želim da se obratim i penzionerima i da kažem, ja ovo nisam govorio u izbornoj kampanji, ali zahvaljujući onome što su oni učinili, a podneli su najveću i najtežu žrtvu u prethodnom periodu, želim da ih obavestim da će u narednom četvorogodišnjem mandatu Vlade Srbije mogu da očekuju boljitak i kontinuirano povećanje penzija. Ne kažem da će da žive idealno, ne kažem da će da im bude mnogo bolje, ali će im biti bolje. Biće im bolje i nijednog trenutka neće da strpe za svoju budućnost i uvek će moći da znaju da su penzije sigurne, da dolaze tačno u dan, da nikada ni jedan sat neće da kasne i da će uvek biti samo veće, a da će srpska ekonomija da napreduje, a da javni dug neće da raste. E, to je razlika u odnosu na one koji su prodavali maglu i koji nikada, nijednog trenutka nisu razmišljali o ekonomskim temeljima države.

Započeta putanja oporavka i dalje sprovođenje reformi realnog i javnog sektora omogućiće nam da se u narednim godinama obezbedi ubrzana konvergencija ka evropskom standardu. Povećanje udela investicija u BDP na preko 20%, dalje smanjenje udela državne potrošnje i povećanje udela izvoza robe i usluga u BDP na 60% omogućiće kumulativni rast realnog BDP u narednom četvorogodišnjem periodu,

13/2 BD/MJ

konzervativna je naša procena od preko 13%. Ja mislim da kada to imate u vidu i kada pogledate kakav smo pad imali u periodu od 2008. do 2012. godine, možemo da govorimo u ekonomskom smislu, ukoliko ne dođe do spoljno-politički drugačije napravljene situacije, o zlatnom dobu srpske ekonomije. Naravno da to zavisi od međunarodnog okruženja, jer i zbog Bregzita imaćemo nešto niži rast od 0,1% do 0,2%, ali mi smo gledali da sve negativne parametre, koji su došli sa Bregzitom, po našu zemlju odstranimo i da se unapred pripremimo za taj udar. Mislim da smo jedna od evropskih zemalja koja je vrlo mekano i na najlakši mogući način primila taj težak udarac za celokupno evropsko tržište.

Prioritet ove Vlade biće nastavak sprovođenja reformi i daljeg smanjivanja neracionalne potrošnje, birokratije, nepotrebnih troškova javnog sektora, uz istovremeno poboljšanje opšte poslovnog i investicionog ambijenta.

Vlada je posvećenim zalaganjem u ispunjenju zahteva za sticanje punopravnog članstva u EU na Drugoj međuvladinoj konferenciji u decembru 2015. godine otvorila pregovaračko poglavlje 32 o finansijskoj kontroli i usvojila program za reformu javnih finansija za period 2016-2020. godina. Prvi put je u Republici Srbiji pripremljen i usvojen srednjoročni reformski okvir, čije će mere i aktivnosti unaprediti sistem upravljanja javnim finansijama kao sastavni deo javne uprave i pripremiti ga za efikasno i efektivno korišćenje strukturnih fondova EU kojima će Srbija imati pristup za dalje sufinansiranje velikih razvojnih i infrastrukturnih projekata nakon zatvaranja pristupnih pregovora i sticanje punopravnog članstva.

Program reformi od 2016. do 2020. godine. Vlada će raditi na očuvanju makroekonomske stabilnosti i daljem smanjenju fiskalnog deficita javnog duga kroz odgovorno upravljanje javnim finansijama u Srbiji. Naš plan je deficit svedemo na održiv nivo od 1% u srednjem roku. Održanje ovog deficita, pričam o deficitu opšte države, održavanje ovog deficita dovodi nas na nivo duga u BDP od 60% u 2023. godini, dakle, sa današnjih 72,5%, naš plan je da 2023. godine udeo javnog duga u BDP bude svega 60%, čime su ispunjeni kriterijumi iz Mastrihta. Mi hoćemo jednostavno da budemo bolji i od mnogih zemalja EU. Hoćemo da budemo bolji i uspešniji od njih. Mnogi od njih imaju ogromno učešće javnog duga u BDP. To je njihova briga, to je njihova muka, a mi hoćemo da se poredimo sa onim najboljim zbog budućnosti, jer smo mnogo zaostali da bismo mogli brže da ih pristižemo.

Sprovođenje reformskih mera koje su utvrđene Memorandumom o ekonomskoj i finansijskoj politici, programu ekonomskih reformi, programu za reformu javnih finansija daće snažan doprinos unapređenju i upravljanju javnih finansija, kao i unapređenju poslovnog i investicionog ambijenta.

Sto dana Vlade. Sprovođenjem mera fiskalne konsolidacije obezbeđena je makroekonomska i stabilnost javnih finansija, bez koje je nemoguće obezbediti osnove za održiv privredni rast.

Kada je započet aranžman sa MMF-om, planirano je strukturno, kada kažem strukturno znači trajno, prilagođavanje od 4% BDP-a u periodu od 2015. do 2017. godine. Ovo trajno smanjenje deficita obezbeđuje prvo stabilizaciju, a zatim i smanjenje učešće javnog duga u BDP. U prvoj godini sprovođenja bilo je predviđeno trajno smanjiti deficit za 1,7%. Potpunim jedinstvom i saglasnošću da je neophodno što pre vratiti javne finansije na održivu putanju ostvarili smo trajno prilagođavanje u 2015. godini, ono što nam je MMF priznao od 2,5% BDP-a, 38% više od onoga što je bilo potrebno.

Snažnijim prilagođavanjem u prve dve godine 3,5% BDP kumulativno programa Srbija je sebi obezbedila prostor da u narednom periodu uz manje snažno

13/3 BD/MJ

makrofiskalno prilagođavanje stavi akcenat na teške strukturne reforme koje je neophodno sprovesti.

Ključni zadatak Vlade u prvih 100 dana je sprovođenje mera fiskalne politike, kojima će se osigurati ispunjenje postavljenih budžetskih ciljeva u 2016. godini. Potrebno strukturno smanjenje deficita iznosi 0,7% BDP-a. Ostvarenjem boljih fiskalnih rezultata od planiranih mi ćemo ostvariti i veće strukturno prilagođavanje u visini od 1% BDP-a. Ključne mere na kojima se zasniva nastavak sprovođenja fiskalne konsolidacije su i dalje na rashodnoj strani budžeta. Racionalizacija broj zaposlenih u javnoj upravi, štednja na svim kategorijama tekućih rashoda, od roba i usluga do svega drugog, u cilju stvaranja fiskalnog prostora za javne investicije, koje su preko potrebne kao podrška privrednom rastu.

14/1 TĐ/IP 16.10-16.20

Inače, videćete kada do toga dođemo, kod „Kapeksa", kod kapitalnih investicija, mi imamo bolje izvršenje budžeta na toj strani, nego prošle godine, ali i dalje nisam zadovoljan i dalje je moglo da bude bolje. To je naša bolest. Kada vam se za budžet tuku ministri, da svi uzmu sve, onda niste u stanju da to ispunite do kraja, jer je valjda dobar ministar onaj koji traži što više para, a dobar je ministar onaj koji traži manje para, ali šta da radite, to je valjda naša zabluda, još iz socijalizma ostalo. Samo traže da potroše što više, a nije važno što ekonomija propada. To ćemo da menjamo.

Završiti i potvrditi rezultate prvog talasa racionalizacije doslednim sprovođenjem odluka o maksimalnom broju zaposlenih obezbeđivanjem, praćenje i kontrole efekata racionalizacije na svim nivoima preko unapređenog registra o zaposlenima u javnom sektoru. Pripremiti i sprovesti drugi talas racionalizacije u ključnim sektorima zdravstva i obrazovanja, kroz planove reorganizacije ovih sektora zasnovane na dubinskim funkcionalnim analizama. Usvojiti novi zakon o finansiranju lokalne samouprave u cilju otklanjanja fiskalne neravnoteže između centralnog i lokalnog nivoa vlasti.

Tu da biste vi razumeli, mi imamo inače veliki problem da izuzmemo 10 gradova i opština u Srbiji, a videćete, siguran sam, u raspravi ćemo moći da govorimo o katastrofalnim primerima poput Smederevske Palanke, Kosjerića i nekih drugih, gde su ljudi zaduženi za narednih 500 godina. Tu ne znamo šta da uradimo. Za, bukvalno, narednih 500 godina. Ne znamo šta da radimo, isplaćujemo ogroman novac kao Vlada Srbije, tim lokalnim samoupravama i sa svim našim parama ne možemo narednih 100 godina da ih izlečimo kako su ih stručnjaci uništili i uneredili.

Zato želimo samo da imamo veću kontrolu nad time. Jer, to, da se ne lažemo, da biste vi razumeli, to je donošeno… Tako je, gospodine Šešelj, baš je to bio razlog, kada su donosili odluku da podržavaju neke svoje opštine da bi mogli da pređu cenzus pojedine partije, trošili su sve što im je došlo pod ruku, a sad to neko mora da vrati…

(Vojislav Šešelj: Čanak ne veruje.)

Neko mora to da vrati.

Dobiće sve podatke, koliko sutra, ko god da ne veruje.

Tako da, to su stvari koje ćemo morati da ispravimo, ukoliko želimo da obezbedimo dalju stabilnost.

Biće izvršene izmene propisa koje bi trebalo da se realizuju istovremeno: porezi iz oblasti oporezivanja imovine, porezi za držanje i nošenje dobara, kao i donošenje zakona o naknadama. Novim zakonom će se uvesti sistemski pristup o lokaciji transfera i uređenju izvornih i ustupljenih prihoda i unaprediti predvidivost sistema finansiranja lokalnih samouprava, efikasnost lokalnih samouprava u prikupljanju izvornih prihoda, kao i u raspolaganju javnim sredstvima. Unaprediti uslove za lokalni i ekonomski razvoj i efikasnost poreskog sistema. Uspostaviti vertikalna ravnoteža u raspodeli prihoda i nadležnosti između različitih nivoa države.

Sve to radimo u dogovoru sa MMF, Svetskom bankom, zato što je ovo jedan od uslova. To nam je prior action za potpisivanje, odnosno za odobravanje Pete i Šeste revizije Sporazuma sa MMF.

Sledeći zadatak je dalje jačanje poreske administracije. Doslednim sprovođenjem programa transformacije Poreske uprave kao sastavnog dela programa za reformu javnih finansija, u periodu od 2016. do 2020. u cilju poboljšanja naplata i prihoda.

14/2 TĐ/IP

Procenjuje se da u 2015. godini. tzv. jaz naplate PDV, a jaz naplate je pokazatelj efikasnosti naplate PDV i ocene poreske evazije ili compliance gap, (na engleskom), iznosio je 15%. Cilj je da ovaj pokazatelj efikasnosti naplate dostigne 10% do 2020. godine. Navedeno poboljšanje u naplati dovelo bi do povećanja prihoda od PDV za čak 88 milijardi dinara, što je u navedenom periodu čak 1,8% BDP.

Ovaj analitički pokazatelj beleži konstantan pad nakon 2008. godine i dostiže minimum od 20% u 2013. godini. Posle toga polako krećemo u značajniji oporavak, pokazatelje efikasnosti naplate PDV, a poslednje analize ukazuju da je u 2015. godini jaz smanjen za pet procentnih poena u odnosu na zabeleženi minimum.

Sve ovo potvrđuje da su prvi i značajni koraci u borbi protiv sive ekonomije učinjeni tokom protekle dve godine, ali je veoma važno da ovaj proces ne zastane. Potrebno je postaviti ambiciozne ciljeve koji će biti merljivi i uporedivi sa rezultatima u okruženju i EU.

Zadatak Vlade u prvih 100 dana je usvajanje fiskalne strategije za period 2017. – 2019. godina. Njome se utvrđuju smernice ekonomske i fiskalne politike za period od 2017. do 2019. godine. Srednjoročnim okvirom ekonomske i fiskalne politike obezbediće se uspešno okončanje programa sa MMF, poslednje godine programa 2017, upravo ostvarenjem svih ciljeva.

Podsetiću vas da je MMF imao program i 2011. godine potpisan sa Vladom Srbije, ali je MMF, kao glavom bez obzira, pobegao posle svega 27 dana. Da li su bili najureni ili su ljudi pobegli zbog neizvršavanja ni jednog od zadataka, ni jedne od mera, dovoljno pokazuje zašto smo bili toliko neuspešni ili zašto su se neki dodvoravali narodu pred izbore. Da se dodvoravam narodu, da se dodvoravam bilo kome neću i ne pada mi na pamet.

Smernica fiskalne politike u 2018. godini obezbediće nastavak sprovođenja održive fiskalne pozicije i dalje smanjenje javnog ka održivom nivou. Prema preliminarnim procenama, učešće javnog duga u BDP trebalo bi već na kraju 2019. godine, dakle do kraja mandata ove Vlade, da se spusti ispod 70%. Mi smo time na sigurnoj grani, mi smo time sigurni, sa daljom tendencijom da se 2023. godine spustimo ispod nivoa Mastrihta ispod 60%.

Sprovešće se i niz dodatnih mera i aktivnosti u cilju dalje reforme javnih finansija i unapređenja ekonomskog upravljanja. Vlada će Narodnoj skupštini predložiti na usvajanje zakon o planskom sistemu koji predstavlja okvir za sve ukupno planiranje u Srbiji i stvaranje osnova za postizanje pune efikasnosti u integrisanju razvojnog planiranja i finansiranja kapitalnih investicija u nacionalno budžetski planski okvir. Izvršiće se analiza propisa koji su od uticaja na obim, uslove i namenu javne potrošnje u cilju racionalizacije iste. Radiće se na daljem unapređenju programske strukture budžeta sa posebnim akcentom na rodno odgovorno budžetiranje, utvrđivanje obima potrošnje po budžetskim korisnicima.

U cilju unapređenja upravljanja javnim investicijama doneće se uredba o sadržini, načinu pripreme i ocene, kao i praćenja i sprovođenja i izveštavanja o realizaciji kapitalnih projekata, što je inače veoma važno, jer smo mi do sada platili kamatama samo na ne povučena sredstva, a ugovorena sredstva, stotine miliona evra. Zato što svako, posebno pred izbore, da pokaže da je dobar ministar, on ugovara nove puteve, nove pruge, nove aerodrome, dogovara sve novo, a samo se izvor finansija ne poznaje. Tu smo imali situaciju prethodnih, koliko hoćete, godina. Onda se dogovorimo za kredit, sredstva ne povučemo, ali penale na ne povučena sredstva moramo da plaćamo, jer nikada nismo dovoljno dobro planirali i zato što se tome nismo posvetili.

14/3 TĐ/IP

Danas je to nešto drugačije. Najveći deo rupa smo zatvorili, ali i dalje nije dobro i dalje nije dobro. Mnogo je problema po tom pitanju.

Dalje, mere će se sprovesti na unapređenju praćenja i analize procenjenih finansijskih efekata zakona i drugih propisa kako bi se omogućilo realno sagledavanje finansijskih efekata koji će uticati na prihodnu i rashodnu stranu budžeta, odnosno finansijske planove organizacija za obavezno socijalno osiguranje za tekuću budžetsku godinu i naredne dve fiskalne godine.

Doneće se i strategija razvoja i uprave carina za period 2016. do 2020. godine. Nastaviće se sa aktivnostima na suzbijanju sive ekonomije kontrolom lica koja obavljaju ne registrovanu delatnost. Kao što znate, mi to do sada nismo mogli da radimo. Da bi obični ljudi razumeli o čemu se radi, ako vi imate frizersku radnju, mi smo mogli da pošaljemo sve inspekcije iz različitih ministarstava, ali ako vi pravite frizuru u svom stanu i uopšte niste prijavljeni kao frizerski salon, mi nismo imali pravo da uđemo kao država. Dakle, mi smo progonili one koji su makar u dobrom delu legalno radili, zahvaljujući lošim zakonima, a one koji su potpuno ilegalno radili nismo smeli ni da pogledamo, a kamoli da ih dirnemo.

To se promenilo izmenama koje smo doneli u prethodnom mandatu i ubuduće ćemo to, rekao bih, usavršavati i napraviti da bude mnogo pravednije i mnogo pravičnije.

Intenzifikovaće se rad na sprovođenju programa koji se finansiraju iz sredstava predpristupne pomoći EU, tako da će se pored 12 već potpisanih ugovora u prvoj polovini 2016. godine, u ukupnoj vrednosti od 19,6 miliona evra, potpisati dodatnih šest ugovora kroz koje će biti podržane aktivnosti u oblasti saobraćaja, životne sredine, poljoprivrede i borbe protiv korupcije.

Usvojićemo strategiju daljeg razvoja interne finansijske kontrole u javnom sektoru za period 2016. – 2020. godina, kao i sprovođenja čitavog niza mera u pravcu pružanja podrške korisnicima javnih sredstava u jačanju sistema interne kontrole i obezbeđivanju funkcije interne revizije i unapređenju rada i funkcionalnosti budžetske inspekcije. Strategija za suzbijanje nepravilnosti i prevara u postupanju sa finansijskim sredstvima EU će takođe biti usvojena.

Kako bi se unapredili uslovi poslovanja i ostvarili dodatni preduslovi za privlačenje investicija proširiće se područja slobodnih zona: Smederevo, Novi Sad, Šabac i Svilajnac. Kao što vidite, nismo birali po tome gde je ko na vlasti. Naprotiv, nastavićemo da pomažemo opštine i gde neko drugi ima većinu, a ne samo oni koji su većina ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

15/1 MG/CG 16.20-16.30

Započećemo sa izgradnjom objekata za potrebe kompanije „Lir" u slobodnoj zoni Novi Sad. Takođe „Hestil" u Smederevu, kineski „Meita industrijal" u slobodnoj zoni Beograd. Prioritetno će se rešavati po žalbama na rešenja koja se odnose na realizaciju kapitalnih projekata od javnog interesa, izgradnja auto puteva, železničkog čvora „Prokop", završetak radova na projektu „Beograd na vodi" sanacija posledica poplava, izgradnja komunalne i energetske infrastrukture.

Nastaviće se aktivnosti na pripremi Dunav osiguranja za privatizaciju, postupak privatizacije Komercijalne banke, kao i postupak reorganizacije i modernizacije Banke Poštanske štedionice sa ciljem da postane lider na domaćem bankarskom tržištu u poslovanju sa građanima i preduzetnicima.

Biće nastavljeno i sprovođenje mera strategije za rešavanje problematičnih kredita čija realizacija je već dala pozitivne opipljive rezultate na tržištu. Ako se ne varam, sa 21% Jorgovanka, spustili smo to na 18,6%, hteo sam samo da proverim da li sam dobro zapamtio. Zahvaljujem se guvernerki.

Prva naredna mera koja uskoro sledi jeste donošenje zakona o uređenju profesije procenitelja vrednosti nepokretnosti. Nemojte da vam govorim kakve tu probleme imamo i kakve tu muke imamo i sa upravama prihoda na teritoriji pojedinih opština. Zato ne možemo ništa od posla da uradimo jer se svi negde plaše i najbolje je da ostane takvo mrtvilo i da se nigde ništa ne promeni. Tako su nam jednu kasarnu u Negotinu procenili, nećete verovati na 19 miliona evra. Zamislite kasarnu, zidove procenjene na 19 miliona evra u Negotinu. To nemožete da dobijete u centru Beograda za bilo šta toliko novca ali eto, neko je tražio. Naravno da nismo ništa uradili, naravno da smo odbili potencijalnog investitora upravo zahvaljujući ovakvim zakonskim propisima koje nismo na vreme promenili. Započećemo nezavisnu profesionalnu analizu poslovanja Fonda za razvoja, Agencije za osiguranje i finansiranje izvoza i Razvojne agencije Srbije sa ciljem jasnog definisanja njihove uloge i unapređenja performansi. Od rada Razvojne agencije Srbije očekujemo mnogo, već je pokazala velike i dobre rezultate, još više od nje očekujemo u budućnosti. Ona nam služi za ključne razvojne funkcije, ali i omogućava efikasno upravljanje kako prirodnim, tao i ljudskim resursima u cilju dostizanja održivog ekonomskog rasta i razvoja.

Program reformi od 2016. do 2017. godine, dakle govorio sam o prvih 100 dana Vlade iz ugla Ministarstva finansija, sada govorim o programu reformi iz istog ugla za 2016. i 2017. godinu, jačanje fiskalne odgovornosti i budžetskog okvira.

Nastavićemo sa sprovođenjem mera i aktivnosti iz Programa za reformu javnih finansija period 2016. – 2020. godina. Osnažićemo zakonske institucionalne mehanizme koji će obezbediti da se ostvareni rezultati fiskalnog uravnoteženja održe. Jačanje ovih mehanizama odigraće se kroz dve faze.

Prvo, obezbediće se potpuno poštovanje pravila i vremenskog okvira koje je utvrđeno u našem Zakonu o budžetskom sistemu. Budžetski proces u proteklom periodu često nije pratio pravila procedure i rokove za donošenje i usvajanje. Potpuno svesni da je za proces planiranja, definisanja politike i njihove realizacije potrebna predvidljivost i poštovanje unapred zadatih rokova, realnost nas je često, rekao bih gotovo uvek demantovala. Veliki zadatak za nas biće da naš budžetski ciklus i predpristupanje EU potpuno uskladimo sa tzv. evropskim semestrom. Ovaj zadatak ćemo realizovati kroz pristupne pregovore sa EU u okviru poglavlja 17 - Ekonomska i monetarna pitanja.

15/2 MG/CG

Martinoviću, ne gledaju u telefon, vidim te na ekranu.

(Vojislav Šešelj: Klempo.)

Gospodine Šešelj, samo jednu stvar je trebalo da naučite. Fizičke karakteristike ljudi nisu razlog da nekoga poštujete ili ne. Ja imam mnogo većih fizičkih mana nego što su klempave uši, a mislim da znanje i nečiji moral i nečija odgovornost i nečija marljivost vreme mnogo više od toga kakav vam je nos i kakve su vam uši. Plašim se da ćete vi to teško da savladate.

(Vojislav Šešelj: Ja nisam rekao da su mu klempave uši, nego da je klempo.)

PREDSEDNIK: Poslaničke molim vas.

ALEKSANDAR VUČIĆ: Mislim da i to što dobacujete govori malo više o vama, a ne o njemu i o bilo kome drugom.

PREDSEDNIK: Poslaniče, ovo je izašlo iz okvira negodovanja.

Molim vas poslaniče omogućite da se nastavi ekspoze.

Molim vas da ne komunicirate sa mandatarom tako u neformalnoj komunikaciji.

ALEKSANDAR VUČIĆ: U pravu je gospodin Šešelj, ja sam kriv što sam odgovorio na njegova dobacivanja i dosetke. Neću više, izvinjavam se svim narodnim poslanicima.

PREDSEDNIK: Hvala vam, nastavite.

ALEKSANDAR VUČIĆ: Mere usklađivanja će doprineti daljem jačanju finansijske discipline u javnom sektoru, jačanju fiskalne odgovornosti, unapređenju programske strukture budžeta, kontrole trošenja javnih sredstava, obezbeđivanje sveobuhvatnijeg praćenja i izmirivanja obaveza budžetskih korisnika u propisanim rokovima i naime preuzimanje obaveza radi očuvanja likvidnosti budžeta i uključivanje sopstvenih prihoda indirektnih korisnika budžetskih sredstava uopšte prihoda budžeta radi efikasnije kontrole ove značajne vrste prihoda.

Nastaviće se rad na uključivanju indirektnih korisnika budžetskihn sredstava u informacioni sistem izvršenja budžeta kao i sprovođenje aktivnosti na primene međunarodnih standarda u oblasti evidentiranja i izveštavanja o funkcionisanju budžetskog sistema na centralnom i lokalnom nivou. Čini mi se da ne moram da vam govorim koliki je značaj ustanovljavanja ovakvog sistema.

Uspostaviće se sekundarna lokacija DATA centra i obezbediti kontinuirani razvoj i održavanje informacionog sistema za upravljanje javnim finansijama Republike Srbije i lokalne vlasti. Preduzećemo i potrebne mere za formiranje baze podataka za nepokretnosti u javnoj svojini u Republici Srbiji. Smatramo da je takva baza podataka od ključnog značaja, a nismo ustanovili u decenijama koje su prethodile.

Takođe osnažićemo i koordinacionu ulogu Ministarstva finansija u upravljanju sredstvima upravo zbog problema o kojima smo danas govorili. U cilju daljeg unapređenja sistema naplate prihoda i upravljanja javnim dugom Ministarstvo finansija će nastaviti sa radom na unapređenju zakonodavnog okvira u oblasti fiskalne i carinske politike. Nastavićemo sa koordinacijom aktivnosti na izradi zakona o naknadama kojim će se završiti ambiciozni projekat objedinjavanja ove grupe javnih prihoda kroz jedno zakonsko rešenje. Radićemo na sprovođenju mera i Strategije transformacije Poreske uprave i Strategije razvoja Uprave carina sa prevashodnim fokusom na racionalizaciju, strukturu i modernizaciju poslovnih procesa u Poreskoj upravi, daljem razvoju elektronskog servisa u cilju olakšavanja podnošenja poreskih prijava kao i unapređenje izveštavanja.

15/3 MG/CG

Planirana je izrada strategije za integrisano upravljanje granicom, modernizacija carinske laboratorije, unapređenje informaciono-komunikacione infrastrukture Uprave carina, dalja automatizacija carinskih postupaka u skladu sa standardima i zahtevima EU, uvođenje sistema pronalaženja praćenja i obeležavanja pakovanja duvanskih proizvoda u skladu sa direktivom EU o kontroli duvana, kao i izgradnja graničnog prelaza Bajmok.

Ministarstvo finansija radiće dalje na snižavanju troškova finansiranja budžetskih potreba, uključivanja dinarskih državnih dugoročnih obveznica u tzv. globalni indeks državnih obveznica u lokalnoj valuti za zemlje u razvoju, daljem razvoju domaćeg tržišta državnih hartija od vrednosti, povećanju kreditnog rejtinga Srbije i dostizanju višeg rejtinga u naredne tri godine, uvođenju operacija zasnovanih na finansijskim derivatima kako bi se efikasno kontrolisali svi finansijski rizici, pre svega devizni i kamatni rizici.

Radićemo i na optimizaciji portfelja projektnih zajmova kako u podizanju njihove efektivnosti, tako i efikasnosti u korišćenju već obezbeđenih sredstava iz ovih koncensionalnih izvora finansiranja. Planirano je i usvajanje strategije razvoja slobodnih zona Srbije za period 2017. – 2022. godine. Realizacija započetih investicija je u već pomenutim slobodnim zonama. Jačanje regulative u domenu regulisanja imovinsko-pravnih odnosa će svakako doprineti daljem dolasku i širenju investicija. Nastaviće se rad na punoj konsolidaciji bankarskog sektora u državnom vlasništvu i ubrzaće se aktivnosti na postavljanju osnova za intenzivan razvoj tržišta kapitala u Republici Srbiji u perspektivi razvoja regionalnih tržišta, kao i potpuno usklađivanje sa najboljim međunarodnim standardima u oblasti korporativno-finansijskog izveštavanja. Dalje, usklađivanje sistema upravljanja i kontrole za korišćenje sredstava predpristupne pomoći EU.

Takođe, inflaciju smo uspešno spustili na nizak i stabilan nivo. Činjenica je da je u periodu od godinu dana međugodišnja inflacija pala sa 12,9% oktobra 2012. godine na 2,2% u oktobru 2013. godine. Od tada inflaciju zajedno sa Narodnom bankom održavamo na nivou koji je uporediv sa razvijenim evropskim zemljama.

16/1 AL/LŽ 16.30-16.40

Godinu 2015. završili smo sa međugodišnjom inflacijom od 1,5%, a krajem ove godine NBS očekuje da inflacija bude na sličnom nivou, nadali smo se nešto višem. Zemlje koje nisu smanjile makroekonomske neravnoteže još uvek imaju visoku inflaciju, to je činjenica. To znači da niska i stabilna inflacija, kakvu danas imamo u Srbiji, a nismo imali pre samo četiri godine, nije rezultat srećnih okolnosti, nije zato što nas je Bog pogledao, ili zato što je nešto palo s neba, već je rezultat odgovornih i dobro odmerenih mera NBS i Vlade Srbije. Za razliku od perioda od pre četiri godine, kada su inflaciona očekivanja bila visoka, danas se očekuje da će stabilnost cena biti očuvana i u naredne dve godine.

Zahvaljujući merama Narodne banke kamatne stope na dinarske kredite su u periodu od maja 2013. godine snižene za celih 10 indeksnih poena, pri tome ublažavanje monetarne politike u velikoj meri podržano je odličnim rezultatima na planu fiskalne konsolidacije. Upravo to govori o izvanrednoj koordinisanosti i zajedničkom delovanju u radu Vlade Srbije i NBS.

Obezbedili smo i sačuvali relativnu stabilnost deviznog kursa uprkos značajnim turbulencijama iz međunarodnog okruženja. Stabilnost na deviznom tržištu nije postignuta samo u 2015. godini, već traje tri i po godine ili četiri godine, od avgusta 2012. godine.

Poređenja radi, molim vas da se samo ovoga prisetite, u periodu od 2009. do avgusta 2012. NBS intervenisala je na deviznom tržištu neto prodajom 4,4 milijarde evra, uz depresijaciju dinara od blizu 25,6%. U periodu od avgusta 2012. godine do danas iznos intervencija je bio više nego tri puta manji iznosio je neto 1,4 milijarde evra, a dinar je deprecirao svega 3,4%. Dakle, manje od 1% u proseku na godišnjem nivou. Dakle, za tri godine 26%, za četiri godine 3,4%. Ja mislim da i to pokazuje u koliko normalnijoj, boljoj i uređenijoj državi sa uređenijim finansijama živimo.

Od početka 2015. godine, odnosno u poslednjih 19 meseci, više od godinu i po dana, dinar je oslabio za oko 2% pri čemu je kroz devizne intervencije nivo deviznih rezervi kumulativno posmatrano povećan za 55 miliona evra. Posebno ističemo da smo obezbedili i sačuvali relativnu stabilnost deviznog kursa, jer ona nije rezultat srećnih okolnosti, već rezultat napornog rada.

U narednom periodu očekujem da se postignuta monetarna i finansijska stabilnost u potpunosti održi, da koordinisanost se nastavi, a ta koordinisanost monetarne i fiskalne politike može da posluži i kao primer za mnoge zemlje.

U prvoj polovini godine 75% novih kredita građanima bilo je u našoj valuti, u dinarima, to je najveći procenat u savremenoj istoriji. Dinarska štednja je tri puta veća nego krajem 2012. godine. U narednom periodu očekujem da se nastavi proces koji je već započet, a to je rešavanje pitanja problematičnih kredita. Strategija za rešavanje ovog važnog pitanja usvojena je u avgustu prošle godine, a od njene implementacije, učešće ovih kredita u ukupnim kreditima je smanjeno za 2,2% procentna poena. Ja sam preterao kada sam rekao na 18,6, na 20,2% je tačan podatak.

Zbog svega toga, u Srbiji niko više ne mora da strepi i da sa neizvesnošću gleda u kursnu listu, da gleda u bob, i da trči u menjačnicu da menja svoj novac. Visoku inflaciju nemamo, niti ćemo je imati. Nikome se neće umanjivati realna visina ni zarada ni penzija. Od Narodne banke se očekivala stabilnost, to je očekivala i Vlada Republike Srbije i Narodna skupština i to je obezbeđeno.

Nova industrijska politika – podrška investicijama i izvozu.

Poštovani građani i narodni poslanici, bez obzira na to što se već prilično znojim, i ne mogu da kažem da se najbolje osećam, želim …

16/2 AL/LŽ

(Vojislav Šešelj: Skini sako.)

Hajde upristojite se, gospodine Šešelj, i nemojte da dobacujte. Lepo je to što vas ja trpim i što sam pristojan, ali svaka vrsta pristojnosti…

(Vojislav Šešelj: Trpi tebe Narodna skupština. Ne trpiš ti mene, nego Narodna skupština tebe.)

Hajde vičite malo, možda je to bolje, da ljudi to dobro vide.

Detaljno predstavljanje politike Vlade uz navođenje jasnih ciljeva, konkretnih mera za njihovo ostvarenje i preciznih rokova za realizaciju, mislim da dodatno povećava kredibilitet programa i utiče na kreiranje pozitivnih očekivanja kod investitora.

Rezultati u oblasti podsticanja investicija govore o poverenju investitora u Vladu Srbije. U periodu …

Moguće je da sam ja kriv. U svakom slučaju neka to tako bude. Reći ću vam i zašto – moraju da se poštuju oni koji su naši protivnici, a koji sede i slušaju. Šta god i da dobace, šta god i da kaže, to moramo da poštujemo više od onih koji su pobegli i koji sede i otišli negde na brčkanje na bazene danas da bi sutra mogli negde nešto da izgovore itd.

(Vojislav Šešelj dobacuje.)

Gospodine Šešelj, za vas je uvek šest nula, samo što uvek na kraju izgubite, tako da nemojte da brinete, ne meri se prolazno vreme, nego rezultat na kraju, pa pogledajte kakav je bio i sada na izborima i pogledajte kakav će da bude.

U periodu 2014. do 2016. godine potpisano je 36 ugovora sa investitorima, čija ukupna vrednosti investicija je 542 miliona 486 hiljada evra sa obavezom zapošljavanja 18.523 radnika.

Pomenuću samo neka od poznatih imena svetske industrije, kompanija koje su se odlučile da investiraju u Srbiju – Continental, Tigar Tyres, NSR, Johnson Elekctric, Leoni, Pkc, Delphi, Lear, Hutchinson, Bosch i mnogi drugi. Uz to možete da dodate i Draxlrmaier koji širi svoju proizvodnju, Kromberg & Schubert koji upravo ulazi u Srbiju, najpre u Kruševac, a zatim će se odlučiti i za drugi grad, da li će to biti Jagodina, Kraljevo ili Leskovac, to ostavljamo njima, Mahle takođe.

Važno je istaći da se najveći broj nemačkih kompanija, kao što su Bosch, Continental, Leoni, Siemens, Draxlrmaier, imamo kompanije koje su ponos i Bavarske i Badenvirtengeške industrije. Siemens Bavarske, Bosch Badenvirtengeške. Odlučuju da dodatno investiraju u Srbiju, širenjem postojećih kapaciteta ili otvaranjem potpuno novih fabrika u drugim opštinama u Srbiji, prihvatajući preporuke Vlade da investiraju u manje razvijene ili nerazvijene opštine.

Upravo zato Vlada Republike Srbije će posebno insistirati na ulaganju u takve opštine i naročito u pet okruga na jugu i istoku Srbije. To su Pčinjski, Jablanički, Toplički, Nišavski i Pirotski.

Poverenje kompanija da investiraju u našoj zemlji je najbolji pokazatelj ekonomske stabilnosti, razvojne politike i ispravnog političkog kursa Vlade Republike Srbije.

Međutim, pored svega toga potrebna nam je i fokusirana vizija kakvu privrednu strukturu želimo da stvorimo. Potrebna nam je nova industrijska politika koja će komunicirati sa obrazovnom politikom, sa politikom u oblasti istraživanja i razvoja.

U svetu se uveliko priča o četvrtoj industrijskoj revoluciji zasnovanoj na inovativnom miksu tradicionalnih tehnologija i dostignuća u digitalnoj sferi. Inače, kada sam bio na poslednjem Davosu samo se govorilo, ali bukvalno isključivo se

16/3 AL/LŽ

govorilo o četvrtoj industrijskoj revoluciji. Svi lideri zemalja iz sveta su došli samo zbog toga da nauče i da preorjentišu svoje privrede, ono u čemu mi kasnimo, rekao bih, više od 10 godina.

Potreban nam je i koncept i osmišljen pristup razvoju i da postanemo prepoznatljivi. Želimo ne da budemo prepoznatljivi po proizvodnji u kojoj je ključna prednost jeftina a kvalifikovana radna snaga da bismo zaposlili više ljudi, što je takođe važno i molim sve ljude da to ne potcenjuju. Zato sam branio sve one koji su investirali u ovu zemlju. Zato sam branio „Juru" koju nismo doveli u ovu zemlju, doveli su je neki drugi, ali hoću da zaštitim pravo na platu i pravo na rad za 6.500 ljudi, a ne samo da kukamo i da plačemo i ne da pronalazimo razloge zašto da ne radimo, nego da pronalazimo razloge da radimo više. Zato hoću i tražim da sebe menjamo i ne samo da gledamo kako ćemo nečemu da pronađemo manu, već da to popravimo, da to promenimo, da to unapredimo.

Ali, pored te industrije koja je zasnovana na relativno jeftinoj radnoj snazi, koja donosi veliki profit tim kompanijama, a pre svega autokomponentašima, ono što mi želimo, to je da budemo prepoznatljivi po tzv. pametnoj proizvodnji, po inovativnim proizvodima, po kvalitetu. Za to nam je potreban tzv. pametan rast.

17/1 MO/IR 16.40 -16.50

Prerađivačka industrija ima ključnu ulogu u srpskoj privredi iz nekoliko razloga. Nije moguće pre svega izbalansirati trgovinski deficit bez zdrave prerađivačke industrije koja stvara novu vrednost za izvoz. Drugo, prerađivačka industrija je glavni zamajac kreiranja novih radnih mesta za radnike sa različitim obrazovnim nivoom. Prerađivačka industrija je glavni izvor ulaganja u istraživanje i razvoj i uporište za inovacije koje doprinose razvoju društva i unapređenju kvaliteta života. I konačno, prerađivačka industrija je u neraskidivoj komplementarnoj vezi sa sektorom usluga, te nije moguće i neograničeno razvijati usluge bez srazmernog razvoja prerađivačke industrije.

U tom smislu, radi izbalansiranog i održivog razvoja, prerađivačka industrija je potencijalno utočište za preko potrebne investicije. Ukupno investicije u Srbiji iznose oko 18% BDP-a, dok je za dinamičan privredni rast neophodno da one budu za 5% do 6% BDP-a godišnje veća.

Zemlja centralne istočne Evrope, pre svega članice EU, u prethodnih 15 godina imale su investicije od 25% BDP-a. Zato je Rumunija, zato je Viktor Ponta uspeo da napravi u Rumuniji, uz Poljsku, najveći rast između ostalog, i uz smanjenje PDV-a na hranu, o čemu ćemo pričati kada završimo šestu reviziju našeg aranžmana sa MMF-om.

Iako smo u prethodnih godinu dana intenzifikovali javne investicije, i dalje u tom pogledu imamo veoma ambiciozne planove. Da bismo dostigli neophodan nivo ukupnih investicija koje su preduslov za održivi rast, komulativni rast BDP-a, a to znači da ne kreira makroekonomske dizbalanse poput velikog trgovinskog deficita, što nas čini veoma ranjivim na svaki međunarodni potres, moramo aktivno da podržavamo privatnu investiciju u industriju.

U proteklih 20 godina u Srbiju je ugašeno 98% industrijskih centara u kojima je radilo oko milion radnika, čime je današnja srpska industrija svedena na nivo s početka 70-ih godina, gde je prosečna starost mašinskog parka između 22 i 35 godina. Tehnološka struktura prerađivačke industrije Srbija je veoma nepovoljna. Učešće industrijskih grana sa niskom tehnologijom je 50%, a sa srednje niskom tehnologijom 27%, što predstavlja najnepovoljniju tehnološku strukturu u region.

Zato, ljudi, neretko kada počnemo da plačemo po svim televizijama, kada počnu svi da kukaju, valjda zbog onoga što nisu uradili u prethodnom periodu, suština je u tome da mi nismo uspeli da se priviknemo da su se stvari promenile u okruženju, da sebe moramo da menjamo i da sve drugo moramo da menjamo i da ne možemo da živimo na osnovu onoga što su naši roditelji stvorili 1955. i 1960. godine.

Nekada je svaki deo zemlje imao svoj industrijski centar i doprinosio lancu vrednosti cele privrede. Danas je neravnomerna regionalna dimenzija veoma izražena. Skoro 70% aktivnosti koncentrisano je u Beogradu, Novom Sadu i na putu između Beograda i Novog Sada.

Prerađivačka industrija ekonomsku krizu dočekala je sa niskim nivoom konkurentnosti i efikasnosti. Svi problemi sa kojima se suočavala Srbija u periodu tranzicije kao direktnu posledicu imali su gubitak razvojne komponente industrije. Zbog toga nam je i nastala nepovoljna privredna struktura, sa udelom industrije ukupnoj dodatnoj vrednosti koja je bila na minimumu od svega 22% u 2010. godini. Danas je to, srećom, počelo da se popravlja.

Započet je trend reindustrijalizacije sa dolaskom proizvođača u automobilsku industriju, mašinsku, elektronsku i pre svega prehrambenu industriju. Zahvaljujući ovom trendu donekle se popravlja spoljnotrgovinski deficit sa pred kriznih rekordnih 25% BDP u 2008. na nešto ispod 10% koliko iznosi u prethodnih

17/2 MO/IR

godinu dana. Veliki je pomak, ali i dalje situacija nije dobra. Ostvaren je i zavidan rast izvoza robe od čak 10% u prvoj polovini 2016. godine.

Ipak je jasno da dosadašnji industrijski rast uglavnom nije bio planski usmeravan. Mere industrijske politike nisu bile dovoljno fokusirane za ključne komparativne prednosti Srbije. Za održivo smanjenje ovog dizbalansa i dovoljno novih radnih mesta pored stvaranja svih drugih uslova, potreban nam je planski pristup ovom problemu kako bi se sa ograničenim spektrom podsticajnih instrumenata postigao najbolji rezultat u pogledu investicija i rasta izvoza. Cilj nam je da postignemo bolje izvozne performanse naših preduzeća i da uvećamo bazu izvoznika.

I pored napretka na ovom planu, danas 31% preduzeća iz razmenljivih sektora izvozi na strana tržišta. Svega 25% preduzeća u posmatranom periodu se može smatrati uspešnim. Pod uspešnim ubrajamo ona preduzeća koja su uspela da uvećaju svoje realne prihode i zaposlenost.

S druge strane, naša industrijska politika ne sme da šteti drugim delovima privrede. Ona treba da je dugoročna i stabilna, da koristi opšte instrumente orijentisane prema određenim sektorima, a ne prema pojedinačnim preduzećima unutar tih sektora, što smo inače radili ranije. Kada vam dođe predsednik opštine ili direktor velike kompanije i kaže – e, ako baš ta kompanija pretrpi posledice, propašće sve. I sve smo bazirali na pogrešnim premisama i, naravno, nismo mogli da dođemo ni do dobrih zaključaka.

Ono što jeste veoma važno, to je osnivanje i razvoj mikro malih i srednjih preduzeća kako bi se razvile odgovarajuće veze na mrežnom principu kako prema velikim preduzećima, tako i prema drugim proizvođačima i potrošačima, i kako bi se domaća preduzeća što više integrisala u lanac vrednosti od sirovine do finalnog proizvoda za izvoz.

Javna komponenta podrške Sektoru nauke i istraživanja, o kojoj će nešto kasnije biti reči, podsticaće inovativnost i transfer tehnologije i tesnu komunikaciju sa industrijom. Podršku direktnim ulaganjima i promociju izvoza danas pruža novoosnovana Razvojna agencija Srbije, ili kako je mi zovemo RAS, koja je sada jedina tačka komunikacije sa investitorima. Na dnevnom nivou imam komunikaciju sa Razvojnom agencijom Srbije zato što preko nje saznajem koji su sve investitori, iz kojih sve zemalja, iz kojih sve sektora, zainteresovani za ulaganje u Republici Srbiji. Osnovan je Savet za ekonomski razvoj, čime su u potpunosti izjednačeni domaći i strani investitori.

Takođe, radimo u saradnji sa Svetskom bankom na koncipiranju sveobuhvatnog sistema podrške investicijama i izvozu na novoj industrijskoj politici. U toku analize stanja najbolja praksa je formulisanje kriterijuma koji će dovesti do najvećih efekata na zapošljavanje i rast do uloženih budžetskih sredstava u podsticaje. Naš sistem podrške industrijskom razvoju zasnivaće se na sledećim elementima.

Prvo, podrška razvoju četiri odabrana sektora privrede sa otkrivenim konkurentnim prednostima. U pitanju su prehrambena industrija, mašinska industrija, drvna industrija i prerada gume i plastike, kao i tekstilna industrija. U sistem podrške biće uključene informacione tehnologije u ovim oblastima kao horizontalna tehnološka komponenta.

Druga mera podrške usmerena je na promociju izvoza i privlačenje investicija.

17/3 MO/IR

Treća mera odnosi se na integrisanje lokalnih preduzeća u lanac vrednosti, kako bi se u Srbiji proizvela što veća komponenta ukupne vrednosti finalnog proizvoda.

Dakle, u ovom trenutku kada nam je „Teklas" stigao u Vladičin Han, koji treba da zaposli 1200 ljudi, a do danas je zaposlio 112 ljudi, oni dovode druge turske kompanije. Prvi put dovode neke koji treba da im rade kalupe za njihove automobilske delove. Kompanija „Džesur" koja ide u Žitorađu, gde će po prvi put biti zaposleno 180 ljudi.

Dakle, to je naš cilj - da sve komponentaše dovedemo. Jer, vi danas kada govorite o izvoznicima, pošto znam da će mnogi da mi pričaju o tome, kada govorite da je „Fijat" najveći izvoznik, jeste, ali on nije neto najveći izvoznik, čak nije ni neto veliki izvoznik. Zato što mi nismo uspeli da nametnemo delove i materijale kojima bismo mogli da snabdemo „Fijat" kao proizvođača automobila, jer sve delove uvozi. Ovde ga sklapa, pa ga onda ponovo izvozi. Zato nam je izvoz veliki, ali nije veliki neto izvoznik. Zato mi želimo da sve te komponentaše dovedemo u Srbiju i da što više stvari mogu u našoj zemlji da se proizvode.

Osnovna je tendencija razvoja privrede industrije Srbije, a prema analizi Svetskog foruma spada u zemlje sa ekonomijom koja je zasnovana na efikasnosti. Na svetskom tržištu mnogi proizvodi sa standardnom tehnologijom proizvodi prerađivačke industrije uveliko su postali predmet globalne ponude. Svaka industrijska proizvodnja kod koje troškovi proizvodnje opadaju za najmanje 20% pri svakom dupliranju obima predstavlja potencijal za proces globalizacije.

Smatra se da će do 2027. godine u stvaranju svetskog BDP globalno postavljene industrije, to je zbog onoga što slušamo u Srbiji šta je naša budućnost, što ljudi uopšte ne razumeju, jer, podsetiću vas, u Americi 1905. godine 47% stanovnika su bili farmeri i bavili se poljoprivrednom proizvodnjom. Znate li koliki je danas njihov udeo u ukupnoj američkoj proizvodnji? Ispod 2%, a imaju najbolju poljoprivredu na svetu.

Dakle, 80% će biti globalne industrije, učestvovati u stvaranju svetskog BDP. Samo da vidite koliko su se stvari promenile i da nije isto ono što je bilo 1946. i ono što je 2016. godine, i da se menja iz dana u dan. Te promene se, naravno, razlikuju po industrijskim sektorima. Zemlje koje imaju otvorenu ekonomiju i koje mogu da prilagode privrednu, industrijsku, obrazovnu i naučnu strukturu, mogu da računaju na ekonomske efekte.

18/1 MZ/VK 16.50 – 17.00

Da bismo postali ekonomija zasnovana na znanju, Srbija mora da: pod jedan – ustanovi sistemsku podršku razvoju tehnologije i inovacija, pod dva – omogući reindustrijalizaciju, pod tri – razvije poslovno okruženje koje podržava razvoj visokotehnoloških kompanija, pod četiri – kreira obrazovni sistem koji će omogućiti razvoj visokoobrazovane radne snage koja može da premosti jaz između niskih i visokih tehnologija naše industrije. Kao što vidite, potrudili smo se da u svakom delu vam ukažemo kakvo je stanje negde i kakvo je bilo, ali šta su naše mere, kakvi su programi i planovi da bismo te stvari unapredili. Pet – da se uveća baza izvoznika, a zatim i ulaganje u održivost tih izvoznika na stranim tržištima. Svega 31% preduzeća iz razmenjivih sektora izvozi na strana tržišta. Kao što sam rekao, svako četvrto preduzeće uspe da preživi tri godine. Šest – da se poveća konkurentnost malih i srednjih preduzeća. Tu treba da imamo oprez. Rastuća konkurentnost neće biti održiva na dugi rok zbog niske stope preživljavanja izvoznih preduzeća. Sedam – temelji i gradi rast na industrijama sa visokim razvojnim potencijalom, kako bi njihov potencijal bio u potpunosti iskorišćen za konkurentnu internacionalizaciju privrede. Pod osam – da se deblokiraju kreativni potencijali i jača znanje tehnologije, inženjerstvo i industrija.

Rezime, načela za dobru industrijsku politiku.

Pod jedan – ona ne sme da šteti drugim delovima privrede, pod dva – mora da bude dugoročna i stabilna, pod tri – instrumenti treba pojačavaju dejstvo drugih instrumenata, pod četiri – inflacija treba da bude niska, kamatne stope pozitivne, a devizni kurs stabilan, jer u takvom okruženju postoje podsticaji za štednju i ulaganje u realni sektor, pet – javno zaduživanje mora biti što manje kako bi privatni sektor imao veće mogućnosti da obezbedi odgovarajuće investicione fondove. Treba koristiti opšte instrumente orijentisane prema određenim industrijama, a ne prema pojedinačnim preduzećima unutar tih industrija. Sedam – mora da postoji sloboda izbora unutar različitih pravaca delovanja, kao i fleksibilnost, kako bi se uspešno odgovorilo na nepredvidive krize. Osam – ukoliko se primenjuje direktna finansijska podrška, subvencije, carinske i necarinske mere zaštite, onda one moraju imati transparentnu i preciznu proceduru.

Devet – važna komponenta industrijske politike je ulaganje u demografski, posebno humani kapital. Nemate snažnu ekonomiju koja nema dobru demografiju i time ćemo posebno morati da se bavimo u narednom periodu. Pogledajte Tursku i zašto i koliko je uspešna, pogledajte kakve mere preduzimaju mnoge druge zemlje, jer samo u velikim brojevima, u velikim apsolutnim brojevima možete da postignete velike i rezultate.

Deset - obrazovni sistem mora da obezbedi odgovarajući međunarodni kvalitet znanja i veština radnika, preduzetnika i menadžera. Da bih to jasno rekao, a uskoro će doći u našu zemlju i Ursula Ronald i Ambrođo, ona je predsednica švajcarskog ekonomskog instituta, on je državni sekretar u Ministarstvu za obrazovanje zemlje koja je najuspešnija u dualnom obrazovanju o kojem ćemo kasnije da govorimo. Suština je u tome da moraju najbolje da zarađuju i najbolje da žive oni koji imaju prolaz na tržištu. Možete da budete pedeset puta doktor nauka, kao što je jedan od sinova Ambrođa, manje zarađuje, a zarađuje dobro, oko 6.000 franaka, 7.000 franaka, deca koja su mu automehaničari i vodoinstalateri zarađuju po 12.000 franaka, zato što se to traži više. Mi moramo da naučimo da nije diploma nešto čime smo završili život, nego da moramo da radimo, da budemo na tržištu i da onim što smo uradili dobijemo novac koji smo zavredeli.

18/2 MZ/VK

Jedanaest – da bi se negativno dejstvo mere industrijske politike na ukupan ekonomski sistem ublažilo, potrebno je naglasak staviti na primenu novih tehnologija, posebno u tradicionalnim industrijama. Dvanaest – kreatori industrijske politike moraju imati u vidu jednostavan i brzi međunarodni transfer u proizvodnji s jedne lokacije na drugu. Trinaest – treba razvijati nacionalne, regionalne i lokalne specifične lokacijske prednosti za proizvodnju određenih dobara. Četrnaest – u industrijskoj politici poseban naglasak treba staviti na aktivnosti osnivanja i razvoja mikro, malih i srednjih preduzeća, kako bi se razvile odgovarajuće veze na mrežnom principu.

Petnaest – mora postojati konsenzus između glavnih učesnika poslodavaca, zaposlenih i Vlade oko glavnih ekonomskih i socijalnih ciljeva. Šesnaest – javna komponenta tehnološke politike treba da kreira odgovarajuću mrežu za razvojnu informaciju među zainteresovanim partnerima. Sedamnaest – pošto privatni sektor nije zainteresovan za investiranje u nekomercijalne delove infrastrukture, organi izvršne vlasti na svim nivoima moraju aktivno da deluju na njenoj revitalizaciji, modernizaciji, novogradnji i razvoju odgovarajućih šema javnoprivatnog partnerstva. Osamnaest – dugoročno, Srbija bi morala da razvije još jedan put, a to je put oslanjanja na sopstvene snage u razvoju ključnih tehnologija i strategijske industrijske infrastrukture. Nije realno da taj posao ozbiljno ni započnemo u narednom mandatu, ali moramo da postavimo temelje za Vladu koja će sledeća biti izabrana u ovoj Narodnoj skupštini.

Poglavlje III – reforma aktivnih mera za podsticanje zapošljavanja kroz Nacionalnu službu za zapošljavanje. Broj nezaposlenih na evidenciji Nacionalne službe u junu iznosio je 706.611 lica i odmah da imate u vidu da nemamo stvarno toliki broj nezaposlenih. Imate značajan broj lica koji uopšte ne žele da budu zaposleni, već prijavom na biro u Nacionalnu službu za zapošljavanje žele ostvarenje dela svojih prava, ali o tome ćemo govoriti. Od čega je 364.133 žene – 51,5%. U odnosu na isti mesec prethodne godine jun 2015, dakle, uvek merimo mesec na mesec, broj nezaposlenih lica smanjen je za 5,3% odnosno za 39.399 lica. Nezaposlenost u Srbiji ima dugoročni karakter, iako dolazi do određenog poboljšanja indikatora u ovoj oblasti. Čak 64% nezaposlenih lica traži posao duže od godinu dana, što dovodi do zastarevanja znanja, gubitka energije, radnih sposobnosti, a kako se verovatnoća nalaženja posla smanjuje u proporcionalnoj dužini perioda nezaposlenosti, to može dovesti i do trajnog isključenja sa tržišta rada.

Stopa dugoročne nezaposlenosti od 11,6% u 2015. manja je za 1,4 poena u odnosu na 2014. godinu, što pokazuje pozitivan trend i rezultate primena aktivnih mera zapošljavanja i pozitivne rezultate koji su doneli novi zakoni, posebno Zakon o radu za koji smo se ovde tako teško borili i srećom uspeli da izborimo. Upravo je on, taj zakon o radu, značio početak reformi radnog zakonodavstva i sve što smo pričali danas, sve strukturne reforme, sve fiskalne rezultate, sve što smo ostvarili, računajte da ništa ne bismo ostvarili da nismo doneli novi zakon o radu, ali ama baš ništa. Ni u čemu ne bismo bili uspešni da nismo doneli onaj zakon o radu oko kojeg se tolika buka podigla. On je bio temelj i on je bio osnova napretka i rasta Srbije.

Novim zakonom o zapošljavanju stranaca, koji je donet krajem 2014. godine, uređena je oblast zapošljavanja stranaca u slučajevima zasnivanja radnog odnosa, zaključivanja drugih ugovora kojima se ostvaruju prava po osnovu rada i samozapošljavanja i propisane su vrste, uslovi i postupak izdavanja dozvola. Zakonom je izvršeno usklađivanje sa relevantnim direktivama Evropske unije i Konvencijom o međunarodnoj organizaciji rada.

18/3 MZ/VK

Krajem 2015. godine donet je novi zakon o uslovima za upućivanje zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo i njihovoj zaštiti, kojim su posle mnogo vremena uređena prava zaposlenih koji se upućuju na privremeni rad u inostranstvo, uslovi i postupak upućivanja i obaveze poslodavca, kao i saradnja organa i organizacija koji obavljaju poslove državne uprave u vezi sa zaštitom prava zaposlenih. Ovim zakonom uspostavljen je novi koncept obaveštavanja državnih organa, smanjena je dokumentacija koju su poslodavci obavezni da podnesu i uvedena je kontakt osoba, obezbeđena je transparentnost podataka o poslodavcima koji upućuju zaposlene, čime smo tim ljudima obezbedili mnogo veću sigurnost, bezbednost i zaštitu na radu, a sećate se da smo u pojedinim zemljama imali i više smrtnih slučajeva upravo zahvaljujući lošem postupanju poslodavaca i, naravno, lošem radu države.

Takođe, usvojen je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, kojim je izvršeno preciziranje i usklađivanje terminologije osnovnog teksta zakona i usaglašavanje sa relevantnim domaćim propisima i odredbama Direktive EU.

U narednom periodu u oblasti radnog zakonodavstva potrebno je:

1) Regulisati rad agencija za privremeno zapošljavanje. Zakonskim regulisanjem rada preko agencija za privremeno zapošljavanje, tzv. lizing radne snage, osnivanje i rad agencija potrebno je obezbediti odgovarajuću zaštitu i nivo prava zaposlenih koje agencije ustupaju poslodavcu-korisniku, u skladu sa međunarodnim standardima, Međunarodnom organizacijom rada i propisima Evropske unije.

2) Regulisati obavljanje poslova sezonskog karaktera. Uvođenjem sistema vaučera u postupak ugovaranja sezonskih poslova i Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja obrazovalo je Radnu grupu za izradu nacrta zakona o vaučerima za obavljanje sezonskih poslova u kojoj su imenovani i predstavnici Privredne komore Srbije.

3) Unaprediti rešenja koja se odnose na organizacije zaposlenih i poslodavaca.

4) Nastaviti sa usklađivanjem regulative u oblasti radnog prava sa Direktivama EU. Novim izmenama i dopunama Zakona o radu obezbediće se i veća fleksibilizacija rada koja će doprineti povećavanju veće zaposlenosti, povoljniji uslovi rada za zaposlene i druga radno angažovana lica i njihova efikasnija zaštita, efikasnije rešavanje kolektivnih viškova uz aktivno učešće predstavnika zaposlenih u tom procesu, veća zaštita zaposlenih kod statusnih promena, poslodavci i aktivnije učešće predstavnika zaposlenih u rešavanju statusa i prava zaposlenih, socijalni dijalog na višem nivou kroz bolje uređivanje načina, utvrđivanje reprezentativnosti i postupka zaključivanja kolektivnog ugovora, kako bi se socijalni konflikti rešavali na miran način.

19/1 JJ/SM 17.00-17.10

Trenutno stanje pripreme i plana u pogledu realizacije strukturne reforme, usvojen je Nacionalni akcioni plan zapošljavanja za 2016. godinu, planirano je da se na godišnjem nivou pripreme Izveštaja o realizaciji Nacionalnog akcionog plana za prethodnu godinu na osnovu analize efekata mera i u skladu sa rezultatima analize kao i sa potrebama tržišta rada kreiraće se nove mere koje će biti obuhvaćene Akcionim planom za zapošljavanje za narednu godinu. Usvajanje tog plana predviđeno je u toku trećeg kvartala tekuće godine.

Stopa nezaposlenosti u prethodnom periodu je pala za 5,3% ali s pravom očekujemo da Srbija do kraja mandata ove Vlade imati jednu od najnižih stopa nezaposlenosti u regionu i istovremeno da neće imati više od 3% stopu nezaposlenosti veću od prosečnog nivoa nezaposlenosti na nivou EU.

Četvrto poglavlje – preduzetništvo i podsticaj malih i srednjih preduzeća.

Razvijeno zakonodavstvo u ovoj oblasti, kao i stalni proces preispitivanja svih novih zakonskih rešenja u kontekstu podrške sektoru MSP, stavlja Srbiju u sam vrh zemalja koje ovaj sektor stavljaju u prioritete ekonomskog razvoja. Posebno se ističe napredak u procesu registracije novih preduzeća kao i u napretku elektronskih usluga državnih i lokalnih organa vlasti.

Jedino otvoreno pitanje nedovoljno razvijen pristup finansijskim sredstvima što u budućnosti može biti jedan od osnovnih problema razvoja sektora malih i srednjih preduzeća u Srbiji, sektora koji inače generiše oko dve trećine zaposlenosti i oko 34% BDP Srbije. Vlada Srbije odgovorno i aktivno je pristupila definisanju paketa mera za preventivno delovanje. Poboljšanje pristupa finansiranju za mala i srednja preduzeća obuhvata poboljšanje kvaliteta ponude bankarskog sektora za mala i srednja preduzeća, razvoj novih finansijskih instrumenata, kao i unapređenjem sposobnosti za pristup različitim izvorima finansiranja.

U skladu sa tim da vam iskreno kažem, najveći nam je problem što banke u našoj zemlji dobro zarađuju na državnim hartijama od vrednosti. Mi ne možemo da ih nateramo, jer kada bismo u to krenuli uveli bismo pravnu nesigurnost, a dobrom delu njih ne pada na pamet da ulaže u našu privredu, jer im je uvek isplativije da rade sa pojedincem nego sa i dalje relativno nelikvidnom privredom. To je jedan od ozbiljnih problema u sredstvima u obrtnom kapitalu za naša preduzeća sa kojim ćemo se suočavati i u ubuduće.

Mi smo pokrenuli realizaciju programa „Godina preduzetništva" i predviđene aktivnosti smo grupisali u tri oblasti. Unapređenje poslovnog okruženja podrazumeva izmenu i modernizaciju zakonodavnog i regulatornog okvira, razvoj poslovne infrastrukture, unapređenje administrativne procedure i uključivanje poslovnog sektora u kreiranju politike i programa. Pod dva, direktna podrška Sektoru malih i srednjih preduzeća. Ministarstvo privrede sprovodi ovaj program u saradnji sa drugim ministarstvima i javnim institucijama od RAS-a Nacionalne službe za zapošljavanje, Fonda za razvoj, AOFI.

Tokom 2016. godine planirano je sprovođenje 33 programa finansijske i nefinansijske podrške i u tu svrhu je obezbeđeno preko 16 milijardi dinara iz budžeta i drugih javnih izvora, dakle, od Fonda za razvoj, AOFI itd. od čega su bespovratna sredstva čak 4,4 milijarde dinara. Programi u okviru „Godine preduzetništva" predstavljaju odgovore na ključne probleme i potrebe privrede i to pod jedan – podrška za započinjanje poslovanja mladih žena (start-ap) sa bespovratnim sredstvima u iznosu od 50%. Pod dva – podrška za započinjanje poslova (start-ap) kupovina opreme, opremanje prostora, nabavka repromaterijala kroz povoljne kredite i bespovratna sredstva u iznosu od 30%. Pod tri – podrška mladim internet firmama

19/2 JJ/SM

kroz rad poslovnih inkubatora i povezivanje sa investitorima. Pod četiri – zapošljavanje novih radnika kroz podsticaj i povraćaj dela poreza i doprinosa, finansiranjem prekvalifikacije i dokvalifikacije. Pod pet – nove investicije u pogone i proizvodnu opremu kroz kombinaciju povoljnih kredita i bespovratnih sredstava u iznosu od 20%. Pod šest – podrška izvozu kroz povoljne kredite i garancije AOFI, sufinansiranje nastupa na sajmovima, poslovno povezivanje. Pod sedam – podrška uvođenju standarda i unapređenju poslovanja kroz sufinansiranje poslovnog savetovanja i uvođenje standarda. Pod osam – podrška osvajanju novih proizvoda kroz saradnju sa naukom i nova ulaganja.

Treću oblast u ovom momentu čini preko 400 programa državnih, međunarodnih i nevladinih organizacija, usmerenih na razvoj i afirmaciju preduzetničkog duha kao posebnog, dugoročno najvažnijeg cilja „Godine preduzetništva 2016."

Unapređenje poslovnog ambijenta za mala i srednja preduzeća. Uspešna regulatorna reforma podrazumeva i uspešnu primenu donetih propisa pa je u narednom periodu posebno važno uložiti dodatne napore kako bi se osigurala efikasna primena donetih propisa.

Planirane mere za naredni period su uspostavljanje podsticajnog regulatornog okvira u skladu sa potrebama i mogućnostima malih i srednjih preduzeća i promovisanje parcipativne metode, donošenje javnih politika i konkretnih programa koji uvodi predstavnike privrede u polje kreiranja uslova za poslovanje i povećava transparentnost, otvorenost i odgovornost Vlade.

Sistemska reforma svih administrativnih postupaka u cilju otklanjanja prepreka, smanjenja troškova koje stvaraju privredi i povećanje transparentnosti. Mera obuhvata aktivnosti na pod jedan - uvođenje jedinstvenog pravnog okvira koji uređuje vrstu, visinu, način prikupljanja i raspodelu naknada. Pod dva – izradi popisa svih naknada i taksi kao osnov za izradu registra naknadi i taksi. Pod tri – formiranju registarskih-administrativnih procedura. Pod četiri – daljem razvoju elektronske uprave. Obezbeđenje institucionalne podrške razvoju MSPP kroz program „Svaka godina je godina preduzetništva". Potrebno je unapređenje pristupa izvorima finansiranja za sektor kroz sledeće mere: reforma javnih finansijskih institucija i podizanje kapaciteta zaposlenih za nov finansijski instrument, razvoj finansijskih instrumenata za MSPP kao što su garancijske šeme i mikrofinansiranje.

Takođe, kontinuirani razvoj ljudskih resursa kroz sledeće mere. Promena sistema obrazovanja u Republici Srbiji u saradnji sa Ministarstvom prosvete. Usklađivanje formalnog obrazovanja sistema sa potrebama tržišta rada, uvođenje dualnog obrazovanja u meri u kojoj je to naravno moguće. Daleko smo mi od Švajcarske, Nemačke i Austrije. Uvođenje preduzetničkog obrazovanja u sve nivoe obrazovnog sistema Republike Srbije, preduzetništvo od petog razreda.

Uzgred da znate, kada su mi došli ovi Turci iz Teklasa i Džesura, Vahat bej, Kemer bej i pričamo o tome kada ko počinje da radi, oni su mi sami rekli kako je moguće da u vašoj zemlji u koje god mesto da odemo, ne samo Beograd u dvanaest sati, u jedan sat u dva sata u toku radnog vremena, ispred prodavnice, ispred kafića sve je puno i svi ponešto piju, a malo ko radi. Ja sam mu rekao da veliki broj ljudi zaista radi. Oni su rekli da li vi znate, moj sin, Kemer bejov, moj unuk, a Kemer bejov sin ima sedam godina i on ide u fabriku, on ide svaki dan u fabriku da bi se naučio šta je to šta treba da radi u budućnosti. Ne kažem da to treba da radimo, ali u Švajcarskoj,

19/3 JJ/SM

Austriji, Nemačkoj od tinejdžerskih dana to rade i zato su prvi, zato su najuspešniji i zato mi zaostajemo, a vi cokćite koliko god hoćete, koliko god vam je volja.

(Vojislav Šešelj: Ko cokće? Identifikuj ko cokće?)

Vi obično vičete gospodine Šešelj, čak i uz kafu kad pijete, prijatno vam bilo, a ovi drugi vole da cokću. Na moj račun i kafa za vas, znao sam da ne možete da izdržite.

(Vojislav Šešelj: Može i burek.)

Obezbediću vam i burek, gospodine Šešelj, znam da bez toga teško ide.

Pristup novim tržištima i internacionalizacija poslovanja kroz sledeće mere. Uvođenje sektorskog pristupa u procesu definisanja podrške privredi obuhvata identifikaciju prioritetnih industrijskih grana… Ovo je stvar, da znate, ovo je stvar zbog čega smo mi neuspešni. To je stvar zbog čega ste videli na naslovnim stranama novina, govorim o tom coktanju oko radnog vremena i oko svega drugog, zamislite, bilo je produženo radno vreme. Pa šta ako je bilo produženo radno vreme? Šta je problem? Najveći problem je u Srbiji to kad neko treba da radi i upravo zbog toga što je to najveći problem danas se ovde i nalazimo.

20/1 DJ/MJ 17.10–17.20

Samo nemojte da mi dobacujete i da cokćete vi koji ste uništili 98% srpske industrije lopovskim privatizacijama. Samo nemojte to vi da mi dobacujete i vi da mi to ne govorite.

Aktivnosti Nacionalne službe za zapošljavanje uskladiće se sa potrebama privrednika u selektovanim sektorima. Aktivno učešće privrednika u radnim telima saveta za mala i srednja preduzeća.

U narednom periodu fokus podrške tehnološkom razvoju i inovacionoj delatnosti biće kroz fondove kojima će država direktno i kroz privlačenje stranih donatora i investitora stimulisati razvoj malih i srednjih preduzeća koji svoje poslovanje zasnivaju na modernim tehnologijama. Osim finansijske podrške promenom legislative olakšaće se poslovanje startapova i postaće celoživotni programi učenja za profesije koje nedostaju za ubrzani razvoj ovog dela preduzetništva. Podsticanje preduzetničkog duha kod učenika biće implementirano kroz reformu obrazovanja.

Poglavlje V - istraživanje i razvoj. Naučna zajednica u Srbiji, razume se ne procenjuje nacionalni resurs. Naravno, nedovoljno razvijen, a i to što imamo ne koristimo dovoljno, uprkos u svetskim razmerama skromnoj finansijskoj podršci iz državnog budžeta i skoro ne postojeće učešće privatnog sektora, jer ne zaboravite kada smo i krenuli u akciju dualnog obrazovanja i kada smo počeli o tome da govorimo i kada su se angažovali Verbić ili Sertić usledio je veliki problem da niko od domaćih preduzeća nije hteo u tome da učestvuje, zato što domaća preduzeća ne planiraju 10 godina unapred. Saradnju smo ostvarili sa „Kontinentalom", „Džonson elektrikom", oni nam traže da u Nišu povećavamo broj učenika i studenata u tehničkih školama, elektrotehničkom i mašinskom fakultetu, jer njima je potrebno i za pet i za 10 i za 20 godina da tu rade. Mi ,nažalost, smo učeni kako ćemo da preživimo naredni dan i narednih mesec dana, a ozbiljnije planove nažalost ne pravimo.

Ipak u poslednjih nekoliko godina srpski istraživači su bitno povećali broj naučnih radova objavljenih u prestižnim međunarodnim časopisima i dobili brojne međunarodne projekte i dalje interesovanje privrede za naučnike i naučne rezultate ostale na veoma niskom nivou. Naši napori u ovoj oblasti u narednom periodu biće usmereni ka inovacijama kao delu istraživačkog procesa.

Izazovi koji su pred nama su veliki. Odliv moramo da pretvorimo u cirkulaciju mozgova, da izvore finansiranja, istraživanja učinimo raznovrsnijim, da omogućimo naučnicima da grade karijeru i sprovode svoje istraživanje izvan akademske sfere, da se fokusiramo na najvažnije teme i na restrukturiranje naučno-istraživačkog sistema.

Najveći od svih izazova je kako podstaći inovaciju, činiti istraživački proces propustljivim i u suprotnom smeru. Vrlo dobro znamo kako da iz novca stvorimo znanje, ali se još uvek mučimo da i znanjem proizvedemo novac.

Uloga nauke je još složenija danas nego što je bila u 20 veku. Naš svakodnevni život sve više zavisi od nauke i tehnologije dok sve manje ljudi razume kako nauka funkcioniše i zašto je važno. Moraćemo značajno da popravimo sliku nauke i u srpskoj javnosti, a izvrsnost i uvažavanje unutar zatvorene akademske zajednice jeste neophodna, ali svakako nije dovoljna.

Zato moramo da pokažemo zašto je nauka važna i za one koji se naukom bave. Ali, takođe i ljudi iz tog sektora moraju sebe da menjaju, a ne samo da značaj sopstveni ili značaj koji im Vlada pridaje mere po stepenu i procentu udela u budžetu Republike Srbije pošto to nije čak ni najvažnija, a svakako ne jedina mera koju Vlada treba da preduzme.

20/2 DJ/MJ

Ključni problemi u oblasti tehnološke apsorpcije i inovacije su niska izdvajanja za nauku, nedovoljna saradnja nauke i privrede u pogledu komercijalizacije istraživanja inovativnih projekata, nedostatak istraživača, nedostatak institucionalnog okvira za podršku inovacijama, neizvesnost finansiranja naučno-istraživačkih organizacija.

Izdvajanje za nauku u Srbiji 1% BDP-a su niža od proseka EU, oko 2% BDP-a u 2013. godini. Iz privatnog sektora dolazi svega 7,5% svih ulaganja u nauku što je značajno ispod proseka EU gde čak 55% svih ulaganja u nauku čine investicije privatnog sektora. Nemojte da vam kažem da je ovo prosek EU 28 zemalja, a koliki je prosek u Nemačkoj, Austriji, Danskoj, Holandiji, bolje da ne govorim.

Osim niskih investicija problem je i nedostatak ljudskih kapaciteta prouzrokovan između ostalog, nije prioritetno, i značajnim odlivom mozgova, kao i demotivisanošću istraživača.

Neki pomaci su napravljeni u prethodnom četvorogodišnjem ciklusu finansiranja naučnih projekata kada je povećan broj finansiranih istraživača. Osim niskog broja istraživača, problem predstavljaju i nedostatak mobilnosti između naučno-istraživačkih organizacija i privatnog sektora.

Sem finansijske podrške državi, važno je uspostaviti institucionalni okvir za podršku inovacijama, kancelarije za transfer tehnologija, inkubatore za novoosnovana inovativna preduzeća, itd.

Nedostaje saradnja akademskih krugova sa privredom, kao i komercijalizacija istraživanja, jer sve u našoj zemlji je zasnovano na državi. Na kraju krajeva i dalje postoji veća motivisanost da se radi u državi za platu od 30 hiljada dinara, nego da se radi kod privatnika za 50 i 60 hiljada, jer naš narod kaže – što je sigurno sigurno je, a i ne mora toliko da se radi i dok to kod sebe ne promenimo nećemo moći da imamo neuporedivo bolje rezultate.

Po vašim osmesima znate svi da sam rekao istinu. Nažalost, to niko neće narodu da kaže jer se svi dodvoravamo kao tobože svi su mnogo vredni, a videli ste da neki nisu mogli da sede ni jedan jedini minut. Mnogo im je teško, naporan im je radni dan bio. Ustali su u jedan i petnaest da bi došli u dva na Skupštinu.

Program za podršku inovacijama i tehnološkom razvoju u javnom i privatnom sektoru, opis strukturne reforme, osim podrške inovacionom i bez obzira na svaku dosetku i na sve što ste dobacili, veoma poštujem to što sedite i slušate, osim podrške inovacionim projektima i projektima tehnološkog razvoja u naučno istraživačkim organizacijama i u privatnom sektoru ove reforme uključuju uspostavljanje sistema za transfer tehnologije, sprovođenje zajedničkih projekata javno-naučno-istraživačkih organizacija i privatnih kompanija, kao i finansiranje inovacionih projekata u privatnom sektoru kroz Fond za inovacionu delatnost.

Sprovešće se i nezavisna međunarodna evaluacija instituta u Srbiji tokom 2016. godine, kako bi se unapredila njihova efikasnost i kapaciteti za saradnju sa privatnim sektorom kroz tehnološke projekte.

U narednom periodu nameravamo da reformišemo čitav sistem nauke u Srbiji kako bi smo povećali ukupne resurse koje je sektor istraživanja i razvoja u stanju da privuče, pre svega sa svojom konkurentnošću sa jedne strane ali i osigura da za uloženi novac proizvedemo najbolje naučne rezultate i to gde god je moguće kroz neophodnu spregu između nauke i privrede.

Osim povećanja ulaganja u nauku, zadatak ove Vlade biće da privuče veći broj ulaganja iz privrede u naučnu delatnost koji je u drugim zemljama neuporedivo veća, javna-privatna partnerstva i efikasnije upravljanje državnom imovinom, rudarstvo, turizam, banje, lokalna komunalna delatnost.

20/3 DJ/MJ

Proces privatizacije prema novom Zakonu o privatizaciji, Zakonu o stečajnom postupku okončan je na kraju 2015. godine, izuzev 17 strateških preduzeća. Očekuje se pozitivan uticaj na javne finansije kroz smanjenje iznosa sredstava iz budžeta Srbije, koja se dotiraju preduzećima sa velikim gubicima i povećanje produktivnosti privatizovanih preduzeća.

Od stupanja na snagu Zakona o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama i osnivanju komisije za javno-privatno partnerstvo u Srbiji je realizovan mali broj projekata javno-privatnog partnerstva. Najznačajniji i najveći projekat koji se trenutno realizuje je rehabilitacija i sanacija deponije Vinča u Beogradu i koji je kao takav, a reč je o prvom postupku konkurentnog dijaloga koji se vodi u Srbiji, dakle i on je tejst kejs, vrednost projekta je 300 miliona evra i od uspešnosti projekta u ovom trenutku zavisi uspeh koncepta javno-privatnog partnerstva u Srbiji.

U pitanju je svakako i najveći projekat u oblasti upravljanja otpadom čija je realizacija trenutno u toku ne samo u regionu, već u celoj Evropi. Ekološki, ovaj projekat rešava problem najveće nesanitarne deponije u Evropi na kojoj se nalazi otpad prikupljen oko četiri decenije i koja direktno ugrožava reku Dunav. U tom smislu treba ga posmatrati zajedno sa projektom izgradnje postrojenja za preradu otpadnih voda u Beogradu, kojima se u potpunosti rešava problem zagađivanja Dunava. Realizacijom ovog projekta Grad Beograd bi praktično subvencionisao pristupne ciljeve iz Poglavlja 27. na nivou Republike Srbije za približno oko 70%.

Najveći potencijal za privlačenje investicija kroz primenu modela javno-privatnog partnerstva leži u sledećim oblastima – razvoj banjskog turizma, ulaganje u lokalnu komunalnu delatnost, kao i ulaganje u rudarstvo i geologiju.

21/1 BD/IP 17.20-17.30

Ovaj model bio mogao da da veliki doprinos razvoju banjskog turizma i strateškom razvoju ukupne banjske ponude u Srbiji. Državna imovina u banjama mora da se aktivira. Naše banje se uglavnom nalaze u najnerazvijenijim područjima Srbije. To su Niški, Toplički, Raški, Rasinski okrug, a veliki prirodni potencijali se ne koriste, jer Fond PIO tuži Republiku oko svojine nad ovim banjama, pa je privatizacija zakočena. Pošto Fond PIO svake godine od Republike dobije transfer, što je poklon, da bi penzioneri mogli da dobiju svoje penzije, od oko dve milijarde evra, ekonomski i logički je neopravdano da Fond tuži Republiku za imovinu vrednu par desetina miliona evra. Stoga ćemo napraviti sporazum o poravnanju kojim bi se propisalo da država transferima koje vrši Fond PIO otkupljuje njihova imovinska prava u banjama. To je moguće sprovesti u roku od par meseci, a zatim krenuti u aktiviranje i privatizaciju banja. To je velika stvar koju ćemo konačno, rekao bih, posle 100 godina čekanja moći da sprovedemo, jer to što će neko da čuva i drži za 13 članova svog sindikata, a da od toga ne možemo da napravimo ekonomski isplativa preduzeća, od ta posla nema ništa, tako da u ove promene krećemo veoma, veoma brzo i na najefikasniji mogući način.

To bi moglo da ima značajan efekat i na zapošljavanje u nerazvijenim područjima. Navešću vam primer Kuršumlijske banje, koja je zbog navedenog spora zatvorena duže od 10 godina, a kada bi se aktivirala, samo u njoj bi bilo zaposleno između 200 i 300 ljudi, što bi stopu nezaposlenosti u Kuršumliji smanjilo za više od 10%. Tamo gde je to moguće i komercijalno razumno država će izaći iz vlasničke strukture i dozvoliti privatnom sektoru da uloži sredstva.

Takođe, pokušavamo, videli ste, i sa Centrom Sava, jer je to nedavni poziv Grada Beograda za dostavljanje ponuda za ulaganje pokazao, pokušavamo da pronađemo rešenja kako da obnovimo objekte koji su već zastareli, zastareli u svakom pogledu, energetski apsolutno neefikasni. Koliko znam, tri kompanije su do sada pokazale interes, dve privatne i jedna državna. Razumljivo je da ćemo gledati koja je najbolja, ali više volimo da ne prebacujemo iz jedne državne u drugu, već da to završi u privatnom sektoru po principu 51% Gradu Beogradu, 49% privatniku, uz ulaganja koja su minimalna na nivou 20.000.000 evra.

Ako bismo javno-privatno partnerstvo afirmisali u okviru komunalne privrede, sigurno bi bilo ovakvih ulaganja i u delatnostima koje pokrivaju lokalne ustanove. Ne bi bilo nikakvih smetnji da privatni partner dobivši npr. zemljište kao ulog lokalne samouprave u zajedničko preduzeće izgradi sportski objekat, objekat namenjen kulturi i obdaništu, a da se takvi objekti daju u zakup lokalnoj samoupravi.

U oblasti rudarstva i energetike donošenjem novog zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima poboljšao bi se investicioni ambijent, što bi u mnogome doprinelo privlačenju investicija u ovim oblastima. Primena i modela koncesija po Zakonu o JPP i koncesijama otvaraju se nove šanse za investitore. Tu imamo i slučaj, primer Projekta „Jadar" koji izvodi kompanija „Rios Ava Eksplorejšn" u istraživanju litijuma i bora i očekujemo velike rezultate. Oni su do sada uložili oko 100.000.000 dolara, ali tek tamo od 2018. i 2019. godine očekujemo ozbiljne rezultate. Isti je slučaj i sa timočkom magmatskom zonom na lokalitetu Brestovac, „Raketa Eksplorejšn" i sa kineskim investitorima, kompanijom „Betek" počelo je vršenje geoloških istraživanja termalne vode u južnoj Srbiji sa ciljem iznalaženja geotermalnog kapaciteta za proizvodnju električne energije.

Eksploatacijom mineralnih sirovina u Republici Srbiji se trenutno bavi oko 180 rudarskih preduzeća. Osim toga, u narednim godinama se očekuje otvaranje rudnika bornih minerala, „Piskanja" od strane kompanije „Balkan Gold", otvaranje

21/2 BD/IP

rudnika gvožđa „Majdan" i od strane kompanije „Metalfer" i u toku 2016. godine otvaranje rudnika uglja „Jerma" od strane kompanije „Hram".

Veoma je važno da se obezbede investicije u cilju daljeg razvoja geoloških istraživanja i za otvaranje novih rudnih kapaciteta, proširenje postojećih i podizanje kapaciteta, kao i revitalizaciji i nabavka nove rudarske opreme.

Imajući u vidu odlične rezultate geoloških istraživanja i potvrđeni potencijal ovog sektora, možemo očekivati veći uticaj na BDP Srbije.

Pod tri, poslovno okruženje, pravna sigurnost i jačanje institucija i efikasniji javni sektor. Vlada je 17. decembra 2015. godine usvojila Nacionalni program suzbijanja sive ekonomije sa pratećim Akcionim planom, koji između ostalog u 2016. godini predviđa sprovođenje analize nivoa parafiskalnih nameta i donošenje akata Vlade, kojim se nalaže ukidanje parafiskalnih nameta, za koje je analizom utvrđeno neopravdano postojanje.

Veliki obim sive ekonomije, oko 30% BDP-a, veoma nepovoljno utiče na privredne aktivnosti na domaćem tržištu i ograničava konkurentnost Srbije na međunarodnom tržištu.

Novi zakon o inspekcijskom nadzoru, kao i usvojeni podzakonski akti, uključujući i Odluku o obrazovanju, koordinacione komisije trebalo bi da regulišu stanje u ovoj oblasti. Vlada je u oktobru 2015. godine usvojila i set podzakonskih akata kojima se uređuju standardi inspekcijskog nadzora, a odnose se na zajedničke elemente procene rizika, obrascima o načinu vođenja evidencije o inspekcijskom nadzoru, programu i načinu sprovođenja ispita za inspektora, obrascu zapisnika, uspostavljanju jedinstvenog informacionog sistema za inspekcije i inspektore, omogućićemo i efikasniji i efektivniji i združeni rad svih inspektorata.

Srbija je zahvaljujući reformi sistema izdavanja građevinskih dozvola, kao i drugim sistemskim merama unapređenja efikasnosti upravo popravila svoju poziciju sa 91. na 59. mesto Svetske duing biznis liste. Izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji uvodi se objedinjeni postupak koji obuhvata dobijanje lokacijskih uslova, građevinskih i upotrebnih dozvola.

Uvođenjem elektronskih servisa u okviru poreske uprave poreskim obveznicima omogućeno je da veći broj procedura za pripremu i plaćanje poreza obave elektronskim putem, čime se doprinosi transparentnijem radu poreskih organa i pojednostavljenju poreskih procedura.

Uspostavljanje zajedničke informacione platforme za sve inspekcije na republičkom nivou, uspostavljanje tog sistema i inspektor, vezano je za aktivnost sadržanu u Predlogu akcionog plana za implementaciju Strategije razvoja elektronske uprave u Srbiji za period od 2015. do 2018. godine. Ovom reformom omogućićemo unapređenje i koordinaciju inspekcija, zakonsko uređivanje i uspostavljanje informacionog sistema u cilju efikasne razmene podataka i elektronskih podataka u planiranju i sprovođenju nadzora, što je cilj i strategija reforme javne uprave u Srbiji i Zakona o inspekcijskom nadzoru.

Naš cilj je da sve inspekcije na republičkom nivou koriste i inspekcije do 2018. godine. Već spomenuta sveobuhvatna reforma poreske uprave trebalo bi da pored bolje naplate poreza, većim oslanjanjem na analize prikupljenih podataka i boljim ciljanjem svojih aktivnosti doprinese smanjenju sive ekonomije, kvalitetniji propisi, stop birokratiji i pojednostavljenje nepotrebnih procedura za građane i za privredu.

U Srbiji se u 2014. i 2015. godini u proseku godišnje donosilo oko 200 zakona i još oko 600 podzakonskih akata. U takvim okolnostima briga o kvalitetu

21/3 BD/IP

regulatornog okruženja ili tzv. regulatorna reforma predstavlja neophodan element stručnog zalaganja Vladine administracije. U skladu sa tim, doneli smo i Strategiju regulatorne reforme, kojom je donet skup mera usmerenih na pojednostavljenje propisa i osiguranje kvalitetnijeg regulatornog okruženja kao jednog od najvažnijih elemenata konkurentnosti jedne privrede.

Ova reforma će u narednom četvorogodišnjem periodu podrazumevati maksimalnu uključenost Vlade i svih državnih organa, jedinica lokalne samouprave i javnih preduzeća, koje u svojoj nadležnosti imaju postupke kroz koje privredni subjekti, nezavisno od njihove veličine i snage ostvaruju neko pravo ili ispunjavaju obavezu koju im nameće država.

Pravosuđe. Reforma pravosudnih profesija, za dobar poslovni ambijent, ali i za sigurnost svakog građanina potrebno je da Srbija ima efikasan pravosudni sistem. Mnogo toga je učinjeno u prethodnom periodu, ali nas mnogo toga očekuje što moramo da uradimo kako bi Srbija imala bolji pravosudni sistem, sposoban da brzo rešava sporove i da se odlučno i brzo bori sa korupcijom. Ovo je važno zato što ključni problem koji navode investitori i oni koji jesu zadovoljni prijemom u Republici Srbiji jeste naše pravosuđe i na rešavanju sporova godinama, nekada i decenijama i to su stvari koje u narednom periodu moramo da promenimo.

Do sada je urađeno na polju reformi pravosudnih profesija izvršitelja i javnih beležnika i posrednika u rešavanju sporova, medijatora, u skladu sa Poglavljem 23, a sve u cilju unapređenja efikasnosti i kvaliteta pravosudnog sistema, kao i unapređenju stručnosti i odgovornosti.

Izvršitelji. Reforma sistema izvršenja i obezbeđenja jedan je od prioriteta u oblasti reforme pravosuđa. Značajno povećanje normativnog okvira i izvršnog postupka je izvršeno već početkom 2015. godine, vezano za ravnomerne raspodele predmeta izvršiteljima, te se od ove godine predmeti vezani za komunalna i slična potraživanja raspoređuju preko Komore izvršitelja u skladu sa preporukama iz Izveštaja o proceni sistema izvršitelja potraživanja iz projekta vladavina prava i izvršenje potraživanja.

Kroz isti projekat sprovedena je sveobuhvatna analiza pravnog i institucionalnog okvira pravnih tekovina EU i međunarodnih standarda i dobre prakse i date su preporuke za zakonske i druge srodne reformske mere za poboljšanje efikasnosti i efektivnosti u cilju smanjenja broja zaostalih predmeta u izvršnom postupku.

22/1 TĐ/CG 17.30-17.40

Novi Zakon o izvršenju i obezbeđenju usvojen u decembru 2015. godine stupio je 1. jula 2016. godine. Za mesec dana primene zakona broj starih izvršnih predmeta, verovali ili ne, smanjen je za najmanje 600.000, za samo mesec dana.

Među novinama koje je zakon doneo su proširenje nadležnosti izvršitelja koji ima za cilj smanjenje broja predmeta u sudovima i preciznije odredbe o podeli nadležnosti između sudova i izvršitelja, uvođenje prava na žalbu i ujednačavanje sudske prakse kroz nadležnost viših sudova, prenošenje starih komunalnih predmeta u nadležnost izvršitelja, uređenje pitanja troškova i naknada u tim postupcima. Primena novog zakona omogućiće da se sudovi rasterete, 1.450.614 starih predmeta, što će u značajnoj meri doprineti boljim statističkim rezultatima rada i smanjenju broja nerešenih predmeta za više od 60%.

Naravno da smo osnovali radnu grupu. Trenutno u Srbiji je imenovano 239 izvršitelja, i to na području svih viših sudova, što mislim da nije loše, da znate, kao narodni poslanici. Analizom rada došli smo do toga da su izvršitelji u posmatranom izveštajnom periodu rešili ukupno 349.697 predmeta, u kancelarijama 239 izvršitelja uz koje radi 13 zamenika, a pored njih je angažovano još 1.673 zaposlena, svi u privatnom sektoru angažovani po osnovu ugovora o radu. Njihov doprinos efikasnijem sistemu izvršenja sudskih odluka pokazuje trend značajnog rasta.

Uz set pravosudnih zakona, koji su doneti istog dana kao i Zakon o izvršenju i obezbeđenju, treba pomenuti Zakon o izmenama i dopunama Zakona o sudskim taksama koji racionalizuje taksu u izvršnom postupku, prilagođava slučaju kada javni izvršitelj sprovodi izvršenje. To u mnogome smanjuje troškove izvršnog postupka.

Priznanje kvaliteta reformi na ovom polju se ogleda i kroz nagradu NALEDA za doprinos reformama i primenu zakona u 2015. godini datu Ministarstvu pravde.

Uspostavljanje notarijata u Srbiji značajno doprinosi pravnoj sigurnosti, što zajedno sa reformisanim sistemom izvršenja i obezbeđenja odražava uspostavljanje povoljnijeg investicionog ambijenta. Dakle, sve vreme, pričaću o pravosuđu i kada budemo govorili o pravosuđu, ovde govorimo o ulozi pravosuđa u obezbeđivanju boljeg poslovnog i investicionog ambijenta.

Danas javnobeležničku delatnost obavlja 145 javnih beležnika. Još uvek nema javne beležnike 12 područja osnovnih sudova u Republici Srbiji. U tim kancelarijama, pored njih, angažovano je još 469 zaposlenih. Tokom 2015. godine izradili su ukupno 180.399 javnobeležničkih akata i izvršili 271.818 overa. Takođe, usvojenim izmenama Zakona o javnom beležništvu uvedena je obaveza plaćanja novčanog iznosa od 30% na neoporezovani prihod beležnika, te je od tada do danas, na osnovu ovoga, u budžet uplaćeno 800 miliona dinara. Javnobeležnička tarifa je analizirana i unapređena usvajanjem izmena iz 2016. godine i donošenjem nove tarife javnog beležnika kao poverenika suda u postupku za raspravljanje zaostavštine, čime je omogućen nesmetan početak rada javnih beležnika i u ovoj oblasti u drugom kvartalu 2016. godine.

Imajući u vidu činjenicu da član 29. Zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa propisuje da u gradovima, odnosno opštinama za koje su imenovani javni beležnici, osnovni sudovi, odnosno opštinske uprave zadržavaju kao povereni posao da 1. marta 2017. godine overu potpisa, rukopisa i prepisa. Neophodno je da Ministarstvo pravde u narednom periodu prikupi statistiku overavanja potpisa, rukopisa i potpisa, a radi utvrđivanja stanja i preduzimanja odgovarajućih mera, kako bi se izradio predlog izmena i popuna zakona u cilju da opštinske uprave zadrže predmetni posao kao povereni.

22/2 TĐ/CG

Što se posrednika u rešavanju sporova, medijatora, tiče, medijacija kao alternativni način rešavanja sporova bez pokretanja sudskog postupka posle ovog novog zakona sada poseduje izvršni naslov. Sporazum kojim se spor rešava neuporedivo lakše je sprovesti u stvarnost u poređenju sa redovnim troškovima sudskog postupka u zavisnosti od vrednosti spora i jeftinije je za 35 do 60%. Mi ćemo kao država morati, da bi medijacija mogla da zaživi, da preduzmemo odgovarajuće mere i da snažno stanemo iza toga. Imamo čitav niz aktivnosti, jer time podstičemo efikasnost i efektivnost naše privrede, a i svih ostalih državnih organa koji učestvuju u rešavanju sporova.

Što se plana rada u oblasti pravosudnih profesija tiče, strateški dokumenti su zacrtali aktivnosti usmerene na uspostavljanju stručnosti, odgovornosti, efikasnosti višeg kvaliteta pravde. U narednom periodu, podjednako u skladu sa strateškim okvirom, pažnju treba posvetiti reformi pravosudnih profesija koje nisu bile prioritet Ministarstva pravde. Sudski veštaci, sudski tumači i sudski prevodioci i advokatura. Pravni okvir iz perioda 2010, 2011. godine, koji reguliše ova profesija, nije usklađen, niti ima veze sa evropskim standardima, niti sa pravnim tekovinama EU koja je predmet usaglašavanja u pregovaračkom poglavlju 3, te je neophodno u narednom trogodišnjem periodu isti izmeniti, dakle Zakon o veštacima, Zakon o sudskim tumačima i prevodiocima, regulatorne reforme do 2020. godine propratiti ostalim merama podrške.

Takođe, treba imati u vidu reformu pravosudnog ispita koja je predviđena Akcionim planom, te da se Zakon o pravosudnom ispitu od donošenja 1997. godine nije prilagođavao pravosuđu.

Što se efikasnosti rada sudova tiče, mi smo uradili analizu rada sudova u 2015. godini. Tokom 2015. godine u sudovima opšte i posebne nadležnosti bilo je ukupno u radu 4.951.929 predmeta. Priliv predmeta u ovoj godini znatno je veći bio neko 2014. godine, 417.810 više nego u prethodnom izveštajnom periodu. Ukupno je rešeno 2.071.303 predmeta, dok je u prethodnoj godini rešeno 1.764.000. Od ukupnog broja rešenih predmeta 396.000 predmeta su stari predmeti. Važno je istaći da je broj rešenih starih predmeta u 2015. godini veći od broja rešenih starih predmeta u 2014. godini, a koji je bio 305.000, te je uočeno da je rad sudova u 2015. godini bio ažurniji, bolji i efikasniji.

Postoji napredak kada je u pitanju dužina trajanja postupka. Parnični postupak u osnovnom sudu trajao je u proseku 310 dana, krivični 254 dana. Nadamo se i verujemo da može još brže i efikasnije.

U višim sudovima prvostepeni parnični 232, krivični 277 dana. U drugom stepenu u višem sudu prosečno traje 35 dana.

Usvojen je Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku koji je počeo da se primenjuje od 1. januara 2016. godine. Ovaj zakon mora da doprinese ubrzanju sudskih postupaka, smanjenju broja predstavki protiv Republike Srbije pred Evropskim sudom za ljudska prava, što se već dešava u praksi i da omogući adekvatnu naknadu strankama čije je pravo na suđenje u razumnom roku, u velikoj meri, povređeno.

Nikola i Nela, ja ću morati deo toga da preskočim, jer …

(Vojislav Šešelj: Mi možemo da izdržimo.)

Znam, vi možete uz kafu i burek.

(Vojislav Šešelj: Hoćeš i ti kafu i burek?)

Ne, ne bi bilo pristojno da pijem kafu i jedem burek, ni pred vama, ni pred građanima Srbije.

Idemo na infrastrukturne radove.

22/3 TĐ/CG

(Vojislav Šešelj: Hoćeš pet minuta pauze?)

Vi mi svojim dosetkama omogućavate …

(Vojislav Šešelj: Jedino te mi podržavamo. Ovi tvoji te ne podržavaju.)

Hvala na vašoj podršci. Nemojte više da me podržavate.

Infrastrukturni radovi, dosadašnji rezultati i plan rada u naredne četiri godine.

Posle dužeg vremenskog perioda, u kojem skoro da nije bilo ulaganja za potrebe pravosudnih organa, uradili smo sledeće stvari. Pribavljeno je gotovo 30.000 kvadratnih metara prostora za rad pravosudnih organa. Žao mi je što sa Nikolom nisam mogao da posetim ovaj objekat u Katanićevoj, ali ćemo uskoro to zajedno da odemo da vidimo.

(Vojislav Šešelj: Ne znamo gde smo.)

Reč je o infrastrukturi u okviru pravosuđa.

Takođe, i Prvom osnovnom sudu u Ulici u bulevaru Nikole Tesle u površini od oko 10.000 m2. Takođe, objekat za potrebe Prekršajnog apelacionog suda i pratećih službi u Beogradu, 4.000 m2, posebno zahvalan američkoj administraciji koja nam je u tome pomogla. Nova zgrada u Raški za potrebe Prekršajnog suda u Raški koja je prva novosazidana zgrada posle 20 godina i prva novosazidana zgrada za potrebe prekršajnih sudova. Novi prostori i Osnovni sud u Loznici, Staroj Pazovi i Lazarevcu, Više i Osnovno javno tužilaštvo u Valjevu, Vršcu, Zaječaru, Prekršajni sud u Zaječaru i Šapcu. Predstoji nam u narednom periodu završetak radova u Privrednom i Prekršajnom sudu u Užicu, Somboru Višem i Osnovnom javnom tužilaštvu, u Kraljevu Osnovnom i Javnom tužilaštvu.

23/1 MG/LŽ 17.40-17.50

Naravno, naši zadaci su i uspostavljanje održivog sistema besplatne pravne pomoći, što razume se za budžet i za nas nije ni malo jednostavno, jer osnovno je pravo da svi ljudi budu ravnopravni u pristupu pravdi i da pred sudom i drugim organima javne vlasti mogu delotvorno, pod jednakim uslovima i bez diskriminacije da štite i ostvaruju svoja prava, da budu bolje informisani o svojim pravima i obavezama, steknu saznanja o osnovanosti njihovih zahteva i izgledima za uspeh u postupcima čime će se preduprediti podizanje neosnovanih tužbi.

Takođe unapređenje pravnog okvira koji reguliše zaštitu podataka o ličnosti radi usaglašavanja sa novousvojenim propisima EU i novi pravni okvir koji će regulisati ravnopravni status sudskog osoblja u pravosuđu. Zato Ministarstvo pravde planira da u narednom periodu konačno, posebno reguliše radno-pravni status sudskog osoblja u pravosudnim organima.

Razmatranje organizacione reforme apelacionih sudova, ali i Upravnog suda. Dakle, pravosuđe je plan za četiri godine. Donet je novi Zakon o veštacima u prvoj godini mandata, donet je Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći u prvoj godini mandata, i uspostaviti održiv sistem besplatne pravne pomoći. Donet je Zakon o suzbijanju nasilja u porodici u prvoj godini mandata, donet je Zakon o tumačima i prevodiocima. Reformisati pravosudni ispit i doneti zakon o pravosudnom ispitu. Doneti novi zakon o zaštiti podataka o ličnosti, doneti zakon o službenicima u pravosudnim organima, razmotriti uvođenje jednog apelacionog suda i jednog apelacionog javnog tužilaštva za teritoriju cele države. Razmotriti reformu upravnog spora u smislu uvođenja dvostepenosti, što podrazumeva osnivanje četiri prvostepena upravna suda i upravnog apelacionog suda.

Efikasnost. Uspostaviti sve registre u elektronskom obliku. U prvoj godini mandata nastaviti sprovođenje jedinstvenog programa rešavanje starih predmeta čiji je cilj da do kraja 2018. godine bude rešeno 80% starih predmeta. Nastaviti rasterećenje sudova od nesudećih poslova, jačanje pravosudnih profesija javnih izvršitelja i javnih beležnika, uvesti sistem elektronske dostave i uvesti elektronsku sudsku oglasnu tablu javno dostupno putem interneta, a u cilju lakšeg informisanja građana.

Reforma administracije, veća odgovornost uprave, pametnija uprava. Danas vam predstavljamo ambiciozne zadatke, a za njihovo sprovođenje neophodna je efikasna, fleksibilna i iznad svega, pametna državna uprava. Država koja je i partner i servis potrebna je i građanima i privredi Srbije radi ostvarivanja njihovih potreba i stremljenja.

Za pristupanje EU potrebna nam je uprava koja se u punoj meri pridržava principa evropskog administrativnog prostora i koja je u punoj meri osposobljena da u tom prostoru radi. Za Vladu Srbije reforma javne uprave znači izgradnju uprave koja zadovoljava sve ove potrebe.

Danas privreda i građani bilo šta da rade, kao tegove oko nogu vuku zastarelo i suvišno administriranje. Obavezujem se da do kraja mandata ove Vlade, te tegove zajednički otklonimo. Svaki građanin će moći da reši svoj predmet u razumnom roku, ili bar da dobije odgovor zašto nešto nije moguće bez intervencija i bez mučnog i skupog obijanja šalterskih pragova. Što je najvažnije, jednako će biti uslužen svako bez obzira čiji je, politički, etnički, ili da li ima vezu.

Svestan sam da to nije malo obećanje. U pitanju je promena kulture, brojnih propisa, i nekih pravnih shvatanja sa kojima smo od muke naučili da živimo. U pitanju je i profesionalizacija službenika. Imao sam jednom priliku u životu da posetim institucije sistema u Japanu. Da vidite kako se prema ljudima koji tamo

23/2 MG/LŽ

dolaze, odnose službenici, i kako se ljudi koji tamo dolaze osećaju. To je nešto što, nadam se možemo da dostignemo za negde 50 ili 100 godina, ali svakako možemo da promenimo svoj odnos i da se ponašamo nešto drugačije i u naredne četiri godine, u vreme mandata ove Vlade.

Novi zakon o opštem upravnom postupku, usvojen prošlog februara, postavlja pravni osnov za ovakvu upravu, naglašavajući naročito principe partnerstva sa građanima, transparentnost i svrsishodnost i efikasnost. Već od juna uprava je obavezna da radi, umesto građani i privrede u međusobnoj razmeni podataka koji ima o njima u svojim evidencijama, tj. nema više pravo da zahteva od građana da na jednom šalteru nabavljaju uverenja koja potom nose na drugi šalter i još im to naplaćuju. Za godinu dana takvo šetanje neće biti više potrebno ni u najvećem broju slučajeva, jer će elektronska razmena podataka zameniti izdavanje oko 10 miliona papira na godišnjem nivou.

Ipak izmena propisa nije dovoljna. Cela Vlada moraće ozbiljno da zasuče rukave i proizvede promenu kako kroz sveobuhvatne i temeljne obuke kojima ćemo da menjamo svest i unapređujemo veštine zaposlenih, tako i kroz marljivo praćenje i nadzor nad sprovođenjem propisa i rezultatima politika.

Ova vlada će nastaviti da unapređuje kvalitet i objektivnost u radu inspekcija. U toku protekle godine neposredno je obučeno 340 inspektora koji će u toku narednog perioda svoje znanje preneti na sve druge inspektore. U pripremi je instrument elektronske razmene podataka saradnje i planiranja. Te inspektore za 2017 . godinu u narednim godinama ćemo i opremiti i obučiti svakog inspektora za elektronski rad.

Važna i konkretna saradnja i nauk proizvedenim projektom „Bebo, dobro došla na svet" koji je uspostavio jedinstven šalter za rođenje deteta. Umesto da utroše minimum dve nedelje obijajući pet šaltera, roditelji sada mogu da obave sve procedure prijave bebe za 10 do 15 minuta na jednom mesto, besplatno u porodilištu, danas u 24 porodilišta, 25 do kraja godine. ubrzo ćemo obezbediti ostvarivanje prava na roditeljski dodatak, dečji dodatak i naknadu porodiljama za odsustvo sa posla, zbog nege deteta na jednom mestu, bez šetanja između šaltera.

Takođe ćemo u centralnu upravu uvesti elektronsku pisarnicu, što će nam osim velikih ušteda u poslovanju, omogućiti da u sledećoj fazi uvedemo redni broj za sve građanske predmete i tako značajno ojačamo red, unapredimo transparentnost i smanjimo prostor za korupciju.

U prethodne tri i po godine državnu upravu smo smanjili za preko 13%, mada još imamo prostora za uštede, sada pre svega moramo da obezbedimo bolje razgraničenje nadležnosti, bolju organizaciju posla i bolju strukturu zaposlenih, kao i da uvedemo moderne metode upravljanja menadžmentom. Moramo pre svega podići upravljačka znanja i veštine rukovodilaca, više da se oslanjamo na projektno upravljanje i opismeniti sve službenike za elektronski rad. Posao državne uprave mogu da unaprede samo disciplinovani i motivisani službenici, profesionalci, posao u državi je privilegija i tako treba da bude shvaćen, u smislu časti, obaveza i odgovornosti, a ne u smislu primanja. Želimo da u smislu primanja privatni sektor bude jači, ali onaj ko radi u državi moraće da se nosi sa tim i da nosi odgovornost neuporedivo veću, nego onaj ko nije u javnom sektoru.

Kvalitetniji propisi, stop birokratiji, pojednostavljenje neposrednih procedura za građane i privredu, već smo tu mnogo toga učinili, zajedno sa MMF, Svetkom bankom, IBRD, ali mislim da i u narednom periodu imamo još mnogo toga što možemo i moramo da učinimo da bismo uspeli da te procedure pojednostavimo,

23/3 MG/LŽ

smanjimo. Imamo mnogo tzv. sporednog zakonodavstva koje ćemo morati da kodifikujemo i u okviru regulatorne reforme da se ponašamo na mnogo odgovorniji način nego u prethodnom periodu.

Jačanje kapaciteta i odgovornosti lokalnih samouprava za sopstveni, društveni i ekonomski razvoj, naš cilj mora da bude fiskalno odgovorna lokalna samouprava što danas nažalost nije. U 85-90% lokalnih samouprava apsolutno ne postoji. Neka se ljute svi, neka se ljute članovi stranke koju još uvek vodim. To je nažalost ogroman problem. Nedostaje nam disciplina koja je na boljem nivou ove godine nego prošle godine. Prošle godine je bila na manje lošem nivou nego prethodne, ali i dalje to nije na zadovoljavajućem nivou.

Zaduženost lokalnih samouprava po svemu sudeći, po podacima koje ima Vlada Srbije, gotovo da više ne raste. Dramatično je rasla do 2014. godine. Raste još samo u zdravstvenim ustanovama zbog onih kretenskih propisa koje smo donosili u 2008, 2009. i 2010. godini, za oko 250 miliona dinara mesečno i zaostajanje nekih zarada, a to je razume se, rezultat intenzivnog političkog pritiska i direktnog nadzora Ministarstva finansija. Problem je nedostatak sistemske finansijske discipline, novac se troši neodgovorno, a za svakog koga ljudi uspeju da privuku bilo da je lokalna samouprava ili Vlada Srbije neretko se dogodi da svojim nekompetentnim ili neodgovornim ponašanjem oteramo. Energija lokalnih samouprava takođe je neretko usmerena na kamčenje privilegija i pomoći republičke vlasti umesto na sopstveni razvoj, jer je to objektivno za njih kratkoročno politički produktivnije. Naravno, želim da pohvalim i one iz različitih političkih stranaka koji na dobar način obavljaju posao, ima ih i ja im još jednom čestitam na disciplini i odgovornosti.

Zašto se time rukovode? Lakše je upornošću i izgradnjom ličnih i političkih veza obezbediti resurse i podršku Vlade, nego ulagati u sopstveni kapacitet i razvoj. Kriterijumi kada republika pomaže, a kada ne, nisu dovoljno jasni i moram da vam kažem da smo pomagali ne u skladu sa objektivnim kriterijumima, ne čak u skladu sa tim da li nekog znamo ili ne znamo, pomagali smo tamo gde imamo najveće probleme. Sada da vas pitam šta ćemo da radimo sa Smederevskom palankom, neka kaže Skupština, neka kaže ko god hoće?

24/1 AL/IR 17.50 - 18.00

Sva javna preduzeća su bankrotirala, sva. Opština bankrotirala, ne mogu da isplate ništa, a onda se stručnjak setio da od fudbalskog kluba napravi javno preduzeće da bi prebacivao plate, Smederevska Palanka, ovaj stručnjak Kene, Kena, ne znam kako se zove.

Dakle, slušajte fudbalski klub je onda bankrotirao i sada nema više plata, nema više ničega. Sada jedino da osnuju rukometni klub preko kojih će da isplaćuju plate u opštini. Takav slučaj ne postoji nigde u svetu.

U Kosjeriću. U Kosjeriću, evo, godinama već pet miliona evra. Zamislite mali Kosjerić pet miliona evra duguje opštinama i to su oni što vam pišu tekstove u tobož uglednim i uticajnim novinama i svaki dan vas uče kako treba da se ponašate i onda se pitate što vas boli glava. Onda kada vam dođu oni ili kada vam dođe i Kragujevac i Niš i svi ostali u kojima su ostavljeni nagomilani dugovi, a šta da radite nego da pomognete, a šta da radite, nego gledate, pomozi gde možeš i šta možeš.

Rešenje je, razume se, u preciznoj raspodeli nadležnosti i odgovornosti između Republike i lokala, koja mora da se pojednostavi i izoštri uspostavljanjem čvrstih granica dozvoljenog ponašanja.

Čedo, ni vodovod niti bilo ko drugi mu ne može da isplaćuje ništa, ne vredi ništa, ne postoji nijedno komunalno preduzeće koje može da primi dinar zato što su sva bankrotirala i sada šta da radimo nego mora država Srbija da pomaže Smederevskoj Palanci. Nije on kriv za to, nisam to njemu ni rekao, nego zato što je komentarisao drugog.

Ovo zahteva i jačanje republičkog nadzora, ali usredsređenog na ključne ishode, podsticaja za odgovorno ponašanje, uslovljenih pomoći ili nagrada i većeg manevarskog prostora, razume se, za lokalne samouprave, posvećene i više resorne podrške savetodavnih finansijske, pre svega za jačanje kapaciteta.

Prinudna finansijska uprava, kada govorimo u uspostavljanju čvrste finansijske discipline, postavljanje finansijskog administratora za celokupne finansije lokalne samouprave, ne suspenduje se šira samouprava, uspostavlja se po automatizmu čim bilo koji budžetski korisnik lokalne samouprave uđe u docne.

Dakle, rukovodstvo cele lokalne samouprave kažnjava se za ne postupanje indirektnog korisnika. Na njima je da postavljaju odgovorne direktore i stvaraju normalne uslove za njihov rad. Uspostavljanje čvrste evidencije o obavezama lokalnih budžetskih korisnika, uspostavljanje ekspertske jedinice koje će delovati, kao što je MMF radi sa svojim članicama.

Izgradnja kadra potencijalnih finansijskih administratora, uspostavljanje održivog početnog stanja, usvajanje realističnih budžeta, tj. finansijskih planova uz pomoć ekspertske jedinice, ako je neophodno, restrukturiranje postojećih dugova pod određenim uslovima, da se usvoje odgovarajući planovi racionalizacije, omasovljavanje imovine u funkciji naročito one sa najviše potencijala. Neurađenost javne svojine u Srbiji okovala je privredni rast i zato je važno da ogroman deo produktivnog potencijala ne bude paralisan, jer su ključne industrijske lokacije zakovane u stečaju, vraćanje imovine lokalu i javnim preduzećima, radi se na krajnje disfunkcionalan način. Javna preduzeća vojska i poljoprivredno je zemljište zahvatilo je lokacije sa potencijalom za industrijski razvoj, ali najčešće neiskorišćeno.

24/2 AL/IR

Zato je potrebno da imovina ima vlasnika koji će je staviti u funkciju, a rešenje je jasno identifikovati nadležnog za pitanje svojine i razvojnih kapaciteta lokalnih samouprava u Vladi. Uspostaviti međuresorni tim koji će prvi put sagledati pitanje vlasništva nad nekretninama na neintegrisan način i iznaći rešenja, da Republici izvuče iz stečaja strateške industrijske lokacije na sistematičan način, da podstakne lokalne samouprave nad domaćinsko gazdovanje, tako što ću usloviti vlasništvo nad tim strateškim lokacijama odgovarajućim performansama, da se proces vraćanje imovine samoupravama u velikoj meri automatizuju i radikalno ubrza, dodatno oporezivati imovinu koja nije u funkciji i to je jedna od najvažnijih mera i nova adresa u Vladi mora da se sistematično da radi sa lokalnim samoupravama na izgradnji njihovog kapaciteta za upravljanje razvojom, tj. pruža im podršku u identifikovanju razvojnih prilika, a ne potreba u odgovaranju na upiti investitora u razvijanju i upravljanju projektima, naročito u EU.

Sistem praćenja ishodnih indikatora performansama jedinica lokalnih samouprava. Uvesti sistem višestepenog međuresornog nadzora nad učincima lokalnih samouprava. Za sada predstavljamo samo primer Kine koji moramo da prilagodimo našim uslovima. U Kini je već od ranih 80-ih Vlada uvela sistem procena učinka lokalnih samouprava, kao glavni alarm pomoć koje država može uspešno da upravlja svojim zaposlenima. Sistem procena učinka radi ne samo da postavlja prave prioritete, da se postigne na ekonomski rast i održi stabilnost, nego takođe uspešno podstiče takmičarsko ponašanje u lokalnim samoupravama da budu što bolji.

Matrica performansi koje radi Centralno AD je glavni instrument na osnovu kojeg se mere rezultati na osnovu različitih ekonomskih, socijalnih i političkih varijabli i ti ishodni indikatori imaju skalu od jedan do sto i rangirani su u tri nivoa, veta indikatori koji uključuju socijalnu stabilnost i stopu nataliteta, tvrdi indikatori – oni koji uključuju ekonomski rast investicija i fiskalne prihode, dosta bodova imaju bonusi i meki indikatori – oni koji uključuju prosvetu, zdravlje, kulturne aktivnosti i penzije. Dostizanje ovih indikatora donosi manji broj bodova.

Reforma velike državnih sistema i završetak privatizacije. Zarad bolje tržišne utakmice, ali i racionalnog raspolaganja državnim sredstvima nastavljamo sa povlačenjem države iz dela privrede koja nisu strateški resurs. U prethodne dve godine krenuli smo u reorganizaciju i finansijsko restrukturiranje tri najveća javna infrastrukturna sistema – EPS, „Srbijagas" i „Železnica".

Vladi Srbije je pripao zadatak da završi poduhvat za koji nijedna Vlada nije imala hrabrosti u prethodnih 15 godina. Tranzicija, prelazak iz kolektivističkog u tržišni vid privrede započeo je pre 25 godina u zemljama nove Evrope, ali i u Srbiji. U drugim zemljama je završen pre 20 godina, dok u Srbiji ovaj proces i dalje traje. Prilikom usvajanja novog Zakona o privatizaciji u avgustu 2014. godine ukupno 526 preduzeća sa 92.000 zaposlenih nalazilo se u ovom postupku.

Od navedenih 161 preduzeće nalazilo se u postupku restrukturiranja, što ih je štitilo od prinudne naplate od strane poverilaca.

U periodu ove Vlade privatizovano je 41 preduzeće, a za 262 preduzeća pokrenuto je ili je u procesu otvaranja stečajnih postupaka. Procesi privatizacije su obustavljeni kod 105 preduzeća. Unapred pripremljeni plan reorganizacije ili poznati UPR usvojen je i počela je realizacija kod 32 preduzeća. Objavljen je javni poziv za prodaju 101 preduzeća. Nije objavljen nijedan dodatni javni poziv. za 11 strateških preduzeća su preduzete sve mere u cilju njihovog daljeg funkcionisanja i nakon isteka ovog roka.

24/3 AL/IR

Za „Galeniku" je objavljen javni poziv za izbor strateškog partnera, uključujući i preduzeća koja pokrenu stečajni postupak otpremnine je uzelo 19.469 zaposlenih u 247 preduzeća i za te svrhe Vlada Srbije je isplatila 12,3 milijarde dinara.

Potpisan je ugovor o prodaji „Železare Smederevo" kineskoj kompaniji „Hestil" za 46 miliona evra. Mnogo važnije od prodajne cene je plan investicija „Hestila" u „Železaru". Cilj investicija je modernizacija, poboljšanje efikasnosti, proširenje proizvodnog programa i unapređenje ekološkog okruženja.

Danas tamo radi 5.050 radnika. Nijedan nije dobio otkaz. Svakome je ponuđen ugovor o radu.

Usvojen je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika. Okončana je izrada teksta nacrta Zakona o izmenama i dopunama Zakona o stečaju. Ciljevi predloženih mera su višestruko skraćenje stečajnog postupka, otklanjanje uočenih procesnih smetnji u postupku, skraćenje roka sa ukidanjem moratorijuma, veća zaštita stečajnih poverilaca i brža naplata potraživanja.

Plan za naredni period obuhvata privatizaciju 73 preduzeća, od kojih je 18 većih i značajnijih „Lasta", „JAT tehnika", „Simpo". Nastavak procesa privatizacije ostalih preduzeća iz portfolija ministarstva, kao i privatizacioni procesi velikih firmi, kao što su „Telekom Srbija", Aerodrom „Nikola Tesla", „Dunav osiguranje". Ne zaboravite samo kada govorimo o Aerodromu, da zahvaljujući „Er Srbiji" nešto što je imalo ukupnu vrednost od 50 miliona evra danas za koncesioni ugovor na 25 godina početna vrednost sa atfront plaćanjem, sa njime ćemo izaći na tender, biće oko 310 miliona evra. To vam samo govori šta je to što smo uspeli da uradimo u prethodnom periodu plus „konsešs fi" taksu, koncensionarsku taksu koju će plaćati u visini od 10, 11, 12 miliona evra na godišnjem nivou svih 25 godina.

To pokazuje da smo neke rezultate uspeli da napravimo na veoma ozbiljan način i disciplinom i odgovornošću da promenimo ono što je bilo već uništeno.

25/1 MO/VK 18.00 – 18.10

RTB Bor, moramo sve da menjamo. Oni svoje poslovanje moraju da unaprede kroz UPPR, ali to sve ide teško. Ide mnogo komplikovano i šta god da bih vam rekao, kao i za JP „Resavicu" i za naše planove, a to su nam uz, razume se, danas nemamo problema, zbog cene nafte i cene gasa koje su niske, sa Azotarom, Petrohejimo i MSK-a, ali to je ono što moramo da rešimo i to su nam prioritetni zadaci u narednom periodu.

Ono što je ključna stvar, jeste reforma javnih preduzeća. Registrovana su 23 javna preduzeća čiji je osnivač Srbija, deset društava sa ograničenom odgovornošću i četiri akcionarska društva čiji je osnivač Srbija, a koje obavljaju delatnost od opšteg interesa i 691 javno preduzeće čiji je osnivač autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave.

Planirane aktivnosti za sledeći period su: nastavak procesa restrukturiranja javnih preduzeća na način utvrđen u pojedinačnim korporativnim i finansijskim planovima restrukturiranja, uvođenje korporativnog upravljanja u rad javnih preduzeća koje bi trebalo da doprinese povećanju njihove efikasnosti putem smanjenja nepotrebnog trošenja resursa, povećanja obima i poboljšanja kvaliteta usluga modernizacijom tehnologije, profesionalizacija menadžmenta i sistem kontrole rada.

S tim u vezi, u narednom periodu planirano je sledeće: izrada uporedne funkcionalne analize sagledavanjem stanja u javnim preduzećima i društvima kapitala čiji je osnivač Srbija, utvrđivanje stepena znanja i veština vezanih za korporativno upravljanje kod članova nadzornih odbora i direktora navedenih preduzeća, utvrđivanje preporuka za nastavak procesa uvođenja korporativnog upravljanja, donošenje propisa za uvođenje sistema licenciranja za direktore i članove nadzornih odbora u javnim preduzećima. Uputstvima za izradu godišnjeg programa poslovanja javnih preduzeća predviđene su restriktivne mere u planiranju dela troškova poslovanja.

Trenutno stanje u pripremi plana u pogledu realizacije strukturne reforme. U cilju reforme javnih preduzeća, predvođeno je restrukturiranje velikih sistema u sektoru saobraćaja i energetike koji će dovesti do njihovog usmeravanja ka tržišnim principima funkcionisanja, i to su, naravno, EPS, „Srbijagas" i „Železnica Srbije a.d."

U okviru aranžmana sa MMF-om Srbija se obavezala za uvođenje principa čvrstog budžetskog ograničenja u poslovanju ovih preduzeća. Vlada je usvojila programe korporativnog restrukturiranja ovih velikih sistema u cilju unapređenja njihove organizacione strukture i sistema upravljanja, kao i smanjenja negativnog uticaja na javne finansije i ostatka privrede.

Kompanija „Železnica Srbije" podeljena je na četiri železnička preduzeća: za upravljanje infrastrukturom, za prevoz putnika, za prevoz robe i holding kompaniju. Usvojena je studija od strane vladine međuresorne radne grupa, koja sadrži i plan za reformu Železnice 2016-2020. godine, i koja daje okvir za nastavak procesa restrukturiranja radne snage, imovina i obaveza „Železnica Srbije". Potreban broj zaposlenih u železničkim preduzećima identifikovan je u saradnji sa Svetskom bankom i drugim međunarodnim finansijskim institucijama.

U pogledu restrukturiranja javnog preduzeća EPS, usvojen je program reorganizacije i plan finansijske konsolidacije, uspostavljena je nova organizaciona struktura na taj način da se sedam privrednih društava za proizvodnju električne energije pripojilo EPS-u, a pet zavisnih privrednih društava za distribuciju električne energije spojeno je u operator distributivnog sistema EPS distribucije d.o.o. Beograd. Postoji privredno društvo EPS snabdevanje, kao i privredno društvo

25/2 MO/VK

sa statusom stranog privrednog društva EPS trgovanje, kao i privredno društvo u skladu sa odredbama Briselskog sporazuma iz avgusta 2015. godine. Naravno, po okončanju procesa reorganizacije i finansijske konsolidacije, vršiće se promena pravnog statusa EPS u akcionarsko društvo.

U pogledu restrukturiranja „Srbijagasa" usvojene su polazne osnove za restrukturiranje „Srbijagasa" u decembru 2014. godine, uspostavljena je nova organizaciona struktura koja uključuje postojanje nezavisnih privrednih društava za transport, odnosno distribuciju prirodnog gasa, transport gas Srbija d.o.o. Novi Sad i distribucija gas Srbija d.o.o Novi Sad. U toku je priprema sveobuhvatnog plana finansijske konsolidacije uz konsolidacije sa Svetskom bankom, s ciljem definisanja mera koje su potrebne za postizanje dugoročnije finansijske održivosti i konkurentnosti „Srbijagasa".

Ono što želim vama da kažem, to je da najveće probleme, naravno, imaćemo i zbog svoje veličine, jer je reč o najvećoj kompaniji u Republici Srbiji, reč je o Elektroprivredi Srbije. Ali, mislim da smo i sa menadžmentom i sa sindikatima u prethodnim danima uspeli da postignemo važne dogovore. Tu postoje otpremnine na različitim nivoima, a na različitim nivoima računamo i godine staža i za ljude sa beneficiranim radnim stažom, pre svega za rudare, za radnike u proizvodnji. Danas sam, ako smem to da kažem pred građanima Srbije, nešto veći optimista po pitanju napretka i uspeha u reorganizaciji Elektroprivrede Srbije nego što sam to bio juče.

Tačka četiri – investicijama do snažne poljoprivrede i održivog sela.

Poljoprivreda i ruralni razvoj - fokus na srednja gazdinstva da postanu konkurentna i izvoze, unapređenje tehnologije, primena standarda kod proizvoda za izvoz, marketing.

Imajući u vidu značaj poljoprivrede za nacionalnu ekonomiju u kojoj učestvuje sa 10% u BDP-u, 21% u izvozu i 20% u radnoj snazi, uspešan odgovor izazovima u poljoprivredi je imperativ. Takvog odgovora nije bilo u pravoj meri do danas. Paradoks srpske poljoprivrede ogleda se u stagnaciji rasta uprkos značajnom povećanju izvoza.

(Vojislav Šešelj: Koliko još strana?)

Ovde kod mene imam još 143 strane.

(Vojislav Šešelj: Kod nas je još 30.)

Zato što je kod vas bilo 60. Rekao sam vam da ima oko 260-270. Još sam nešto preskakao.

(Vojislav Šešelj: Kad ćemo dobiti to drugo da se pripremimo?)

Rekao sam da to urade u danu da biste imali večeras da se spremate i celu noć da čitate.

(Vojislav Šešelj: Znači opet celu noć…)

Što se vas tiče, siguran sam da ćete da spavate. Spavali ste i u mnogo težim okolnostima.

Možda me niste razumeli, ovo sam ja pohvalio gospodina Šešelja.

Ključni izazovi u ovoj oblasti u Srbiji odnose se na nepovoljnu strukturu poljoprivrednih gazdinstava, tehničko-tehnološka zaostalost dela sektora poljoprivrede, prevashodno srednjih i malih gazdinstava, slabu organizovanost u zadruge, kao i nedovoljno razvijenu prehrambenu industriju, a čija se proizvodnja bazira na proizvodima sa niskim stepenom prerade.

Ne brinite, moraću određene delove iz glave da ispričam, ne zbog vas, nego zato što ja prosto ne bih mogao, sada je četiri, više od četiri sata, osam sata ne bih mogao da izdržim, tako da se ne sekirate.

25/3 MO/VK

(Vojislav Šešelj: Jedno 15 minuta pauze...)

Dobro je da je gospodin Šešelj priznao da bi mu pauza dobro došla. E, zato pauze nema, nego nastavljam.

Dakle, prisutna je tehničko-tehnološka zaostalost poljoprivrednog sektora, ali i prehrambene industrije. Kako je trgovina sa EU sada potpuno otvorena, niske performanse prehrambene industrije mogle bi biti ograničavajući faktor lanca poljoprivredne proizvodnje i prerade.

U pogledu prosečnog prinosa žitarica Srbija spada u red evropskih zemalja sa niskim prinosom – 4,8 tona po hektaru, i skoro dvostruko zaostajemo za najuspešnijom Belgijom koja ima 9,2 tone po hektaru. Prethodno je, razume se, posledica neadekvatne tehnologije, naročito na malim gazdinstvima, ali i neadekvatne kulture ili vrste poljoprivredne proizvodnje u pojedinim poljoprivrednim područjima i na manjim gazdinstvima.

Struktura gazdinstava je nepovoljna jer je najveći broj gazdinstava male ili srednje veličine i praktikuje ekstezivnu proizvodnju. Od ukupnog broja gazdinstava svega 3,1% je veličine preko 20 hektara i obuhvata i 44% korišćenog poljoprivrednog zemljišta. S druge strane, gazdinstva do pet hektara čine 77,7% ukupnog broja i koriste 25,2% zemljišta. Takve farme su, naravno, male da bi bile konkurentne, kako za direktnu prodaju na evropska tržišta, tako i za prodaju sirovina agroprerađivačima.

Trenutna poljoprivredna politika Srbije ne favorizuje velike proizvođače u odnosu na male i srednje, osim što su u povlašćenijem položaju poljoprivredni proizvođači koji se bave proizvodnjom u područjima sa otežanim radom u poljoprivredi prilikom konkurisanja za podsticaje.

Poljoprivreda Srbije dobro je mehanizovana u pogledu broja i snage traktora. Međutim, traktori u srednjim i malim gazdinstvima uglavnom su polovni i dotrajali, a prisutan je i nedostatak specijalizovanih poljoprivrednih mašina. Opremljenost objekata za smeštaj stoke je vrlo neujednačena i uslovljena je pre svega stepenom specijalizacije i veličinom stada. Prisutne su i velike regionalne razlike.

Investiciona poljoprivreda, podsticaj zapošljavanju, socijalnoj koheziji i održivom razvoju sela. Breme pogrešnih odluka iz prošlosti Vlada Republike Srbije prihvata kao izuzetnu priliku i obavezu da novom poljoprivrednom politikom ponudimo novi početak, iako će to biti veoma, veoma teško. Da bismo dostigli održivi razvoj, moramo da gledamo dalje od kratkoročnih ciljeva. Ne možemo da dozvolimo da poljoprivreda bude uspavana na državnim davanjima, dok Evropa ulaže u konkurentnost i modernizaciju farmi.

Dakle, da budem sasvim otvoren, mi smo davali i sećam se koliko se Snežana mučila da objasni da smo u stanju da platimo do 50% cene za jedan kombajn, da damo novac, bespovratna sredstva. Ali, neće ljudi kombajn, hoće da se da 1000 ili 2000 dinara više. Taj novac obično završi u potrošnju u prvoj prodavnici, umesto da završi na imanju. To je ono što moramo kod sebe da promenimo.

26/1 MZ/SM 18.10-18.20

Imaćemo nešto više para nego što smo imali, ne zato što je ministar uspešniji od nekog drugog, već zato što nam je bolja fiskalna situacija, ali to ne znači da ćemo pare da bacamo. Mi ćemo da podržimo bespovratnim sredstvima mnogo više nego ranije izgradnju novih i modernizaciju postojećih objekata za držanje životinja na farmama, skladištenje, hlađenje, čišćenje, sušenje, zamrzavanje, klasiranje i pakovanje proizvoda, zaštićene prostore za proizvodnju sadnog materijala, voća, povrća, lekovitog bilja i cveća, podizanje novih višegodišnjih zasada i vinograda, kupovinu novih poljoprivrednih vozila, mehanizacije i opreme, poboljšanje postojećih, kao i izgradnju i opremanje novih sistema za navodnjavanje. To je politika za koju se zalažemo i u saradnji sa vodećim međunarodnim finansijskim institucijama, poput Svetske banke i Evropske banke za razvoj i Evropske investicione banke ili nemačke razvojne banke. Vlada će podržati investicije u poljoprivredu razvojem adekvatnih finansijskih instrumenata i najpovoljnijih kredita, kako bi se poljoprivrednicima i prerađivačima pomoglo da ulažu u svoju proizvodnju radi veće konkurentnosti i sprovođenju strukturnih prilagođavanja.

Izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu i usvajanjem Uredbe o dugoročnom zakupu državnog poljoprivrednog zemljišta po osnovu investicija nastavićemo sa ključnim reformama u poljoprivredu. Uredbom su lokalne samouprave dobile posebnu odgovornost pred svojim sugrađanima da transparentnim, preciznim i jasnim postupkom za ostvarivanje prava prvenstva zakupa odluče o davanju saglasnosti na investicione projekte koji će na najadekvatniji način podržati ekonomski i socijalni razvoj lokalne zajednice.

Otvaranje novih tržišta. Nastojaćemo da poljoprivrednim proizvođačima i prehrambenoj industriji omogućimo efikasan pristup novim tržištima, a danas sam govorio i o neiskorišćenim potencijalima i ruskog tržišta i zemalja BRIK-a, ali naravno i povećanjem našeg izvoza u zemlje Evropske unije. Ojačaćemo granični prelaz i pojednostaviti postupke uvoza i izvoza. Poboljšaćemo informacione sisteme u veterini i zaštiti bilja, gde inače vidimo najveći problem. U veterini, dakle, kada sam govorio o sistemu bezbednosti hrane, kao infrastrukturu javnih i privatnih laboratorija. Moramo da orijentišemo sebe ka dodatnoj vrednosti poljoprivrednih proizvoda, zaštiti geografskog porekla i brendiranju, podršci organskoj i integralnoj proizvodnji - biće smernice nove poljoprivredne politike.

Cilj svih mera Vlade Srbije je da se ukinu nepotrebne procedure, usaglase standardi bezbednosti hrane sa trgovinskim partnerima i proširi ponuda srpskih proizvoda na stranim tržištima. Mi ćemo morati da pokrenemo jedan drugi dijalog nekada, zato što te priče o genetski modifikovanoj hrani, a svaki dan jedemo genetski modifikovanu hranu, a pravimo se da smo nekakvi najveći zaštitnici i zbog toga ne možemo da izvezemo ništa, kao što i zbog injekcija za svinjsku kugu ne možemo da izvezemo naše svinje i sve se pravimo da smo mnogo pametni i mnogo drugačiji od svih ostalih, a da u stvari ili malo toga znamo ili štitimo interese pojedinih velikih firmi, pojedinih velikih kompanija, tajkunske interese, a da za običnog seljaka i za našu zemlju ne radimo ništa.

Primetićete da bi bilo kakva inicijativa po tom pitanju naišla na žešći otpor i strašniji otpor u svim medijima koji odmah doniraju te kompanije, o kojima mogu i da govorim sutra u odgovoru na pitanja narodnim poslanicima, i vode hajku protiv svih koji bi pomislili da budemo deo Svetske trgovinske organizacije, da napravimo bolje biznis planove itd. Hej, nemojte to, time ćete da uništite naše šanse, time nećemo da imamo zdravu hranu, uništićete Srbiju. Pričaju gluposti, pričaju najbesmislenije stvari. Znate li vi šta je to čeri paradajz? Modifikacija gena jedne odvratne životinje i jedne biljke i to sad jedemo i uživamo u tome i pričamo kako jedemo genetski nemodifikovanu hranu i mnogo smo pametni. Sada mi recite – ko od vas nije jeo?

(Vojislav Šešelj: Koja je životinja u pitanju?)

Ne bi vam se svidela, ne ide uz burek.

26/2 MZ/SM

Tokom poslednjih nekoliko godina bili smo svedoci štetnog uticaja koji iznenadna konkurencija na liberalizovanom tržištu EU, razume se, može da ima na naše poljoprivredne proizvođače. Aktuelno prelivanje krize mlečnih proizvoda i svinjskog mesa iz Evrope na Srbiju, da trenutno nemamo dovoljno napredne instrumente kako bismo se nosili sa poremećajem na tržištu. U skladu sa tim smo svaki put reagovali i učinili bukvalno sve što smo mogli da zaštitimo domaćeg seljaka. To smo činili na taj način, da budem sasvim otvoren pred vama, poštovani narodni poslanici, da smo donosili mere koje su delimično u suprotnosti sa propisima EU i znali smo da su delimično u suprotnosti sa propisima EU jer nismo imali izbora. Uništili bismo kompletnu mlekarsku industriju Srbije, uništili bismo kompletnu industriju mesa, kompletnu industriju mesa, pre svega svinjskih tovljenika i to je bio najveći problem. Onoliko koliko smo mogli da reagujemo, država i Vlada su reagovale, a mi ćemo na sebe da preuzmemo taj teret odgovornosti pred EU za kršenje njihovih pravila.

Zaštita od rizika klimatskih promena.

Sve češće ekstremni vremenski događaji i promene temperatura utiču na prinose poljoprivrednih kultura i prihode poljoprivrednih proizvođača. Smanjenje prinosa koje može ići do 40% se posebno može očekivati na poljoprivrednom zemljištu sa nedovoljnim ili neadekvatnim sistemima za navodnjavanjem. Upravo zato su nam potrebne akcije u kojima će Vlada kroz aktivne mere i finansijske instrumente podržavati domaćine i podržavati poljoprivrednike u navodnjavanju svojih imanja, pomoći uvođenje potrebnih tehnologija, poput zaštitnih mreža od grada, sistema kap po kap, pokretnih sistema za navodnjavanje, kao i sprovesti mere za unapređenje zaštite zemljišta.

U naredne četiri godine, u saradnji sa poljoprivrednicima i prehrambenom industrijom, Ministarstvo poljoprivrede radiće na tome da se dostignu sledeći konkretni ciljevi: da mobilišemo do jedne milijarde evra investicija za modernizaciju farmi, opreme i mehanizacije, skladišnih kapaciteta primarne proizvodnje i prerade, mobilišemo do milijardu evra investicija po osnovu dugoročnog zakupa poljoprivrednog zemljišta, udvostručimo izvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda do pet milijardi evra i doprinesemo da najmanje 200.000 malih poljoprivrednih gazdinstava postane ekonomski održivo u uslovima liberalizovanog tržišta .

Povezivanje sa drugim tržištima u regionu u svetu, saobraćajna infrastruktura. Mnogo puta svi smo govorili da je saobraćajna infrastruktura conditio sine qua non svakog napretka i ja sam to bezbroj puta ponavljao, a i danas kažem. U čemu je onda razlika između svih nas? Ako upitate bilo kog direktora bilo koje firme kod nas ili u svetu gde bi pre otvorio firmu i zaposlio ljude, u zemlji sa razorenim putevima i mostovima ili u onoj sa autoputevima, brzim prugama, internetom i dobrim školama, svi znate kakav ćemo odgovor da dobijemo.

Kada smo u prethodnom mandatu preuzeli infrastrukturne projekte, naravno, što će moći da kaže i onaj sledeći koji dođe, ali čini mi se da završeni kilometri mogu preciznije da govore, ali to ćete da slušate uvek i zato sam veoma besan i o tome ću sutra da govorim, o nekim stvarima koje se dešavaju na našim koridorima i u našoj putnoj infrastrukturi uopšte, ali to je valjda navika već 30, 40,

26/3 MZ/SM

50 i 60 godina, da se ni jedan rok ne poštuje i da šta god da se dogovorite, uvek postoji Lajbnicov dovoljan razlog zašto je taj rok prekoračen. Najčešće je to pogrešno planiranje, loši projekti, treći put su nepredviđene situacije, voda, izvori vode u tunelima, četvrti put je palo celo brdo, odnosno klizište se pojavilo, odronilo se brdo, peto je – kasnila je uplata tri dana pa im baš zbog ta tri dana kasni prevoz robe šest meseci i to tako ide.

Sa tim smo se nešto bolje suočavali u prethodnom periodu i zato izgradili nešto više kilometara i puteva i pruga, ali to nije dovoljno dobro, iako se time ponosim, kao predsednik Vlade, što možete da prođete i kad idete ka Grčkoj i kad idete ka Bugarskoj, kada idete ka Zlatiboru, vidite šta se radi, vidite koliko se radi. Mislim da se nikada više nije radilo, ali mora da bude bolje i mora da bude više. Pre dva meseca su mi rekli da će nešto da bude otvoreno u avgustu. Neće biti otvoreno u avgustu, biće otvoreno u oktobru, zato što su me lagali. Ako su lagali predsednika Vlade, a deset puta sam ih pitao, onda možete da mislite kako lažu sve ostale. Zato će sad svi ti da idu koji su na takav način lagali.

27/1 JJ/MJ 18.20-18.30

(Vojislav Šešelj: To je obećao Velimir Ilić.)

Nije to obećao Velimir Ilić, nije to obećao ni Mrkonjić, kod drugih ljudi sam bio pre dva meseca kada su mi obećali da će to da urade pa su me slagali, toliko da znate.

Nemojte da dobacujete.

(Vojislav Šešelj: Ništa ne dobacujem, samo pitam.)

Zorana je pristojno i dobro radila svoj posao zato jeste tu kao i mnogi koji nisu tu, a koji su pristojno i dobro radili svoj posao, a oni koji ga nikako nisu radili, čijim radom nisam zadovoljan otići će, a to ćete da vidite vrlo brzo, nemojte da ste nestrpljivi.

Mnogo puta ste me čuli kako izgovaram nazive mesta za koje većina ljudi nije čula i kada sam govorio i Srpska kuća Levosoje, pitali su se zašto to toliko ponavljam. Kakva je to nova srpska kuća, jel to kuća nekog Srbina, o čemu se radi? Mi bismo u Evropu, a on bi o Srpskoj kući Levosoju. Ali da znate da smo to uspeli na najbrži mogući način da završimo i ako su me i tu prevarili za rok izvršenja, naše kompanije naravno. Da biste razumeli zašto, to je problem sa kojim su se svi suočavali i to je problem o kojem su svi lagali sve, zato što oni od svakog novog posla finansiraju prethodne dugove i ukoliko mu ne date novi posao iako taj posao nije završio on neće moći da završi aktuelni posao.

Da li je tako Mrkonjiću? Tako je. E, to je katastrofa. E, to će lepo da se promeni i to vam garantujem, jer ću lično time da se bavim, ali bukvalno ću lično time da se bavim zato što tu vrstu bezobrazluka ne mogu da trpim. Jer, ako bismo mi sutra rekli „Planumu" – izvinite, niste dobro uradili svoj posao, niste ga dobro napravili, oni nam neće završiti dva ili tri veoma važna objekta u ovom trenutku. Zašto? Pa, zato što nema para. Potrošili su, pojeli su svoju budućnost, kao i Zvezda i Partizan.

Pitajte ih eskontovali su ugovore sa „Telekomom" do 2018. godine. Pojeli budućnost neke dece do 2018. godine ili nekog novog rukovodstva. E, isto to tako rade i naše građevinske kompanije i tako su bile naviknute. Super, naći ćemo neke nove. Pomagali smo svima da mogu da opstanu, dali smo posla više nego što je iko ikada posla dao, a da nas varate, da nas obmanjujete, da kasnimo u Golupcu, da kasnimo na jednom, da kasnimo na drugom. Manje kasnimo nego ikada, toliko da znate, a svejedno to moj bes neće da umanji, bes svih normalnih ljudi kada vide da nisu u stanju ni jedan rok da poštuju.

Mogu svi da mi se smeju da vam iskreno kažem zbog toga. Kada budemo završili sa mandatom ove Vlade moći ćete da idete do bugarske granice autoputem od Horgoša, moći ćete od Šida. Dakle, hoćete, moći ćete da idete do makedonske granice autoputem svuda i kroz Grdeličku klisuru, gde nam danas nedostaje 28,6 kilometara plus 9,8 kilometara Levosoj Srpska kuća, sve ostalo smo završili. Otvorili smo Grabovnica - Grdelička klisura. Dakle, sve će to da bude završeno kao što ćete moći da idete do Čačka, nadam se i do Požege pre kraja mandata ove Vlade u najmanju ruku autoputem gde će vam i Zlatibor i Zlatar i mnogi drugi srpski turistički centri biti i te kako dostupni. I to će biti rezultat ove Vlade.

(Vojislav Šešelj: Da li će to biti pun mandat?)

Bolje sa vas gospodine Šešelj da bude po mandat da vas ne bih pobeđivao još četiri puta.

Ovako može da vam se dogodi da posle tog punog mandata se sklonim pa da imate neku šansu da dođete na drugo mesto, a to je samo neka šansa.

(Vojislav Šešelj: To je bila smena generacija u pogrešnom smeru.)

27/2 JJ/MJ

Osim ovoga što sam rekao već da su važni infrastrukturni projekti završićemo izgradnju mosta Drine od Ljubovije do Bratunca. Projekat je započeo u oktobru 2015. godine. Biće sa svim pristupnim putevima završen do novembra 2017. godine.

Takođe, Žeželjev most u Novom Sadu biće otvoren za saobraćaj u prvoj polovini naredne godine. Tu smo imali mnogo problema u odnosima između Republike, grada i Pokrajine, sad su svi ti problemi izglađeni i sve ide kako treba.

Osim izgradnje novih autoputeva u toku je projekat obnove dela putne mreže i unapređenja bezbednosti u saobraćaju. Potreba za rehabilitacijom mreže proističe iz činjenica da je tokom protekle dve decenije održavanje naših puteva bilo delimično zanemareno. Trošeno je onoliko koliko je moglo da se troši i danas smo prinuđeni da nadoknadimo ovaj akumulirani zaostatak.

Ova važna inicijativa vrednosti od 49,2 milijarde dinara, oko 400 miliona evra će nam omogućiti da rehabilitujemo 158 kilometara puteva do leta ove godine, pa do jeseni da započnemo radove na dodatnih 67 kilometara.

Tokom 2017. godine i 2018. godine intenziviraćemo radove na rehabilitaciji tako da će do 2019. godine biti obnovljeno ukupno 1100 kilometara puteva, pri čemu će se broj saobraćajnih nezgoda značajno umanjiti kao posledica ove intervencije.

U naredne četiri godine uložićemo 369 milijardi dinara, tri milijarde evra u železničku infrastrukturu, rehabilitovaćemo, modernizovati, izgraditi ukupno 874 kilometara pruga.

U 2015. godini naša železnička mreža prevezla je 17 miliona putnika i 12 miliona tona tereta. Kada budemo modernizovali pruge, završili program reforme, očekujemo porast od 30% u železničkom saobraćaju. Uložićemo 115,7 milijardi dinara ili 941 milion evra u modernizaciju pruga i šinskih vozila. To će obuhvatiti 27 novih vozova na dizel gorivo, sedam multi sistemskih lokomotiva i remont 23 električne lokomotive. Takođe ćemo remontovati 400 teretnih vagona.

Ove godine krećemo sa izgradnjom pruge Beograd – Budimpešta, radove na deonicama Stara Pazova – Novi Sad koji se finansiraju iz ruskog zajma . Prvi put u istoriji Srbija će postati deo evropske mreže brzih pruga sa dvostrukim kolosekom na kojima će se dostizati brzina do 200 kilometara. Već smo započeli sa rekonstrukcijom deonice Resnik – Valjevo, 77 kilometara nakon čega krećemo sa rekonstrukcijom preostalog dela od Valjeva do Vrbnice na granici sa Crnom Gorom.

U planu je i rekonstrukcija i deonice Stalać - Đunis na liniji Beograd – Niš i modernizacija pruge Niš – Dimitrovgrad u okviru koje je planirana izgradnja železničke obilaznice oko Niša. Što se tiče pruge Niš – Preševo u toku su radovi na rehabilitaciji tri deonice. To su preko ruske železnice i ruski zajam. Nastavićemo i sa drugom fazom rekonstrukcije železničke stanice Beograd Prokop.

U 2014. godini aerodrom „Nikola Tesla" oborio je sve rekorde u broju putnika. Prvi put smo imali 4,6 miliona putnika u godini. Ove godine očekujemo 4,8 miliona putnika. Verujemo, beogradski aerodrom je najbrže rastući aerodrom u Evropi. Verujemo da ćemo upravo, da li će se Vlada odlučiti, a mislim da je najbliže da se odluči za koncezioni model upravljanja aerodroma, obezbediti nove investicije od najmanje 700 miliona evra i razume se dodatni priliv u budžet Republike Srbije.

„Er Srbija" trenutno leti na 44 destinacije za prevoz putnika i tereta širom Evrope i Mediterana i Bliskog istoka i do sada se pokazalo kao jedna od tri najsigurnije i najbezbednije evropske avio kompanije.

27/3 JJ/MJ

Otvaranje radnih mesta u sektoru vazdušnog saobraćaja nije ograničen na našeg avio prevoznika već se proteže na kompanije i prateće usluge koje Srbiju pretvaraju u čvorište vazdušnog saobraćaja za ceo region. Mi verujemo da ćemo ovaj posao oko aerodroma završiti već do sredine 2017. godine.

Što se tiče telekomunikacione infrastrukture u Republici Srbiji koji čine elektronsku komunikacioni resorsi putem kojih se omogućava elektronski komunikacione usluge za građane, privredu i javnih sektor potrebno je sistemski urediti kako regulatorni okvir tako i oblasti investicije kako bi Srbija mogla da dostigne zemlje EU u brzinama protoka interneta. S obzirom na to se smatra da će investicija u sektoru elektronske komunikacije biti jedan od najznačajnijih podsticaja rasta BDP, smanjenje stope nezaposlenosti, modernizaciju društva, digitalna agenda za Evropu predviđa da do kraja 2020. godine sto od sto populacije EU ima široko pojasni pristup sa brzinama većim od 30 megabita, odnosno da 50% populacije ima pristup do vrlo brzih široko pojasnih priključaka sa brzinama većim od 100 megabita.

28/1 DJ/IP 18.30-18.40

U 2015. godini 70% svih domaćinstava u Evropskoj uniji imalo je širokopojasni pristup internetu. Prema Eurostatu u Srbiji svega 56% domaćinstava, izvor je Republički zavod za statistiku.

Mi bi trebalo do 2020. godine da se izjednačimo i to prema onome što je definisano u digitalnoj agenti za Republiku Srbiju sa zemljama Evropske unije.

Naravno da je neophodno smanjiti administrativne troškove, pojednostaviti procedure za dobijanje potrebnih dozvola za izgradnju optičkih mreža koje će omogućiti zajedničko korišćenje postojećih raspoloživih kapaciteta. U Srbiji već postoji izgrađena mreža optičkih sistema koji nisu dovoljno iskorišćeni, pa je neophodno obezbediti uslove za njihovo stavljanje u funkciju. Trenutno je neiskorišćena mreža kablova sa 80 čvorova koja je izgrađena na mreži dalekovoda ukupne dužine 6000km. Ova mreža predstavlja okosnicu za formiranje nacionalne širokopojasne mreže. Preko postojećih čvorova moguće je povezati državne i lokalne institucije. Osim upravnih organa i ustanove obrazovanja, nauke i kulture značajno zaostaju za razvijenim zemljama u pogledu ove infrastrukturne opremljenosti.

Turizam, IT usluge, kreativna industrija i kulturni centar. Jedna dodatna mogućnost za otvaranje novih radnih mesta, koja danas u Srbiji nije dovoljno iskorišćena je turizam. Srbija ima izvanrednu klimu, prirodne lepote, bogatu istoriju, značajan turistički potencijal koji je moguće značajnije iskoristiti. Siguran sam da ćemo po tom pitanju moći da postignemo u narednom periodu još bolje rezultate.

U ovom sektoru danas radi 32.000 ljudi i indirektno generiše još 48.000 radnih mesta za naše građane.

Mnogo toga smo uradili u poslednjem periodu. Imamo kumulativni rast od prosečno 12,5% svake godine. Dakle, na ono što postignemo 2013. godine na taj rast imamo novih 12%, 2014. imamo novih 12% na taj rast.

Od 2012. god. broj dolazaka stranih turista upravo zato je povećan za 40%. U prvih šest meseci ove godine imali smo 1,3 miliona turista koji su došli u Srbiju, što je porast od 12,7% u odnosu na isti period 2015. godine.

Mi smo prošle godine ostvarili rekordan devizni priliv od turizma, koji je iznosio 945.000.000 evra. U odnosu na prethodnu godinu zabeležen je rast od 9,5%. Ovaj trend rasta predstavlja samo početak snažnog razvoja turizma. Cilj nam je da dostignemo 9,6 miliona noćenja, da doprinos turističke industrije bude 5% u 2020. god, što je dvostruko više nego što imamo danas.

Najvažnije je što bismo tim dostizanjem od 5% BDP napravili i generisali novih 20.000 radnih mesta, što je od prioritetnog značaja za Republiku Srbiju.

Ulagaćemo u naredne četiri godine, postavićemo, to će nam biti jedan od pravih prioriteta, i predstavljanje naših kapaciteta, naših potencijala. Želim da vas obavestim, ako se ne varam, Rasime, za mesec dana bi već trebalo da izađu svi znate, koji idete u inostranstvo, za čuvenu knjigu, brošuru DK Eyewitness Travel izaći će i po prvi put u Srbiji. Mi to nismo imali, to nije bila ničija inicijativa, to je bila zajednička inicijativa ministra Ljajića i moja da sa tim idemo. Poslali smo im dopis i uskoro će se i takva knjiga pojaviti po prvi put u svetskim knjižarama i svim drugim mestima u Republici Srbiji, što će svakako dodatno doprineti prilivu turista u našu zemlju.

Istovremeno, moraćemo bolje da definišemo naše prioritete, ne da idemo sa ponudom svega i svačega, već da izdvojimo oblasti u kojima možemo posebno da privučemo turiste i na tome da insistiramo.

28/2 DJ/IP

Mnogo toga je urađeno kroz Egzit, Guču, brojne naše manifestacije, ali ono što nismo iskoristili do sada ili je najmanje iskorišćeno, a što možemo da iskoristimo, to je Dunav kao važan potencijal. Zato smo onoliko novca uložili mi u Golubac i Gradište, uložićemo još mnogo više i ne samo u Golubac i Gradište, već u sve opštine, dakle, od Apatina do Kladova i Negotina i pokušati da napravimo i da privučemo ogroman broj turista iz Nemačke i Austrije, Češke, Slovačke, koji žele da vide Dunav, lepote na Dunavu od Kazana do svega što oko samog Dunava možemo da ponudimo, od Golubačke tvrđave, Lepenskog Vira, Tabule Trajana do danas pronađenih ostataka starog mosta iz rimskog perioda, nedaleko od Kladova, mislim da mogu da budu i prava i najbolja, Viminicijuma, razume se, mogu da budu najbolja pozivnica za svakoga.

Istovremeno ćemo gledati da pojačavamo naše planinske i banjske potencijale. Planinski potencijali uz Beograd nam najbrže rastu, banjski potencijali u Vrnjačkoj Banji dramatično, ali ćemo morati da vidimo šta da radimo sa onim što smo zatekli, zatvorenim, uništenim i upropašćenim kao što su Mataruška banja i mnoge druge banje, Bogutovačka banja, sa izvanrednim potencijalima, sa dobrim potencijalima, a koje su prosto u procesu privatizacije potpuno rasturene 2001, 2002. i 2003. godine, da danas tamo ne postoji apsolutno ništa.

Tehnologija i IT industrija u Srbiji rastu velikom brzinom. Postoji 2200 IT kompanija u Srbiji koje zapošljavaju više od 19 hiljada ljudi, a taj posto raste skoro 10% na godišnjem novu. Možda neko misli da je 19 hiljada radnih mesta malo, ali te kompanije doprinose sa preko 43 milijardi dinara godišnje, kada je reč o prihodima koje Srbija ostvaruje od izvoza.

Ne možemo da se poredimo, ne možemo da se merimo sa Izraelom, ne možemo da se merimo sa nekim drugim zemljama, ali je svakako da smo ovde dobili mnogo više nego što smo uložili i zato ćemo pre svega u sistemu našeg školovanja, našeg obrazovnog sistema morati da uložimo neuporedivo više.

U prethodne dve godine, preko šest i po hiljada mladih je prošlo obuku kroz specijalizovane programe u IT i drugim sektorima. Ovi programi su mlade ljude obučili veštinama koje su im potrebne ne samo da bi popunili prazninu na tržištu rada, već da bi dobili i dobro plaćen posao u svojoj lokalnoj zajednici.

Kao primer mogu da navedem Zoranu Lazarević koja je doktorirala na fakultetu u Nišu, a onda je shvatila da ne može da dobije posao kao nastavnik muzike. Njen život se u potpunosti preokrenuo kada je otkrila program obuke iz informacionih i komunikacionih tehnologija. Posle ovog šestomesečnog programa i nekoliko desetina drugih studenata u Nišu i Novom Sadu, stekli su napredne IT veštine, premda je bilo teško, naročito usled nedostatka iskustva u tom sektoru. Zorana je naporno radila i uspela da završi program kao jedan od najboljih učesnika.

Ubrzo je dobila dobro plaćen posao u lokalnoj IT kompaniji, a potom osvojila nagradu od 30 hiljada dolara za najbolju start ap ideju na takmičenju u inostranstvu. Sada planira sama da pokrene svoj IT biznis, ima vremena i novca da se bavi muzikom.

Takav vam je primer i Mladena Đorđevića koji je stekao diplomu inženjera IT, dugo nije mogao da pronađe posao, upisao se u Zrenjaninu na program „Obrazovanjem do posla" i potom dobio posao mlađeg programera u lokalnoj IT kompaniji. Umesto da ode iz Zrenjanina, ostao je i pomaže da se formira lokalno tržište za programiranje.

U narednim godinama preduzećemo sledeće korake – uvođenje informatike u gradivo za osnovne škole, kao što se to radi u 13 zemalja EU i u svim protestantskim

28/3 DJ/IP

skandinavskim zemljama. O ovome je bilo priče i u javnosti, evo da to sada prekinemo, u mandatu ove Vlade, informatika će biti uvedena kao obavezan predmet u osnove škole, u osnovno obrazovanje i to ćemo da završimo.

Da bi smo obezbedili efikasnu reformu nastavnog plana, uskoro ćemo sarađivati sa Nacionalnim savetom za obrazovanje i postarati se da nastavni plan u srpskim školama utre put ka dobro plaćenim radnim mestima za mlade u IT sektoru.

Ekspanzija pilot programa gde specijalizovane „tvet", dakle to je tehničko-dualno obrazovanje škole u Novom Sadu imaju četvorogodišnji nastavni plan fokusiran na IT. Za sada imamo mali broj tih škola, tehničko-dualnog obrazovanja iz kojih izlazi 1600 maturanata godišnje, a koji će moći da se zaposle na ovim dobro plaćenim poslovima.

Radićemo na reformi tog nastavnog plana kako bi smo obezbedili da se ono fokusira na obrazovanje učenika koji mogu da dostignu da se zaposle na upravo tim najbolje plaćenim radnim mestima, sredstva za profesore za IT na fakultetima i za upravo pomenute „tvet" programe.

Takođe ćemo morati kako bi smo odškolovali mlade ljude u Srbiji sposobne da rade na tim najbolje plaćenim poslovima, da se postaramo da oni koji im prenose znanje budu dovoljno plaćeni. Napravićemo pregled kako bi smo utvrdili da li ima manjak profesora za IT i ukoliko ga ima koja bi bila tržišno prihvatljiva i prikladna plata.

Istražićemo mehanizme da bi smo obezbedili podsticaj fakultetima i višim školama da zaposle te profesore, jer da znate to nam je jedan od najvećih problema danas sa kojima se suočavamo.

Takođe ćemo sklapati partnerstva sa međunarodnim liderima u obukama iz oblasti tehnologije kao što su „Majkrosoft" i „Epl" kako bi smo sa njima sarađivali i iskoristili njihovu stručnost za obučavanje mladih u Srbiji za buduća radna mesta.

Što se sporta tiče, imali smo rekordne uspehe u poslednje dve i po godine, i pošto ja sada znam, sada će mnogi da kažu kako sada na Olimpijadi ne ide, sačekajte još malo…

(Vojislav Šešelj: Zato što je Toma išao i Dragica.)

Ja upravo hoću nešto suprotno da vam kažem, a to je da se malo strpite i da pokažete vere malo u naše sportiste.

29/1 BD/CG 18.40-18.50

Ono što je Srbija mogla da obezbedi, Srbija je obezbedila, najveće nagrade u regionu. Dali smo mnogo za pripreme naših sportista za Olimpijadu, samo da to znate. Ozbiljan novac smo izdvojili iz budžeta Republike Srbije za pripreme naših sportista za Olimpijadu, veći nego ikada i verujem da ćemo do kraja Olimpijade obezbediti do sada najveći uspeh na svim Olimpijskim igrama, a pripremaćemo se i za sledeću Olimpijadu. Videli smo gde smo pogrešili u određenim sportovima, gde smo mogli sa manje ulaganja da dođemo do više medalja, kao što su neki u našem komšiluku uradili sa tzv. letećim metama itd. Tako da, verujem da ćemo za sledeće Olimpijske igre biti još neuporedivo bolje pripremljeni.

Ono što je sada važno, ne postoji ni dan kašnjenja u isplatama za oko 550 nacionalnih priznanja, ni dan, i oko 350 stipendija na godišnjem nivou i za sve programe nacionalnih saveza.

Mi smo obezbedili novac za sve naše sportiste koji učestvuju na Olimpijadi. Voleo bih da su u određenim sportskim institucijama i malo više i malo jače radili, ali šta da radite, uvek je tu da svi drže pridike državi i Vladi, a nama je zabranjeno da primetimo da je nešto moglo malo bolje da se napravi.

Uspeli smo u borbi protiv negativnih pojava u sportu, ono što je mnogo važnije od svake osvojene medalje. Beležimo veliki napredak u suzbijanju dopinga u sportu, prvenstveno zahvaljujući činjenici da je Srbija među prvim zemljama donela u svemu savremen Zakon o sprečavanju dopinga, čijom implementacijom su u celosti obuhvaćeni svi učesnici u sistemu sporta, te da Antidoping agencija Srbije jeste jedna od najbolje organizovanih ustanova ovog tipa u celoj Evropi.

Zavod za sport i medicinu sporta Srbije dobio je status nacionalnog trening centra, koji svoje kapacitete dodatno širi kroz revitalizaciju „Kartaša", ako se ne varam, čime se stvaraju najbolji uslovi za nesmetane pripreme naših sportista. Zavod je osim toga u mnogome unapredio rad u oblasti sportske medicine kroz aktivnu međunarodnu saradnju, stalno usavršavanje kadrova i poboljšanje i proširenje kapaciteta.

U oblasti finansiranja sportske infrastrukture zaista smo uradili mnogo. Izgrađena je atletska dvorana u Beogradu, u kojoj ćemo biti domaćini Evropskog šampionata, četiri fiskulturne sale u školama u Kraljevu, Šapcu, Užicu, novi sportski objekti u Raški, Svrljigu, Kuršumliji, Ljigu, Vlasotincu, Beloj Palanci, Bojniku, Kruševcu, Kragujevcu, Vršcu, Ćupriji, Zrenjaninu, Smederevskoj Palanci, Vrnjačkoj Banji, Novom Pazaru, Tutinu. Započeta je obimna i ozbiljna rekonstrukcija Omladinskog sportskog centra „Karataš", kao što rekoh, a rekonstruisani su i tereni u Krupnju, Ljuboviji, Tutinu, Arilju, Kučevu, Negotinu, Velikoj Plani i Titelu.

Izgradnju sportske infrastrukture finansiraćemo i koristeći sredstva EU iz IPA fondova. Biće rekonstruisano i sanirano dodatno 23 sportska objekta u 23 jedinice lokalne samouprave, takođe i 25 dečijih igrališta prema visoko postavljenim standardima za bezbednost dece, a biće nastavljen i rad na izgradnji nacionalnih trening centara za vaterpolo, odbojku i košarku. Posebno smo ogroman novac uložili u Vrnjačku Banju, sa čime ćemo nastaviti, što Vrnjačkoj Banji donosi veliki prihod i posebno će donositi u budućnosti.

Želim da kažem da Ministarstvo sporta radi na izradi programa kako da se deca više bave fizičkim vaspitanjem, jer danas džabe nama tereni i košarkaški i fudbalski, na tim terenima nema nikoga. Kada smo mi bili mladi, doduše, davno je bilo, morali ste čekati u radu da dođete da igrate partiju basketa, a sada nema nikoga po ceo dan.

29/2 BD/CG

(Jovan Marković: Sada ne idu ni na fizičko.)

Pa, ako je to tako, gospodine Palma, da ne idu ni na fizičko, onda sam još zabrinutiji. U svakom slučaju, to je veliki posao za Ministarstvo sporta.

Srbija kao kulturni centar za srpsku, slovensku, balkansku i evropsku tradiciju. Umetnost i kultura su izlog Srbije okrenut prema svetu i međunarodnoj kulturnoj javnosti. S ponosom pokazujemo dostignuća naša u svakoj umetničkoj oblasti, bez izuzetka. Upravo zato, jedan od prioritetnijih zadataka Ministarstva kulture, da budem sasvim otvoren, taj posao je započet u prethodnom mandatu, sada ostaje da se kontroliše na dnevnom nivou, jer su radovi pokrenuti konačno, posle neuspelih tenderskih procedura, muljanja, muvanja raznih koji su hteli da dobiju posao, pa onda se poništi procedura, pa onda jovo-nanovo. Sada je to sve završeno. Narodni muzej Republike Srbije mora da bude završen u roku od 540 dana, koliko je ugovorom predviđeno, Muzej savremene umetnosti takođe. Ali, ono što je veoma važno, to je da kultura mora da se izmesti i da ne bude samo u centru Beograda ili samo u Beogradu, već i u ostalim centrima i gradovima, od Novog Sada, Niša, Kragujevca, Subotice, Leskovca, Zrenjanina, Kraljeva, Pančeva, Čačka, Valjeva, Smedereva, svakog drugog grada.

Upravo, u skladu sa tim, trudićemo se i pomoći ćemo različite kulturne manifestacije širom Republike Srbije zato što kulturu moraju da dožive i u njoj da uživaju svi građani Republike Srbije, a ne samo oni koji imaju tu privilegiju da žive u našem glavnom gradu.

Drugo, ne zaboravite da o ovim ključnim kulturnim institucijama kada govorimo, mi time pojačavamo našu turističku ponudu, time pojačavamo ponudu naših usluga. Ono što je za nas nekada bilo veoma važno i za svu decu koja su dolazila sa strane, to je prvo da odete u Narodni muzej, posetite Narodni muzej, Narodno pozorište. Tek posle idete na Kalemegdan, da vidite šta je to što Beograd ima, pa šta je uradio Toma Rosandić, Simeon Roksandić, šta je uradio jedan, drugi ili treći. To, na žalost, već deset godina stoji, a otpočeli su radovi 25. jula ove godine i teče od tog dana rok od 540 dana. Građevinski radovi su u vrednosti od milijardu dinara, da ljudi ne misle da su to nekakve sitne popravke. Milijardu dinara je oko 8,3 miliona evra na današnji dan.

Formiranje gradilišta za rekonstrukciju Muzeja savremene umetnosti započelo je 1. avgusta ove godine. Od 15. avgusta kreće izvođenje radova na adaptaciji, rekonstrukciji i dogradnji izgradnje zgrade, a vrednost je oko 700 miliona dinara.

Što se informisanja tiče, ta oblast očekuje nastavak reformi. Sprovešćemo usvojenu medijsku strategiju u celini, završiti povlačenje države iz medija, naći održivo rešenje za finansiranje javnih servisa, jer ono što imamo problem danas sa javnim servisima, i to da znate, kada se neko javi za kratkoročne kredite, za kredite za likvidnost, vi vidite da to nije održivo poslovanje i vidite da ima bezbroj problema. Bio bih licemer ako bih rekao da je za to krivo sadašnje rukovodstvo, ali to su godine i decenije u kojima svi to čuvaju kao političku oruđe i oružje u kojem niko ne sme ništa da kaže o svemu tome, a troše se narodne pare.

Moraju da se ponašaju neuporedivo odgovornije i da vidimo kako i koliko odgovorno troše naše pare. Kao što oni mene pitaju – kako trošimo pare kao Vlada Srbije, tako ću da ih pitam lepo, jer mi i to piše na kraju u opštem deficitu koliko su naših potrošili, koliko su ih utrošili na gluposti, a koliko na pametne stvari. Nemam ništa protiv, neka se rade serije, neka se snimaju serije, emisije iz kulture, sve je to u redu, ali ne možete da imate 1000 ili 1500 zaposlenih više nego što je

29/3 BD/CG

potrebno, ne možete da bacate pare na gluposti i nemojte da uzimate kratkoročne kredite za likvidnost. Nađite način da uzmete dugoročni kredit, pa da taj problem rešite, ali sada, šta ću ja tu.

(Vojislav Šešelj: Smeni Bujoševića.)

Nažalost, nije on taj koji je najviše doprineo takvoj situaciji danas, inače bi mi bilo rešenje lakše.

Takođe, što se tiče slobode štampe, medijskih sloboda, to je dragoceno u civilizacijskoj i demokratskoj tekovini. Za svakog od nas ko se prihvatio dužnosti da na poverenje naroda odgovori nesebičnom posvećenošću pitanje slobode štampe se ne postavlja, ono se podrazumeva, njen razvoj se podržava i poštuje. Naravno, pitanje odgovornosti je važno. Voleo bih da ide uporedo sa slobodom izražavanja i svim medijskim slobodama, ali bolje je da imate, ukoliko već morate da birate šta je manje zlo, bolje je da imate manjak odgovornosti nego da imate manjak sloboda.

Uprkos svim različitim pričama o cenzuri, autocenzuri, mediji u Srbiji su u potpunosti oslobođeni svake vrste pritiska, kao što sam rekao, nažalost, neretko i svake vrste odgovornosti.

30/1 TĐ/LŽ 18.50 – 19.00

Mi ćemo se ponašati kao i do sada, ni na koji način ne vršeći pritiske. Uprkos činjenici da sam doživeo ili preživeo i lično najveći broj besmislenih uvreda, kleveta, laži, neistine, nikada nisam podigao nijednu tužbu, nijedan postupak protiv bilo kog medija zato što je postupak predstavnika javne vlasti da trpe, ali naravno da imaju pravo da odgovore na to. Mislim da je pravo na odgovor ključno pravo za svakoga, a naše je da i dalje učinimo sve što je moguće na razvoju drugačijeg mišljenja i mogućnosti da to drugačije mišljenje dođe do svakog građanina ove zemlje.

Ono što je za nas, rekao bih, najvažnije i o čemu sam najviše stranica napisao jeste reforma obrazovanja, jer to je ljudski kapital za budućnost, a mi moramo da učimo, da učimo. Moramo da podignemo znanje na pijedestal sa kojeg se vidi dalje i sa kojeg se može krenuti na nove pohode, na osvajanje novih znanja.

Anatol Frans je rekao da se obrazovanje ne sastoji od toga koliko ste zapamtili ili koliko znate, nego od toga koliko ste u stanju da razlikujete koliko znate, a koliko ne. To je jedini put ka nečinjenju konstantnih grešaka. To je jedini put ka novoj snazi koja je ovoj zemlji neophodna. To je način da znamo koje granice i kada možemo da pomerimo način da povećamo sopstvene kapacitete. Znanje treba da vodi ovu zemlju, znanje treba da je oblikuje i da joj odredi ciljeve.

Pre toga svi mi moramo da naučimo koliko toga i šta sve ne znamo. Treba da prihvatimo tu neprijatnu činjenicu i da naučimo kako da je promenimo. Nije tu osnovni problem to što je naše znanje u odnosu na sve ostale mlado, što smo naučili da čitamo i pišemo pre nekih 150 godina i što smo gotovo 1000 godina kasnije od drugih osnovali univerzitet i počeli da se bavimo naukom. To je prednost koja se danas prilično lako i brzo nadoknađuje.

Problem je nešto drugo. Problem je što smo se navikli na sopstveno neznanje i što na neki način uživamo u tom neznanju, što smo ga postavili kao reper i što ne dozvoljavamo znanju da se probije, što kada nam kažu da neki Holanđanin govori sedam jezika, naš komentar je – vidi budalu, što kada nam neko kaže da radi 12 ili 13 sati, naš komentar je – vidi foliranta i lažova, zato što mi ne možemo da zamislimo da neko radi 12 sati, zato što ne možemo da zamislimo da neko govori sedam jezika, jer mi to ne uspevamo.

Zahvaljujući tome došli smo u paradoksalnu situaciju, ovde su svi ubeđeni da znaju sve, bez obzira na to što ponekad ne znaju ništa. Samim tim nemamo nikakvo specijalizovano znanje, nemamo dovoljno stručnjaka, majstora svog zanata, one koji su u stanju da znanje usavrše i prenesu ga dalje. Sve znamo, jednom rečju za sve smo stručnjaci, o svemu imamo stav, ali kada dođe do činjenice i do rešenja, do toga kada treba nešto zaista da se uradi, tu otkrivamo tu strašnu činjenicu da to ne znamo.

Podsetiću vas na priču o deficitu, na priču o rastu. Pridike i predavanja u ovom parlamentu su nam držali oni koji su nas doveli do minus 3,6% rasta i oni koji su nas doveli do deficita od 5, 6, i 8%. Kada smo uspeli to sve da preokrenemo da nemamo deficit i da nam rast bude plus 2,6%, a ne minus 3,6% oni nam objašnjavaju da to nije dobro i da je bolje da se vratimo na to kada je to sve išlo u minus. Šta ćete? Takva nam je priroda. To mora da se promeni u Srbiji, i to je najvažniji zadatak, da naučimo da učimo, da se specijalizujemo, da otkrivamo nova polja znanja, da postanemo kadri da rešavamo. Kada to naučimo imaćemo generacije koje spas neće tražiti u bežanju od problema ili u pukom pokoravanju problemima. Imaćemo generaciju kadru da ih rešava. To je, ako neko nije shvatio, najbolje način da mladi ljudi ostanu u ovoj zemlji, da imaju razlog da ostanu i da znaju i šta će sa sobom i šta će sa njom, da znaju rešenje.

30/2 TĐ/LŽ

Tome služi reforma obrazovanja i zato ćemo je sprovesti, da bi dobili generacije sa rešenjima, generacije sposobne da odgovore na svaki zadatak, da razviju i sačuvaju svoju zemlju, da pripreme na pravi način one koji dolaze posle njih. Znanje je, drugim rečima jedan neprestani tok u koji moramo ponovo da se uključimo. Moramo da postanemo njegov deo kako bi mogli da koristimo njegove plodove. Moramo da sprečimo da nas bujica neznanja i nemara odnese, da shvatimo da samo znanje omogućava da sve ostane u koritu, da teče mirno, da daje plodove i da dovodi do cilja.

Obrazovanje u dalekoj najvećoj meri doprinosi društveno ekonomskom razvoju jedne zemlje i predstavlja najisplativije ulaganje u dugoročno blagostanje. Ono podstiče inovacije, obezbeđuje mladima potrebne veštine da mogu da se takmiče u globalnim razmerama, a to je ključni razlog razvoja jednog društva.

U sadašnjem sistemu naši izdaci za obrazovanje, koji iznose oko 5,2% BDP, su relativno visoki u međunarodnim poređenjima, dok su ishodi obrazovanja, na primer, merimo PISA testom, to je Međunarodni program za vrednovanje učeničkih dostignuća koji svake dve godine sprovodi OECD na bazi standardizovane metodologije, neuporedivo niži od onih koji bi opravdali naš nivo ulaganja. Da samo imate u vidu, mi ovo trošimo na plate. Mislim da 91% našeg budžeta za prosvetu odlazi na plate i sa toliko plata, koje isplaćujemo, u tom sektoru imamo veoma, veoma niske i veoma loše rezultate. To su stvari koje u narednom periodu moraju da se promene i ne interesuje me šta će ko da kaže i ne interesuje me koliko će ko da štrajkuje i ne interesuje me koliko će kojih političara, koji im se sviđaju, da dovode, jer sposobnost i znanje moraju da pobede nesposobnost i nerad.

Ono što je važno, cilj jedan, to je usklađivanje ishoda obrazovnog sistema sa potrebama tržišta rada, povećanjem kvaliteta, relevantnosti obrazovanja i obučavanja.

Što se reforme visokog obrazovanja tiče, posebno mora da se stavi naglasak na važnost studijskih programa, jer stopa nezaposlenosti diplomaca sa visokim obrazovanjem iznosi 40%, a emigracija mladih i stručnih je velika. Upravo zato svaka ozbiljna reforma obrazovanja počinje reformom visokog obrazovanja, kako bi se više fokusirali na konkurentnost, orijentaciju ka krajnjem rezultatu, inovacijama, kao i na mapu puta ka finansiranju koje je orijentisano po učinku.

Jedan od prvih zakona na kojima je rad intenzivno započet je zakon o visokom obrazovanju i očekujte da bude ovde u parlamentu pre kraja 2016. godine. Veća mobilnost studenata i nastavnika preduslov je povećanja konkurentnosti naših visoko školskih ustanova.

Promenama u Zakonu o visokom obrazovanju i njihovim implementacijama rad visoko školskih ustanova postaje transparentniji. Razvijen je nacionalni repozitorijum doktorskih disertacija, koji je u međuvremenu postao najveća riznica znanja u regionu. Promenjen je način priznavanja diploma stečenih u inostranstvu na jedan jeftiniji i efikasniji način, kako bi bila uklonjena barijera za povratak stručnjaka iz inostranstva, ali sve to i dalje nije dovoljno, jer se suočavamo neuspešno sa rastućim konkurentnim globalnim tržištem.

Potrebno je da se postaramo da naši đaci budu spremni da se nadmeću na globalnom tržištu, ne da uspeju u Srbiji, da zadovolje roditelje ili sopstvenu sujetu, da trče za diplomama, već da svojim znanjem budu u prednosti u odnosu na svoje vršnjake u regionu.

Fokusiraćemo se na negovanje ključnih veština, kao što su kritičko razmišljanje, rešavanje problema i IT koji će podstaći zapošljavanje onih koji završe školovanje.

30/3 TĐ/LŽ

Potrebno je unaprediti kvalitet visokog obrazovanja, potrebno je uvođenje strožijih, ponavljam strožijih, obavezujućih kriterijuma za izbor u profesorska zvanja na nacionalnom nivou, koji bi svi univerziteti morali da ispune, kao i pooštravanje, recimo, kao što to koristi Univerzitet u Beogradu, uslova za akreditaciju i drastično unapređenje sistema kontrole ispunjenosti uslova za akreditaciju.

Trenutno je stopa upisa na fakultete u Srbiji 50% od ukupnog broja maturanata u centralnoj i istočnoj Evropi, ona iznosi preko 60%.

Pre nekoliko godina, decenija, Univerzitet u Beogradu je bio najprestižnija ustanova u regionu koja je privlačila studente iz celog sveta. Danas je on na Šangajskoj listi, ali ćemo morati naporno da radimo kako bismo ponovo uspostavili standarde izuzetnosti na Beogradskom univerzitetu. Do 2020. godine je cilj da se rangiramo među druge svetske univerzitete i da Beograd postane obrazovni centar regiona.

Vlada trenutno daje stipendije za preko 100 hiljada đaka, a preko 30 hiljada studenata svake godine prima stipendije Vlade za studije na državnim univerzitetima, ali mnogi od njih ne mogu da nađu posao kada diplomiraju zato što očekuju da ga dobiju u državnoj službi, zato što to nismo na dobar način podelili da ljudi razmišljaju o privatnom sektoru, osnivanju svojih kompanija ili o radu u privatnom sektoru.

Nastojaćemo da radikalno izmenimo način funkcionisanja naših univerziteta, kako bi iz njih izlazili oni studenti koji će ispuniti zahteve tržišta rada. Do 2020. godine udvostručićemo broj onih koji diplomiraju iz oblasti nauke, tehnologije, inženjerstva i matematičkih oblasti. Primenićemo strože procedure sertifikacije, akreditovanja za naše ustanove, kako bismo bili sigurni da svaki program priprema studente za zahteve tržišta rada.

Sledeće godine sprovešćemo brzu procenu sektora visokog obrazovanja sa osvrtom na to, ovo je suštinski pokazatelj učinka po ustanovi fakulteta, uključujući stope diplomiranja i mogućnosti da se diplomci zaposle u različitim oblastima, jer to je ono što je najvažnije.

31/1 MG/IR 19.00 - 19.10

I sada dolazimo do suštine onoga što bi trebalo da uradimo i što bi trebalo da dovede do boljih rezultata u narednom periodu. To je reforma srednjeg stručnog obrazovanja i dualno obrazovanje. Mlad čovek se ukoliko nema iskustva u određenoj praksi teško odlučuje na pokretanje samostalnog biznisa, samo 3% do 5% mladih ljudi će pokrenuti samostalni posao ako tokom školovanja nisu sticali neko radno iskustvo, ali u onim sredinama u kojima jesu sticali to iskustvo, nećete verovati, procenat mladih ljudi koji to žele da uradi je između 15% i 20%, dakle, tri do četiri puta više. Tu sklonost ka preduzetništvu razvija upravo dualni model obrazovanja. Naš dualni model obrazovanja i njegove prednosti, na njega su nam ukazali strani investitori, prijatelje i kolege iz Švajcarske, Nemačke i Austrije.

Kada sam bio u Švajcarskoj tamo sam mogao da upoznam guvernere četiri američke države, jer i Amerikanci danas vide da njihova ekonomija proporcijalno posustaje za ekonomijom Švajcarske, Nemačke i Austrije, upravo zbog dualnog obrazovanja, zato što su i Amerikanci napravili da je koledž najviši cilj koji neko može da ostvari za svoje dete. Danas više nije. U Švajcarskoj, Nemačkoj i Austriji to nije, budi ono što može da zaradi najviše, peri sudove ako možeš da dobiješ 5.000 evra za to, ne treba ti doktorska diploma za to, ako si doktor, ako si sposoban imaj platu od 10.000, ako nisi nema ko da ti pomogne, radi nešto drugo.

Zato hoćemo da učimo decu, da učimo tinejdžere da počnu da rade i da razvijamo preduzetnički duh i baš me briga za zaštitnike, ne znam čega i kojih prava, ovoga ili onoga. To je jedini način da se Srbija pokrene, suštinski da se pokrene i da obezbedimo dugoročni rast, dugoročni i održivi rast naše privrede. Dete od 14, 15 godina da vidi kako to funkcioniše u fabrici, da vidi kako se radi.

Ljudi gledao sam modele, mogu to za sutra i da vam pripremim, da vidite koliko Danska, Švajcarska, Nemačka i Austrija su ispred drugih zemalja. Holandija danas ima problem zbog neprimene dualnog obrazovanja koja je jedna od tri najrazvijenije zemlje EU. Ako bismo uspeli 1% od toga što oni primenjuju i mi da primenimo u našoj zemlji, mi bismo mnogo toga napravili. Nažalost, do sada nije bilo postojalo interesovanju u srpskim kompanijama, a još manje je postojalo interesovanje u našem prosvetno-obrazovnom sistemu. Zato što se time ruše nečije privilegije, zato što se time ruši ustanovljeni sistem, već 50, 60 godina, da ja zadržim svoju poziciju, nemoj da primam mladog profesora, nemoj da primim ovog koji zna više od mene, da ja zadržim ovo moje, lepo mi je i u redu je. Ljudi, ne može tako.

Mnogo vas volimo i poštujemo, ali ne možete tako. Zato što na taj način zaostajemo, gubimo trku u regionu, a kamoli u razvijenoj Evropi. Oko 1.300 privrednih subjekata u Srbiji danas ima neki vid saradnje sa školama, ali moramo da dođemo do 100 hiljada da bi to imalo smisla, a ne 1.300. Moramo za 80 puta da to uvećamo. I, ljudi mi sa druge strane to moramo da uradimo kako ne bismo uvozili radnu snagu. Nama još dve godine treba, uvozićemo varioce i vodinstalatere. Možda vam to smešno zvuči, pravnike i menadžere nećemo, ali vodinstalatere i varioce ćemo da uvozimo za dve godine ako se ovako nastavi na ovakav način.

Nećemo moći da biramo gospodine Šešelju odakle, zato što ćemo da tražimo i te iz Avganistana, pošto mi Srbi nećemo biti sposobni da budemo dobri vodinstalateri ukoliko se ovako nastavi.

Predškolsko obrazovanje, ovo radimo naravno sa Švajcarskom agencijom, za razvoj radimo sa Nemačkim GIZ-om i Privrednom komorom Austrije, to ćemo da nastavimo. Što se povećanja opšteg nivoa obrazovanja tiče, veoma je važno predškolsko obrazovanje. I dalje nedovoljan broj mlađe dece imam pristup predškolskom obrazovanju, samo je 60% dece od tri do pet godina upisano u

31/2 MG/IR

predškolske ustanove. Recimo u Bugarskoj, u Rumuniji je više od 80% upisano i onda vam je jasno kako i koliko ćemo morati da uložimo da to promenimo.

Takođe, ćemo morati da vidimo kako da povećamo iz najsiromašnijih delova Srbije učešće u radu, odnosno u pohađanju predškolskih ustanova širom Srbije. Tu sam posebno zahvalan i Fondaciji „Novak Đoković" za unapređenje obrazovanja u ranom detinjstvu i doći će predsednik Kim, Svetske banke, zajedno sa njima da te programe pokrenemo u septembru, kao i Unicefom i sa svima drugima. Teško govorim, vidim da me grlo već boli.

Što se zdravstva tiče, 2014. godine upravo zbog brojnih nerealizovanih projekata, neiskorišćenih kredita i donacija srpsko zdravstvo je smatrano najgorim. Imalo je najlošije ocene kvaliteta u Evropi. Izazov je bio u proteklom peridou zaustaviti propadanje zdravstva u Srbiji. Mislim da smo to delimično postigli iako građani, posebno pacijenti i dalje imaju itekako razloga da budu nezadovoljni uslugom.

Zahvaljujući onome što smo uradili u proteklom periodu napredovali smo šest mesta u evropskom zdravstvenom potrošačkom indeksu, sa 554 ostvarena boda poboljšali smo ukupni skor za 81 bod u odnosu na prošlu godinu i ostvarili zavidan napredak u tri ključne oblasti prava pacijenta, dostupnost zdravstvene zaštite i ishodi lečenja. Iako smo se u 2016. godini popeli za dodatna tri mesta na evropskim indeksima, još uvek ima još mnogo mnogo stvari.

Naša potrošnja za zdravstvenu zaštitu je užasno visoka. Prema aktuelnim podacima trošimo skoro 10% našeg BDP na zdravstvo, što odgovara cifri od 431 milijarde dinara, dakle tri i po milijarde evra svake godine potrošimo na zdravstvo. Ne znam gde i kako nama od toga, ćorav može da vidi da nama negde nestane milijarda. Ne znam gde i kako. Samo pogledajte sve što imam, stvarno nisam u stanju, da mi kažete gde je, odmah da pohapsimo sve, da uradimo sve. Negde te pare nestaju. Mi ne nudimo uslugu za te tri i po milijarde.

Imamo mnogo bolje javne nabavke nego ranije. Imamo problem oko generičkih lekova. Ali, ako bismo išli na generičke lekove, gospodine Šešelj, bilo bi nešto dostupniji pacijentima, ali računajte da smo ugasili i „Galeniku" i „Hemofarm", da više ne postoje. Dakle ima tu mnogo problema sa kojima mora Vlada da se suoči i koje mora da rešava, ali nije to ključni problem.

Nemoguće je da nismo uspeli više objekata da obnovimo. Sada preko Kancelarije za javna ulaganja obnavljamo objekte zdravstvene zaštite, obnavljamo školske ustanove. U toku je obnova 309 objekata, od toga neću odustati, dok i poslednje dete koje ide u dom zdravlja ili starac i dete ide u školu ne bude imalo uredan toalet, pa pričali oni koliko hoće da sam premijer za vc, ali premijer za čiste vc, za razliku od onih kakve su oni nama ostavljali i to ćemo da nastavimo da radimo u narednom periodu.

Dobili smo saglasnost evropske investicione na tendersku dokumentaciju za prvu fazu izgradnje kliničkog centra i tender je objavljen 29.12.2015. godine u žurnalu EU, „Službenom Glasniku Srbije" i portalu Uprave za javne nabavke. Procenjena investiciona vrednost radova je 96,1 milion evra bila, obuhvata rekonstrukciju 86.000 metara kvadratnih, rok izvršenje je 31 mesec.

Uspeli smo kasnije da dobijemo povoljniju nabavku od procenjene vrednosti, za oko 20 miliona evra, dakle na 75,46 miliona evra, što me dodatno plaši da vam odmah kažem. Šta god vam i moj ministar i svi stručnjaci rekli, to je stvar koja me najviše plaši. Kada god dobijemo za toliko ubedljiviju ponudu znam da posle toga imamo problema. Samo čekam da vidim kako će to da bude. Već početkom 2017. godine građani Niša i okoline moći će da se ponose novim Kliničkim centrom Niš.

31/3 MG/IR

Realizacija ove investicije tavorila je do pre dve i po godine, a onda smo uspeli da taj projekat dovedemo u završnu fazu. Uspeli smo da obezbedimo sredstva za završetak radova na Klinici za kardiohirurgiju Kliničkog centra u Nišu, koja je 2014. godine počela sa radom i do sada je obavljeno stotinu kardiohirurških intervencija.

Nabavka gama noža je bila velika stvar. Zlatni standard u neurohirurgiji, počelo u novembru prošle godine i za sada daje zaista odlične rezultate. Obavljeno je više od 368 operacija. Mi smo za sedam godina od 2008-2015. godine za lečenje 801 pacijenta u Turskoj platili četiri miliona i 700 hiljada evra, samo zato što nismo imali gama nož u Srbiji. samo gledajte da li je neko i ko je mogao po tom pitanju da pravi određene kombinacije zašto to nismo uzeli za sebe, pa da ne moramo da plaćamo nikom.

32/1 AL/VK 19.10 – 19.20

Više od 20 godina u brojne zdravstvene ustanove malo ili gotovo ništa nije ulagano. Osim adaptacije, Vlada planira i ulaganje u zdravstvenu infrastrukturu i izgradnju novih kapaciteta kao što su „Tiršova dva", Opšta bolnica u Vranju i „Onkologija dva".

Izgradnja prve javne banke matičnih ćelija koja se gradi u okviru Instituta za majku i dete „Dr Vukan Čupić" ulazi u završnu fazu i Vlada Srbije iz godine u godinu povećava iznos novca, iznos sredstava za ovu namenu.

U 45 opština Srbije rasporedili smo 64 sanitetska vozila nabavljena sredstvima Ministarstva zdravlja. Tamo gde ta kola nisu nestala, a nestala su zato što su stručnjaci rekli da treba domovi zdravlja sami sobom da upravljaju uz podršku lokalne samouprave. Potrošili sve pare na plate a onda da bi radnici tužili domove zdravlja i da bi namirili plate, oni dali na doboš ambulantna kola i sve što smo mi narodnim novcem kupili i sada više nema ništa. Takav je slučaj, ako se ne varam, do sada u šest lokalnih samouprava.

Nastavićemo da promovišemo transparentnost objavljivanjem liste čekanja i vremena čekanja za većinu kritičnih medicinskih intervencija i tretmana. Tamo gde postoje uska grla obezbeđenjem dodatnih sredstava značajno su smanjena liste čekanja. Prošlog meseca je prvim pacijentima pružena terapija na novim linearnim akceleratorima u Beogradu, Kragujevcu i Nišu, za koje smo dali prošle godine 700 miliona dinara.Još minimum šest najsavremenijih akceleratora biće nabavljeno do kraja godine, tender je planiran sada iz Svetske banke.

Elektronsko poslovanje ćemo intenzivno da uvodimo u zdravstveni sistem sa ciljem boljeg upravljanja sistemom zdravstva. Poboljšali smo nivo usluga u porodilištima. Epiduralna anestezija je sada besplatna, što je majke ranije koštalo između 5.000 i 15.000 dinara. Tokom poslednje dve godine obučili smo 2.650 specijalista.

Osnovali smo Fond za plaćanje i lečenje u inostranstvu. Fond je počeo sa radom 2015. godine. Do sada smo platili to za 60 ljudi, u najvećem delu za decu, što ako se sećate uvek se pronalazilo ranije iz različitih sponzorstava. Neophodno je bolje upravljanje.

Prevencija mora da postoji i stupio je na snagu novi kalendar vakcinacije. Takođe ćemo i kod raka grlića materice, otkrili smo da je preko 32,9% žena koje pripadaju rizičnoj kategoriji, redovno pregledano od ranog otkrivanja ove bolesti, što znači da ćemo to morati dramatično da povećamo kako bismo zaštitili zdravlje naših žena, 470.000 u Srbiji ima dijagnozu dijabetesa i drugih hroničnih bolesti, kao što je hipertenzija i prima neki oblik lečenja, ali ako se dijabetes ne uoči u ranoj fazi, kasnije cena lečenja, kao što znate, najmanje tri puta je veća, tri puta skuplja. Zato ćemo morati svu energiju da usmerimo na bolju prevenciju kritičnih bolesti. Sada imamo i veći broj slajsnih skenera, jer ono što ranije otkrijemo ove bolesti više ćemo života spasiti, a da dodam još jedan argument, manje važan od ovoga, ali ne nevažan i mnogo manje će to koštati državu.

Nameravamo da izradimo obiman protokol za rano otkrivanje dijabetesa, hipertenzije i rada grlića materice. Ovaj protokol će biti probno sproveden u 20 odabranih opština kako bismo bili sigurni da poboljšani postupci ranog otkrivanja bolesti funkcionišu kako treba.

Ljudska prava, briga o natalitetu, socijalna odgovornost, saradnja sa civilnim društvom, reforme koje smo planirali dugoročni su interes čitavog društva, ne samo ove vlade, one se tiču i dotiču svih segmenata društva. Privreda i civilni sektor ne mogu biti samo posmatrači, već ravnopravni partneri u celokupnom

32/2 AL/VK

reformskom procesu od njegovog osmišljavanja do sprovođenja prava uspešnog partnerstva počinje i razvija se na konstruktivnom dijalogu dveju strana koje ne moraju uvek da imaju iste stavove, ali moraju da budu spremne da ih sučele u želji da se iz tog sučeljavanja rodi nešto korisno za društvo u celini.

Civilni sektor bi u Srbiji do sada pokazao da zahvaljujući svom znanju i iskustvu i sposobnosti da se dotakne svih problema savremenog društva poseduje ozbiljan potencijal da bude ovakav partner Vladi i javnom sektoru u reformskom procesu.

Što se tiče prava nacionalnih manjina, čini mi se da smo tu mnoge stvari postigli, ali još mnogo toga je pred nama i manje, rekao bih, u regulatornom smislu, mnogo više u provođenju volje i Vlade Srbije ali i pokrajinske Vlade i volje lokalnih samouprava da pripadnicima nacionalnih manjina na različite načine pomognu. To se pre svega odnosi na delatnost Ministarstva prosvete jer i dalje imamo pripadnike nacionalnih manjina koje nemaju udžbenike na svom jeziku i to više ne sme da se ponovi. Zadovoljan sam što su Hrvati dobili udžbenike na svom maternjem jeziku, ali za to smo čekali nekoliko godina. Niko ne zna zašto smo to toliko čekali i niko ne može da razume zašto smo to toliko čekali.

Očekujem vrlo jasnu i produktivnu saradnju nacionalnih saveta sa Ministarstvom prosvete, izdavačima, autorima, ali i širom akademskom zajednicom i posebno moram da pomenem Rome i Romkinje. Moraćemo mnogo više da radimo na njihovoj inkluziji i da se ponosimo svojom multikulturalnošću kao najvećom vrlinom našeg društva, a ona se upravo ogleda u suživotu različitih nacionalnosti i nikada ne možemo da se umorimo od posvećenosti sa kojom čuvamo i razvijamo različite kulturne identitete.

Što se tiče odnosa države i Crkve i verskih zajednica, imamo mnogo prostora za dijalog i saradnju. Sa svim tradicionalnim crkvama i verskim zajednicama želimo da unapređujemo dijalog kako bi izazove 21 veka zajedničkim naporima predupređivali i savladavali. Vlada Srbije u Srpskoj crkvi i tradicionalnim hrišćanskim crkvama i verskim zajednicama, u Jevrejskoj zajednici, Islamskoj zajednici vidi partnera u izgradnji savremenog društva sa visokim duhovnim i materijalnim standardima, razume se, Katoličkoj crkvi, Protestantskim zajednicama. U skladu sa Ustavom one su neraskidivo povezane sa njenim društvom i institucijama života, razvojem i napretkom.

Takođe, smatram da je dobro da se kaže da savremene srpske države danas ne bi ni bilo bez osam vekova postojanja u kontinuiteta i zajedničke borbe Srpske crkve za državnost Srbije i u tom smislu zahvalnost Srpskoj pravoslavnoj crkvi i na njenoj današnjoj ulozi i na njenom današnjem delovanju.

Što se rodne ravnopravnosti tiče, nismo zadovoljni i nisu zadovoljavajući rezultati. Žene čine 51,3% opšte populacije, ciljeve koje želimo da postignemo to je najmanje 40% žena preduzetnica u odnosu na 30% koliko je danas, najmanje 30% u upravnim i nadzornim odborima javnih preduzeća, najmanje toliki procenat žena među postavljenim i imenovanim licima u organima izvršne vlasti. Samo 5% žena je na pozicijama predsednica opština, odnosno gradonačelnice danas.

(Vojislav Šešelj: Ministri.)

Pet od 19, više nego što je bilo ranije.

(Vojislav Šešelj: Pet od 20. Predsednik je prvi među jednakima.)

Nedovoljno.

Dakle, 50-50% učešće žena u upravljačkim i nadzornim telima za obrazovanje, nauku, kulturu, informisanje i sport, kao i u međunarodnim telima.

32/3 AL/VK

Takođe ravnomerno raspoređeno vreme koje muškarci i žene troše na neplaćene poslove – roditeljstvo, ekonomija, staranje. Sada u neplaćenim poslovima žene provedu 5,08 sati, a muškarci 2,58, odnosno 40% manje. Na tome ćemo vredno da radimo i nadam se daće rezultati biti sve bolji.

Što se tiče položaja LGBT populacije u saradnji sa građanskim udruženjima održano je deset dvodnevnih seminara o ponašanju policije prema LGBT. Policijske uprave Grada Beograda, Novog Sada, Niša i Kragujevca odredile su oficire za vezu sa LGBT populacijom. Poboljšana je komunikacija i saradnja sa tom populacijom i organizacijama civilnog društva koje nadgledaju zaštitu i ostvarivanje prava osoba drugačije seksualne orijentacije i nadam se da svi svojim stavom doprinosimo da oko toga ne pravimo veliko političko pitanje, već i da je to jedno od ljudskih prava koje pripada svakom pojedincu, svakom čoveku i naš posao je da to poštujemo.

Mi smo do sada uspeli da hendlujemo i da držimo pod kontrolom sve migrantske tokove i zbog vremena, pravo da vam kažem, iskoristiću da o tome govorimo nešto više.

Takođe, želim da kažem oko socijalne zaštite i veoma važnih rezultata u toj oblasti da smo uspeli značajno da se izborimo protiv sive ekonomije, da smo uspeli takođe da naplatimo 14,8 milijardi dinara više od planiranog i zato je Fond PIO povukao manje sredstava po osnovu dotacije za 9,8 milijardi dinara. Isplate korisnicima prava iz nadležnosti ministarstva ne kasne ni jedan dan i nije umanjeno nijedno novčano davanje za dečiju, boračku, invalidsku i ostalu socijalnu zaštitu za oko tri miliona i 300 hiljada građana.

Do sada smo u borbi protiv zloupotrebe oko invalidskih penzija pregledali više od 51 hiljade penzija. Penzije su obustavljene za 305 korisnika i tome je ostvarena ušteda od 88 miliona dinara. Za 11 godina postojanja inspekcije su izdate ukupno 74 zabrane rada domova za starije, a tokom druge polovine 2014. godine i 2015. godine zabranjen je rad za 37 domova za starije.

U 2015. godini obavljena je kontrola u oblasti boračke invalidske zaštite za lica sa svojstvom ratnog vojnog invalida i korisnika porodične invalidnine po palom borcu. Na ovaj način je sprečena zloupotreba od oko 700 miliona dinara. Izmirena su dugovanja Fondu PIO i Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Rešeni dugovo prema vojnim penzionerima za period za koji nismo, kao što znate, ni krivi ni dužni od 2008 godine.

33/1 MO/DP 19.20 – 19.30

Morali smo da nađemo ogroman novac za to. U januaru 2016. godine isplaćena je razlika po osnovu vanrednog usklađivanja penzija za 29.338 vojnih penzionera, ukupno u novcu 5,57 milijardi dinara. Odlukom Vlade Srbije i PIO ispravljena je nepravda prema korisnicima poljoprivrednih penzija. Isplaćena je razlika naknade pogrebnih troškova za oko 66.000 umrlih penzionera. Izdvojeno je 1.750 miliona dinara odlukom. Izbegnuti su sudski postupci čime je ušteđeno oko dve milijarde dinara. NSZ je isplatila dug koji je nastao još 2003. godine. Za oko 15.600 nezaposlenih isplatili smo 1.725.107.000 dinara. Značajan porast usvojenja imamo od skoro 31%, što je vrlo pozitivno. Zasnovano je u poslednje dve godine 347 usvojenja, gde će Ministarstvo za rad i ubuduće imati obavezu da to podstiče i da vidi šta je to što može da napravi i uradi.

Što se tiče Zakona o socijalnoj zaštiti, konstatovane su određene nejasnoće. Naš cilj je da u 2020. godini udeo neto dohotka korisnika novčane socijalne pomoći u liniji rizika siromaštva za jednočlano domaćinstvo i za domaćinstvo sa dvoje odraslih i dvoje dece bude 80%, kao i posledično povećanje obuhvata lica u riziku od siromaštva novčanom pomoći za 30%.

Planovi za unapređenje, uključivanje radno sposobnih korisnika socijalne pomoći u proces rada kroz radnu aktivaciju. Ne možeš da primaš socijalnu pomoć, a da nećeš da očistiš ulicu. Znači, imaš ti šta da radiš, nego nećeš da radiš. E, ako ti država daje pare, možeš da izađeš i da nam pomogneš u čišćenju lišća. Nema tu velike filozofije. Vi možete da me ne volite koliko hoćete, ali ima rad da se poštuje, a ne nerad. Jer, najlakše je da svi ne radimo i da tražimo od države socijalnu pomoć.

Unapređenje rada centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja, unapređenje sistema razmene podataka institucija obaveznog socijalnog osiguranja sa drugim državnim organima. Naravno, borba protiv zloupotreba, dalja reforma penzijskog sistema kako bi bio finansijski održiv i stabilan i za buduće generacije penzionera, izrada socijalne karte, osnaživanje korisnika za izlazak iz sistema socijalne zaštite, izgradnja, obnova, rekonstrukcija, adaptacija i opremanje svih ustanova socijalne zaštite, unapređenje te zaštite ulaganjem usluge podrške u zajednici, transformacija mreža ustanova, prvi put uvođenje socijalno zdravstvenih usluga koje podrazumevaju zajednički rast zdravstvenih i socijalnih radnika u cilju efikasnijih i humanijih tretmana osoba sa zdravstvenim i razvojnim problemima iz sistema socijalne zaštite, nastavak borbe protiv nasilja u porodici i eksploatacije dece, otvaranje prve sigurne kuće za žrtve trgovine ljudima, izgradnja odgovarajuće azilnog sistema i upravljanje migrantskim krizama.

Radi se na izradi važnih zakona koji doprinose većem zapošljavanju, smanjenju rada na crno, unapređenju socijalnog dijaloga i usaglašavanju propisa sa pravnim tekovinama EU. To je od Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova, pa sve do Zakona o dopunama i izmenama Zakona o PIO i strategije unapređenja položaja osoba sa invaliditetom za period do 2020. godine.

Veliki broj osoba sa invaliditetom spada u kategoriju lica koja su ispod linije siromaštva, oko 60%. Veoma je nepovoljna i obrazovna struktura, nepovoljnija nego kod opšte populacije. Dakle, 53,3% od tih osoba ima završeno osnovno obrazovanje ili nepotpunu osnovnu školu, dok svega 6,6% ima više ili visoko obrazovanje. Veoma nam je važan, upravo zbog te nepovoljne obrazovne strukture, kao i nedostatka radnog iskustva, Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom. Usvojili smo i Zakon o znakovnom jeziku, a usvojen je i Zakon

33/2 MO/DP

o kretanju uz pomoć psa vodiča. Prioriteti su: zapošljavanje, kreirati nove programe obuka za osobe sa invaliditetom, obrazovanje, uvođenje posebnih programa podrške za pohađanje predškolskih i školskih ustanova, pristup uslugama, socijalna zaštita, deinstitucionalizacija, odnosno unapređenje razvoja srodničkog smeštaja, srodničkog hraniteljstva i hraniteljstva za decu sa invaliditetom, zdravstvena zaštita.

Briga o natalitetu. Demografske statistike nas veoma brinu. Prirodno kretanje stanovništva se konstantno pogoršava još od 2002. godine. U periodu od 2005. do 2015. godine, samo preko prirodnog priraštaja izgubili smo 383.000 stanovnika. Dakle, izgubili smo grad veličine Novog Sada. To je samo zbog prirodnog priraštaja nižeg. Za samo 10 godina izgubili smo ceo jedan Novi Sad. Na godišnjem nivou veličinu grada Prijepolja ili Negotina. Ona se kreće od -1,7 promila u beogradskom regionu, do 8,3 promila u regionu južne i istočne Srbije. Samo sedam opština beleži pozitivne stope prirodnog priraštaja, a to su Tutin - 7,8, Novi Pazar - 6,4, Preševo - 3, Sjenica - 2,6, Novi Sad pretežno zbog izbegličke populacije - 0,9, Petrovaradin - 0,4 i Surčin - 0,3 promila.

Pred ovako zabrinjavajućim brojkama moramo nešto da preduzmemo. To nije pitanje davanja para za treće rođeno i četvrto rođeno dete, zato što time ništa ne dobijamo, naprotiv, gubimo novac. Ono gde dobijamo, to je ukoliko bismo podstakli majke i roditelje da dobiju prvo dete. Da dobiju prvo i drugo dete, sa tim imamo najviše problema. Oni koji imaju drugo dete češće se odlučuju na treće dete, nego što se neko odluči da ima prvo dete. Upravo zato će i ministar u Vladi Republike Srbije, Slavica Đukić Dejanović, imati, čini mi se, posebna ovlašćenja da se naročite mere i poseban budžet da izdvojimo kako bismo te mere popravili. Jer, to što ćemo mi ekonomiju Srbije da popravljamo, to što ćemo da vodimo dobru politiku, šta nam vredi ako izumiremo kao nacija.

Što se suzbijanja porodičnog nasilja tiče, u proteklom periodu broj prijavljenih slučajeva je povećan za 32,4%, što ne znači da ih je više. Naprotiv, rekli bismo da ih je značajno manje. Ali, to znači da su se ljudi, posebno žene ohrabrile da dolaze pred nadležne državne organe i da govore o svojim problemima. To, naravno, ne znači da smo probleme rešili. Naprotiv, imamo ih mnogo. Zato će u septembru biti donet jedan novi zakon, zakon o suzbijanju porodičnog nasilja. On predviđa specijalizovanu policiju i tužilaštvo za borbu protiv ove pojave, kao što smo već rekli i najavili, osnažen centar za socijalni rad i posebnu koordinaciju državnih organa i ustanova.

Posebno značajne aktivnosti u oblasti zaštite dece. Od kampanja „Bez droga u školama", „Klikni bezbedno", „Siguran internet u Srbiji", „Net patrola", „Program Unicefa", Projekta „Sigurno detinjstvo", razvijanja bezbednosne kulture među mladima, naš je posao da pre svega reformišemo društvo i privredu sa jednim ciljem – da deci ostavimo vedriju budućnost, uređenu zemlju u kojoj će moći da rade i pristojno da žive. Organizacije koje se bave pravima deteta uputile su Vladi Srbije predloge kako da poboljšamo taj položaj i oni se upravo sastoje od ovoga što sam rekao. I organizovanje meseca borbe protiv trgovine ljudima, droge, kampanja, škola i sve afirmativne mere za osetljive grupe učenika uvedene su kroz tzv. podzakonska akta. Usvojen je pravilnik o prepoznavanju diskriminacije. Uvedene su jedinice koje se bave prevencijom diskriminacije i nasilja, zaštitom ljudskih i manjinskih prava u obrazovanju.

33/3 MO/DP

Oko elementarnih nepogoda, moraćemo još više da ulažemo u prevenciju. Svaki dinar u prevenciju jednak je sedam dinara koji se troše kasnije na obnovu. Imamo, nažalost, mnogo teških iskustava, pre svega sa bujičnim vodama. U Srbiji je za prethodnih 20 godina, u periodu od 1995. do 2015. godine, izgrađeno ukupno 19 brana za bujične vode, a samo u 2015. godini izgradili smo 29 brana za bujične vode. Moraćemo to da pojačamo i da koristimo i Kancelariju za javna ulaganja i, ako bude postojalo viška novca u budžetu Republike Srbije, da to napravimo.

Što se tiče zaštite životne sredine, tu nas očekuju veliki izazovi. Naša preduzeća u restrukturiranju i stečaju su inače zatrpana otpadom koje se taložilo po magacinima prethodnih 20 godina, bez znanja, novca i pomoći. Tajkunske firme čiji su vlasnici kupovali vile i jahte, umesto da su investirale u nove tehnologije, odlazile su u stečaj i za sobom ostavljale smetlišta puna opasne jalovine i teških metala koja dospevaju u zemljište, vode, vazduh i koja truju našu decu. Zato me ne pitajte koliko smo para potrošili u zapadnoj Srbiji da bismo ljudima ostavili mogućnost da imaju zdravu vodu i da mogu da žive tamo gde su živeli decenijama pre toga.

Nismo ili najmanje smo uradili u ovoj oblasti u periodu prethodne Vlade. Ne zbog toga što je ministar kriv, nego što smo najmanje novca izdvojili, najmanje pažnje i za to sam ja najkrivlji i najodgovorniji. U narednom periodu verujem da ćemo, a videćemo i oko Zakona o Vladu i ministarstvima kako ćemo tu da se postavimo, ali moraćemo da radimo i na razvoju unapređenja sistema za upravljanje otpadom, unapređenja upravljanja vodama, snabdevanje vodom i upravljanje otpadnim vodama, unapređenja kvaliteta vazduha putem smanjenja štetnih emisija. Sve te programe da provedemo u delo, jer to od nas očekuje i EU, ali to od nas pre svega očekuju građani Republike Srbije.

34/1 MZ/SM 19.30-19.40

O energetici smo dobrim delom govorili i kroz EPS i kroz „Srbijagas". Mi i danas uz sva povećanja imamo ubedljivo najnižu cenu električne energije u Evropi, dakle, 30% smo jeftiniji od prve zemlje do nas i mi ćemo morati da tražimo načina da smanjujemo račune za grejanje i poboljšamo energetsku efikasnost, čime ćemo pojačati i našu građevinsku industriju u narednom periodu i optimizacijom u brojnim opštinama. Moraćemo da finansiramo projekte energetske efikasnosti širom Srbije. Do sada je finansirano 11 projekata, pri čemu su njihove lokalne samouprave postigle godišnju uštedu od skoro dva miliona kilovat-časova ili uštede oko 40%.

Kao što znate, radimo Kostolac 2 i ta elektrana Kostolac je inače vredna 108,7 milijardi dinara i jedna milijarda dolara svakako će privući i nove industrije. Imamo veliki broj projekata koje gradimo paralelno, dakle, od izgradnje magistralnog gasovoda Niš–Dimitrovgrad, transbalkanskog koridora kojim se obnavlja mreža prenosa električne energije u zapadnoj Srbiji, dalekovod naponskog nivoa 400 kilovolti između Pančeva i Rešice, dalekovod naponskog nivoa 400 kilovolti Kragujevac–Kraljevo, podizanje naponskog nivoa prenosnog sistema u zapadnoj Srbiji između Obrenovca i Bajine Bašte, interkonekcija između Srbije, Bosne i Crne Gore, dalekovod od 400 kilovolti Bajina Bašta–Kraljevo. Instalirali smo i dodatnih 53,84 megavata obnovljivih izvora energije u širokom rasponu obnovljivih izvora.

Borba protiv kriminala i korupcije, kao poseban deo, izdvojen iz onoga što smo pričali o svim merama iz pravosuđa, namerno i posebno zbog uloge različitih organa u toj borbi od Ministarstva unutrašnjih poslova, samostalnog tužilaštva do nezavisnog pravosuđa. Želim da vas upoznam sa određenim podacima. Mi smo smanjili stopu opšteg kriminala za oko 8,6%, to znači 16.700 manje krivičnih dela, 23,5% manje ubistava. Ovo govorim zbog ljudi koji na neozbiljan i neodgovoran način svakoga dana govore kako se ne znam šta neobično dešava i kako je mnogo lošije nego nekada jer im je to jedina politička prilika da kažu da nešto podseća na devedesete. To im je jedina mantra, ništa drugo u životu ne znaju. Onda kada uporedite podatke ne sa 1990. nego sa 2011. i 2010, vidite da imamo za četvrtinu manje ubistava nego što smo imali. Zašto se to danas čini i zašto izgleda, sem te političke mantre, jer drugu nemaju, ne mogu da kažu šta znaju da urade i šta bi mogli da naprave u državi?

Druga važna stvar o kojoj govorimo ovde je ta da danas svi govorimo o tome, da danas brinemo o svakom ubistvu, da danas brinemo o svakom zločinu, da se danas traži odgovornost i Ministarstva unutrašnjih poslova. Tri meseca mi probiše glavu za tri barake. Ubiše celu državu za tri barake. Kod njih smo imali po 13 ubistava dnevno, i to sa fantomkama na glavama, niko ih nikad nije pitao, a danas za tri barake pobiše nas žive.

Jeste li nešto nervozni ili šta? Ja stojim pet i po sati, nemojte da se sekirate. Izdržaću koliko god da je potrebno. Malo mi je glas oslabio, ali ne sekirajte se. Ne sekirajte se.

Ostvarili smo napredak u borbi protiv trgovaca drogom. U protekle dve godine zaplenili smo 4,9 tona opojnih droga, uhapsili smo 215 pripadnika 30 različitih kriminalnih grupa koje pripadaju organizovanom kriminalu, bile su umešane u krijumčarenje, falsifikovanje, korupciju i brojne druge kriminalne aktivnosti. Otvorili smo devet novih policijskih stanica, ispostavu u Beogradu, Surčin, Batajnica, Resnik, Blok 45, Novi Sad, Niš, Ub, Priboj, Preševo, zahvaljujući čemu možemo da zaštitimo danas veći broj građana i veću teritoriju.

34/2 MZ/SM

Mi smo se, naravno, fokusirali na unapređenje odgovornosti policije u protekle dve godine. Smanjen je broj krivičnih dela izvršenih od strane policijskih službenika za 9,4%. Da bi naše škole bile sigurnije, povećali smo broj patrola i pojačali bezbednost u školama rasporedivši 372 policijska službenika u 689 škola. Udvostručili smo broj predstavnika u osnovnim školama, što je dovelo do smanjenja broja krivičnih dela i prekršaja zabeleženih u školama. Broj krivičnih dela smanjen je sa 1.667 na 1.524, a broj prekršaja sa 727 na 634. Značajno smo smanjili maloletnički kriminal, za 23,7% u protekle dve godine. Putevi su nam nešto bezbedniji, iako i dalje sami govorimo da su putevi smrt i zbog naše nepažnje i naše neodgovornosti, prebrze vožnje, vožnje u alkoholisanom stanju i tu će Ministarstvo unutrašnjih poslova imati dodatni zadatak da u narednom periodu preduzme rigorozne mere kako bismo zaštitili građane Srbije. Očigledno je da racionalne mere ne pomažu, da će morati da budu mnogo oštrije, represivne mere, kako bi ljudi razumeli šta zaista hoćemo.

Borba protiv korupcije. Pravedno društvo počiva na jednom ključnom načelu – svi su jednaki pred zakonom, svi postupaju po istim pravilima. Srbija se nalazila u okolnostima kada su previše dugo postojale dve grupe – prva grupa koji su bili obični i čestiti građani, borci koji su radili pravu stvar, a drugu grupu su činili oni koji nisu postupali po pravilima i koji su zloupotrebljavali državne fondove i funkciju. Naša poruka građanima je jasna – kršenje zakona se ne isplati, ispravno i odgovorno ponašanje je jedini put za boljitak pojedinaca i zajednice. Danas obećavamo, kao što sam obećao i 2014. godine, da ćemo borbu protiv korupcije staviti na vrh agende, da ćemo prekinuti taj začarani krug u koje neki ljudi ne igraju po pravilima, već umesto toga uzimaju novac koji im ne pripada, a koji bi inače bio uložen u otvaranje radnih mesta, obrazovanje, socijalnu zaštitu. Tokom protekle dve godine pokrenuli smo krivične postupke protiv sedam bivših ministara i pomoćnika ministara, tri sadašnja direktora javnih preduzeća, 11 bivših direktora javnih preduzeća i čak protiv sudija.

Borba protiv korupcije radi stvaranja ravnopravne arene za sve građane predstavlja samo početak, a ja sam prvi koji ću vam reći da imamo dug put pred sobom. Taj put otpočinjemo raščišćavanjem samog vrha ovog zla. Postizanje pravednog društva kroz smanjenje korupcije je put od nekoliko koraka. Prvi korak jeste pribavljanje kredibilnih saznanja o nelegalnim delima. Drugi korak jeste staranje o tome da počinioci tih dela budu privedeni pravdi i da se protiv njih blagovremeno pokrene postupak. Treći i možda najvažniji korak u eliminisanju korupcije jeste priprema dokaza dovoljnih da bi se sudu jasno dokazalo delo korupcije.

Srbija uspešno primenjuje svoju strategiju za borbu protiv korupcije iz 2013. godine, a u međuvremenu je Vlada usvojila i Akcioni plan za Poglavlje 23 u okviru koga postoji deo koji predviđa mere borbe protiv korupcije. Ova dva plana na sveobuhvatan način uređuju plan borbe protiv korupcije za sadašnji i budući period.

Na početku mandata prethodne Vlade usvojen je Zakon o zaštiti uzbunjivača, Zakon kojim se delotvorno štite građani koji su spremni da prijave korupciju, primenjuje se već godinu dana. Mnogi su sumnjali da će to da funkcioniše, a rezultati su suprotni. Do sada je sudskim odlukama zaštićeno 35 uzbunjivača. O kvalitetu zakona svedoči podatak da je Evropska komisija preuzela preko 90% zakona za novu direktivu EU za zaštitu uzbunjivača.

Mi takođe kroz strategiju istraga finansijskog kriminala, koja je prvi sveobuhvatni dokument kojim se predviđa reforma policije, tužilaštva i suda sa ciljem potpune sistemske uređenosti i represivnih državnih organa koji su sposobni

34/3 MZ/SM

za borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije na najvišem nivou, ta ideja strategije nije samo aktivnost navedenih represivnih organa, već aktivno učešće i povezivanje širokog kruga državnih organa koji sarađuju i razmenjuju informacije u cilju osuđujuće presude za one kriminalce koji su pljačkali budžete Republike, autonomnih pokrajina i lokalnih samouprava.

Primena ove strategije je počela, urađeni su nacrti izmena i dopuna Krivičnog zakonika, izrađen novi Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i terorizma, izmene i dopune Zakona o oduzimanju imovine stečene krivičnim delom. Ovi propisi biće usvojeni na prvim skupštinskim zasedanjima. U narednim mesecima, u skladu sa usvojenim zakonima, Tužilaštvo za organizovani kriminal će nastaviti svoj rad u ojačanom kapacitetu i sa proširenom nadležnošću. Biće formirana četiri posebna odeljenja Tužilaštva u Beogradu, Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu. Svako od njih baviće se predmetima korupcije sa teritorije čitavog svog apelacionog područja.

35/1 JJ/MJ 19.40 – 19.50

Do kraja godine ovo je jedna od stvari, retkih stvari koje nismo ispunili iako je nisam izgovorio u ekspozeu, već drugom prilikom, konačno ćemo doneti zakon o poreklu imovine. U okviru poreske uprave formiraćemo posebnu jedinicu koja će se baviti utvrđivanjem porekla imovine. Ne možete da prijavite Vladi da imate plati od 30 hiljada dinara, u preduzeću bilo svog oca, bilo kod koga drugog, a da onda uveče izlazite na splavu u Poršeu, Ferariju, ili u ne znam čemu, jer za 30 hiljada dinara i za 300 hiljada godina ne možete da kupite ni Porše ni Ferari. Nemamo ništa protiv vozite oba ta automobila, ali državi Srbiji dajte pare, dajte joj porez, dajte joj ono što njoj pripada.

Rad ove poreske jedinice biće usaglašen sa radom Tužilaštva za organizovani kriminal i pomenuti budući i posebnih odeljenja viših javnih tužilaštava.

Novi Zakon o agenciji za borbu protiv korupcije se privodi kraju i to treba da sednemo sa ljudima iz Agenciju za borbu protiv korupcije, da vidimo da postignemo određene kompromise. Tamo gde postoji neslaganje i da dođemo pred Narodnu skupštinu zato što bismo time u potpunosti institucionalizovali borbu protiv korupcije i mislim ceo sistem, sve organe i organizacije institucije neophodne za to.

Što se izvršenja krivičnih sankcija tiče ministar je donosio podzakonska akte koji bliže regulišu položaj postupanja prema licima lišenim slobode u skladu sa međunarodnim standardima. Mislim da smo uspostavili održive sisteme informisanja lica lišenih slobode u ostvarivanje i zaštitu njihovih prava u zavodima.

Mislim da smo uradili mnogo toga za njih, ne samo nečemu što doprinosi resocijalizaciji njihovoj, već da mogu da se osećaju mnogo bolje, nego što se osećali ranije u našim ustanovama i verujem i kada analizirate stanje u zavodima u periodu od 2010. do 2015. godine, danas je stanje nešto bolje, jer smo imali ogromna investiciona ulaganja u smeštajne kapacitete u Zavodima za izvršenje krivičnih sankcija tokom 2013, 2014. i 2015. godine. Dva bloka za smeštaj lica slobode u Okružnom zatvoru u Beogradu, rekonstrukcija jednog bloka za lečenje somatskih bolesnika u specijalnoj zatvorskoj bolnici u Beogradu, rekonstrukcija odeljenja pojačanog nadzora u KPZ Nišu, izvršena sanacija kupatila u Okružnom zatvoru u Beogradu, Novom Sadu i Užicu, kao i KPZ u Šapcu. U Negotinu je izvršena sanacija kuhinje, trpezarije i osuđeničkih soba, u Okružnom zatvoru u Čačku renovirana je kuhinja, u Okružnom zatvoru u Leskovcu završena sanacija sanitarne mreže, u Okružnom zatvoru u Subotici pregrađena su šetališta u skladu sa preporukama Zaštitnika građana.

U 2014. godini su završene rekonstrukcije dva bloka za smeštaj lica lišenih sloboda i vešernica u Specijalnoj zatvorskoj bolnici u Beogradu, završena je rekonstrukcija jednog pritvorskog bloka u OKZ Beogradu, izrađena u Nišu kulturna sala sa osuđenike. Završen novi objekat u Subotici za 50 ljudi. U 2015. godini još niz ovakvih rezultata i mislim da ono što je veoma važno, imamo još nekoliko objekata za koje nismo sredstva obezbedili vezano za Zabelu, Okružni zatvor u Leskovcu i sada taj novac, sada ta finansijska sredstva obezbeđujemo kao i novi paviljon za smeštaj 240 lica lišenih slobode u KPZ Sremska Mitrovica, površine 2400 kvadratnih metara.

Dame i gospodo, osnovni cilj i zadatak svih reformi koje sprovodimo jeste stvaranje društva koje veruje u sebe i svoje mogućnosti. Za takvo društvo nam je potreban i pojedinac koji veruje u sebe, koji sme, može i hoće. Da bismo to dobili moramo da se vratimo osnovama, onome... Još samo nekoliko minuta, ne sekirajte se.

35/2 JJ/MJ

Onome o čemu je pisao i Žan Žak Ruso u svom možda i najznačajnijem delu „Emili" ili „Vaspitanju". Rekao je - čovek svoje dete mora da nauči da se održi kada postane čovek, da podnosi udarce sudbine, da se ne plaši izobilja i nemaštine, da živi ako je potrebno na ledenim poljima Islanda, ili na vrelim hridinama Malte i još više od toga. Mora da ga nauči da živi, da živeti ne znači disati, nego raditi, služiti se svojim organima, svojim čulima, svojim sposobnostima. Ukratko svim delovima nas samih koja nam pružaju osećanja našeg postojanja. To je suština onoga što treba uradimo i provedemo kroz reforme. Da stvorimo generacije koje neće bežati, koje se neće pokoravati koje će umeti da odgovore na svako od pitanja koje donosi budućnost. Generacije koje će reč problem tako popularno u srpskom jeziku zameniti rečju izazov i koja će znati da za svaki izazov postoji rešenje i umeće da ga primene.

Tako se menja ova zemlja i u tu promenu duboko verujem. Zato što odavno mi u Srbiji nemamo nikakav stvarni politički, bolje rečeno ideološki problem da i tu reč upotrebim. Imamo društveni problem, nesposobnost da se promenimo i da samim tim promenimo svoju zemlju. Imamo i problem nespremnosti da se pokrenemo da više radimo, da želimo da se usavršimo, da napredujemo, da osvajamo nova područja znanja, napretke sopstvenih mogućnosti. Da to kažem još jednom, da pomeramo granice i svoje i celog društva i nikakve veze sa politikom ili ideološkim razlikama nema to da li ćemo ili nećemo izgraditi puteve, dovesti investitore, povećati broj zaposlenih, srediti toalete u školama i bolnicama. Ili ako ima veze sa politikom onda je to samo ona veza koju tu politiku izmešta iz polja ideologije i prebacuje u folder koji se zove život.

I ko to danas u Srbiji nije naučio da je život važniji od isprazne, lažne, besmislene politike, mislim da u politici, pravoj iskrenoj nema šta da traži zato što jednostavno nema šta da ponudi. Priča o istoku i zapadu, diktaturi i cenzuri, auotkratiji, vojnim i političkim savezima, naciji, veri, partizanima i četnicima, kapitalizmu i socijalizmu, globalizaciji i postkapitalizmu, uglavnom su foskule i zamajavanja pred onim što se zove život. I, to iz jedno veoma prostog razloga, ne nude rešenja za taj običan život, za život svakog građanina ove zemlje koji traje danas i ovde i koji moramo da popravljamo, ne pričom, ne velikim mislima nego nizom praktičnih rešenja. Ona su u najvećem broju slučajeva svode na reči, na one reči koje toliko često upotrebljavam i koji su razni ideolozi i razni političari kojima se najviše podsmevaju, rad, rad i još veći rad. Na znanje kojim se taj rad obavlja i na trud koji u znanje i rad ulažemo i na veru da samo tako možemo do rešenja. To je prva lekcija koju svi moramo da naučimo i osnovna lekcija koju moramo da prenesemo budućim generacijama. Sve ostalo, svi mitovi, sve podele, razlike i bajke koje iz njih proističu ne vode ovu zemlju ni u kakvu budućnost. Naprotiv, vraćaju je u prošlost u mitomaniju i megalomaniju, neprestano traženje krivca u nekom drugom i u nečem drugom i dodatno okamenjuju i onako okamenjene podele u čijoj suštini je ponovo ona nama tako draga rečenica – nisam ja kriv, on je.

Da bi to stalo, a mora da stane, preko je potrebno da nađemo onaj zajednički imenitelj opstanka razvoja i napretka svakog društva. Ono što je potreba i želja svakog od nas, još važnije, ono što će biti osnovni model u ponašanju onih posle nas.

Na kraju, po jednom verovanju, svaki cilj nije ništa drugo nego san sa jasnim rokom. Kada bi taj rok bio poštovan i da bi san ne samo postao cilj nego i bio ostvaren potrebno je nekoliko važnih stvari i danas na kraju o njima želim da govorim.

35/3 JJ/MJ

Strašno je važno da znamo šta želimo, da sanjamo koji cilj hoćemo da ostvarimo i što se mene tiče tu nemam nikakvu nedoumicu. Sve što sam vam govorio, svaka tačka i svaka zapeta ovog plana i programa, temeljnog, ozbiljnog i odgovornog i mnogo onoga što niste čuli, što sam morao da preskočim, a što ćete moći da pročitate, služi isključivo jednom cilju, modernoj, ekonomski jakoj, evropskoj, poštovanoj, pravednoj, demokratskoj Srbiji. Služi da je pokrene, da je razvije i da je osposobi i ojača, da je nauči radu i učenju, da joj pomogne i dopustite mi da vam parafraziram Delano Ruzvleta ne samo da izgradi budućnost za mlade nego i da izgradi mlade za tu budućnost. Da napravi temelj za generacije koje dolaze i da te generacije budu u stanju da temelje nazidaju. Sve zajedno cilj mora da bude ostvarenje sna upravo u takvoj Srbiji. I u sledeće četiri godine on mora da bude postignut.

Pozivam da mi se u tom verovanju priključite, da verujte u sebe, u sve ljude ove zemlje i njihovu sposobnost da ostvare san. Da budete ubeđeni da možemo da napravimo još bolju, lepšu, zdraviju, pravedniju, bogatiju, srećniju zemlju. Da verujte i da se kunete u tu zemlju, u našu Srbiju. Da uložite svaki sekund, minut i sat na ostvarenju tog sna. Da vam ništa ne bude teško, da ne znate za izgovore. Da nikada ne pomislite da ste važniji od tog sna i od te zemlje, zato što će ona, to kakva će sutra da bude zavisiti upravo od te spremnosti, one da radite, da uložite sav trud, svo znanje i sve vreme u Srbiju.

Nema zadataka da ono koji sami izaberemo, nema sna koji može da sanja neko drugi i nema vere do one za koju se sami odlučimo, od toga zavisi i stabilnost i mir i dalji razvoj. I sve ono što treba da ostvarimo, postignemo, pa i u pristupnim pregovorima sa Evropom takođe od toga zavisi i Srbija od toga zavisi, od našeg rada, od naše vere, vaše vere.

Pozivam vas da zajedno podignemo lestvicu i naših očekivanja i naših ostvarenja i naše vere. Ako to uradimo Srbija će biti dobra zemlja, za onaj običan život, za onog običnog čoveka.

36/1 DJ/IP 19.50-20.00

Onaj život koji postoji na osnovu svog rada i koji je udružen daje velike rezultate i veliki ponos, a ništa više ni manje od toga ovim planom, koji sam vam izložio, i ne želim da postignemo. Samo ponos na i za sopstvenu zemlju.

Poštovani narodni poslanici, znam i sam, kako Vlada bude radila dobar deo vas neće biti zadovoljan, neću ni ja, ali možda, najvažnije od svega, ono što vi i ja moramo da shvatimo i prihvatimo, niste najbitniji ni vi, još manje ja i naša zadovoljstva.

Zadovoljni moraju da budu građani Srbije, oni zahvaljujući kojima i zbog kojih smo ovde, oni zahvaljujući kojima i zbog kojih je bilo moguće u protekle dve godine započeti dugo odlagane, teške a neophodne reforme čiji se prvi rezultati naziru a zbog kojih Srbija nije više na dnu svake lestvice, već počinje polako, ali sigurno uz njih da se penje i prestaje da gleda u leđa pojedinim državama, čija leđa nikada nismo smeli da gledamo, ali smo bili dovedeni u takvu situaciju.

Pred ovim ljudima koji sede ispred vas, ali ispred građana Srbije je pre svega borba, nisu oni pristali neki da ostanu, a neki da se prvi put uhvate u koštac sa problemima u novoj Vladi Srbije, koju su pred svima nama zbog privilegija koje su se nekada podrazumevale, jer oni znaju da ih neće biti. Oni su tu potpuno svesni da ih i da sve nas čeka borba, borba i borba.

Hoću da se zahvalim svim ljudima u prethodnoj Vladi, koji su radili naporno, vredno i koji su pokazali da su to mesto zaslužili.

Ući ću u istoriju zato što smo uspeli da preokrenemo putanju Srbije od nazadovanja, došli smo i danas živimo u zemlji sa jasnim prosperitetom i napretkom.

Ništa u sledeće četiri godine neće biti lako. Ništa se neće podrazumevati. Znamo da će malo toga proći bez otpora. Nažalost, najčešće neopravdanog, motivisanog jednom od primarnih ljudskih potreba da se ne talasa, da se ostane ušuškano u sopstvenom malom miru u kome nikada nikome nećemo biti meta.

Možda upravo zbog toga, borba koja je pred nama neće biti ni laka ni kratka. Uostalom, to nikada nismo ni obećavali. Biće to borba za bolju, sigurniju, pristojniju, lepšu Srbiju. Biće to borba za volju svih nas da u toj borbi istrajemo bez obzira na prepreke na koje ćemo sigurno nailaziti.

Nema pobede bez zajedništva i tima. Verujem da je tim koji sam izabrao spreman za ciljeve i pobede koje smo zacrtali. Ja sam spreman da menjam svakoga ko na tom putu posustane i ko ne ispuni očekivanje, počev od sebe.

Dame i gospodo poštovani poslanici, predstavljam vam kandidate za članove Vlade Republike Srbije.

Ivica Dačić – za prvog potpredsednika Vlade i ministra spoljnih poslova.

Nebojša Stefanović – za potpredsednika Vlade i ministra unutrašnjih poslova.

Prof. dr Zorana Mihajlović – za potpredsednika Vlade i ministra građevine, saobraćaja i infrastrukture.

Rasim Ljajić – za potpredsednika Vlade i ministra trgovine, turizma i telekomunikacija.

Dušan Vujović – za ministra finansija.

Goran Knežević – za ministra privrede.

Branislav Nedimović – za ministra poljoprivrede i zaštite životne sredine.

Aleksandar Antić – za ministra rudarstva i energetike.

Nela Kuburović – za ministra pravde.

36/2 DJ/IP

Ana Brnabić – za ministra državne uprave i lokalne samouprave.

Zoran Đorđević – za ministra odbrane.

Vladan Šarčević – za ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Zlatibor Lončar – za ministra zdravlja.

Aleksandar Vulin – za ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Vanja Udovičić – za ministra omladine i sporta.

Vladan Vukosavljević – za ministra kulture i informisanja.

Jadranka Joksimović – za ministra bez portfelja, biće naravno zadužena za evropske integracije.

Dr Slavica Đukić Dejanović – za ministra bez portfelja, i rekli smo danas u jednoj oblasti za koju će biti zadužena.

Milan Krkobabić – za ministra bez portfelja, baviće se i regionalnim razvojem i koordinacijom rada pojedinih naših i javnih preduzeća i državnih ustanova.

Za predsednika Vlade – Aleksandar Vučić.

Građani Srbije su na izborima pokazali da veruju u politiku ozbiljnosti, da veruju u politiku odgovornosti, da veruju u politiku samopregora, marljivosti, odricanja, posvećenog rada.

Ja verujem u ove ljude. Verujem u bolju, verujem u pristojniju Srbiju.

Hoću da se zahvalim svima koji nisu deo većine, a koji su danas mogli da sede gotovo šest sati i da čuju ovaj skraćeni ekspoze, jer to govori i o tome da možemo da se poštujemo, da možemo ne samo da se čujemo već i da se saslušamo. Mi ćemo umeti na takav način i da odgovorimo svima koji su i takvu pažnju i takvu vrstu poštovanja pokazali.

Naš je posao da poštujemo razlike, da poštujemo drugačija mišljenja, ali nećemo odstupati od svojih ciljeva, od svojih stavova za koje smo sigurni da Srbiju i njene građane vode u bolju budućnost.

Živela bolja i pristojnija Srbija!

Živela naša jedina Srbija!

PREDSEDNIK: Poštovani poslanici, čuli smo program i predlog sastava Vlade koji je izneo kandidat za predsednika Vlade, Aleksandar Vučić i na tome mu se još jednom zahvaljujemo.

Samo još minut jedan proceduralno, moram da stavim na glasanje predlog poslaničke grupe, odnosno poslanika Milana Lapčevića da se predloži duže vreme rasprave za poslaničke grupe, da to bude 10 časova.

(Vojislav Šešelj: Poslovnik.)

Nemojte vikati.

O ovom predlogu Narodna skupština odlučuje bez pretresa.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Molim da se izjasnimo.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za - 28, protiv – pet, uzdržan- jedan, nije glasalo 156 od ukupno prisutno 190 narodnih poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština…

(Vojislav Šešelj: Poslovnik.)

Nemojte vikati, molim vas pustite me da završim proceduru.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.

36/3 DJ/IP

Molim poslaničke grupe, dobro me slušajte, neki poslanici očigledno ne znaju Poslovnik, da ukoliko to nisu učinile odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika u skladu sa članom 96. stav 4. Poslovnika.

Samo jedna poslanička grupa to nije uradila i neće moći da raspravlja o predlogu mandatara ako to ne učini odmah.

(Vojislav Šešelj: Poslovnik.)

Nema više Poslovnika, imali smo…

(Vojislav Šešelj: Kako nema? Nije završena sednica.)

Evo sad ću da završim, nemojte pre mene.

Zahvaljujem, sada su svi predali i pošto smo danas dugo radili, odnosno mandatar je zaista imao iscrpan i sadržajan ekspoze, određujem pauzu i nastavljamo sutra sa radom, kada ću otvoriti raspravu u 10, 00 časova. Zahvaljujem.

Imaćete spisak govornika ujutru na otvorenom parlamentu.

U 10,00 časova. Hvala.

(Sednica je prekinuta u 20,00 časova) (Izvor: Prva posebna sednica Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu Narodna skupština, PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE (neredigovane i neautorizovane) utorak, 9. avgust 2016. )


 

DOKUMENT: Dopuna ekspozea - Vučićevi opdgovori na izlaganja poslanika

REPUBLIKA SRBIJA

PRIVREMENE NARODNA SKUPŠTINA

STENOGRAFSKE BELEŠKE Prva posebna sednica

(neredigovane i neautorizovane) Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu (Drugi dan rada) 01 Broj 06-2/164-18 10. avgust 2016. godine Beograd

(Sednica je počela u 10.00 časova. Sednicom predsedava Maja Gojković, predsednik Narodne skupštine.)

BALINT PASTOR: Dame i gospodo budući članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, predsednice Narodne skupštine, odmah da kažem na početku da će poslanička grupa SVM – PDD glasati za izbor Vlade gospodina Vučića.

Mi smo juče saslušali ekspoze, ali pre nego što budem rekao nekoliko rečenica u vezi ekspozea, ciljeva ekspozea, dozvolite mi da se malo osvrnem na rad prethodne Vlade. Tu Vladu smo isto podržavali mi iz SVM i učestvovali smo u njenom radu na nivou državnih sekretara.

Pre nekoliko meseci su održani republički izbori. Proveren je legitimitet. Ovih dana će se formirati Vlada koju će činiti iste one stranke koje su podržavale ili činile i prethodnu Vladu, osim PDD, koja će sada prvi put biti deo vladajuće većine.

Sada su u parlamentu prisutne praktično sve ideje koje imaju podršku među građanima Republike Srbije. Tu mislim na činjenicu da je u sadašnji saziv Narodne skupštine ušlo mnogo više stranaka nego što je to bio slučaj u prethodnom mandatu i to je sigurno dobro za reprezentativnost Narodne skupštine, ali kao što rekoh, Vladu će činiti isto one stranke koje su je činile i u prethodnom mandatu.

Šta je glavni ili najvažniji rezultat prethodne Vlade, a ujedno, šta je ono što očekujemo od buduće Vlade? To je stabilnost. Prethodna Vlada je uspela da sačuva i političku i ekonomsku stabilnost, što nije uvek jednostavno u ovom našem regionu i to je svakako najvažniji rezultat prethodne Vlade i to je uslov svih uslova, i ekonomskog prosperiteta i nastavka pregovora sa EU i rešavanje svih onih pitanja i problema koji su bitni u životima građana Republike Srbije.

Što se tiče prethodne Vlade, tu Vladu je krasila hrabrost, iskrenost i otvorenost. Mislimo da se drugačije ne može i ne sme govoriti, da se na ovakav način mora pristupiti rešavanju problema. Otvorena su poglavlja 23, 24, 32 i 35 sa EU.

Ono što je za nas od prvorazrednog značaja, usvojen je tzv. ili posebni Akcioni plan u vezi položaja nacionalnih manjina i to je jedan dokument koji će biti plan zadataka buduće vlade, što se tiče ove tematike zaštite prava i sloboda pripadnika nacionalnih manjina. Vrlo je bitno što je ovaj dokument usvojen pre raspisivanja parlamentarnih izbora i u prethodnim mesecima su određeni prioriteti iz ovog dokumenta već ostvarivani, i to očekujemo i u narednom periodu.

Što se tiče saradnje SNS i SVM i ostalih stranaka koje su činile prethodnu vladu Republike Srbije, ja bih istakao nekoliko konkretnih dostignuća. Kao prvo, ukinuta je kolektivna krivica i eliminisan je ovaj princip iz pravnog sistema Republike Srbije posle više decenija. To se učinilo ukidanjem dve odluke iz 1945. godine. To je svakako bitno zbog toga da bi Mađari koji su državljani Republike Srbije u većoj meri mogli da smatraju Srbiju svojom domovinom, jer u prethodnim decenijama su Mađari tretirani kao kolektivni krivci za neka dešavanja od pre nekoliko decenija. Takav princip ne može da opstane u pravnom sistemu jedne evropske države u 21. veku, ali nije bilo političke hrabrosti u prethodnim godinama za vreme prethodnih vlada da se ta kolektivna krivica eliminiše iz našeg pravnog sistema. To je učinjeno pre dve godine.

Pored toga, stvoreni su okviri za srazmerno zapošljavanja pripadnika nacionalnih manjina i vođenje registra zaposlenih u javnoj upravi, s obzirom na nacionalnu pripadnost zaposlenih, što je preduslov za realizaciju principa iz Ustava Republike Srbije člana 77. u vezi srazmernog zapošljavanja pripadnika nacionalnih manjina.

Pored toga, finansirani su određeni projekti za nas veoma bitni, a za koje nije bilo para u nekim prethodnim mandatima, u nekim prethodnim godinama i tu pre svega mislim na finansiranje izgradnje ili rekonstrukciju zgrade Narodnog pozorišta u Subotici, što je u prethodne dve godine učinjeno sa ukupno 90 miliona dinara, i to je učinjeno nakon sedam godina. U onih prethodnih sedam godina ranije vlade nisu izvršavale svoje ugovorne obaveze na osnovu tog projekta.

Drugi projekat, koji nije važan samo Subotičane, samo za taj region, samo za Vojvodinu, nego za sve građane Republike Srbije, u nekoj meri i na neki način, to je taj tzv. ipsilon krak ili obilaznica oko Subotice i sa 197 miliona dinara u 2015. godini je izgradnja tog projekta finansirana opet nakon nekoliko godina. To je svega 10% potrebnih sredstava, ali mi očekujemo da se za vreme mandata Vlade, koja će biti izabrana u roku od nekoliko dana, taj projekat nakon 30-ak godina okonča.

Ja sam rekao da je taj projekat bitan, na neki način i u nekoj meri, za sve građane Republike Srbije, a ne samo za taj region. Zbog toga što su Subotica i taj region, zbog geografskog položaja, veoma bitni i sa privrednog aspekta. Treba autoput, granični prelaz da se poveže sa slobodnom zonom, logističkim centrom itd. I jednostavno nije normalno da ti veliki šleperi decenijama prolaze kroz sam centar Subotice, što dovodi i do oštećenja kuća.

Neki projekti iz oblasti železničke infrastrukture su isto pokrenuti. Naravno, pre svega, mislim na prugu Beograd – Budimpešta, ali i na prugu Segedin – Subotica – Baja i te pruge će dovesti do ekonomskog prosperiteta na tim delovima Republike Srbije, a i šire.

Mi smo se suočili sa nekim izazovima u prethodnom periodu, a tu pre svega mislim na migrantsku krizu. Migrantska kriza je bila jedina tema na koju smo na drugačiji način gledali u odnosu na druge stranke koje su činile Vladu Republike Srbije, ali mislim da je to iz razumljivog razloga što su građani grada Subotice, opštine Kanjiža i drugih opština na severu Vojvodine bile u najvećoj meri, pored Beograđana, suočeni sa tim problemom.

Čuli smo u ekspozeu juče da je u prethodnom periodu oko 700 hiljada migranata prošlo kroz našu teritoriju. To je 10% stanovništva Republike Srbije. To je užasno veliki broj. Ja znam da Srbija za to nije odgovorna, niti može da bude. Ja znam da je to užasno teško pitanje, ali bih opet apelovao na Vladu, i buduću, to sam činio i pre godinu dana, da na prvom mestu bude bezbednost građana Republike Srbije.

Odlazak iz zemlje je isto veliki problem i o tome smo čuli juče jasne rečenice, a i o nekim planovima vezano za taj problem. Mislim da je zadatak svih nas da stvorimo jedno društvo ili državu iz koje ljudi neće bežati, u kojoj će oni ostajati, zasnovati porodicu, u kojoj će videti budućnost i zbog toga želimo da doprinesemo, na skroman način, radu i buduće Vlade, kao što smo to činili u prethodnom periodu.

Što se tiče ekspozea i nekih konkretnih stvari iz ekspozea, izuzetno pozdravljamo plan u vezi rešavanja pitanja prodaje poljoprivrednog zemljišta strancima. Mi smo o tome u više navrata govorili i u nekim prethodnim mandatima, nismo nailazili na neki veliki stepen razumevanja. Jednostavno, poljoprivredno zemljište kao resurs treba zaštiti na način kao što su to učinile neke druge zemlje koje su pre nas ulazile u EU.

Svakako podržavamo da Srbija pokuša da dobije barem sedam ili 12 godina za održavanje postojeće nacionalne odredbe koja ograničava prodaju poljoprivrednog zemljišta strancima. Neki pomaci su učinjeni u prethodnom mandatu kada je Narodna skupština izmenila Zakon o poljoprivrednom zemljištu i smatramo da treba propisati određene restriktivne uslove za to, za sticanje poljoprivrednog zemljišta koje bi važile i za domaća i za strana lica. Tu pre svega mislim na određeni broj godina, prebivalište i bavljenje poljoprivredom kao uslov za sticanja prava svojine nad poljoprivrednim zemljištem. Maksimalno tu podržavamo ono što smo čuli u ekspozeu.

Ono o čemu nije bilo reči, ja ću ostati još na temi poljoprivrede kratko, to su doprinosi za obavezno socijalno osiguranje poljoprivrednih proizvođača. Mi smo o tome govorili u prethodnom periodu. Formirana je i međuresorna Radna grupa za vreme prošlog mandata. Mora da se izmeni Zakon o doprinosima obaveznom socijalnog osiguranja. Naravno, doprinose treba plaćati.

Bez obzira ko se deklariše kao levičar, desničar, socijal-demokrata ili konzervativac, politika Vlade svakako treba da bude pravična.

Ne možemo reći da je politika Vlade po ovom pitanju pravična ukoliko isti iznos treba da plaća poljoprivredni proizvođač koji ima hektar zemljišta i onaj koji ima 100 hiljada hektara zemljišta, i to je danas slučaj. To se mora izmeniti na način da onaj ko poseduje više, onaj ko ostvaruje veće prihode plaća veću stopu, ili veći iznos doprinosa, a onaj ko obrađuje manju površinu poljoprivrednog zemljišta isto treba da plaća, ali ta visina doprinosa treba da bude u skladu sa ostvarenim prihodima. Mi se za to zalažemo i nadamo se da će se nastaviti sa radom na tom pitanju i da ćemo iznaći rešenje koje će dovesti do toga da ne budu manji prihodi u budžetu Republike Srbije, ali da sistem bude pravičniji po tom pitanju.

Što se tiče poljoprivrede pravilnik o malim poljoprivrednim proizvođačima nadam se da će se doneti. Izvršena je javna rasprava u prethodnom mandatu i taj pravilnik treba da omogući da mali proizvođači proizvode, prerađuju i plasiraju svoje proizvode u skladu sa odredbama Zakona o bezbednosti hrane.

Što se tiče infrastrukture, čuli smo u ekspozeu da je u 2015. godini naša železnička mreža prevezla 17 miliona putnika i 12 miliona tereta. To su svakako pozitivni i ohrabrujući podaci, ali isto tako znamo da se ukida železnički saobraćaj na nekim regionalnim i lokalnim prugama. Mi se zalažemo za opstanak tih pruga i da ekonomičnost ne bude jedini kriterijum. Tu i lokalne samouprave treba da učestvuju u finansiranju opstanka tih pruga, ali svakako ne bi bilo dobro kada bi se masovno ukidale one linije koje građani koriste, prvenstveno ne bi bilo dobro iz socijalnog aspekta, jer znamo da je železnički saobraćaj najjeftiniji.

Spomenuo sam rekonstrukciju pruge Baja-Subotica-Segedin, nadam se da će se naći sredstva za taj projekat, kao i za nastavak izgradnje ipsilon kraka, i o tome je bilo reči. Bilo bi dobro kada bi se izgradio intermodalni logistički centar blizu Subotice i razvoj Palića kao turističke destinacije je za nas od prvorazrednog značaja. Palić je danas jedan od najbitnijih, najlepši turističkih destinacija u Republici Srbiji. Nisu iskorišćeni potencijali, treba da se investira i siguran sam da ćemo u Vladi Republike Srbije naći partnera za to.

Što se tiče drumskih prelaza, za vreme mandata prethodne vlade potpisana je izjava o namerama, o sveobuhvatnom razvoju infrastrukturnih veza između Republike Srbije i Mađarske. Tu ima vrlo dobrih konkretnih stvari. Bilo bi dobro kada bi određeni granični prelazi počeli sa radom od 0-24, tu pre svega mislim na Horgoš 2, na granični prelaz Đalu, Bačke vinograde, možda i na granični prelaz Horgoš. Svi znamo u ovim letnjim mesecima kakva je gužva na graničnom prelazu Kelebija, na graničnom prelazu Horgoš. To treba da se rastereti i to može da se uradi ukoliko se radno vreme ostalih graničnih prelaza produži.

Što se tiče kulture, spomenuo sam bitnost završetka izgradnje ili rekonstrukcije zgrade Narodnog pozorišta u Subotici. Nadam se da će sledeće tri budžetske godine biti završeno, da će i pokrajina i Grad Subotica servisirati svoje obaveze, kao što će i Republika. U tom slučaju će taj vrlo značajan projekat biti završen.

Što se tiče prosvete, mandatar je rekao da očekuje saradnju nacionalnih saveta sa Ministarstvom prosvete. Što se tiče Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine, ako smem u njihovo ime da kažem, a verujem da mogu i u ime ostalih nacionalnih saveta, oni će biti otvoreni za tu saradnju, treba da se okončaju započeti procesi delimičnog prenosa osnivačkih prava određenih osnovnih škola. Veliki je problem metodologija učenja srpskog jezika. Po ovim planovima i programima nemoguće je u školi naučiti srpski jezik, to vam odgovorno tvrdim. Pre svega za one nacionalne zajednice čiji maternji jezik se u većoj meri razlikuje od srpskog jezika, tu treba da se reformišu planovi i programi i tu su određeni pomaci učinjeni, ali ti planovi i programi koji su nepromenjeni 20, 30 godina unazad, moraju da se promene i u tome će biti partneri, siguran sam, nacionalni saveti nacionalnih manjina kao što su bili i do sada.

Što se tiče prosvete, još da kažem da moramo rešiti problem odeljenja sa malim brojem učenika. To je globalan problem, ali je izuzetno osetljiv za pripadnike nacionalnih manjina. Ubrzaću, pošto mi ističe vreme.

Što se tiče socijalnih pitanja, izuzetno podržavamo plan da radno sposobne korisnike socijalne pomoći uključimo u proces rada radnom aktivacijom. To je svakako pravično to treba da bude. Uredba je doneta u prethodnom mandatu. Zalažemo se i za izmenu Zakona o socijalnoj zaštiti…

(Predsednik: Vreme.)

Završavam. Da bi se uskratila mogućnost višestrukim povratnicima u vršenju krivičnih dela da primaju pomoć. Podržaćemo Vladu i u narednim danima ćemo potpisati koalicioni sporazum.

PREDSEDNIK: Hvala.

Reč ima narodni poslanik Velimir Stanojević.

VELIMIR STANOJEVIĆ: Poštovana predsednice parlamenta, uvaženi gospodine Vučiću, dame i gospodo članovi Vlade, koleginice i kolege narodni poslanici, poslanička grupa NS će glasati za novu Vladu i to ćemo učiniti iz više razloga.

Jedan od razloga je zato što je NS od početka u koaliciji sa SNS kao stožerom ove vlasti. Učinićemo to zato što smo bili i deo izvršne vlasti od 2012. godine do današnjeg dana, znači učestvovali u radu ove Vlade i učinićemo to iz razloga zato što je Vlada od 2014. do 2016. godine, u prethodne dve godine stvorila mogućnosti i nadu građanima Srbije.

Podržaćemo Vladu koja je praktično kontinuitet prethodne Vlade. Podržaćemo je zato što, kako to često umemo da kažemo se vidi sveto na kraju tunela. Ova vlada je zatekla zaista tešku situaciju i u javnim finansijama i u svim drugim segmentima društva. Ova vlada zaslužuje da dobije poverenje zato što je i u prethodnom periodu bila pre svega iskrena prema građanima Srbije i najavila da ćemo donositi beskompromisne mere, hrabre mere, i mere koje će uvesti red u državi, i koje će na kraju stvoriti uslove da ovo bude jedna moderna i demokratska zemlja.

Mi smo često u situaciji kada je sport u pitanju ili neki drugi segmenti društva da kažemo da je ovo istorijski momenat. Ja taj izraz neću iskoristiti, ali u narednom četvorogodišnjem periodu pred ovom vladom, gospodine Vučiću, kao što i sami znate predstoje veliki problemi još dosta rada, dosta odricanja. Nažalost u ovoj zemlji se još uvek teško živi, ali građani su poštovali iskrenost ove Vlade, iskrenost vladajuće koalicije, znali su šta ih čeka i konačno smatram da na kraju mandata ove vlade ćemo svi zajedno kao partneri u ovom poslu moći da kažemo da građani Srbije žive bolje.

Ova vlada ima misiju da ovu zemlju dovede na vrata EU, lično ne pripadam nekim ekstremnim evro fanaticima, ali sama činjenica da su najveće investicije u ovu zemlju upravo iz zemalja EU, da najviše izvozimo u EU, da smo geografski tu gde jesmo, prosto pripadamo porodici evropskih naroda i mesto nam je u EU.

Pre svega, sada i poslednjih godina što smo stekli samo činjenicu da smo lider i najstabilnija zemlja sa najbržim rastom u regionu. Ali, ono što želim da kažem i što je specifičnost formiranja ove Vlade, što nije bio slučaj kada smo birali prethodne, uvek smo imali pre toga izmene Zakona o Vladi i Ministarstvima, znači, ostao je isti broj ministarstava sa istim nazivima.

Ovo neka ne bude moja primedba, nego prosto sugestija, a obzirom da ste, gospodine Vučiću, najavili da ćete ili pri rebalansu ili pri donošenju novog Zakona o budžetu za 2017. godinu doći do izmene Zakona o Vladi i Ministarstvima, neko moje zapažanje ako ja pratim prethodnih 15 godina, a to je segment zaštite životne sredine. Vi znate koji nas problemi očekuju i koji izazovi u Poglavlju 27. u pristupanju EU. Znate kolike su primedbe bile na stanje u Sektoru zaštite životne sredine, doduše, to je sada nešto izmenjene i nešto bolje.

Ali, da vas samo podsetim da je ekologija ili kako već zovemo zaštita životne sredine. U poslednjih 15 godina prebacivana od Ministarstva zdravlja do Ministarstva nauke i tehnološkog razvoja, do Uprave za zaštitu životne sredine, u jednom trenutku čak i u okviru prostornog planiranja. Ako je nešto dobro, onda je dobro da će ovaj sektor kao i u prethodnom periodu biti u okviru Ministarstva poljoprivrede, što lično mislim da je najlogičnije ako negde treba da bude, ali bez obzira da li zaštita životne sredine je bilo posebno Ministarstvo u perspektivi ili u okviru nekog Ministarstva treba svi zajedno da se borimo da to ne bude taj sekundarni segment u okviru nekog resora.

Kada već pominjem poljoprivredu i zaštitu životne sredine, sada govorim kao član Odbora za poljoprivredu, šumarstva i vodoprivredu, mi smo Vladi uputili jedan zaključak da Ministarstvo poljoprivrede pored poljoprivrede nosi naziv kao i nekad – vodoprivrede i šumarstva, kao veoma bitni segmenti čitavog ovog resora.

I sami ste juče pričali o svim problemima koje imamo u vodoprivredi zbog lošeg stanja u vodoprivrednim objektima, da smo imali katastrofalne poplave. Doduše to imaju i mnogo razvijenije zemlje od nas poput Francuske ili Nemačke, ali smatram da ulaganjem, doduše, velikog novca možemo ovaj segment dovesti u takav nivo da makar one elementarne nepogode koje se mogu sprečiti možemo i da regulišemo.

Ono što je činjenica je da je fiskalna situacija daleko bolja. Činjenica je da je obezbeđena stabilnost, da je obezbeđena stabilnost u državi i da je obezbeđen prosperitet. Sigurno će u narednom periodu fokus biti na ekonomskom razvoju zemlje, zapošljavanju, a ja to vidim pre svega kroz tri, četiri segmenta. To su energetika, poljoprivreda, turizam i naravno uslov svega toga je razvoj saobraćajne infrastrukture.

Kada govorimo o poljoprivredi mislim da će gospodin Nedimović od uvođenja višestranačkog sistema biti da li 19. ili 20. ministar poljoprivrede, ne znam tačno, ali hoću reći da su mandati dosadašnjih ministara poljoprivrede trajali kratko, ali ja to ne vidim to toliko kao personalni problem nego problem velikog problema u kojem se naš agrar nalazi.

Uvek na početku svake kampanje ili početka nove Vlade govorimo kako je poljoprivreda nešto u čemu se možemo takmičiti sa svetom, da je to naša izvozna šansa, što naravno jeste ako učestvuje sa 10% BDP, ako učestvuje sa preko 20% u izvozu, zapošljava 20% radno sposobnog stanovništva. Moramo priznati da je naša poljoprivredna proizvodnja jako specifična, da je ova zemlja i ako po površini relativno mala da je odlikuju različite specifičnosti kada je poljoprivredna proizvodnja u pitanju, da su potpuno različiti uslovi bavljenje poljoprivredom u Leskovcu, Subotici, Bečeju ili na Pešteru.

Ono što nismo radili u prethodnom periodu, bavili smo se strateškim stvarima, strateških odluka iz oblasti poljoprivrede, nismo doneli reonizaciju poljoprivredne proizvodnje, gde će posle toga država biti u prilici da posebno stimuliše one proizvodnje koje na datom području mogu davati najbolje prinose i najbolje benefite. Naravno, za sve to je potrebno vreme, ali kažem, uz ostala strateška dokumenta, mislim da je reonizacija jedan od ključnih problema gde možemo u poljoprivredi postići visoke prinose. Generalno gledano, našu poljoprivredu odlikuje ekstezivna proizvodnja, odnosno proizvodnja niskog nivoa prinosa po jedinici površine. Da ne govorim da naša mehanizacija i traktori su u proseku stari preko 20 godina, da su naša gazdinstva, domaćinstva usitnjena.

Pozdravljam odluku buduće Vlade da fokus budu mala i srednja gazdinstva. To su prosto male fabrike na selu koje zapošljavaju, to su male porodične firme, ali naravno njima treba pomoći ne da primarni poljoprivredni proizvod, odnosno sirovina bude naš glavni izvozni artikal nego da jačamo prerađivačke kapaciteta, a uz to naravno i obnovu mehanizacije i sve ostalo.

Pozdravljam ideju da se pre svega finansiraju mladi poljoprivrednici koji ostaju na selu. Pozdravljam ideju da se 60% iz budžeta sufinansira za nabavku mehanizacije i ostale opreme, kao izgradnja prerađivačkih kapaciteta, ali uz primedbu da Ministarstvo poljoprivrede i sve ostale službe, pre svega mislim na Ministarstvo finansija donekle da ublaže te procedure, jer ona je ipak takva da naši poljoprivrednici često odustaju kada vide šta sve treba da urade da bi dobili neki podsticaju u vidu mehanizacije ili nešto slično.

Bilo je dosta primedbi zbog smanjivanja subvencija po jedinici površine. Međutim, tu smo prosto u dilemi da li to finansirati – na neki način potrošnju ili ćemo finansirati investicije? Ja sam uvek za investicije.

Kada pričamo o turizmu drago mi je da imamo Egzit, da imamo Guču, ali uz svo uvažavanje to su manifestacije koje traju dva ili tri dana, ali sam se, gospodine Vučiću, iskreno obradovao kada sam vas video na Golubačkoj tvrđavi. To je destinacija koja može biti posećena maltene 365 dana u godini, ali zato treba da radimo i na osavremenjavanju naših banja. Treba da znamo da imamo i neznane banje i neznana izvorišta, da Srbija bukvalno leži na geotermalnim vodama, od krajnjeg juga Srbije do severa Bačke, da to ništa nismo iskoristili, a da ga možemo koristiti i u svrhu razvoja turizma i u svrhu grejanja, ali i u svrhu poljoprivredne proizvodnje.

Ono što je uslov svih uslova je saobraćajna infrastruktura. Raduje da su u prethodnom periodu intenzivirani radovi na koridorima 10 i 11. Naravno, treba odati priznanje svima onima koji su tu počeli i koji su učestvovali u svemu onome. Shvatio sam juče opravdanost vaše ljutnje što deonica Koridora 11 od Preljine do Ljiga neće biti otvorena 25. avgusta nego u oktobru, ali ako vam je za utehu gde je avgust tu je i oktobar. Mislim da su građani zapadne Srbije imali priliku taj autoput da dobiju mnogo ranije, ali je tada političkom voljom oborena koncesija za autoput Horgoš-Požega.

Po meni nije bitno, odnosno bitno je, ali treba naći meru, da li će to biti koncesija, da li će se graditi iz kredita, ali svakako građani zapadne Srbije su mogli taj auto put dobiti nekoliko godina ranije. Tada se govorilo da je to put koji vodi u ništa, a perspektivno izgradnjom Moravskog koridora od Preljine do Pojata, na tom prostoru živi negde oko milion ljudi, pa tek da vidimo šta ta mreža auto puteva može da znači u ekonomskom i svakom drugom smislu za razvoj ove zemlje.

Na samom kraju, ono što je juče, gospodine Vučiću, bilo malo nejasno, a sada govorim kao neko ko je skoro devet godina bio gradonačelnik Čačka, pričali ste o stanju u finansijama u lokalnim samoupravama i govorili ste neke primere negativne prakse. Ne bih voleo da sve lokalne samouprave i sve odgovorne ljude, a ima ih valjda dosta, koji su ozbiljno radili svoj posao, znači da sve lokalne samouprave stavimo u isti koš. Znači, postoje oni koji su zaduživali i tri budžeta unapred, a postoje i oni koji su ostavljali likvidne budžete, odnosno trošili onoliko koliko imaju. Pozdravljam ideju da se utiče finansijskom kontrolom i drugim mehanizmima da to više ne može da se radi, ali mi je ostalo nejasno – da li nameravate da menjate Zakon o finansiranju lokalne samouprave, ili ja to nisam dobro razumeo, i u kom pravcu?

Na samom kraju u samo jednoj rečenici da se dotaknem sporta. Mi smo prošle godine, tj. pretprošle doneli novi Zakon o sportu, ali on po meni nije definisao ono što je osnovno, a to je finansiranje sporta. Znam da je to krupan zalogaj, ali samo želim da vam kažem da naši sportski brendovi Partizan i Zvezda mogu da nađu sponzore, ali neki mali klubovi u unutrašnjosti to sve teže rade. Mislim da je neophodno da se donese konačno Zakon o sportu koji će definisati finansiranje sporta. Da li je to privatizacija, da li je to javno privatno partnerstvo, ne bih sad da ulazim u to, ali da kažem da je sport nešto po čemu je Srbija prepoznatljiva i dok ne definišemo finansiranje sporta, možemo graditi i atletske dvorane i sportske hale, ali plašim se da će mladi ljudi, talentovani ljudi odlaziti da igraju negde možda van ove zemlje, zato što prosto klubovi neće moći sami da se finansiraju.

Na samom kraju, želim vam puno uspeha u radu. Pred vama su veliki izazovi. U poslaničkoj grupi Nove Srbije imaćete uvek odanog koalicionog partnera koji će podržavati sve vaše ideje. Mi smo u prethodnom mandatu i kao deo vladajuće koalicije podnosili veliki broj amandmana, ne zato da bi nešto naudili Vladi, nego prosto smo imali dobru nameru da te zakone popravljamo i vrlo često su ti naši amandmani bili usvajani. Uz sve to želim vam i mnogo sreće. Bez obzira koliko čovek radi, koliko se trudi, u svakom poslu mora da ima i sreće. Vi 2014. godine, na početku mandata niste imali sreće, imali ste stogodišnju poplavu. Nadam se da toga neće biti, ali sam siguran da će ovaj sastav vašeg kabineta ispuniti sve uslove i da će Srbija postati jedna moderna, demokratska zemlja, zemlja koja će biti poželjna za život, pre svega mladih ljudi. Hvala vam.

PREDSEDNIK: Hvala.

Reč ima Aleksandar Vučić. Izvolite.

ALEKSANDAR VUČIĆ: Želeo bih na nekoliko pitanja da odgovorim.

Prvo, gospodine Pastoru, očekujem i verujem da ćemo i ovaj sporazum da potpišemo, kao što smo to učinili svaki put i od obaveza i od reči koje smo dali ne bežimo. Vi ste pomenuli šta je započeto, ipsilon krak je važna stvar, ne samo za Mađare na severu Vojvodine i na severu Bačke, važan je za celu Srbiju. Važan je i za naše investitore, ako hoćete, posebno za ljude iz industrijske zone, jer su gotovo svi oni od Kontinentala do Svarovskog mi rekli da imaju probleme zbog prolaska kroz centar grada, a posebno oni koji imaju veće količine robe, zato što gube mnogo vremena, gube i na gorivu i na svemu drugom. Tako da, to je jedna od stvari, iako nam je teško zbog mnogo projekata da izdvojimo novac.

Obično lepo zvuči, što vi i vaši ljudi koji su u Vladi Srbije dobro znate, obično svi kažu – stavi, napiši da se to uradi, a onda novac nedostaje. Toga smo bili svedoci. Mi smo nekada imali zakazanih projekata za 25 milijardi. To Srbija ne može da ispuni, to Srbija ne može da obavi. Mi u ovom trenutku, ako se ne varam, Vujoviću, imamo 3,6 milijardi i u problemu smo zbog toga. Naravno, mi znamo da to neće da bude gotovo za godinu dana, da neće da bude gotovo ni za dve godine, ali vam govorimo da, uz sva smanjenja koja smo radili, opet imamo nepokriveno sve o čemu smo govorili.

Reći ću vam, jutros sam pogledao izveštaj iz poreske uprave. Nažalost, svi u Srbiji, svi koji se bave politikom, ali i oni koji se ne bave politikom, čekaju da Srbija završi puteve, da država završi škole, da država plati nastavnike. Mi više izdvajamo za prosvetu nego mnoge druge zemlje. Ali, u stvari ne izdvajamo za prosvetu, izdvajamo samo za plate, jer imamo veći broj izvršilaca nego što imaju zemlje, čak dvostruko više nego zemlje sa sličnim brojem stanovnika. To vam govorim i za puteve. Gledao sam radost domaćina, seljaka, baš, gospodine Stanojeviću, u Dragačevu, u Goračićima, gde smo put napravili, i na mnogo takvih mesta. Ali, ljudi misle da država to može da uradi bukvalno u svakom zaseoku, što nije realno, iako smo u prethodne dve godine zaista uradili više nego ikada. Za to nije kriv i zaslužan ne znam ko od ranije ili od danas, nego prosto uredile se finansije, pa smo mogli. Ja sam od Mrkonjića svojevremeno slušao o Europolisu itd, kada smo svi sanjali i maštali o tome kako da spustimo Beograd na vodu itd.

Tako da, hoću da vam kažem da mnoge ideje postoje od ranije, ali je nedostajao novac. E, tako sada i oko ovoga. Dakle, samo ljudi moraju da vode računa, koridori 10 i 11 su apsolutni prioritet. Da, mogli smo mnogo ranije i da radimo i da završavamo, ali nismo. Svaki put smo pričali da ćemo to da napravimo. Veoma komplikovana je gradnja kroz Sićevačku klisuru, veoma je komplikovana gradnja kroz Grdeličku klisuru. Znate da imamo sada problema u dva tunela na putu Preljina – Ljig. Dakle, otvorili bismo mi to 25. avgusta, ali možemo da otvorimo jednu cev, ne možemo obe cevi da otvorimo, i zato nećemo ni da otvaramo nešto što je nepotpuno, makar bilo nepotpuno samo na tih hiljadu metara koliko su ti tuneli. Ali, obećanje nije ispunjeno, da će biti 25. avgusta.

Znam da je to mala razlika, da li će biti u mesec i po ili dva, i da to ljudima koji su čekali 50, 60 i 70 godina nije strašno, ali se meni postavlja pitanje samo to – zašto mi niste rekli istinu pre mesec i po dana kada ste to znali i tada? Dakle, to je pitanje. Znam ja da oni rade više nego što je rađeno ranije i dobro su i Azerbejdžanci radili, mnogo bolje nego mnogi drugi. Kinezi su sada naročito pojačali rad na deonici Lajkovac – Ljig, da bi mogli posebno Beograđani koji idu u centralnu i zapadnu Srbiju kod Ćelija da uđu na auto put u Lajkovcu i da iskoriste sve do Čačka da idu auto putem što je moguće pre. Dakle, nešto nam je važnije to nego deonica Ub – Obrenovac, koju takođe rade Kinezi u ovom trenutku, tako da smo ih i zamolili da ubrzaju ovu deonicu zato što znamo da ako nam naprave Ub – Obrenovac, i uz sve ono što smo mi uradili Ub – Lajkovac, mali je protok putnika i mali je saobraćaj na deonici od Obrenovca do Lajkovca.

U svakom slučaju, ono što sam želeo vama da kažem oko finansiranja sporta, prvo oko gradonačelnika, ja sam juče rekao da ima sjajnih ljudi i sjajnih gradonačelnika. Nažalost, da se ne naljute svi drugi, to nije većina ni gradonačelnika ni predsednika opština. Da bih bio veoma korektan, Čačak je retko tražio i malo dobijao podršku i pomoć iz republičkog budžeta. Ja sam na tome zahvalan. Mnogi drugi su tražili mnogo više, ja sam neke primere rekao.

Videćete danas u raspravi, biće vas, kao građane Srbije, sramota kada budete videli šta smo kao predsednici opština radili, šta smo plaćali i šta smo od pojedinih opština napravili. Verujte mi, biće vas stid i sramota. Ja sam to doneo danas samo da vidite zato što to normalnom čoveku ne bi palo na pamet da može da uradi, normalnom, ne pažljivom, ne savesnom, ne nekome ko je razuman i racionalan, normalnom čoveku to ne bi palo na pamet. Pa ćete da vidite da neko uzima fiktivne račune da je popio u jednom trenutku 165 „tuborg" piva u istoj kafani, u istom trenutku, 165 „tuborg" piva, 132 kafe i onda mu se taj „tuborg" nije svideo pa je popio još 19 drugih piva. I to je sve platila opština.

Hteo sam samo da vam kažem, da, naša je namera da menjamo Zakon o finansiranju lokalnih samouprava, pre svega zato što smatramo da je to veoma važan uslov za dobijanje podrške MMF-a i odobravanje i pete i šeste revizije MMF-a, što je važno za ekonomski napredak Srbije i sa druge strane zato što mislimo da se jedan deo novca neracionalno troši, a mi smo spremni, videćete i po tome, naravno, mi o tome tek treba da razgovaramo i sa novom ministarkom, ukoliko dobije vaše poverenje ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Dakle, treba da vidimo, i mi ćemo uvek za investiciona ulaganja da izdvojimo značajno više od toga što bi pojedinim opštinama, ali će Beogradu biti uzeto najviše, da znate. Beograd je proporcionalno 23% po broju stanovnika, mi ćemo uzeti 30-35% od novca koji se bude uzimao, jer Beogradu i mi dajemo najviše. Dakle, mi dajemo Beogradu najviše u svakom pogledu i mi smo spremni da to vratimo kroz investiciona ulaganja, ali nemojte samo da bacate pare na način na koji su do danas bacane.

Jedna veoma važna stvar i oko termalnih izvora. Mi u Srbiji imamo u ovom trenutku oko 1.000 termalnih izvora. Mi tek treba da se pozabavimo time da nađemo privatnike, da to damo u koncesije, javnoprivatna partnerstva, da vidimo šta po tom pitanju da napravimo jer nismo ništa uradili, a plašim se čim bismo krenuli u to da, znate i Srbiju, znate i kakve bi se sve priče rodile i dali smo naša prirodna bogatstva, kao da oni mogu da ponesu termalnu vodu negde ili ne znam šta sve, ali to ćemo svakako da radimo.

Što se tiče Zakona o finansiranju sporta, ja se tu, poštovani gospodine Stanojeviću, ne slažem sa vama ili se delimično ne slažem. To sam pitanje čuo od mnogih sportskih radnika. Šta je njihova ideja? Ja prvo ne mislim da Zvezda i Partizan mogu da nađu sponzora, ne mogu da nađu sponzore. Oni ne mogu da nađu sponzore, oni uzimaju od države zato što je svima nama negde – ajde, reši problem da nekome ne viču: „spasi Srbiju i ubi se", da nekome ne kažu: „pederu", da nekome ne kažu ovo ili ono i onda tu svi urlaju i svi su srećni zbog toga, a da vam iskreno kažem, mi kao država plaćamo reket. Dajemo pare, ne znam na osnovu čega ih dajemo. Super, svi ovde navijaju za Zvezdu i Partizan, jedni imaju pedeset i koliko, drugi ovoliko i onoliko posto navijača i cela Srbija navija za njih, ali je problem u tome što nismo fer prema ostalima. Jer, ima pravo da se naljuti i Vojvodina, ima pravo da se naljuti i OFK Beograd i Borac Čačak i Lučani i Milanovac i Kruševac i Ivanjica i svako drugi ima pravo da se naljuti, ali ima nešto drugo.

Naša ideja, zato to nismo doneli, gospodine Stanojeviću, zato što mi hoćemo od njih da uzimamo pare a ne oni od nas, a nemate šta da uzmete od nekoga ko potroši vaše ugovore do 2018. godine, zato što ih je eskontovao, uzeo od banke, banka uzela veliku proviziju i tako svaki put. Sad mi daj da potpišem ugovor ako je to moguće, sa Telekomom, sa NIS-om, sa EPS-om, sa bilo kim do 2020. godine, eskontovaćemo do 2019, da bi obični ljudi razumeli, unapred ćemo da potrošimo pare koje je trebalo da primamo u 2018. i 2019. godini, zato što nismo sposobni da novac zarađujemo na tržištu. Ako nisi sposoban da zarađuješ novac na tržištu, kani se ćorava posla. Najlakše je državnim parama upravljati, a biti veliki direktor i veliki predsednik i veliki ne znam šta. Mislim da je to teška bolest našeg društva od koje se nećemo skoro izlečiti i ja o tome namerno juče nisam govorio zato što znam da nemam dovoljno snage, kao predsednik Vlade, a verujem da nemaju ni drugi da to provedu u delo.

Dakle, nama je potrebna privatizacija u sportu. Pogledajte kad vi kažete –a što bi država platila za bilo koji klub i za Brajkovac i za Čibutkovicu? Ako ima ljudi koji su zainteresovani, neka plate. Državi je obaveza da obezbedi fizičko vaspitanje, da naša deca budu zdrava, onaj ko hoće da pravi klub, neka plati. To je njegova stvar. Onoliko koliko možemo da izdvojimo za sve i to nije veliki novac. Pogledajte Nemanju Matića, našeg slavnog fudbalera, mislim da u Engleskoj igra, on je sada uzeo klub na Ubu. On se, momak koji još igra, svako drugo veče uključuje „Skajpom" i deci objašnjava gde da trče, kako da trče. Uložio je svoje pare. On hoće na toj deci da zaradi novac. Ponaša se tržišno, video je šta je biznis u Evropi, video je šta je biznis u svetu i niko mu ne smeta da to uradi i želim mu svu sreću ovoga sveta. Ali, on od nas nije dobio ni dinara, on od države nije dobio ni dinara. Eno, uređuje tribine tamo na stadionu „Jedinstvo" u Ubu, ako je „Jedinstvo", možda sam i pogrešio i računa čovek – napraviću privatni biznis. Kada treba klinca da motiviše, pusti ovog drugog fudbalera Azara, da se javi, da se uključi, da kaže, jer on brine o njima, hoće novac, hoće da zaradi. Kod nas je problem što će glavu da vam otkinu i reći će vam – može 49% neko da bude vlasnik, ali mi hoćemo da budemo 51%, da mi donosimo odluke, ali ovaj da daje pare. To nema nigde na svetu.

Zamislite Berluskonija koji proda Kinezima ili ovaj koji proda Tajlanđanima ili ne znam kome i da kaže – ja sam ti to prodao, ali ja hoću da mi zajedno sa navijačima odlučujemo o svemu, a ti upravljaj pa tamo zarađuj pare ako možeš, a ako ne zarađuješ mi ćemo da te smenimo. To je veliki, veliki problem kod nas i ja ne vidim u ovom trenutku rešenje, a svako ko mi kaže drugi da bi to rešio, nemojte da vam govorim šta su radili i kako su ih Antiću odvodili u Zvezdu da bi prestalo navijanje: „Spasi Srbiju!", pa plati šest miliona ovamo, pa plati pet miliona onamo, pa plati ovako, pa plati onako. Ja bar nikome ne plaćam da ne viče: „Vučiću, pederu!". Vičite koliko hoćete. Neću da plaćam ništa za to. Ali, da li smo uradili neke druge stvari loše? Jesmo. I sam sam za to kriv.

Što se tiče poljoprivrede, sve ste vi u pravu, i oko vodoprivrednih objekata. Više smo uložili u prethodne dve godine nego ikada ranije, ali nije dovoljno. Potrebno nam je još deset puta toliko. Što se poljoprivrede tiče, tu postoji već 30 godina, možda i više, i nisu za to ministri krivi, nisu za to ministri krivi uopšte, postoje u veterini i u Vladi Srbije i u pokrajini i na drugim nivoima i svi su oni uvezani, niko neće ništa da menja nikada. Ne možemo svinjetinu da prodamo nigde, zato se nikome i ne isplati da ima tovljenike, zato što mi nećemo da odustanemo od vakcinacije za svinjsku kugu, ono što je svuda u svetu. Ne možete da prodate nigde u svetu nijednu polutku ukoliko ne vakcinišete od svinjske kuge, ali ne možete to u Srbiji da progurate zato što će istog trenutka da vam kažu da ste uništili kompletnu stočarsku proizvodnju i to tako ide godinama, decenijama i verujem da ćemo nešto od toga moći da promenimo u narednom periodu. Vama sam zahvalan na podršci.

Što se tiče autoputa i zahvalnosti kada ljudi budu mogli da dođu i do Čačka, kasnije i do Požege, pa i do Zlatibora, Zlatara, Mokre Gore za sat vremena brže nego što je danas i neuporedivo sigurnije i neuporedivo bezbednije, siguran sam da će biti zahvalni i da će znati da je država jedan posao dobro obavila. Da to ide lako, ne ide lako. Nije izgradnja puteva lak posao, pogotovo ne autoputeva, to je veoma komplikovana gradnja, skupa gradnja. Da bi ljudi znali, najjeftiniji kilometar autoputa je pet miliona evra, najjeftiniji, a negde vas kilometar autoputa košta i po 25 miliona evra.

U Sićevačkoj klisuri nas prosečno košta oko 17 do 18 miliona evra. Samo vodite računa koliko je to novca. Treba pet kilometara, to vam je već 100 miliona evra. To je ogroman novac i za državu Srbiju, a ljudi kažu – ej, šta si išao tamo da otvaraš šest kilometara puta, auto-puta Grabovnica-Grdelica? A kako da vam objasnim da to košta 100 miliona evra i koliko je to para za državu Srbiju.

U svakom slučaju hvala, a ovo ćemo gledati da ispravljamo. Ako budete imali ideje posebno oko finansiranja sporta dobro došle su, ali koje možemo da provedemo u delo, pošto šta da vam kažem, svi sve znamo, samo što to niko u Srbiji neće. To je sve što mogu da vam kažem. Hvala najlepše.

PREDSEDNIK: Reč ima narodni poslanik Nenad Čanak. Izvolite.

NENAD ČANAK: Hvala lepo.

Veoma sam pažljivo juče slušao ovaj sažetak izlaganja gospodina Vučića, mandatara nove Vlade Republike Srbije. Ono što moram da primetim to je da ova nova Vlada u određenom smislu i nije tako nova, obzirom na činjenicu da je čini većina sa koalicionim partnerima koji su manje-više činili i prošlu Vladu.

U tom smislu, da bismo razgovarali o novoj Vladi, mislim da bi bilo korektno da se progovori barem neka reč o rezultatima prošle Vlade, iz jednostavnog razloga što da je došlo do promena i da je neko drugi formirao Vladu, on bi sasvim sigurno se osvrnuo i na rad prošle Vlade, što ovde nisam siguran da će se dogoditi.

Ovo govorim iz jednostavnog razloga što kada je prošli put mandatar Vučić davao ekspoze, on je napravio jedan, učinilo mi se tada gaf, ali sada očigledno to nije gaf, pošto se ponovilo, a to je da u svom višečasovnom izlaganju nijedan jedini put ne kaže reč Vojvodina. Ni jedan jedini put.

Vojvodina nije samo pokrajina kako je premijer rekao, ona ima svoje ime. To može delovati kao semantičko insistiranje na detaljima, ali verujte mi da to nije tako, nego je mnogo dublji problem o kome želim da govorim zbog toga što, setimo se, da je pre godinu i nešto dana, u ovoj istoj sali razgovarano o pravljenju jednog ozbiljnog tima koji će se baviti promenama političkog sistema u Srbiji. Taj tim za pravljenje novog političkog sistema u Srbiji, cela ta ideja je jednostavno sa sve manje i manje javnosti i sa sve više i više ćutanja, jednostavno nestala, isparila.

Sa velikom radošću moram reći, da sam pažljivo slušajući ekspoze mandatara, čuo mnogo zanimljivih, korisnih i nadam se tačnih informacija. Međutim, to su sve stvari koje su vezane za dnevno-političke stvari, a ne istovremeno i za sistemske promene u zemlji do kojih, koliko sam razumeo, mora doći.

Pozdravljam promene u sastavu Vlade, jer neke ljude koji su novi u Vladi slučajno lično poznajem i mogu reći da su njihovi kvaliteti neupitni. Sasvim sam siguran da će gospodin Nedimović dati svoj doprinos ne samo razvoju poljoprivrede u Sremu, Banatu i Bačkoj, nego i u celoj Srbiji.

Međutim, mene interesuje nešto drugo, mene interesuje pitanje mađarskog modela rešavanja pitanja poljoprivrednog zemljišta, koji je mandatar spomenuo. Mađarsko rešenje za one koji to ne znaju, rešenje za koje se između ostalog Liga socijaldemokrata Vojvodine između ostalih stranaka, bilo bi nepravedno reći da smo se samo mi za to zalagali, ali potpuno suprotstavljene političke opcije su se zalagale za upravo to da se donesu zakoni kojima će se zabraniti prodaja zemlje strancima, barem na određeni rok.

U tom smislu, mađarsko rešenje je ono što veoma pozdravljam, ali postavljam pitanje, do mađarskog rešenja se došlo promenom Ustava Republike Mađarske, da bi u Ustavu bilo zapisano ovo o čemu sada govorim.

Da li mađarsko rešenje koje je spomenuo premijer u svom ekspozeu podrazumeva i promenu Ustava? Ako podrazumeva promenu Ustava, onda je prestanak promišljanja izmene političkog sistema u ovoj zemlji veoma opasno. Ako će se Ustav samo menjati zato da bi se došlo do nekakvih dnevno-političkih poena, onda je to neodgovorno i mislim da se tako ne sme postupati, jer smo već jednom imali priliku da se Ustav, kao što se dobro sećamo donosi bez diskusije, bez javne rasprave i da se donese tako da je duže trajalo glasanje, nego rasprava o samom tom Ustavu.

Pozdravljam prisustvo gospodina Kneževića u ovoj Vladi, ali bi bilo dobro takođe da gospodin Knežević upozna svoje kolege iz Vlade sa činjenicom da grad Zrenjanin iz koga on dolazi je bio uz grad Maribor najrazvijeniji industrijski centar u SFRJ, a sada tavori u osrednjosti nerazvijenog dela Srbije koji se zove AP Vojvodina. Mi smo došli u poziciju da upravo zbog toga sada moramo da otvorimo suštinu priče o tome šta se zaista politički događa u pozadini.

Aktuelni premijer Vojvodine, gospodin Igor Mirović, je pokrenuo akciju da se vrati vojvođanska imovina u vidu vila koje je AP Vojvodina imala u Hrvatskoj i Sloveniji. Nisam primetio da je to spomenuto. Da li postoji možda razlika u mišljenjima premijera Vojvodine i premijera Srbije o tome? Da li je pitanje, pitanja povraćaja vojvođanske imovine preko koga se ćutke prešlo u stvari dokaz mogućnosti postojanja vojvođanske imovine? Ako vojvođanska imovina može da postoji onda ne mora biti samo u nekretninama, ona može biti i u novcu. Ako imovina može biti u novcu, onda može postojati i dug. Ako postoji dug, onda ja postavljam pitanje – šta se dogodilo sa ostalim delovima vojvođanske imovine u koju spadaju vojvođanska pošta, vojvođanska železnica, „Elektrovojvodina" itd. Da ne spominjem sve ono o čemu sam i razgovarao bio u prošlom sazivu sam sa ministrom finansija oko toga koliko je Vojvodina zakinuta nepoštovanjem ustavne odredbe o veličini budžeta Vojvodine i na taj način su Vojvođani uskraćeni za preko milijardu evra.

Sve ovo govorim zbog sledećeg. Treba biti svestan da su problemi sa kojima će se ova Vlada suočavati veoma duboki. Sa jedne strane imamo pitanje recimo sporta koje naizgled nije toliko u suštini političkog pitanja koje ja sada pokušavam da ovde kandidujem, ali postavljam drugo pitanje kako je moguće da toliko bure digne jedna olimpijska medalja, zlatna medalja devojke sa Kosova i pitanja da li treba joj čestitati ili ne treba na sportskom uspehu, kada u Novom Sadu imate čoveka koji se zove Nenad Pagonis, Novosađanin, koji je više puta bio svetski prvak u kik-boksu, nego što je Rasim Ljajić puta bio ministar. Mrtva je trka, ali čovek je deset puta bio svetski prvak u kik-boksu.

Sve u svemu, ako imamo takvu situaciju ako u Novom Sadu živi devojka koja je sa 15 godina kadetski svetski prvak u karateu i to se ne spominje, a jedna olimpijska medalja koju je osvojila džudistkinja sa Kosova je bila razlog da Olimpijske igre umesto da budu mesto na kome će se razlike prevazilaziti postaje mesto gde se razlike potenciraju i upravo zbog toga mislim da su politička pitanja koja treba otvoriti mnogo dublja nego što to izgleda.

Ja ne sumnjam u dobre namere ove Vlade, ne sumnjam u dobre namere mandatara, ne sumnjam u to da će ova Vlada dati šta god može od sebe da ljudi u Srbiji žive bolje, jer da sumnjam u to ne bi sedeo u ovoj sali.

Međutim, ja sam sa gospodinom ministrom zdravlja, gospodinom Zlatiborom Lončarom, razgovarao pre više od pet meseci o pitanju zdravstvenog pregleda koji je sada obavezan da bi se dobila dozvola za kupovinu oružja. Taj zdravstveni pregled je toliko komplikovan da je komplikovaniji od zdravstvenog pregleda koji je potreban za dozvolu da bi se upravljalo spejsšatlom.

Naš sastanak je bio kratak. Trajao je svega par minuta, gospodin Lončar je rekao da je to ozbiljna glupost i da to treba hitno promeniti. Sastanak je bio u petak, on je rekao da će to biti urađeno u ponedeljak. U ponedeljak mi je rečeno da ne može da se promeni, nego će trebati ipak nekoliko dana. Posle toga se došlo u situaciju da tih nekoliko dana se pretvori u par meseci.

Raspisani su izbori i onda mi je gospodin Lončar doslovce rekao sledeće – birokratija neće da radi, jer ne zna šta će biti. U međuvremenu je od izbora prošlo još nekoliko meseci, taj predmet i dalje nije rešen, i vi ste u poziciji da bukvalno pola godine od nečega što smo pokrenuli kao inicijativu se ništa ne desi zbog toga što je birokratija uzela da upravlja ovom zemljom.

To su stvari za koje bih ja ljubazno molio da mi se da elementarni odgovor da li postoji politički program ove Vlade kako ova zemlja treba da izgleda, jer je vrlo lepo govoriti o auto-putevima koji se zidaju i koji se prave, ali imam jedno pitanje koliko kilometara tih autoputeva će biti u Vojvodini? Koliko kilometara na mestu gde se najjeftinije zida auto-put gde mu je najmanja cena, a istovremeno je potrebno povezati, recimo, Banat između svojih značajnih mesta, povezati se sa Temišvarom i sa svojim istorijskim pravcima istok-zapad?

Da bi se to uradilo potrebno je mnogo manje sredstava, ali kao da smo došli u poziciju da kao što se ne izgovara reč Vojvodina da se ne izgovara ni pitanje dugova prema Vojvodini, da se ne govori o tome šta da se radi u Vojvodini.

Ja o ovome govorim zato što sam iz Vojvodine i mislim da svako mora reći na ovom mestu šta on misli da treba da se uradi tamo odakle je da bi se od toga napravila jedna zemlja koja je svugde jednaka, svugde jednaka u pravima i svugde jednaka u obavezama. Ovako, smo u poziciji da gospodin premijer, predsednik Vlade prošle i mandatar sledeće, preuzima na sebe da iz Beograda upravlja celom zemljom.

To nije put kojim se može ići iz jednostavnog razloga što tim putem ćemo doći u poziciju da kancelarija premijera i ova Vlada postanu usko grlo u odlučivanju u ovoj zemlji, i da kroz to usko grlo ne može da prolazi normalan život.

Pa, bih vas molio par odgovora na ovo što sam postavio. Hvala lepo.

PREDSEDNIK: Hvala.

Reč ima mandatar.

ALEKSANDAR VUČIĆ: Pre svega, poštovani gospodine Čanak, vaš zdrav humor sam uvek podržavao, na moju žalost bio je sažetak izlaganja, uglavnom zbog mojih nedovoljnih fizičkih mogućnosti, ali svejedno mislim da su građani mogli da steknu uvid u jedan sveobuhvatan i ozbiljan plan i program.

Naime, podsetiću vas da je najduži pre mog ekspozea iz 2014. godine ekspoze imao Vojislav Koštunica od 90 minuta, da su neki imali, verovali ili ne, zamislite, iznosili su svoj program i plan rada Vlade u 20 minuta. Dakle, pročitali četiri strane, četiri šlajfne teksta i to je bio plan i program za Vladu.

Ja se time hvalim, ja se time ponosim, za razliku od onih koji bi, ja nisam rekao da to vi činite, koji se sprdaju i koji govore da je to nešto loše ili strašno. Možete da mislite koliko je rada nekome potrebno, koliko sati i koliko dana kada je morao da čita ili imao da čita za devet ili deset sati, koliko je rada, koliko truda i koliko energije morao da uloži da bi to napisao i koliko puta to da iščita. To mislim da pokazuje i odnos prema građanima, pokazuje i marljivost i posvećenost.

Nažalost, u Srbiji je postao neki trend da se ljudi šale, da se ljudi ismevaju sa onima koji su vredni i koji bi mogli da rade. Valjda je najbolje da budeš lenčuga i da po ceo dan sediš u kafiću i da kritikuješ sve one koji nešto rade.

Kada kažete - nije tako nova; Vlada je nova, svaka Vlada posle izbora je nova, Vlada je i drugačija, a logično je da ima ljudi koji su bili u Vladi iz prostog razloga što smo tako izašli na izbore i tako tražili poverenje. Bilo bi prevara građana Srbije da smo doveli sve druge.

Da budem iskren, da nisam išao u kampanje sa pričom da ću biti premijer, teško da bih bio premijer, iz nekih potpuno drugih razloga, ali bi bila prevara građana da to nismo učinili na takav način, jer sam išao, govorio građanima – glasajte za našu listu ukoliko želite da budem predsednik Vlade Srbije.

Naravno da su tu ministri, i drugi ministri su radili dobro posao, ali potrebna je uvek neka svežina, neka nova krv, kao što to radi „Koka-kola" u Atlanti, oni svake godine 15% ljudi promene da bi se pokazalo da dođe nova energija, nova ambicija.

Mislim da je napravljen dobar balans između iskustva, znanja, svežine. Vi ste pohvalili dvojicu novih članova Vlade i verovali ili ne, to im neće smetati u njihovoj karijeri, iako sam video da ste se zabrinuli obojica kada ste ih pohvalili, ali želim da vam kažem da smo to uradili na taj način da čini mi se postavimo ljude koji su iskusni, ne ljude koji ne znaju ništa o tom poslu i kada ste pomenuli Zrenjanin i rekli kako danas Zrenjanin tavori, tačno je, zato što neki koji su došli na vlas 2000. godine pre toga nije bilo mnogo dobro od 1990. godine do 2000. godine. Počelo je urušavanje.

Oni koji su došli 2000. godine na vlast, rešili su da rasprodaju sve što im je palo na pamet i od veoma uspešnih preduzeća u Zrenjaninu, od industrije mesa koja je bila poznatija od Mitrosa, Sremsko Mitrovački kakva je „Bek", do mnogih drugih kompanija. Sve je razoreno, uništeno, rasprodano i ne postoji ništa.

Goran Knežević je doveo Drekslmajer kao gradonačelnik u Zrenjanin, to ga je između ostalog preporučilo, jer je znao kako se sa investitorima na najbolji način postupa. Ti ljudi iz Drekslmajera su došli pre nekoliko dana kod mene, želim da vas obavestim, oni sada uvećavaju svoj biznis, uvećavaće broj zaposlenih i očekujemo da taj broj zaposlenih bude uvećan u naredne dve, dve i po godine u Zrenjaninu, što će dodatno značiti i Skupštini grada Zrenjanina i Zrenjanincima, ali to nije dovoljno, biće potrebno još investitora da bi Zrenjanin mogao da bude onakav industrijski centar kakav je bio.

Može okolina Zrenjanina, možete od Mužlje do Jankovog Mosta da živite od poljoprivrede, ali ne možete da imate stotinu hiljada ljudi, od tih stotinu hiljada ljudi da vam 70.000 živi u gradu Zrenjaninu ako nemate snažnu industriju. Radićemo na tome. Menjaćemo stvari, popravljaćemo ih i mislim da će biti bolje nego što je bilo pre nekoliko godina.

Što se tiče rezultata, i ja sam se osvrtao na taj rad i veoma sam ponosan na rad. Naravno da uvek stvari možete da učinite boljim i da ih napravite da budu bolje. Sam imam bezbroj primedbi. Čini mi se da sam i najoštriji kritičar, ne kritičar iz kreveta u 10.15 kad ustanem , pa mogu da objavim jedan tvit i da kažem: „Au, al sam mu rekao", već kritikujem ono što gde nismo pokazali dovoljno energije, dovoljno rada i dovoljno truda. Ali, uradili smo velike stvari i mnogo dobrih stvari i zato mislim da je važno da to uradimo i u narednom periodu.

Da vas obradujem oko promene političkog sistema. Upravo zbog te, rekao bih, krizne političke situacije i globalno i regionalno, pa i u našoj zemlji, ako hoćete, u kojoj nismo mogli da se bavimo tim suštinskim političkim pitanjima, vreme je da od jeseni krenemo u te razgovore i, ne kao premijer, već kao u ovom trenutku predsednik važne stranke u Srbiji, spreman sam da prihvatimo taj dijalog i da razgovaramo o tome, da bi i regionalne stranke mogle da budu zastupljene u parlamentu, da vidimo da li ćemo da imamo četiri, pet, šest, sedam, da sami razgovaramo, da otvorimo dijalog, potpuno sam spreman. Nemam nikakav papir na kojem je nešto napisano. Sa praznim papirom doći ćemo i pred vas i pred svakog drugog u Narodnoj skupštini i da sednemo da razgovaramo o tome. Spremni smo da o tome pričamo zato što bismo u tom slučaju imali i bolju reprezentativnost u Narodnoj skupštini, nego što imamo danas, a razume se, i u svim drugim izvršnim organima vlasti. Dakle, na to smo apsolutno spremni.

Ne znam da nisam izgovorio ime Vojvodine, ali sam govorio o Vojvodini, govorio o pokrajini. Možda je, kako vi kažete, semantička greška što nisam, jer sam posebno govorio o Kosovu i Metohiji, dakle, bez ikakve namere. Vojvodinu volim jednako kao vi. Ne dozvoljavam da je vi volite nimalo više, kao što se ne bih usudio da kažem da je volite manje od mene. Koliko su vaši koreni iz Vojvodine, slučajno su i moji i zbog toga ne mislim da sam bolji od bilo koga iz Kraljeva, Užica, Čačka, Niša, Leskovca ili bilo kojeg drugog mesta u Srbiji, ali zbog toga sasvim sigurno nisam ni gori.

Posao je naš da jednako tretiramo svaki deo Republike Srbije. Mislim da sam da se tako ponašao. Mislim da sam posetio svaki deo Republike Srbije. Ako hoćete, gospodine Čanak, nisam siguran da mi ljudi u centralnoj Srbiji to ne bi zamerili, jer smo mi subvencionisali dolazak najvećeg broja investitora upravo na teritoriju AP Vojvodine. Dakle, i u prethodne dve godine, a ja sam doneo ovde kompletan spisak, videćete da je najviše investitora stiglo na teritoriju opština Ruma, Sremska Mitrovica, Pećinci, u Srem, ali bogami i u severnu Bačku, naročito na teritoriju grada Subotice, ali i u Zapadnobački okrug i u Sombor i u Apatin i u Odžake, gde je Vlada Republike Srbije to subvencionisala mnogo više, a imamo čak mislim tri okruga, tri okruga cela u centralnoj Srbiji u kojoj ni jedan od investitora koje je subvencionisala Vlada Srbije nije stigao. Tako da, i ta priča ne stoji.

Što se tiče priče o prihodima i rashodima AP Vojvodine, mi smo spremni da tu priču otvorimo, kao što sam rekao, što je moguće pre. Ali, vi govorite samo o pravima i o prihodima, ali ne govorite o rashodima i ne govorite o obavezama. Ja ću vam reći da u nekom ranijem mandatu, mislim 2008. ili 2007. godine, Antiću, su preuzeli drugokategorisane puteve ljudi iz AP Vojvodine. Znate li šta su uradili? Nisu uradili ništa. Onda su rekli – mi nemamo pare za ovo, hajde Republiko, hajde Srbijo radi nam te puteve. I Srbija je radila i te puteve, toliko da znate. Nemojte da mi govorite o tome da nije bilo para, pošto je bilo para za sve funkcionere i predsednike opštinskih odbora koji su iznenada osnovali, i potpredsednike, koji su osnovali nevladine organizacije pojedinih političkih stranaka i umesto da se grade putevi ljudima u Vojvodini, pare su se bacale u bunar. Nemojte da vam govorim o nekim drugim stvarima.

Ja sam, čini mi se, i sa vama, pominjali smo Nenada Pagonisa, i ja sam i neke poruke ostavio i voleo bih da vidim u čemu je problem, ako postoji, iako kikboks nije olimpijski sport, mislim da smo dužni gospodinu Pagonisu sve što možemo kao država da učinimo. Mislim da bolji odnos prema sportistima, posebno prema vrhunskim imamo i to možete sve njih da pitate. Svi će vam to potvrditi, svaki čovek, i ovi naši divni veslači i kajakaši, svi će vam reći da nikada veću podršku države Srbije nisu imali, nikada veću podršku. Reći ću vam zašto. Zato što kod nas ne morate da čekate na novac u trezoru, zato što ministar da nalog i on dobija novac odmah, zato što je finansijska situacija bolja, zato što mi ne ostajemo dužni ni dana. Kada dobijete nalog, tog dana se isplati.

Mislim da je Vanja, kao složićemo se jedan, ja mislim, najveći, ali jedan od trojice ili četvorice najvećih vaterpolista svih vremena, čekao po godinu dana.

(Radoslav Milojčić: Posle Šapića.)

Molim?

Mislim da je čekao po godinu, godinu i po dana da dobije obećani novac koji je bio neuporedivo manji nego što je danas, za zlatne medalje koje je osvajao. Danas njegovi drugari, njegove kolege ne čekaju ni dan. Onog dana kad nam dostave papire, za to im je potrebno tri ili četiri dana, petog dana taj novac dobijaju.

Što se tiče gospođe ili gospođice Keljmendi, vidite, ja mislim da ste tu vi preterali, gospodine Čanak, a ne neko drugi, a ne Marko Đurić, iako sam se trudio da ćutim i da ništa o tome ne govorim u javnosti, upravo zbog olimpijskih načela, upravo zbog sporta i upravo zbog toga što nam ta mlada žena ama baš ništa nije skrivila i niko nam ništa nije skrivio. I bežao sam od toga da komentarišem gluposti lažnih analitičara, lažnih novinara koji govore da je to potpisano u Briselu itd, kao da ne znaju ljudi kako i na koji način je Kosovo postalo članica Međunarodnog olimpijskog komiteta i razne te polupismene stručnjake koji su u stanju i veru i naciju da promene da bi dobili nekakvu funkciju, koji nam drže predavanja po tom pitanju, sve sam prećutao. Ni reč nisam rekao o njoj. Samo sam rekao da mi je interesantno bilo da su u roku od minut ili dva posle toga VVS i SNN objavili informaciju istorijsku o tome itd, kao da su samo čekali na to, ništa više od toga.

Vi ste rekli Marku Đuriću da je to tako Hitler radio. A šta to? Time što je rekao da je neko izdvojio deo teritorije Republike Srbije, što je njegova ustavna obaveza, kao direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju, kao svaki član Vlade? Mi se ovde zaklinjemo na Ustav Republike Srbije. U Ustavu Republike Srbije Kosovo i Metohija je deo Republike Srbije. Možda će ga jednog dana neko promeniti. Možda će ne znam šta prekosutra da se dogodi. Možda ja ne budem predsednik Vlade, možda neko drugi pobedi na izborima za mesec dana, ako se dogode. Nikakav to problem nije, ali to u ovom trenutku nije moguće.

Vi ste njega optužili da je Hitler zato što je poštovao Ustav Republike Srbije. Zato što je poštovao Ustav Republike Srbije nekome ste rekli da je Hitler. Nemojte da se ljutite, gospodine Čanak, to je ono što je bilo neprimereno. Ni na koji način nismo uvredili tu očigledno veoma uspešnu i vrednu sportistkinju, njen trud, njene napore, marljiv rad, kapa dole. Kakve to veze ima sa tim što je neko primio Kosovo kao nezavisnu zemlju, jer po statutu možete da ih primate samo kao nezavisnu zemlju? Prekršili su statut, kao članicu Međunarodnog olimpijskog komiteta. Kao što je to uradila UEFA, direktno kršeći sopstveni statut, jer samo članice UN UEFA ima pravo da primi. I UEFA ih je primila iako nisu članice UN. Sad ako neko sutradan kaže da se ne radujemo pobedi fudbalskog tima Kosovo, vi ćete da mu kažete da je Hitler, Hitler zato što štiti Ustav svoje zemlje, zakone svoje zemlje, zato što štiti svoj narod. Pa, valjda je to njihov posao da rade.

Pri tom, nemojte da mi kažete da sam nešto radio protiv Albanaca, jer smatram da je strukturni i strateški dogovor Srba i Albanaca od ključnog značaja. To su dva najveća naroda na zapadnom Balkanu. Prvi put sam se video sa albanskim premijerom posle Envera Hodže i Tita od 1946. godine.

Oni koje ste podržavali, koji su bili mnogo hrabri, nisu imali hrabrosti da to urade, zato što znam da nam je važan mir sa Albancima, ali to što nam je važan mir sa Albancima ne znači da ću da se odreknem Ustava svoje zemlje, zastave svoje zemlje i da kažem da teritorija naše zemlje po Ustavu Republike pripada nekom drugom i sada se radujem njihovim medaljama. Zato ću da budem Hitler? Da li je to glavna karakteristika Hitlera? Primer sa Džesi Ovensom nikakve veze nema. Da li je neko njoj govorio da je ovakva ili onakva, da je druge boje, druge rase, druge nacije? Niko joj nije zamerio koje je nacije. Samo smo pričali o tome kojoj državi pripada i ničemu drugom. Ja mislim da je to bila njegova obaveza. Da je drugačije postupio, mislim da bi to bila katastrofa.

Nemam ja ništa protiv vašeg stava, samo imam protiv toga da nekoga nazovete Hitlerom, posle miliona i miliona ubijenih ljudi u svetu, ko nije ubio nikoga, nekoga kome to nije ni namera. Malo je bilo preoštro i bilo je štetno za našu zemlju, bilo je štetno za našu zemlju. Nemojte da vam govorim da ste bili glavna zvezda u prištinskim medijima, a to nije zato što su vam bili zatvoreni ovdašnji, jer ste i ovde svuda citirani, već zato što su Albanci pomislili kako to njima odgovara u borbi protiv Srba. Samo to hoću da vam kažem i zato mislim da je to bila greška.

Što se tiče imovine javnih preduzeća i što se tiče onoga o čemu ste govorili, železnicama, Elektrovojvodini, da, došle su promene u EPS za koje mislim da su dobre. Da biste vi znali šta se nama dešavalo, nikada to ne bismo promenili i to nije imalo veze sa Elektrovojvodinom ili Elektroistokom ili bilo kojim drugim delom, Elektrošumadija. Svako od njih je bio potpuno nezavistan od svoje centrale i oni bi naručivali brojila, transformatore i mi imamo po 1.500 komada u Elektroistoku, Elektrovojvodina ih nema i ona pravi tender, i troše nam državne pare i obrnuto. Troše nam državne pare u istom preduzeću, ali oni ne razgovaraju jedni sa drugima. U istom preduzeću imamo višak, ali ovaj pravi tender i troši naše pare. To danas ne može. To nema nikakve veze sa autonomijom Vojvodine, već ima veze sa dobrim funkcionisanjem EPS, čijim funkcionisanjem i dalje nismo zadovoljni, ali je bolje i značajno bolje nego što je to bio slučaj ranije, a što potvrđuju i MMF i Svetska banka i svi ostali koji zajedno sa nama po tom pitanju rade. To nije političko pitanje, već je to ekonomsko pitanje.

Što se tiče predloga sistemskih promena, mislim da je bilo mnogo predloga sistemskih promena. Što se tiče mađarskog modela, govorio sam i o mađarskom i o poljskom, ne znam da li ćemo i koliko ćemo imati snage, ali borićemo se, borićemo se zajedno sa vama i super ako budemo podržani za to, da sačuvamo da to bude naša zemlja suprotno odredbama i direktivama EU. Ukoliko to bude moguće, mi ćemo dati sve od sebe. Izdržali smo i neke teže stvari i tako ćemo se ponašati. To nema veze sa tim što bih ja da podržim nekog ili što bi neko drugi da podržava tajkuna, a da mi priča o ugroženosti malih poljoprivrednika, a sve ih drži jedan te isti tajkun u jednom mestu i onda ih izvede na ulicu kada to njemu odgovara.

Gledaćemo da pomognemo stvarnim poljoprivrednim proizvođačima, koliko god je moguće, ali moraće i oni da menjaju svoje navike, kao što ćemo i mi da se menjamo, ali to nema veze sa poljoprivrednim zemljištem i ne pada nam napamet da donosimo zakone po kojima ćemo dati dozvolu da se prodaje poljoprivredno zemljište. Da li će za pet, šest, sedam, osam godina, kada neka nova Vlada bude ovde, neko donositi drugačije odluke? To pitajte njih, za naredne tri, četiri godine, za mandata ove Vlade o tom pitanju nemojte da brinete. Hvala najlepše.

PREDSEDNIK: Hvala.

Gospodine Čanak, imate dva minuta.

NENAD ČANAK: Zahvaljujem na iscrpnom odgovoru, ali samo bih nekoliko opaski morao da primetim.

Prvo, očigledno je da ste iz druge ili treće ruke pratili ovu moju polemiku. Ja nikoga nisam nazvao Hitlerom. Rekao sam da je ta ideja da se diskvalifikuje bilo čiji sportski uspeh zbog njegovog porekla ili čega takvoga ima svoje korene u davnom 1936. godini, pa smo imali 2006. godine da reprezentacija Hrvatske siđe sa pobedničkog postolja jer je tu bila reprezentacija SRJ. Sećate se toga dobro kao i ja. Znate vrlo dobro da je to tačno ono o čemu sam govorio.

Imam dva pitanja, ako smo već krenuli o Kosovu i Ustavu. Prvo pitanje – da li je Srbija uložila službeni protest Olimpijskom komitetu zbog učešća Kosova i ako jeste koji je odgovor bio Olimpijskog komiteta? Drugo pitanje, govorite o tome da se poštuje Ustav, ali u vašem ekspozeu koji ste juče izneli, Kosovo se nalazi u prvoj tački između članstva u EU, spoljne politike, nacionalne bezbednosti i odnosa sa dijasporom. Drugim rečima, AP Kosovo spada u kombinaciju spoljne politike, nacionalne bezbednosti i odnosa sa dijasporom, a što je u punoj koliziji sa onim što ste rekli da se isključivo držite Ustava. Ako se držite tako Ustava, kao što kažete, onda Kosovo ne može biti deo pitanja dijaspore, niti spoljne politike, niti ima veze sa članstvom u EU.

PREDSEDNIK: Izvolite.

ALEKSANDAR VUČIĆ: U pravu ste, gospodine Čanak, ali ste zaboravili da kažete da je išlo tačno iza nacionalne bezbednosti. Da, Kosovo i Metohija je ključno pitanje nacionalne bezbednosti i tako stoji u ekspozeu, a sada ćete da mi kažete šta je išlo pre nacionalne bezbednosti. Kakve veze ima? Išao je moj uvod o tome kakav je to politički okvir u kojem se nalazimo. Kosovo i Metohiju možete da vezujete za šta hoćete. Govorio sam u okviru nacionalne bezbednosti, vezao za nacionalnu bezbednost, gde mislim da je najprimerenije. Mislim da sve što sam rekao je tačno. Nisam samo shvatio, sem formalne primedbe, jer ste napravili bućkuriš, unoseći nešto što je ispred i iza, a u meritum stvari niste ušli, ali o.k.

Što se tiče diskvalifikacija zbog porekla, nije Marko Đurić komentarisao njeno poreklo, ni jednom rečju nije bilo ko pokušao da diskvalifikuje znanje, posvećenost, rad i marljivost gospođe ili gospođice Kiljmendi. Dakle, alal vera, kapa dole za veliki uspeh. Kakve to veze ima sa tim što je MOK dao dozvolu nečemu što nije država da bude predstavljen na Olimpijskim igrama? Da, uložili smo protest MOK. Kakav im je odgovor? Ne znam. Znam da smo uložili protest UEFA, i to je uradio Fudbalski savez. Nisu ni odgovorili, evo kaže mi ministar. Dakle, nisu ni odgovorili, a šta će UEFA da vam odgovori koja je direktno prekršila svoje statute? Šta će da vam odgovori? Na najdirektniji način, vrlo precizan član ima koji to reguliše, da prekrši i baš ih briga. I ništa, šta da radite? Očigledno je da je u pitanju politička odluka. Ne možete tu da se suprotstavite.

Imaćemo, pretpostavljam, jednu zatvorenu da vam kažemo šta se danas dešava po tom pitanju i da postoje trenutno pritisci na devet zemalja, veliki pritisci, da priznaju nezavisnost Kosova, a kojim rukovodi jedna zemlja, važna zemlja i sada tu postoje različite finansijske stvari i mnogi drugi problemi, a o čemu ne bih da govorim u ovom trenutku, ali naravno da Vlada brine i to je naš posao.

Nisam vam odgovorio u prvom delu na nešto što je veoma važno, a to su putevi kroz Vojvodinu. Da, kroz Vojvodinu imate, od Beograda do Horgoša, oko 190 km auto puta, imate od Šida do Beograda takođe auto put. Kreće izgradnja puta Novi Sad – Ruma – Šabac. Takođe razgovaramo o tome i sa Rumunima, da vidimo da li postoje tu dve ideje kako da spojimo Zrenjanin, ali i Vršac sa Temišvarom. Razgovaramo o tome kako da napravimo brze puteve, odnosno šnel štrase za Beograd, Zrenjanin, posebno posle izgradnje Pupinovog mosta koji je skratio taj put i, čini mi se, u mnogome pomogao ljudima koji žive u srednjem i tom delu južnog Banata.

O tome i te kako razmišljamo, radimo, kao što mislim da smo u otvaranju graničnih prelaza pomogli građanima Kikinde, kao što mislim da smo pomogli građanima Kikinde tako što smo zajedno sa rukovodstvom MSK, posle četiri i po, pet godina, zatvorene, ključne, najvažnije fabrike u Kikindi … danas ta fabrika radi i ponovo vidite dim na ulazu u Kikindu, u sedište severnog Banata. Dakle, mislim da smo uradili dosta i mislim da su ljudi u Vojvodini to videli i da to umeju da poštuju i da to umeju da cene, a za sva ova druga pitanja, mi smo otvoreni za razgovore sa vama i nikada nećete imati problem, da dođemo da pričamo i mislim da smo spremni da neke od vaših ideja prihvatimo po pitanju političkog sistema i određenih promena o kojima govorite. Hvala još jedanput.

PREDSEDNIK: Gospodine Čanak, nema više replike.

Imate šest minuta kada prođu svi, znači negde ujutru otprilike.

Reč ima Marko Đurišić.

MARKO ĐURIŠIĆ: Hvala predsednice.

Poštovani gospodine mandataru, kandidati za ministre, kolege poslanici, gosti, imali smo prilike juče da slušamo najduži ekspoze u istoriji srpskog parlamentarizma. Skoro šest sati mandatar je čitao iscrpno plan kako je on sad rekao plan rada Vlade u naredne četiri godine.

Mi smo slušali taj ekspoze očekivajući da čujemo konkretne rokove, zakone koji će biti doneti u određenom periodu i šta je to što će razlikovati ovu Vladu od svih prethodnih vlada u kojima je ova većina učestvovala u prethodne četiri godine. Zbog toga su bili i raspisani izbori. Tada je premijer, sada mandatar rekao – potrebni su nam izbori da bi dobili hrabriju, odlučniju Vladu, Vladu sa više energije koja će morati brzo da počne da radi na rešavanju problema građana.

Onda posle izbora, desilo se nešto što nije objašnjeno, ni juče, ni u prethodnih 100 i više dana od izbora. Šta se čekalo? Zašto je bilo potrebno toliko vremena da dobijemo predlog o sastavu Vlade i program te Vlade? I u tom programu nema te obećane i najavljene brzine. Ne vidimo tu energiju, ne vidimo nove ideje. Većina ministara, odnosno članova Vlade dve trećine su stari, jedna trećina su novi, da li je to dovoljno za situaciju u kojoj se Srbija nalazi? Ne.

Ono što smo mogli da čujemo u ekspozeu juče bile su mnoge stvari koje smo slušali pre dve godine. Ali, sada sa novim rokom, opet negde u nekoj daljoj budućnosti. Recimo, plate, mandatar je pre dve godine, malo više od dve godine kada je formirana prethodna Vlada rekao – smanjiće se plate u javnom sektoru za 10%, a onda ćemo do kraja 2016. godine imati veće plate u javnom sektoru nego što ih imamo danas.

Da li će to obećanje biti ispunjeno? Da li će plate na kraju 2016. godine biti veće nego što su bile u aprilu 2014. godine? Neće. To znamo. sada imamo nova obećanja mandatar kaže – na kraju mandata ove Vlade plate će biti veće nego ikad u modernoj srpskoj istoriji.

Kada je stvar u infrastrukturi, u infrastrukturi evo i premijer je govorio neimenujući tačno krivca, kašnjenje na otvaranju prve deonice na Koridoru 11 iako je u ekspozeu pre dve godine rekao da će autoput Beograd – Boljare biti završen za četiri godine u mandatu te Vlade. Danas tog obećanja i više nema. Govori se o tome da će biti završeno 50 kilometara od Obrenovca do Preljine, da je dogovoreno nešto za izgradnju od Surčina do Obrenovca, a da će se videti na koji način će se rešiti deonica od Preljine do Požege. Dalja izgradnja do Boljara do Crne Gore, ne spominje se u ekspozeu, kao što se ne spominje ni izgradnja puta od Novog Sada, Rume prema Šapcu. Toga u ekspozeu nema.

Rekao je sada premijer, ali nije rekao i nije napisao u ekspozeu. Sad je rekao. Kao što je bilo rečeno, do aprila 2017. biće završena oba kraka na Koridoru 10, sada govorimo o sredini 2018. godine u ekspozeu piše – do sredine 2018. godine, ne terajte da sada otvaram i čitam ovde na kojoj strani piše, piše do sredine 2018. godine. Ja negde mislim da se to neće desiti ni tada, jer je to manir i rezultat rada ove Vlade u prethodne četiri godine. Neprekidna davanja obećanja, ljudi više i ne znaju kad je šta rečeno, stalno odlaganje tog boljeg života.

Nasuprot toga imamo povećanje siromaštva koje sada poprima ozbiljne dimenzije u Srbiji. Naime, 150.000 građana Srbije više danas živi ispod granice siromaštva, 650.000, a 150.000 više nego pre dve godine, a dva miliona ljudi je ugroženo od siromaštva. U ovom ekspozeu nema ni jedne jedine reči o tome na koji način će se Vlada uhvatiti u koštac sa ovim problemom. Nema najave neke strategije, plana, konkretnih mera, nešto što bi doprinelo da se preokrene jedan loš trend koji traje već četiri godine.

Ja pozivam mandatara da to bude jedan od prioriteta njegove Vlade, borba protiv siromaštva. Danas je 1/3 mladih ugrožena od siromaštva, 100.000 dece živi u porodicama koje ne mogu da im obezbede ni osnovne prehrambene namirnice. Mi imamo i po analizi Svetske banke neefikasan sistem socijalne zaštite, 25% najugroženijih samo 24% sredstava, a 1/4 dobrostojećih građana dobija 28% iz ukupnih socijalnih davanja. Mi imamo neefikasan sistem koji nije reformisan godinama. On jeste nasleđen, ali nije urađeno dovoljno u prethodne dve, odnosno četiri godine da se to promeni. Postoje u toj analizi Svetske banke predlozi za konkretna rešenja.

Ono što bi moglo da pomogne u toj borbi je povećanje minimalne cene rada. To je jedino o čemu je mandatar juče govorio. Govorio je – probaćemo, videćemo, možda. Minimalna cena rada je povećana poslednji put 2014. godine, na 121 dinar po satu, pre toga je bila 114. Danas ljudi koji rade za tu minimalnu cenu rada su socijalno ugroženi. Mi moramo da promenimo sistem da ljudi koji rade ne budu socijalni slučajevi, makar 10% povećanja minimalne cene rada i sam mandatar je o tome govorio, doprinelo bi minimalno povećanje boljem, dostojnijem životu građana Srbije. Ali, mandat se nije obavezao da će to uraditi, ni u ovoj godini, ni u sledećoj, ni u nekoj drugoj.

Ponovo smo slušali analizu i optužbe ko je kriv za loše stanje u zemlji. Opet su se koristile stotine i stotine puta iznošene neistine, ali sada i neke nove. Rekao je gospodin Vučić kako je povećan porez na dobit 2011. godine, što je dovelo do toga da imamo manja ulaganja, da se kapital iz Srbije izvlači. To nije istina. Porez na dobit preduzeća povećana je 2013. godine. Znači ova većina je uradila to povećanje sa 10% na 15%, efektivno sa 6% na 15% i dovela do toga da neke kompanije, domaće, strane odustanu od ulaganja u srpsku privredu, zato što su tražile neko mesto gde im je povoljnije i gde je porez na dobit manji.

Govorio je premijer o tome kako je bila loša politika privrednog rasta zasnovanog na potrošnji i na razvoju sektora usluga. To jeste istina, ali ta politika je promenjena 2008. godine., Ona je važila do 2008. godine, 2008. godine je Vlada krenula sa pronalaženjem investitora koji će ulagati u proizvodnju u Srbiji. Taj investitor je „Fijat", najveći izvoznik. Slažem se sa premijerom da smo propustili šansu da ojačamo industriju dobavljača koji bi proizvodili ovde delove za „Fijat", a ne da najveći deo tih delova koji se i dan danas uvozi. Ali, to je radila Vlada četiri godine, jedna do 2012. godine, a ova Vlada je imala četiri godine da to promeni. Nije uradila ništa.

Ono što želimo da kažemo - ponovo je ponovljena priča da nam je potrebno veće ulaganje i kako je poljoprivreda najveća šansa za razvoj Srbije. Ali, šta su efekti u prethodne, možda nije najveće, izvinjavam se, nije najveća ali sigurno jeste šansa poljoprivreda, to slušamo iz mandata u mandat, ne samo ove Vlade, svake Vlade u prethodnih 20 i više godina.

Poljoprivredna proizvodnja smanjuje svoje učešće u BDP Srbije. Godine 2011. bila je 9%, sada je 7,7%, i ta šansa ostaje neiskorišćena. Da li će ova Vlada i novi ministar umeti da iskoriste tu šansu - videćemo. Ono što je prethodna radila, radila je na smanjenju subvencija. Veštim izmenama zakona, menjanjem samo jedne reči koja kaže – subvencije se utvrđuju u iznosu od…, pa neke cifre, menjanjem te reči - od u reč - do subvencije su smanjivane sa 12 hiljada po hektaru, recimo, na četiri hiljade koliko je za 2016. godinu.

Ono što je smatramo važno i o čemu je mandatar nešto govori to je obrazovanje kao način da postanemo konkurentniji, kao način da zadržimo mlade u Srbiji i kao jednu važnu novinu najavio je uvođenje dualnog obrazovanja.

Ovo nije prvi put i pre dve godine je najavljeno uvođenje dualnog obrazovanja. Očigledno da prethodni ministar nije bio za to, jer postoji jedan deo javnosti koji smatra da to nije dobro rešenje.

Smatramo da dualno obrazovanje ima smisla i može da ostvari efekte o kojima se govori ovde, a to je smanjenje nezaposlenosti mladih, razvijanje duha preduzetništva i sve ostalo što stoji ovde, samo ako se ispune određeni uslovi. Bez toga dovešćemo do daljeg urušavanja obrazovnog sistema, pravljenja još većih nepravdi i napravićemo još veću štetu za budućnost Srbije.

Nismo čuli da li će i na koji način, toga nema ni u ekspozeu, nije o tome detaljno ni govoreno, a moglo je da se nađe u tih šest sati govora, na koji način tačno ova Vlada želi da uvede dualno obrazovanje. Da li postoji zainteresovanost privrede, to je prvi preduslov. Mora da postoji privreda koja će da prima mlade ljude da rade. Da li je ta privreda spremna da plaća te mlade ljude koji će tri, četiri dana raditi i biti plaćeni više nego što je socijalna pomoć, kao što je i u drugim zemljama u kojima dualno obrazovanje funkcioniše? Mladi ljudi koji su u tom sistemu obrazovanja su plaćeni od strane poslodavca. Njihovo obrazovanje uz rad traje četiri do šest godina.

Da li imamo spremne majstore koji će ih obučavati, koji moraju da imaju diplomu pedagošku da bi mogli da rade taj posao? Da li će biti i na koji način regulisana mogućnost da ti mladi ljudi na jedan efikasan način, ukoliko imaju želju, ambiciju se vrate u normalan sistem obrazovanja, polože maturu i nastave dalje univerzitetske studije ili strukovne studije? To su vrlo važne stvari i preduslovi koji moraju da se ispune da bi dualno obrazovanje imalo smisla.

Mi smo spremni da sarađujemo sa ministrom i sa Vladom u tom projektu i da ponudimo znanje i iskustvo.

Ono što ovu Vladu obeležava već na samom početku je mnoštvo afera, afera članova koji su bili do sada ministri, neke afere članova koji danas, odnosno sutra, kada god, treba da postanu ministri u Vladi Republike Srbije. Mislim da nam to govori o tome na koji način i šta će nam se dešavati u budućnosti i to nas ne čini optimistima i to je jedan od razloga zbog kog sasvim sigurno naša poslanička grupa Socijaldemokratske stranke neće glasati za ovu Vladu.

Govorio je mandatar o tome kako je razvoj preduzetništva šansa za razvoj Srbije, kako je ovo godina preduzetništva…

(Aleksandar Vučić: Rekao sam svaka godina.)

… kako treba da bude svaka godina i ja se slažem sa vama, ali hajde da vidimo onda u čemu je problem, gospodine mandataru i gospodine ministre finansija – zašto dve godine nema nove uredbe o utvrđivanju poreza za paušalne preduzetnike? Zašto mali privrednici koji paušalno plaćaju porez plaćaju taj porez po rešenjima iz 2014. godine? Zašto nisu izdata poreska rešenja za 2015. i 2016. godinu? Šta ćemo sa onima koji su u ove dve godine započeli svoj posao? Oni nemaju nikakvo poresko rešenje. Bez tog poreskog rešenja oni ne mogu da uđu u sistem, ne mogu da traže, ne mogu da dobiju kredit, ne mogu da razviju taj svoj posao kojim žele da se bave. Kada će to biti doneto, gospodine Vučiću? Možete da nam kažete sada i kako će sada ako dođu u narednih nekoliko nedelja ta poreska rešenja, naravno kumulativno za dve godine, kako će ih ti ljudi platiti, kako će im Vlada olakšati da oni razviju taj svoj posao?

O reformi Poreske uprave stoji i u ovom ekspozeu i stoji u svakom. U mandatu ove Vlade imali smo četiri, pet promena na mestu direktora Poreske uprave, v.d. stanje. Uglavnom su dolazili kadrovi iz BIA. Ne znam odakle je ta politika smatrana dobrom politikom da ljudi iz BIA mogu na najbolji način da vode Poresku upravu? Mislim da je to loš put i da rezultati o tome govore.

Kratko je govoreno nešto o razvoju kulture, o potrebi da kultura bude u svakom gradu i sa tim se slažemo. Zaostavština o stanju medija prethodnog ministra je po našem mišljenju je katastrofalna. Premijer je rekao da slobodu medija mora da prati odgovornost. Sa tom rečenicom se sasvim sigurno slažem, ali je problem danas u Srbiji što su najneodgovorniji tabloidni mediji koji podržavaju Vladu u kojima svako ko kritikuje rad Vlade će se naći provučen kroz najgoru kaljugu. Smatram da to dolazi od samog vrha. I danas smo čuli, rekao je gospodin Vučić kako oni koji njega kritikuju spavaju do deset sati, leže po ceo dan i ne rade ništa. Svako ko kritikuje danas u Srbiji je neradnik, neznalica i nesposobnjaković i u takvoj atmosferi srpsko društvo ne može da napreduje.

Želim da se priključim pozivu gospodina Čanka, a o tome nije bilo reči u ekspozeu i o tome sam hteo da govorimo, o potrebi za reformom političkog sistema. Ona je potrebna u mnogim segmentima. Imali smo jednu farsu prošlog leta ovde u parlamentu, stvoren je akcioni tim za reformu političkog sistema. Imao je nekoliko sednica i nikakvog rezultata. Nas, kao što znate, po akcionom planu čeka i promena Ustava do kraja 2017. godine i mislim da je dijalog o reformi političkog sistema, a samim tim i Ustava, potreban što pre.

PREDSEDNIK: Hvala vam. Potrošili ste vaše vreme.

MARKO ĐURIŠIĆ: Hvala vam, predsednice.

PREDSEDNIK: Hvala vama.

Samo nemojte, molim vas, ništa u vezi parlamenta da nazivate farsom, ja bih vas molila, zato što ste i vi deo parlamenta i sami sebe ponižavate takvim karakterisanjem rada ovog doma.

Reč ima Aleksandar Vučić. Izvolite.

ALEKSANDAR VUČIĆ: Dame i gospodo, uvaženi narodni poslanici, razmišljao sam i zbog činjenice što sam juče izrazio naročitu zahvalnost ljudima koji ne pripadaju većini, a koji su bili u sali i koji su slušali ono što govorim, da li da uopšte odgovaram onima koji nisu želeli da slušaju, a to im je obaveza, ono što govorim, da li da im uopšte odgovaram. Odgovoriću, ne zbog vas, jer vidim da zaista niste slušali ono što sam govorio. Očigledno vam je bilo naporno da pratite čak i televizijski prenos. Rešio sam zbog građana Srbije i ozbiljnosti tema da vam ipak odgovorim, uz zahvalnost što ste, pogrešno razumevajući ili ne slušajući ono što sam juče govorio, potvrdili neke od teza koje sam izneo.

Naime, da ste slušali šta sam govorio o poljoprivredi, upravo sam govorio o promeni učešća u BDP i o tome kako je u Americi danas 2% onih koji daju doprinos poljoprivredi, a bilo je 47% 1905. godine. Promenila se struktura privrede. Govorio sam o neophodnosti reindustrijalizacije, pre svega pametnoj industriji. Sve što ste rekli bila je potpuna izmišljotina. Citirali ste sebe od nekud, ne mene. Ništa o onome o čemu ste vi govorili ja nisam govorio, pogotovo ne na takav način. Poljoprivreda mora da se modernizuje. U poljoprivredi mora da se urade mnoge druge stvari.

Ne zaboravite, tačno je, nisu smanjivane subvencije, pošto vidim, verovatno ste lapsus napravili, nema to veze samo sa hektarima, to ima veze sa novcem. Dakle, u pitanju je 4.000, od 4.000 do 9.000 ili 11.000. Dakle, u dinarima je reč, a ne o hektarima. Tačno je to, samo je to razlika, dinari i hektari, nije mnogo važno, ali ste brojeve pogodili.

Dakle, suština je u sledećem. Mi smo napravili jednu grešku oko kombajna i traktora. Iako sam juče rekao da smo to uradili, to ćemo da ispravimo u najkraćem mogućem roku. To su nam službenici napravili grešku u ruralnom razvoju oko podzakonskih akata i to ćemo najbrže da ispravimo. Lično ću da razgovaram sa seljacima o tome da takvu priliku koju će ima Vlada Srbije ponuditi apsolutno iskoriste. Dajemo, naravno, subvencije za sitnu mehanizaciju u voćarstvu i ne zaboravite da smo isplatili ono malo što smo obećali, da smo sve isplatili bez dana kašnjenja i da smo isplatili preko 10 milijardi starih dugova. Dakle, mi smo čistili sve ono što je zaostalo i što je napravljeno. Nikada neću nikome da se dodvoravam, pa ni seljacima, niti bilo kome drugome. Mislim da je važno da vidimo šta je to, koliko i na koji način možemo da pomognemo, a naravno da to bude usklađeno sa našim finansijskim mogućnostima.

Postavili ste pitanje i govorili ste o tome da je strašno što smo čekali Vladu. Dakle, ne znam šta je to toliko strašno, jer smo sve vaše vlade čekali mnogo više i mnogo duže, do poslednjeg trenutka. Čekali smo ih dotle i do tih granica, podsetiću neke ovde, da su dolazili i molili i iz neke druge stranke i iz vaše stranke, molili nas još kada smo bili u onoj zgradi Narodne skupštine da vam pustimo da izglasate Vladu do ponoći pošto će država morati da ide na privremeno finansiranje, jer ste čekali poslednji dan zakonskog roka u ponoć da formirate Vladu. Vi danas kada mi imamo vremena koliko hoćete, nigde ne žurimo, mesec dana pre isteka bilo kakvog roka, vi mi prebacujete što Vlada nije formirana. Vlada je radila, aktuelna Vlada je radila. Nismo se ni kupali, ni brčkali. Nismo ni lenčarili, niti bilo šta drugo. Radili smo i nijedan posao nismo propustili. Sve što je trebalo za državu da se uradi, mi smo uradili, mi smo napravili.

Vi ste rekli ovde – nova obećanja, plate i penzije. Da, plate će im biti, pre svega za prosvetne radnika i za zdravstvene radnike, mislim pre kraja ove godine onakve, ali na zdravim nogama, kakve su imali nekada kada govorimo o javnom sektoru. Već danas mi imamo ukupno plate veće nego što smo imali, zato što je porastao privatni sektor. Valjda se i za to zalažete. Valjda sve zakone koje donosimo i sve što smo radili donosili smo zbog toga. Situacija je potpuno drugačija, nije uporediva.

Kada govorite o trendovima, svi trendovi su dobri, pogotovo ekonomski. Ne postoji nijedan loš ekonomski trend. O tome govori i MMF i Svetska banka. O tome govore svi. Da li Srbi žive bogato? Ne žive. A kada su živeli? Što, da nismo između dva svetska rata živeli bolje nego Hrvati i Slovenci? Pa, pogledajte analize, nismo. Pogledajte šta piše o tom periodu i Milan Stojadinović, pogledajte šta je govorio. I tada smo bili neuporedivo slabiji ekonomski, neuporedivo bedniji. Danas ćemo polako da ih stižemo i ubrzano ćemo da ih stižemo. Neke od njih ne možemo, a neke od njih ćemo i da prestignemo u roku od pet-šest godina ukoliko se baš ovakav trend nastavi, posle decenija i decenija.

Nisam razumeo, pošto nisam nikakva posebna nova obećanja davao, ali vi niste razumeli kako funkcioniše socijalni dijalog. Ne mislim da vam je bila loša namera. Ja bih juče rekao šta će Vlada da prihvati i koliko povećanje minimalne zarade, bili biste zadovoljni, ali ja ne bih imao pravo da to kažem, jer to mora da bude rezultat socijalnog dijaloga sindikata i poslodavaca. Mi hoćemo da čujemo šta će oni da kažu, i jedni i drugi. Čuli smo sindikate koji traže povećanje sa 121 na 140 dinara. Poslodavci kažu – spremni smo na 123-124. Naravno da zavisi dobrim delom od Vlade. Vlada hoće da vidimo dokle i koliko oni mogu da se dogovore. Onda ćemo mi izaći sa našim predlogom.

Da sam vam ja juče rekao tačno u dinar koliko smo mi spremni da prihvatimo, vi biste mi rekli – uzeo si nadležnosti poslodavaca i sindikata. Onda dođemo do toga da u Srbiji u stvari šta god da uradite to nije dobro i ne valja. Da sam to rekao bio bih kriv za ovo, a danas sam kriv zato što nisam rekao precizno. Šta god da napravite krivi ste. To jeste prokletstvo posla kojim se bavim. Nemam nikakav problem sa tim, samo budite pošteni, pa recite da je to tačno. Tačno je da je to tako. Da sam rekao, vi biste mi rekli – kako ste to mogli da kažete, a niste održali socijalnoekonomski savet, nije bilo socijalnog dijaloga između poslodavaca i sindikata? Iako sam nedvosmisleno najavio, i to kao dobru vest za građane – e, ići ćemo na povećanje minimalne zarade, a to nije laka odluka. Nije laka odluka i reći ću vam zbog čega. Ne zbog državnih finansija, ne zbog javnih finansija, nemamo problem sa tim, za nas sitnica, za državni sektor, apsolutno sitnica. Kao da smo dobili dve medalje više, ništa više od toga. Bukvalno sitnica. Nemamo mnogo njih na minimalnoj zaradi u javnom sektoru.

Dakle, reći ću vam ja gde je problem. Ako često povećavate, zato je bila pametna odluka da se to ne povećava u 2014. godini i zato imamo uvećan broj novih investitora u prethodne dve godine, posebno autokomponentaša ovde, zato što su videli sigurnost i stabilnost, zato što su između ostalog mogli da računaju kolika je njihova zarada ukoliko imaju ovakvu minimalnu zaradu. Da toga nismo imali ne bi došli ovde. Sada smo spremni to da menjamo, ali moramo da razgovaramo i sa njima, jer nećemo da nam odu i oni koje ste vi doveli, a koje danas vidim da je vrlo moderno da kritikuju svi, kao što je „Jura" itd. Ja ih ne kritikujem. Ja branim i ono što ste vi uradili, zato što mislim da je to dobro za Srbiju. Zato što oni hrane šest i po hiljada usta. To što je zavladao nekakav ludački, tačnije ludistički pokret u Srbiji, znate, po Nedu Ludu iz istorije, kada su uništavali mašine radnici, kada nisu znali šta da rade nezadovoljni uslovima rada, ja sam apsolutno protiv toga i mislim da je to katastrofa i boriću se protiv toga.

To kao – ej, strašno je što imam produženo radno vreme. Pa šta ako imaš produženo radno vreme? Plaćeno je. Ima mnogih koji imaju neplaćeno produženo radno vreme, pa šta? Da li je to najstrašnije? Pa nije, pa nije. Šta treba? Da uništimo sve, da razorimo sve, da oteramo sve iz Srbije, da sklonimo sve iz Srbije, da takav signal pošaljemo nekome. Apsolutno sam protiv toga i zato ću da štitim takve investitore, zato što oni izdržavaju veliki broj porodica u našoj zemlji. Šest i po hiljada zaposlenih ima „Jura" u ovom trenutku, od Rače do Leskovca. Malo li je za nama siromašan kraj u kojem nismo imali fabrike? Kao što treba da kažem isto za „Kromberg i Šubert" koji dolazi u Kruševac, koji treba da ima dve i po, pa četiri hiljade posle toga.

Rekli ste da nisam pomenuo, to mi je bilo onako najinteresantnije, kažete – nisi pomenuo „Ruma" Šabac. Pa, nisam jer sam preskakao određene stranice juče. Prvo me kritikujete zašto mi je ekspoze dug, a onda me kritikujete što baš nisam sve izgovorio u tom ekspozeu. Trebalo je onda da govorim 12 sati. Šta god da sam uradio, vi biste našli razlog da napadnete. Vama sam potvrdio za „Ruma" Šabac danas, pre nego što ste se vi javili govorio sam o tome i ni to vam nije bilo dovoljno. Bio sam kriv što nešto nisam izgovorio, iako sam govorio šest sati stojeći, poštujući Narodnu skupštinu, a vi ste izašli napolje i teško vam je bilo i da sedite i da slušate to što sam govorio.

Kažete – veći broj siromašnih nego ikada. Pa upravo u toj studiji Svetske banke o kojoj ste govorili, upravo u toj studiji Svetske banke koju ste pomenuli govori se da je u Srbiji smanjeno siromaštvo za 1,6% u prošloj godini. Pa nije dovoljno, naravno da nije dovoljno. Naravno da imamo veliki broj siromašnih, ali baš studiju koju ste citirali i o kojoj ste govorili, baš u njoj o tome piše, a posebno piše da je odlično targetirano, da su srpski zakoni odlično targetirali lica kojima je potrebna socijalna zaštita posebno siromašnima. Naravno da ima nedostataka, ali ne zaboravite da mi svakog isplaćujemo za 3,3 miliona lica, kada pričamo o socijalnoj zaštiti, 166 milijardi dinara i ni jedan dinar nikada ne kasni, ni 10 ni 15 ni mesec dana i bez smanjenja je bilo, bez smanjenja. Sve vreme smo brinuli o najsiromašnijima. Bez smanjenja, kada su svi ostali građani morali da plate cenu katastrofalne vladavine iz prethodnog perioda, razaranja javnih finansija i bez inflacije.

Kada kažem – oni koji su radno sposobnosti, pa za to što dobijate 11.000 dinara, 8.000 dinara, ovoliko ili onoliko, pa izađi pa ponekad počisti lišće, pomozi svojoj državi koja ti to daje. Onda je glavna kritika – ej, pa sada će morati da rade oni koji primaju socijalnu pomoć. Stvarno? To kao da je rad postala neka otprilike najstrašnija stvar na svetu. Zamisli, moraće i da rade nešto za pare koje dobijaju od države. Super, ako ti je lepo bez države, nemoj da dobijaš pare od države. Onda ne moraš da radiš ništa. Nikakav problem nemamo. Mi želimo da niko ne dobija pare od države, pa neka radi privatno, to je naš ideal, za to se zalažemo, za to se borimo. Nego što smo ovde u Srbiji godinama i decenijama lagani svi i svi su lagali govoreći samo – dajte da pričamo, narode, evo pare, ima ovde, daćemo ti pare. E, ja ne mogu da rešim pitanje privatizacije srpskih klubova i to vam priznam, a vi mi kažete – možete li i što niste? Ne mogu da rešim. Jači ljudi, jači. Mali sam i nedovoljno snažan da to izguram i priznajem – katastrofa. Šta da radim?

Vi kažete – šta da promenimo oko godine preduzetništva? Kažete, rekao sam – ovo je godina. Ne, ja sam rekao – svaka je godina preduzetništva. Sve suprotno od onoga što ste vi rekli. Zato što je razvijanje preduzetničkog duha koji smo izgubili negde 60-ih, 70-ih još u samoupravnom socijalizmu, a onda u 90-im i radne navike, gde je „kombinacija" postala reč koja zamenjuje rad, od 2000. lopovluk, pljačka i korupcija zamenila je i tu reč. Posle toga se postavlja pitanje – a šta da radimo? Moramo da objašnjavamo ljudima. Ja sam upravo juče govorio o onome o čemu ste vi govorili da nisam govorio, o našim majstorima, o našim vodoinstalaterima, o variocima, kojih nemamo više, nemamo ih više. Zato što je postojao ideal da doneseš diplomu i da kažeš – meni država mora da da posao. Za to smo svi krivi. Za to niste krivi ni vi ni ja i znate da sam u pravu. Za to smo svi krivi, zato što je tako bilo lakše. E, ne može više da bude lakše. Neko je to morao da kaže našem narodu – ne može da bude lakše. Bolje je da bude teže da bi nečeg uopšte bilo. Da smo nastavili po tome da bude lakše i da kupujemo i koalicione partnere i da kupujemo biračku volju, mi danas ne bismo imali da isplatimo ni penzije ni plate, niti bilo šta drugo. To takođe dobro znate. Sve što ja govorim ja znam da vi dobro znate i znate da govorim istinu. Super je prihvatam kada to radite iz političkih razloga, to je politika, sve razumem. Samo ne mogu da razumem da govorite da sam nešto rekao što nisam rekao ili da nešto nisam rekao što jesam rekao.

O dualnom obrazovanju, hvala na tome što ste rekli da hoćete da učestvujete, to je ogroman pomak. Ne možemo bez toga. To nam razvija preduzetnički duh. Govoriće vam neko drugi to i za 20 godina u Srbiji, biće nerazvijeno, to je u kolevci, to je bukvalno u kolevci. Mi to nećemo moći za četiri godine gotovo da pomerimo, da bude možda dva puta bolje nego danas, što će takođe kolevka da bude. To su teške promene. Svi su protiv toga, Marko. Pokažite mi tog u našem prosvetnom, obrazovnom sistemu koji nije protiv toga. Hoćete li sad da vam pričam zbog čega su sve protiv toga? Svi su protiv toga. Jesu li zbog toga u pravu? Ne, nisu, pokazuju rezultati. Tačno je, kriv sam zato što hoću da izguramo nešto protiv čega su svi. Samo što, znate, dva puta u mesecu dobijam izveštaj iz Trezora koliko smo platili za penzije, pa gledate koliko ste platili za plate i kakvo je stanje na računu. Neko mora da odgovara za 1.760.000 penzija i neko mora da odgovara za još 800.000 plata u javnom sektoru. To morate da isplatite bez sata kašnjenja svakog meseca, pa onda morate da vodite računa kako će to da bude i za mesec dana i za godinu dana. A onome ko misli da sve s neba pada, tu mislim na mnoge ljude u našoj zemlji, njima je lako, šta ih briga, mogu kako hoće.

Što se puteva tiče i poreskih rešenja, da time pokušam da odgovorim na sve, nekoliko činjenica. Nesumnjivo je ubedljivo najviše izgrađeno u ovom mandatu, nesumnjivo. Kada poredite godine, to nije bukvalno za poređenje, to je u najmanju ruku tri, četiri, pa čak i pet prema jedan. Da li sam ja zadovoljan? Ne, nisam. Bilo bi loše kada bih bio zadovoljan. Da, ove godine će biti, umesto 25. avgusta, u oktobru. Bilo bi i 25. avgusta, da sam ja pristao na prevaru da u dva tunela otvorimo jednu cev. Nisam hteo da pristanem na tu vrstu prevare i da kažem narodu: „evo vam, gledajte kako je lep put", a dva tunela, mogli smo samo s jedne strane pa da idete u jednoj traci kroz ta dva tunela. Na to nisam hteo da pristanem.

Završićemo sledeće godine Koridor 10, koji je najvažniji za Srbiju i koji će nam povećati broj turista, koji će pored naših usluga dramatično da poveća potencijal, dakle, završićemo i jedan i drugi. Da li kasni? Hoćete li da vam pričam kakvih problema ima i u jednom i u drugom tunelu, kakvih problema ima u Bancarevu, kakvih problema imamo oko vašeg ponavljanja tendera u Dimitrovgradu, oko loše dokumentacije, ali to će svako da vam priča, svaki put će to da vam govori. Zato to i ne tražim kao izgovor i ne tražim da vam pričam šta nam se u Malajnama dogodi i gde vam voda iscuri i šta vam se desi. Šta ćete, to je život, time se bavite. Ali, da li je bolje? Pa jeste bolje, mnogo je bolje, neuporedivo je bolje. Neuporedivo je bolja i razvijenija infrastruktura nego što je bila, to ljudi mogu da vide, i to na najtežem području geografskom u Republici Srbiji.

Što se tiče poreskih rešenja, to ste u pravu. Upravo to završavamo i sada će biti uredba usvojena. Međutim, tu imamo jedan problem, a to je otpor advokata. Zašto smo se inače mučili? Mučili smo se zbog taksista. Imali smo borbu višemesečnu da pomognemo taksistima koji nisu plaćali porez, pa smo gledali kako da rešimo pitanje reprograma, pa nas je MMF pritiskao, pa nam je to stavio u prior action. Ne damo vam reviziju samo zbog taksista itd.

Borili smo se bukvalno šest meseci svakoga dana za taksiste, svakoga dana. To je bio razlog zašto smo se tako ponašali. A danas zašto kasni, kasni zbog toga što advokati to ne žele. Da vam to otvoreno kažem i da to ljudi u Srbiji znaju. Dakle, nisu to stvari tako jednostavne. Ja znam da i vi to znate i mnogi drugi to znaju, samo što je najlakše da ide preko leđa – ej, Vučiću, kako god da uradiš, kad ne uradiš, ja ću da te kritikujem, a kad uradiš onda ću da kažem - advokati su u pravu. Jel tako? Pa tako je.

Nažalost, to je problem u Srbiji. Zato što svi znate probleme sa kojima se suočavamo, samo niko to neće da kaže. Kada viknu „Vučiću pederu", na stadionu, vi još kažete – nisu samo te grupice, svi su vikali, kao treba da budete ponosni što su vikali „Vučiću pederu". I, to je vaša izjava zvanična, super majstore! Zašto tako niste izjavljivali kada su govorili „Spasi Srbiju i ubi se", jedan, drugi, treći, peti, deseti.

Vidite, meni ne smeta da o tome govorim, mrtav hladan i baš me briga.

(Vojislav Šešelj, s mesta: Ipak je teže ovo da se ubije. )

Dakle, i prihvatam našu krivicu za još jednu stvar, oko onog dijaloga za koji je Maja rekla. Zato ćemo to da nastavimo i da donesemo konkretne rezultate do kraja godine, jer to je važno da o tome razgovaramo.

Neću da vam odgovaram oko tabloida i svega drugog, to mi pokazuje da to ne posmatrate i baš ne pratite sve, nego samo gledate ono što vas boli. Onaj drugi deo ne vidite. Jer, neke novine koje vam se sviđaju, koje glume da su ozbiljne, su mnogo gore od tabloida i po uvredama na račun pojedinih porodica i po uvredama najtežim, najglupljim, a lažima i izmišljotinama, da ne pričam. Tako da je bolje da to ne merimo, to su privatni vlasnici, njihova stvar, neka rade šta hoće. Bolje je to, a svako ima pravo da pravdu zatraži pred nadležnim sudskim organima i čini mi se da je to normalno.

Ono što se promenilo gospodine Đurišiću, to je da od problema niko ne beži i što, kad kažemo da postoji problem, to zaista doživljavamo kao izazov i to hoćemo da rešimo i te stvari rešavamo. Ja znam da možete da navedete bezbroj problema, naveo bih ja ako bi to bilo moguće, a nije, i više od bezbroj, ali bar neke od tih problema smo rešavali jer rešavamo i neke smo rešili. Ako ništa, i na današnji dan imamo suficit u budžetu Republike Srbije, a deveti je, ili 10. avgust, ne znam tačno.

Kažite mi, molim vas, kada se to dogodilo, ali nemojte da mi pominjete onu jednu godinu, koja je to bila Đorđeviću, kada je Dinkić zatvorio Trezor i nije dao da se isplaćuje bilo šta da bi mogao da kaže, uprkos svim velikim privatizacionim prihodima, da bi mogao da kaže da je bilo suficita? Nema toga u našoj savremenoj istoriji.

(Čedomir Jovanović, s mesta: Godina 2007. )

Nije, to je mogla da bude šesta ili sedma Čedo, ne moguće osma, osma je bila katastrofa. To je moglo da bude šeste ili sedme, kada smo imali velike privatizacije koje su vam se računale kao budžetski prihod, a mi sada bez ikakve privatizacije, bez prodaje aerodroma, bez bilo čega vam govorimo da imamo suficit. Govorimo vam o čistim, zdravim, trajnim merama koje su dale rezultate. E to je velika promena. Zato vam govorim, ljudi to mogu da vide, da osete.

Da su neki bili na vlasti, oni bi navijali da naši ne osvoje nigde ni jednu medalju, jer ne bi mogli da plate nikad. Mi navijamo da naši osvoje 100 medalja, sve možemo da platimo. Nikakav problem nema, i to istog dana.

(Vojislav Šešelj, s mesta: E, da nisi Tomu poslao tamo.)

Gledajte gospodine Šešelj, koliko od subote, kad naši počnu da nižu medalje i ne brinite, za sve to ćemo moći da platimo i to istog dana. Hvala.

PREDSEDNIK: Replika.

Reč ima gospodin Đurišić.

MARKO ĐURIŠIĆ: Poštovani gospodine Vučiću, 100 metara odavde ima bilbord koji govori o tome da je 2016. godina, godina preduzetništva. To je bio jedan od predizbornih programa ove Vlade. Ne kažem ja da je to loše i ne kažem da ne treba da bude i sledeća i svaka naredna godina, ali govorim o tome šta Vlada radi, konkretno u godini preduzetništva da pomogne preduzetnicima.

Vi ste sada naveli kako postoje problemi i koji su sve problemi i zašto skoro dve godine nije izmenjena uredba i nema novih poreskih rešenja. Ali to je vaš posao, to je vaš posao, da rešite te probleme, zato ste se kandidovali, tražili podršku građana i dobili koliko ste dobili, da, nećemo da govorimo o načinu na koji je to ostvareno.

Govorili ste kako je najviše do sada izgrađeno autoputeva i ja se slažem sa vama. Ali, ne znam da li možemo da se složimo da je svaki kilometar tog autoputa, da je finansiranje toga, projektovanje započeto još 2008. godine, 2009. i 2010. godine, i danas se završavaju i Kinezi i Azerbejdžani na Koridoru 11. Ko je to dogovorio? I radove na Koridoru 10, ko je, u koje vreme to dogovorio.

A ja pitam vas, koji ste to kilometar autoputa vi dogovorili? Imali ste u kampanji najavu kako ćemo sa Kinezima da uradimo ovu deonicu od Surčina do Obrenovca. Da li je potpisan, da li je krenulo projektovanje? Drago mi je da to čujem.

(Predsednik: Vreme. Hvala.)

A šta ćemo sa ostalom infrastrukturom? Hvala.

PREDSEDNIK: Vreme. Hvala.

Branka Stamenković, Poslovnik. Izvolite.

BRANKA STAMENKOVIĆ: Molim vas, povreda Poslovnika, član 107. stav 2. definiše da u Narodnoj skupštini nije dozvoljeno direktno obraćanje narodnim poslanicima. Ja vas u tom smislu molim, da shodno članu 109. opomenete, kako narodne poslanike koji međusobno jedan drugog oslovljavaju, tako i mandatara koji direktno ulazi u komunikaciju i obraća se direktno narodnim poslanicima. Hvala.

PREDSEDNIK: Dobro, hvala. To je ne moguće, pošto ovaj poslanici se obraćaju danas mandataru, onda se on trudi da uvaži poslanika, da ga gleda u oči, pa da mu odgovori. Nema replike između nas dve, samo pokušavam da vam pojasnim.

Reč ima Aleksandar Vučić. Puna je lista poslanika koji su se javili, odnosno ovlašćenih, pa samo molim za izvinjenje pošto ću mnoge morati da izbrišem. Izvolite.

ALEKSANDAR VUČIĆ: Dakle, samo da vam odgovorim, nadam se da vas nisam uvredio što sam vas oslovio imenom. Ne razumem što su morali da se pojave drveni advokati, ništa nisam ružno rekao, po imenu sam oslovio čoveka koga poznajem deceniju i više, tako da ne razumem o čemu se radi, ali valjda, tek da bi nešto rekli.

Dakle, da vam odgovorim na ovo. Što se „Godine preduzetništva" tiče, ovo jeste „Godina preduzetništva" i to sam juče rekao, ali sam rekao da nije ovo godina već da su sve godine preduzetništva jer nam je to najvažniji posao. A u „Godini preduzetništva" kada kažete šta smo uradili, izdvojili smo 16 milijardi kao Vlada Republike Srbije kao podsticaj za preduzetništvo. Izdvojili smo samo za, od toga, da znate, kada kažem 16 milijardi, četiri milijarde su bespovratna sredstva. Četiri milijarde je 35 miliona evra. Trideset i pet miliona evra poklanjamo za start-apove uglavnom za žene, 50% od neophodnog ulaganja za žene preduzetnice, 30% za sve ostale.

Zaista smo mnogo dali i to i dalje nije dovoljno. Voleo bih da je tri, četiri puta više, ali je ipak razlika, ipak smo pokazali da smo nešto po tom pitanju napravili.

Dalje što se auto-puteva tiče, onaj ko vam je to rekao nije vas dobro savetovao, jeste vi ugovorili, imao bih određenih primedbi, ali nikada o tome neću javno da govorim. To možemo negde, jer znate kada državu vodite imate važnije stvari od političkih udaraca, to je oko Koridora 10, oko deonice Ljig-Preljina, oko visine ugovorene, oko ugovora koji je potpisan. Tačno, projektovanje je rađeno uglavnom loše zato smo morali da radimo preprojektovanje u više navrata. Nije to vaša krivica.

To će uvek da se dešava zato što to svi naši, neretko se dešava da naši instituti prave greške, da imamo problema, da ne izađu na teren na najbolji način, da jedno nacrtaju, a drugo je stvarno stanje, itd.

Ali vi morate da razumete jednu stvar, za to što ste vi govorili, vi niste platili ni dinara, vi ste dogovorili da država plati 300 miliona, a to mi plaćamo. Mi plaćamo, mi radimo. Vi ste rekli – ovo bi bilo lepo da bude tu i to toliko košta; a mi dajemo pare i mi radimo. Eto, samo je to razlika, ništa više od toga.

Drugo, upravo zbog tih problema o kojima govorite imamo muka na obilaznici oko Dimitrovgrada. Upravo zbog tih problema. Nemojte da vam pričam o proseku Bancarevu, Čifliku – Staničenju putu. Svakoga dana me glava boli samo od toga, što ne znači da nekoga u budućnosti neće da boli glava od problema koje mi ostavimo, ali nije se dovoljno uradilo, a znam da je bila namera.

Hoćete da vam kažem zašto, Marko, se nije dovoljno uradilo? Ne zbog želje ovoga ili onoga, napravljen je čak bio i dobar tim koji je želeo to da uradi, stručan tim. Ne može da se uradi zato što nema para. Zato što su javne finansije bile u haosu i u neredu. Zato nije moglo, ne zato što nije postojala želja, ne zato što Mrkonjić ne ume da radi auto-puteve, ume bolje nego svi, ne zato što je ovo ovako ili onako, nego zato što nema para. Ne može da finansirate. Zato što možete da naterate na silu jedanput domaće izvođače radova da odu i da vam rade Feketić, Novi Sad ili Feketić-Subotica. Oni posle toga stanu i ne mogu više da urade ništa, jer nema para. Danas ima para, danas mi situaciju za situacijom plaćamo.

Znate šta su mi rekli za jednu od tih deonica? Kažu – krivi smo mi što nismo isplatili, kasnili smo 34 dana. Tu se ne slažu baš u danima. Zamislite kad je došlo dotle da vas strašno kritikuju zbog kašnjenja od 34 dana. Koliko je bilo nekada, 13 godina smo kasnili u plaćanju svi zajedno. Trinaest godina. Sada 34 dana.

Ovo su činjenice i zato vam ja govorim nije bilo u pitanju loša namera. Razumeo je Tadić koliko je važna infrastruktura. Odlično je razumeo i odlično je to znao. Meni to nije teško da govorim. Ja za razliku od vas nisam satkan od mržnje i da uvek moram nešto da kažem protiv i da mrzim. On je to odlično znao, ali nije mogao da uradi zato što u Trezoru nema para i kraj priče. To je bio ključni problem.

Još nešto. Rekli ste, dobili ste koliko ste dobili, a o načinu nećemo. Mi hoćemo o načinu. Mi hoćemo i uveren sam da i u ovom parlamentu hoćemo da otvorimo debatu i razgovor po tom pitanju. Baš hoćemo o načinu da se razgovara, jer kada pričate o načinu samo dve godine ranije ili tri godine ranije, svejedno, vodili ste takvu kampanju, najodvratniju kampanju koju sam u životu video. Podsetiću građane sa onim odvratnim spotovima protiv Tomislava Nikolića koje ste emitovali po 5.000 puta dnevno na najgori mogući način. A ko je to radio protiv vas? Niko. Ko je to radio na bilo koji način? Pa niko.

Imali smo čistu kampanju, imali smo dobru kampanju, poštenu kampanju. Odlično vi to znate. Ali, nema te kampanje, nema tog političkog sistema koji je nekima mogao da donese više od tri, pet ili šest posto. Ne pomažu tu ni televizije, ni avioni ni kamioni, tu ima samo jedan problem, u svemu ste bolji, mnogo vas vole svi, samo je problem u tome što narod kada dođe vreme za glasanje, za vas neće da glasa.

PREDSEDNIK: Molim vas poštovani poslanici da u skladu sa Poslovnikom Narodne skupštine vas obavestim da će se danas raditi i posle 18,00 časova, zbog potrebe da izaberemo Vladu Republike Srbije u zakonskom roku.

(Vojislav Šešelj: Po Poslovniku.)

Izvolite, po Poslovniku.

VOJISLAV ŠEŠELj: To je po članu 106. Poslovnika.

Vi imate ovde poslaničku većinu od skoro 170 poslanika, možda i više. Poslovnik kaže da niko ne može da prekida govornika, ali ne može niko ni sprečiti poslanike da aplaudiraju.

Vas ima toliko da su vaši aplauzi daleko najjači. Zato ja zahtevam da predsednik Narodne skupštine upozori goste koji su ovde da ćute i posmatraju i moraju da budu objektivni, neutralni, da ne mogu da aplaudiraju, jer onda je ispalo, ne mogu gosti da aplaudiraju, osim na svečanim sednicama, kao što ne mogu da glasaju. Oni su ovde da kontrolišu rad Narodne skupštine, a ne da se izjašnjavaju. Onda ispade da ste vi dva puta više dobili glasova na izborima. Onda ste vi dobili 120%.

Zahtevam da se upozore gosti da ne mogu da aplaudiraju i da dobacuju.

PREDSEDNIK: Zahvaljujem.

Svakako molim, dakle, goste koji su, a i ako su, ja stvarno nisam obraćala pažnju, tapšali su poslanici sa liste Aleksandar Vučić – Srbija pobeđuje, što nije zabranjeno, ali nisam zaista obratila pažnju da li je neko od prisutnih na galeriji tapšao.

Molim vas da to ubuduće ne činite, iako među pozvanima, unapred se izvinjavam, ima i predstavnika različitih ambasada ovde, tako da se na njih pretpostavljam to i ne odnosi.

(Vojislav Šešelj: Sutra kada bude polaganje zakletva.)

Videćemo kada će se polagati zakletva, ali molim prisutne da ne komentarišu izlaganja i ne tapšu nikom.

U članu 106. istine radi nije definisano tapšanje. Ako ćemo se držati Poslovnika.

(Vojislav Šešelj: Može biti ometanje.)

U članu 106. nema ni toga, ali idemo dalje.

Reč ima narodni poslanik Čedomir Jovanović. Izvolite.

ČEDOMIR JOVANOVIĆ: Gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Vučiću, teško da postoji veća razlika između ozbiljnosti situacije u kojoj se nalazi čitavo društvo i atmosfere u kojoj protiče ova rasprava o vašem Ekspozeu i o samoj Vladi.

Vaša uverljiva pobeda na izborima, sve ono što je usledilo u ova tri meseca nakon njih, a potom ono što ste juče rekli na prvi pogled Srbiju opisuje kao zemlju u kojoj se sve zna, kao zemlju u kojoj je budućnost apsolutno izvesna, upravo onakva kako ste vi najavili u svom jučerašnjem nastupu.

Meni nije bio problem da vas slušam. Nikad nisam izlazio iz Skupštine, a uvek sam činio sve u granicama onog što je normalno da u Skupštini budem što jači. To je vaše pravo, dali su vam ga građani Srbije da govorite 20 minuta, kao svojevremeno Mirko Cvetković, šest sati ili onoliko koliko smatrate da je potrebno da bi uverili parlament i zemlju da nisu pogrešili, da vi znate šta je ono što treba da se uradi i da ste sposobni to da uradite.

Vaših šest sati gospodine Vučiću proteklo je u detaljnim analizama poslova koje ste radili manje ili više precizni, možda čak često i previše preopširni opisima onog što želite da uradite. Meni je to više ličilo na neku gotovo stručnu raspravu koja se vodi u okviru svakog resora. Ne mislim da ste to uradili slučajno.

Mislim da ste time želeli da uverite i ljude i nas da ste vrlo ozbiljni i da znate šta je ono što se mora uraditi u vremenu koje je pred nama.

Reći ću vam šta smatram velikim nedostatkom. Šest sati, a tako malo politike, gospodine Vučiću. Ne mislim da je to slučajno. Nema puno ljudi, mislim da se mogu nabrojati na prste jedne ruke u ovoj sali koji imaju dovoljno političkog iskustva i svakako ste vi među njima. Ne mislim da je to bilo slučajno, i to je ono što me brine.

Kada smo prvi put razgovarali ovde u parlamentu vi kao predstavnik koalicije koja dolazi na vlast, a ja kao predstavnik opozicione stranke 2012. godine, to je bila oštra polemika, nije bila nepristojna, nije bilo svađe, ali je bila oštra polemika, zbog velikih političkih razlika koje su tada postojale među nama, mislim da je na „Jutjubu" jedna od najgledanijih i dan danas.

Danas ste vi o politici ćutali ili govorili vešto izbegavajući klizav teren, a ja o njoj želim da govorim i pri tom ne verujem da se više tako puno razlikujemo. To nije zato što ste vi uspeli posle Radulovića da mi date neki kredit, niti je to zbog toga što nema nekog drugog političkog puta pred nama, nego zato što ste kada ste došli na vlast vi otvoreno vrlo često govorili na isti način o problemima u zemlji kako smo mi činili oduvek. Zbog toga želim da nas vratim na tu politiku, jer treća Vlada vaše stranke i vaše vladajuće koalicije govori o pregršt problema. Neki su delimično rešeni, neki se rešavaju, neki nisu dotaknuti, ali gospodine Vučiću, ne govorimo o uzroku svega toga.

Često ste ovde i danas i juče, čak niste ni apelovali, to je bio imperativ, insistirali na promenama, govorili da nešto više ne može i da ni po koju cenu na takvo ponašanje nećete pristati. Mislim da ste govorili o mentalitetu ove zemlje i o potrebi da se on menja. Ali, gospodine Vučiću, svi ti naši problemi, ti nedovršeni putevi, ta pruga kojom se putuje sporije nego pre gotovo 200 godina, to uništeno obrazovanje, propala industrija koju ćemo reindustrijalizovati. Evo, gospodin Knežević dolazi iz Zrenjanina. Amerikanci su snimali filmove o „Servo Mihalju", a „Servo Mihalj" je hranio, proizvodio 20% hrane u zemlji od gotovo 25 miliona stanovnika. Sve to što je propalo i što je danas problem ima uzrok u pogrešnoj politici.

Nismo puno razgovarali, svakako ne skriveno u ovom međuvremenu, ali mislim da vi vrlo dobro znate, zato bih želeo da o tome nešto kažete. Na koji način ćemo mi rešiti, dati odgovor na tri ključna pitanja od kojih zavisi budućnost ove zemlje, od kojih zavisi dolazak nekog novog investitora, od kojih zavisi procena nekog mladog čoveka da ostane ovde da živi, a ne da ode, lekara da nastavi da leči, a ne da potraži sreću na nekom drugom mestu, i da ne nabrajam sve ono što je ta negativna statistika Srbije danas.

Kosovo, Bosna, Evropa ili Rusija, to su tri velika politička pitanja. Na njih smo delimično odgovarali onda kada smo povlačili ispravne poteze. To samo po sebi nije bilo dovoljno, a danas, čini mi se, da u ovako komplikovanim okolnostima više nemamo ni prostor za manevrisanje koji smo imali do sada. Pa, posle toga, vrlo komplikovan odnos u regionu i na kraju, a zapravo najvažnije, naši međusobni odnosi.

Ovako tragično podeljena zemlja, ona ne može ništa drugo osim da bude neuspešna, jer ideje iza kojih vi ovde stajete u svom ekspozeu su ideje koje traže vreme i traže spremnost društva da se tim ciljevima posveti, a obavezu političara da ih ne osporavaju, nego da se samo takmiče, pa da, recimo, ja kritikujem izbor nekog vašeg ministra, uz poruku da bi možda neki iza kojeg ja stanem napravio brže autoput, brže završio „Kostolac", efikasnije reindustrijalizovao Srbiju, efikasnije pregovarao oko kredita nego što to čini vaš ministar finansija, ali ne da osporavamo u startu sve ono što je vaša namera. Mi danas nismo takva zemlja. To se videlo na čudan način i juče.

To ne može da promeni opozicija. To morate da promenite vi. Od vaše spremnosti da se tom poslu posvetite zavisi i budućnost ove zemlje. Vi o tome niste govorili.

Često ste komentarisali kritike kojima ste izloženi, uz stav da vi to možete da podnesete, ali da smatrate da je tako nešto nekorektno. Vrlo dobro znate kakva je naša politika i da niko od nas zapravo ne može za sebe reći da je u njoj pronašao bog zna kakvo zadovoljstvo i sreću.

Meni je žao što mi nismo uspeli da se dogovorimo, ne oko toga da LDP bude u Vladi, ili da ja zauzmem neko mesto ministara koje danas predlažete, nego što nismo uspeli kao društvo da se dogovorimo oko načina na koji ćemo zajedno odgovoriti na te ključne probleme, jer do sada u tome nismo bili uspešni. Koga briga, gospodine Vučiću, kako se zvao onaj ko je devedesetih bio dužan da se stara o interesima ove zemlje, pa da postavi pitanje rečenice, ako ne znamo da radimo, znamo da se bijemo, malo morgen, ješćemo korenje, nećemo se saginjati. Šta to danas više znači? Koliko je bila besmislena moja rasprava sa vašim nekadašnjim predsednikom, a danas ovde opozicionim šefom poslaničke grupe gospodinom Šešeljem, oko devedesetih i onog što je tada on radio?

(Vojislav Šešelj: Kakvi besmislena, vrlo smislena.)

Hoću da vas pitam, ako ste već to prećutali juče, da li možete danas da nam kažete šta ćemo uraditi sa tim gordijevim čvorom Kosova, koje mi imamo u svojoj preambuli, a većina sveta na Olimpijskim igrama kao nezavisnu zemlju u Brazilu? Ja ne znam ni za jednu državu koja je sama po sebi tako nešto prihvatila i odrekla se dela svoje teritorije. Ali, ne znam ni za jednu zemlju koja je sebe dovela u takvu situaciju, a posebno ne znam da bilo ko ima pravo, a sebi smo davali u prošlosti za pravo, da rizikuje opstanak čitavog naroda zbog nespremnosti da to društvo menja kako bi ono bilo u stanju da prođe test realnosti.

Nismo mi ovde kakvi smo danas slučajno. Mi danas svojim životom plaćamo cenu pogrešne i neodgovorne politike.

Podržao sam vas 2013. godine kada ste potpisali Briselski sporazum. Nikad nisam rekao da mislim da je loše to što vrlo često, sa više ili manje sličnosti zapravo iznosite stavove koje smo mi iznosili godinama, pa bi bilo besmisleno da oko toga polemišemo. Možemo oko nečeg drugog, da li bi mi to uradili efikasnije, ali svakako ne možemo da polemišemo oko opredeljenja da se čuva mir u Bosni, da se pronađe neki način normalne komunikacije i odnosa sa Hrvatskom i da se prevaziđu podele ovde u Srbiji. O tome mi danas treba da razgovaramo.

Doveli ste jednog od najvećih investitora u svetu ovde u zemlji i jedinog ko je bio spreman da uloži novac u projekat koji je nazvan „Beograd na vodi". Imali smo i drugi projekat na reci. Iza njega su stajali Mišković i Beko. Uložili su 100 miliona evra. Nije od toga bilo bog zna šta, velika osuda, sumnje i na kraju propast.

Kako smo uspeli da od nečega što je velika šansa za zemlju napravimo generator unutrašnjih podela koje nas opisuju kao društvo koje nije sposobno da se dogovori unutar sebe oko onog što mora da uradi? Kako mislite to da prevazi… Jutros ste pomenuli te tri šupe. Zamislite kakve su to te tri šupe kada su jedno od ključnih političkih pitanja na koje vi svakog dana odgovarate, a dobili ste 50% na izborima. To su ozbiljni problemi, to moramo da rešimo.

Odnos sa Evropom i sa Rusijom. Vrlo teško pitanje. Na njega u ovoj zemlji niko nije odgovorio do sada. Kada govorite o političkim uzorima, kada navodite primere koji vas inspirišu da ovde tražite podršku za određene programe, vi pominjete zemlje koje su uglavnom na Zapadu. Govorite o obrazovanju u Švajcarskoj, u Austriji, o tome da sada Amerika pokušava to da uhvati… Kako ćemo mi rešiti tu podeljenost unutar samih sebe? Šta ćemo da radimo u ovako komplikovanom vremenu ukoliko nastavimo da insistiramo na toj politici koja je strateški neodrživa?

Šta ćemo uraditi kada, recimo, komplikovanu situaciju u Bosni potpuno izgubimo kontrolu nad njom zbog toga što je ona u međuvremenu evoluirala i što prevazilazi naše sposobnosti? Ko je taj ko će nam pomoći u prevazilaženju tog problema?

Bio sam prošle nedelje u Busijama, naravno. Ali, koliko tih „busija" mi imamo u svom životu? Možemo li mi da kažemo jedni drugima da smo osigurali budućnost ove zemlje na takav način da makar naša deca u njoj mogu da žive lišena tog iskustva koje smo imali i mi i svi pre nas?

Vi znate da mi godinama insistiramo na članstvu Srbije u NATO. Znate da je prepreka za to mnogo ozbiljnija od jedne Deklaracije, koja je usvojena u ovom parlamentu, u kojoj se kaže da ćemo biti vojno neutralna zemlja. Moramo otvoreno o nekim pitanjima da razgovaramo. Bez te otvorenosti, ona će ostati bez odgovora, a ne znam onda koliko poslanika i procenata na izborima treba da dobije neka buduća vlada da bi mogla da bude sposobna da ih reši. Više vremena za to nemamo.

Dosta toga ste ovde rekli o ekonomiji, o zdravstvu, pominjao sam obrazovanje, infrastrukturu, pominjali ste pravosuđe… to su poslovi koji traže neki kontinuitet. Nećemo valjda od Vlade do Vlade menjati Ustav ove zemlje, programe obrazovanja.

Ne znam šta da vam kažem za taj Klinički centar. Odrastao sam u ovom gradu u kom se 40 godina priča o Kliničkom centru koji će se završiti. Ne znam koliko tendera, koliko pokretanja radova, koliko propasti, ali očigledno to je problem koji prevazilazi sposobnost jednog ministra ili jedne Vlade. Zašto je to tako ne mogu da vam odgovorim, kad ni vi sami ne možete da kažete gde nestaje milijarda iz budžeta za zdravstvo. Mogu da vam kažem da sve to ovu zemlju opisuje kao nedovršenu i društvo kao društvo koje previše luta. Zato nam je potrebna jasna Vlada, politički jasna. O tome želimo da se danas razgovara.

Ne mogu ja da polemišem sa vama kad kažete rušićemo deficit budžeta. Pa, naravno da to treba da se radi. Ne mogu da vas optužujem. Neki vas optužuju što se zadužujete i traže da se povećaju plate i penzije. Ja ne znam ko je to još uspeo u svetu. Mi na tome ne želimo da poentiramo.

Ne znam kako može da funkcioniše ekonomija u kojoj je rast društvenog proizvoda u ovom trenutku npr. tri puta manji od kamata pod kojima smo uzimali kredite pre pet godina? Ne znam jeste li vratili onaj od 10% koji je uzet 2011. godine negde u Americi? Uzmete 10%, a imate u tom trenutku jedan rast društveni proizvod. Pa kako to može da se vraća?

Šta da pričamo o agraru? Pedeset godina nije urađena komesacija zemlje. Hoćemo navodnjavanje. Kako kad zakupac koji zakupljuje zemlju ima hiljadu hektara na 30, 40 parcela? Svake godine izlazi ponovo i traži zemlju u zakup. Kako može da kupi mehanizaciju kada nije siguran da će opet obrađivati? Kako može da bude u kooperaciji sa nekim kada nema izvesnosti u svemu tome?

Hoćemo dualno obrazovanje, ali to sve zavisi od sposobnosti ministra da izdrži sve ono što čeka ministra prosvete u vremenu koje je pred njim. Zašto nam u svakoj Vladi ministri prosvete odlaze? Šta je to bilo?

Neki ministri ovde više nisu ministri. Imali ste Tasovca. Kada je došao u Vladu, on je došao kao jedna od najcenjenijih javnih ličnosti. Došao je sa Udovičićem, koliko se sećam, 2013. godine. Uspešan direktor Filharmonije, jedna od najuticajnijih javnih ličnosti. Za razliku od mnogih, ja mislim da je on dobro radio svoj posao. Ja mislim da je dobro radio svoj posao i da je rezao tamo gde baš boli. Ne znam kakav će biti novi ministar, ne želim da o tome da… Nemam na osnovu čega da govorim. Zašto su ti ljudi promenjeni? Gde su pogrešili? Da li su odustali? Ako su odustali, zbog čega? Ili ste vi pogrešili kada ste ih izabrali. Ne bi vam bio prvi. Imali ste i druge ministre koje ste birali, pa niste znali šta ćete sa njima. To je vaša odgovornost.

Imajući u vidu to o čemu sam nekoliko puta govorio prethodnih godina, bojim se da vi sa ovakvom Vladom ne možete sami da rešite te probleme, a pomoć ne tražite. Hoćete da vam kažem kako se to završava? Ja sam bio u Vladi u kojoj je dvoje ili troje ljudi pokušavalo sve da uradi, jer je bilo prinuđeno na to, pa i u stranci u kojoj je važilo to pravilo. Na kraju smo bili neuspešni. Sve ono što je urađeno bilo je pozitivno. Ostalo je drugom planu pred onim poslovima koje nismo mogli sami da završimo.

Kako mislite da date odgovor na ta ključna politička pitanja? Naravno da piše u Ustavu da je Kosovo deo Srbije. Naravno da u Briselskom sporazumu piše – pravo srpske zajednice na Kosovu na svoju zajednicu, ali toga nema u stvarnosti. Ne važe ni sporazumi koji su potpisani sa drugim državama: demarkaciona linija sa Crnom Gorom. Da li očekujemo stabilnost u perspektivi? Ne. Da li svet ima vremena za nas? Nema. Ko će onda biti vaš partner u svemu tome?

(Vojislav Šešelj: Replika.)

PREDSEDNIK: Vreme.

Gospodine Šešelj, nemate pravo.

(Vojislav Šešelj: Replika, pomenuo me je.)

Reč ima mandatar.

(Vojislav Šešelj: Po Poslovniku imam pravo na repliku, jer me je direktno pomenuo.)

Dobro, ali o replici odlučuje predsedavajući.

ALEKSANDAR VUČIĆ: Da li vam odgovara, da ne bi bilo problema, da vas spomenem, pa da dobijete opet repliku?

(Vojislav Šešelj: Hoću svoja dva minuta.)

Čim ja završim, dobićete. Da li je to u redu?

Dakle, gospodine Jovanoviću, nekoliko ste ozbiljnih stvari izneli i neću biti u stanju da na sve odgovorim. Ne zato što ne bih mogao da odgovorim u četiri oka, već postoje stvari o kojima ne mogu da govorim.

Odgovoriću najpre na ovo poslednje oko grešaka i postavljanje ministara. Uvek to imate kao grešku, pri čemu ne mislim da je greška bio Tasovac, ni Verbić. Bili su greška neki drugi, i to sam uvek priznao i nikada taj problem nemam. To mi se moguće dogodilo danas ili juče. Ne mislim da je to nešto ne ljudski, nešto što nije normalno. To je život. To vam se uvek dogodi. Ako nemate previše takvih grešaka, onda ste dobar posao napravili, a mislim da izbor Vlade pokazuje da takvih grešaka nije bilo mnogo, jer ja nemam šta loše da kažem ni o Verbiću, ni o Tasovcu.

Ne zaboravite da je Verbić imao hrabrosti da uđe među prosvetne radnike kada je bio štrajk i on se saglasio sa stavom Vlade, što izuzetno cenim, kada je shvatio da upravo zbog deficita o kojem ste govorili moramo da idemo na mere fiskalne konsolidacije i pretrpeo, naravno, najteže kritike i najteže napade u njegovom sektoru i kantu vode, ne znam šta već, i sve to.

U svakom slučaju ponekad je potrebno donositi odluku i po tome kako da menjate energiju i kako da unesete nešto svežine. Ne mislim da neko mora da bude loš da ne bi bio ministar. Nije ministar Nikola Selaković zato što je bio loš, mislim da je bio dobar, ali postoje neke druge stvari i neki drugi razlozi i profesionalni i lični i svakojaki zbog kojih takvu odluku donesete.

Mislim da Vlada od 2014. do 2016. godine će svakako i o tome sam razgovarao i sa Vujovićem koji je nesumnjivo jedan od najvećih, bolje da ja ne kažem najveći stručnjak za finansije u našoj zemlji, ali jedan je od najvećih svakako i nekima koji su pravili Vladu u senci je mentor njihovim ministrima i učitelj itd. Čovek je 26, 27 godina proveo u Svetskoj banci i MMF, mislim da će ta Vlada ući u istoriju zbog načina na koji je rešila probleme u javnim finansijama, pre svega oko deficita i razume se, zbog brzog oporavka privrede, neočekivanog brzog oporavka privrede bez uticaja potrošnje na rast, dakle samo sa uticajem investicija i izvoza.

Sada da dođemo na ono što ste vi suštinski rekli i postavili kao ključna pitanja na koja neću moći u celini da vam odgovorim. Govoriću onoliko koliko mogu. Mi smo ta pitanja pokretali i u našim razgovorima, pitanja Kosova, Bosne i Hercegovine i našeg odnosa prema Evropi i Rusiji.

Što se tiče pitanja Kosova, jedino rešenje, trenutno koje bi preseklo Gordijev čvor je da mi to otvoreno kažemo našem narodu i našim građanima bi bilo da Vlada učini priznanje Kosova. Vlada to ne može, Vlada to neće i mislim da ste u pravu, mi tu imamo mnogo problema i sa ove moje patriotske strane gde lažemo jedni druge da nam je to najcenjenija reč, a kada ih pitate kada ste poslednji put bili u Glogovcu, ne znaju ni gde je Glogovac i ne znaju da nema ni jednog Srbina odavno. I pre nego što je došlo do sukoba na KiM je svega nekoliko Srba živelo koje smo postavljali samo da bi upravljali opštinom. Kriminalci koji nam prave fantomske firme, razni kriminalci, prave fantomske firme gde napišu da su tu firmu osnovali u Srbici zato što misle da je to srpsko mesto, jer ima u osnovi reči srb, ne znajući da tamo sem u manastiru Devič nema ni jednog Srbina. Nije ih bilo mnogo ni pre rata, taman koliko u Glogovcu. Zato je tačno da nas neznanje dobrim delom vodi u ekstremizam kojim volimo da aplaudiramo i kojem se divimo, ali to ne znači da imamo pravo da prihvatimo da se odreknemo onoga što je naša teritorija, jer dozvolićete po tom principu i u mnogim drugim zemljama u okruženju bi se menjale granice mnogo brže nego što bi se menjale granice Republike Srbije. Zato to Vlada Srbije ne može da prihvati, ali zato sam svestan i zato dobro znate da smo radili težak i najgori posao.

Profesionalno mi je najteži dan bio kada sam dan posle Briselskog sporazuma jer je Dačić imao obavezu u Americi ako se ne varam, morao da odem u Kosovsku Mitrovicu i da objasnim svim Srbima šta je Briselski sporazum. Tada sam im rekao jednu rečenicu. Ceo dan i celu noć sam trpeo uvrede, psovke, fizičke napade. To je moj posao kao predsednika Vlade da trpim od svog naroda.

Tada sam im rekao jednu rečenicu – Zapamtite, kao što smo napadali Dejtonski sporazum i danas sam mogao da nađem gde nam je Grahovo, gde nam je Drvar, gde nam je Petrovac, šta nam je sa Ključem, šta nam je sa Glamočem, šta nam je sa okolinom Sarajevom gde su Srbi živeli od Ilidže, Vozuće, Rajlovca do mnogih drugih stvari. Danas nam je Dejton sveto pismo koje štiti prava Srba, koje štiti pravo Republike Srpske i koje čuva Republiku Srpsku. Njima sam tada rekao – Pozivaćemo se na Briselski sporazum, biće nam kao sveto pismo.

Pogledajte danas, danas se događa to da albanska strana ne ispunjava Briselski sporazum. Mogu da vidim i zašto. Čitam prevedeno, ne mogu da se pohvalim da znam albanski jezik, ali čitam prevedenu i albansku štampu sa Kosova i sve drugo, vidim kakve su razmirice, kakve su tenzije među njima i kako to izgleda, ali oni dugo neće imati bolju političku situaciju da bi mogli da isporuče ono što je dogovoreno u Briselu.

Oni naravno, svaki dan koriste priliku da nas napadnu, ja to i prećutim, jer kada pričaju o nekim dogovorima oni ih drugačije tumače, nije ni važno. Mi sa njima moramo da radimo i moramo da razgovaramo. Onaj ko neće da razgovara i ko misli da će se to rešiti, što pričaš ti sa njima. Dobio bih bezbroj aplauza da sada kažem dosta je bilo razgovora, sada ćemo to da isečemo i nema više. To su takve gluposti da nemam reči.

Tamo živi veliki broj ljudi, kada biste im rekli sutradan da ovde hoćete da imate 60 poslanika Albanaca sa Kosova, a da vi ne budete poslanike, odjednom bi se svi uhvatili za glavu i rekli bi stani malo. Nećemo baš to tako, da budemo sasvim iskreni i tu ste u pravu.

Zato nam je potrebna i zato mislim da su to ljudi razumeli, potrebna nam je ozbiljna i odgovorna politika sa jedne strane nacionalno odgovorna u smislu zaštite i naše granice i naše teritorije. Sa druge strane nacionalno odgovorna iz ugla o kojem ste vi govorili koji će da znači ne sukobe i ne pogled sa visine da smo mi iberales i da su oni niža rasa i niži narod što kad pogledate istraživanja vidite da jedan deo naših ljudi na takav način razmišlja, pre svega o Albancima.

Moramo da se borimo za to da imamo više Albanaca u centralnoj Srbiji, da prolaze kroz Beograd, a ovde ostavljaju novac. Kada to na takav način kažemo, kada se tome suprotstave plašim se da ne razmišljao dovoljno o svojoj budućnosti. Albanci su narod u narastanju, trenutno su drugi po veličini za zapadnom Balkanu, mi smo najveći narod, što neće biti slučaj za 40 godina ako sebe ne promenimo i ako ne uradimo nešto i po pitanju nataliteta i po drugim ključnim pitanjima. O tome neko mora da vodi računa. Kao što vi znate, a znam da znate jer znam sa kojim strancima možete da razgovarate, oni svi prave strategiju srpsko-albanskom odnosu zato što znaju da u narednih 130-140 godina, jer oni za taj period gledaju, to će biti dva ključna naroda na zapadnom Balkanu.

Mi sa tim ljudima moramo da razgovaramo. Mi sa tim ljudima moramo da tražimo rešenje u budućnosti. Onaj ko ne želi da traži rešenje i onaj ko ne želi da razgovara taj ne može da razume dobro kakva je budućnost Srbije. To nije pitanje šta želi zapad, to je pitanje našeg odnosa sa ljudima sa kojima živimo. Ne vidim da je u ovom trenutku moguće da vodimo bolju politiku, ali ste u pravu za jednu stvar, potrebno je da se više ljudi uključi u to. Biće vremena i da se razgovara, biće vremena i da se radi.

Što se BiH tiče situacija je komplikovanija, mnogo komplikovanija i mnogo teža zato što uključuje i dva spoljna faktora iz regiona, to su Republika Srbija i Republika Hrvatska, kao garanti Dejtonskog mirovnog sporazuma.

Nemamo nikakvu krivicu, neću da prihvatim da smo mi isti. Nikakvu krivicu nemamo za današnji odnos sa Republikom Hrvatskom, ni u čemu nismo isti. Ništa im nismo uradili. Postoje neki drugi razlozi o kojima neću da govorim ovde pred ljudima, postoje neke stvari koje kao predsednik Vlade i neko ko je šef službi pa to znam šta su i različiti razlozi i naša je stvar da pomognemo našem narodu.

Uspeli smo da obezbedimo da Republika Srpska ima dobre odnose sa Republikom Srbijom, da izađe iz nekoliko političkih turbulentnih kriza. Zajedno smo to radili i mi i oni. Takođe smo uspeli da sa predstavnicima Srbija u Hrvatskoj imamo najbolji odnos, a oni su kao što znate sve samo ne ekstremisti.

Vidite, za razliku od drugih koji su u Busijama mogli nešto da vam opsuju ili da dobace ili ne znam šta da kažu, ja sam veoma zadovoljan što ste vi bili u Busijama. Nije mi teško da to kažem javno. Mislim da je to bio odličan signal i voleo bih da je više ljudi došlo iz različitih političkih partija u Busije i da pokaže poštovanje prema srpskim žrtvama i poštovanje prema onima koji su bili naterani da pobegnu iz Krajine u to vreme.

Ja nemam problem sa tim. Ja se ne opredeljujem prema ličnostima i prema tome da li mi se nečije lice manje ili više dopada. Opredeljujem se prema postupcima, prema onome ko nešto čini ili ne čini za Srbiju.

Ovaj Gordijev čvor nemoguće je preseći. Ta borba, ta bitka će da traje, ali je važno da mi dobro znamo šta je realno i da u skladu sa realnošću povlačimo svoje političke poteze. Mislim da smo na takav način političke poteze povlačili, tako ćemo da činimo i u budućnosti i u skladu sa onim što sam juče govorio.

Rekli ste o nečemu takođe važno, a razmislite o tome gospodine Jovanoviću, a neću vam odgovoriti do kraja. Dokle bi nas dovelo da vodimo drugačiju politiku, a dobro znate kakav je odnos našeg naroda kada pričate o različitim svetskim silama.

Ovo je jedini način vođenja politike da ne izgubimo sve druge i da ne budemo samo uz jedne. Jedini mogući način vođenja politike je da Srbija održava dobre odnose sa svima, da ima svoj strateški cilj - EU, ali da drži najbolje odnose i sa Ruskom Federacijom, da pitate narod …

(aplauz)

(Nataša Jovanović dobacuje.)

…da pitamo, Čedomire, narod na referendumu, ja bih izgubio sigurno.

Šta je, što vam toliko smeta što ljudi aplaudiraju, pristojni ljudi, normalni? Nemojte ko boga vas molim, aplaudirajte njima kad govore da dobiju malo više snage da pomisle da su jači. Nemojte da se sekirate. Biće to u redu.

PREDSEDNIK: Nije, nego poslanička grupa SNS ima mnogo poslanika …

ALEKSANDAR VUČIĆ: Jel treba zbog replike?

(Vojislav Šešelj: Ja hoću repliku Čedomiru Jovanoviću, a ne tebi.)

Hoće Čedi repliku, a ne meni.

PREDSEDNIK: Da, da samo da završi mandatar.

Jeste li završili obraćanje?

ALEKSANDAR VUČIĆ: Nisam još.

Dakle, nisam siguran da bi politika koju sam predstavio juče, da je na takav način ogolimo dobila većinsku podršku, a da ne dobije većinsku podršku plašim se da bi bila predstavljena na drugačiji ili ogoljeniji način, plašim se da bi izgubili Srbiju.

Sa druge strane govorili ste o podeljenosti u društvu. Ja ne vidim podeljenost u društvu, vidim ostrašćenost u društvu. Vidim prvo, nemamo dva dela, imamo različite i polove, imamo i centralni deo, ali vidim ostrašćenost i kada govorite potpuno ste u pravu za „Luku Beograd", ma šta ja mislio o tim ljudima, potpuno ste u pravu i za „Beograd na vodi" sve je tačno. Nemam šta da dodam. Šta god da dodam pogrešio bih.

Oko tri šupe, nije problem u tri šupe, u pravu ste. Nikada šupe nisu bile problem. Nikada nisu bili ni oni koji su tu dovodili autobuse protivzakonito da se parkiraju, naplaćivali im parkiranje, a da za to nisu imali pravo. Nikakav problem što su se bavili kriminalom, ništa. Problem je u tri šupe ne zbog toga. Problem je u tome što je problem Aleksandar Vučić, ja ću da vam kažem. Nije problem Siniša Mali, nije problem taj i taj.

Neko da uloži tri miliona dolara u kampanju za tri šupe, uložio je tri miliona dolara zato što je hteo nečiju drugu glavu. To je suština. I nisu važne te tri šupe, naći će nove tri šupe, naći će i dve šupe, naći će šta god hoće da se pozovu i da nađu nešto kao dovoljan razlog. Ima dovoljnih razloga koliko hoćete.

Kao što nikada nisam razumeo sve što je pričano oko helikoptera. Nikada nisam razumeo. Stavljao sam se u cipele onih koji su to radili i rekao sam – ja ovo nikada ne bih uradio. Ne razumem o čemu se radi. Onda sam video kako je pomagana kampanja za helikoptere takođe sa strane i onda sam shvatio da je to neko osetio kao politički projekat isto kao što su u Rumuniji radili, isto kao što su i u Albaniji radili, isto kao što su u Slovačkoj radili. Nećete verovati, na isti način ista priča o helikopteru, slučajno helikopteru. Sve na isti način.

Zašto je to potrebno? Pa to je potrebno kada ne možete da nađete ozbiljnu argumentaciju, onda neko mora da se služi neistinama, neko mora da se, pri tom uopšte ne govorim o vama naravno, da se služi lažima i da koristi to za svoju najprljaviju moguću kampanju, da koriste strast i emocije, jer ništa drugo nemaju.

I došli smo dotle da ljudima smeta - šta mene briga što nemamo deficit, super, najbolje da imamo uništene javne finansije. Najviše smetaju ljudi oni koji su najmarljiviji, koji su najvredniji. Dotle smo došli u Srbiji. E to je problem ostrašćenosti zato što neki ne mogu da rade, bore se za svoje izgubljene pozicije.

Ja sam juče pročitao podatke. Koje god ubistvo da se desi, nema zemlje, nema grada u kojoj se to ne desi. U Baltimoru u jednom mesecu ste imali 83 ubijena, u Čikagu 65. Mislim da je to bio prošli mesec. Slušajte ljudi, u Srbiji to nemate za po četiri meseca, pet meseci, u celoj Srbiji. Baltimor je mnogo manji od Srbije pa ste imali to na mesečnom nivou.

Prvo objašnjenje je svuda –vratile se devedesete. Što su se vratile devedesete? Zato što ne znamo šta drugo da kažemo. Zato što bismo voleli da vidimo naše na vlasti, moramo da im pomognemo, mi ćemo tako da živimo bolje i nemoj da ti, kojeg smo toliko mrzeli tih 15, 20 godina nešto provodiš u delo. To nema veze sa ozbiljnom argumentacijom.

Trudio sam se da čujem ozbiljne primedbe, da postoje ozbiljne primedbe. Za mene me politika život. Bavio sam se životnim stvarima juče, ali ste u pravu oko pitanja iz užeg domena politike. Neka sam namerno preskočio. To nije bilo KiM. Bežim koliko mogu kao predsednik Vlade. Znam šta su nam obaveze oko Republike Srpske, a bežim koliko mogu od pitanja odnosa sa Bosnom i Hrvatskom. Bežim i da odgovorim. Bežim da kažem bilo šta.

Hoćete da svaki dan nekoga pitam – a gde su vam oni koji su hteli da me linčuju u Srebrenici? Hoćete da vam kažem šta je to što mi sve znamo o tom napadu i šta je bio krajnji cilj i šta je bila namera i ćutim i nijedan čovek nije odgovoran. Nijedan čovek nije odgovora. Niko ništa ne govori. I mi ćutimo. Idemo u Mostar, sretnem se sa Bakirom. Pružim ruku i razgovaram o svemu kao da se ništa nije dogodilo. Zamislite da se to nekom drugom državniku dogodilo negde u svetu, pa mi ne bismo mogli da idemo napred, ne bi nam – dobar dan rekli u narednih 15 godina. A ja kažem – nema problema. Zaboravio sam sve, pustite me, nikakav problem nije.

Dođe njihov sledeći – sada ti zabranjujemo pošto si nam ukrao šou od prošle godine. To je bio šou kao da sam ga ja organizovao. Ja sam hteo svoje sopstveno ubistvo da organizujem i opet ćutite. Zato sam ćutao i juče, rekao sam to u tri rečenice i zato sam pričao o ekonomiji četiri sata, zato što ćutim, zato što hoću da sačuvamo mir i stabilnost, zato što hoću da to odbranimo.

Vama hvala na primedbama. Bile su veoma ozbiljne i suvisle.

(Vojislav Šešelj: Da li mogu sada?)

PREDSEDNIK: Zahvaljujem se.

Samo momenat. Malo strpljenja da ja to izgovorim. Znam da bi vi da vodite parlament, ali ne može.

Pomno sam proučavala član 104. Jedino mogu da vam dam repliku jer mi je skrenuta pažnja da je poslanik Jovanović rekao da je vodio sa vama besmislene rasprave ili raspravu.

(Vojislav Šešelj: Nema veće uvrede od toga.)

Iako je ta rasprava bila pre 20 godina, ali izgleda da je bol neizmerne razmere ako vi to pamtite 20 godina.

Dva minuta i to je to.

VOJISLAV ŠEŠELj: To vam iskreno govorim, nisam imao pojma da Čedomir Jovanović ovoliko želi da bude ministar i da uđe u ovu Vladu. Zaista nisam znao. Nisam bio na ovom skupu velikom, komemorativnom u Busijama jer me niko nije pozvao, a žarko bih želeo da odem. Busije sam ja formirao svojevremeno kao naselje, takoreći sam. I tamo je bila prilika da se sretnem sa Čedom Jovanovićem i da me on zamoli da urgiram kod svog nekadašnjeg političkog saradnika …

PREDSEDNIK: Poslaniče vi ste dobili repliku da objasnite zašto vas boli besmislena rasprava.

VOJISLAV ŠEŠELj: To me boli.

PREDSEDNIK: To vas boli?

VOJISLAV ŠEŠELj: Da urgiram kod Aleksandra Vučića, kako on reče, čiji sam stranački šef bio.

Mada, kod nas u stranci nisu poznate te kategorije šefova, mi nismo kao demokrate. Da mi je to rekao Čedomir Jovanović, ja bih zaista potražio Aleksandra Vučića, na koji način, našao bih ga valjda nekako i zamolio ga da uzme Čedu Jovanovića u Vladu, i da Čeda opet dovede Čumeta i da asfaltiraju celu Srbiju. Kad je Čume radio te poslove, to je najbolje funkcionisalo. Ja bih predložio umesto Zorane Mihajlović, koja i tako nije želela da ostane u ovoj Vladi, da bude Čeda Jovanović, a da bude pomoćnik ministra Čume, i da vidite kako se radi. Ne bi se onda žalili što se ti putevi sporo asfaltiraju. Sve je to išlo kao podmazano.

E, sada je mojoj duši lakše, i nisam puna dva minuta iskoristio.

PREDSEDNIK: Hvala, ako sam nešto pomogla.

Reč ima Čedomir Jovanović. Izvolite.

ČEDOMIR JOVANOVIĆ: Gospodine Vučiću, ipak ne možete da prećutite tako ozbiljna pitanja kao što su ona o kojima smo razgovarali…

PREDSEDNIK: Čekajte, poslaniče Jovanoviću, vi Šešelju odgovarate ili…?

ČEDOMIR JOVANOVIĆ: Ne, ne.

PREDSEDNIK: Vi tražite na ono prvo. Izvinjavam se.

ČEDOMIR JOVANOVIĆ: Naravno da ja o njima ne mogu da ćutim, ne zato što je to neki moj hir, nego prosto mislim da je to moja obaveza. Vi ste u pravu kada opisujete reakcije našeg društva, ali sam siguran da niko u Srbiji ne bi odbio predlog koji su odbili Švajcarci kada im je Vlada na referendumu ponudila 2500 evra po stanovniku da podigne potrošnju.

Rekao sam za naše društvo da ne prolazi test realnosti, i to nije slučajno. To je posledica politike koja se ovde vodila, ne prethodne četiri godine, koja se vodila od kada se mi bavimo politikom. Zato smo naknadno jako pametan narod. Sada razumemo značaj ponude iz devedesete, evropska zajednica za mirno rešenje jugoslovenske krize. Sada razumemo značaj Dejtona. Šta bi sada dali za Rambuje? Šta bi dali za Ahtisarijev plan kada ga uporedimo sa Briselskim sporazumom? To je sve posledica činjenice da politika u Srbiji nikad nije imala snagu da bude konkretna u meri u kojoj to traže okolnosti u kojima se zemlja nalazi.

Ja sam zato i rekao da je ova rasprava vrlo čudna. Naizgled takva moć, puna sala, jaki aplauzi, a sa druge strane vi morate da zaobilazite ta pitanja. Hoćemo li sutra biti jači? Ako ćemo biti, hajde recite – bićemo jači zbog toga i toga, pa ću se sa vama složiti. Znam da je teško o tome pričati. To utiče presudno na Srbiju.

PREDSEDNIK: Vreme. Hvala vam, poslaniče.

Hoćete vi kratko? Izvolite.

ALEKSANDAR VUČIĆ: Samo nekoliko rečenica.

Da, mislim da će biti Srbija jača onoliko koliko bude ekonomski snažnija. Mislim da smo na dobrom putu što se toga tiče.

Znate, kada idete čamcem ili brodom, a na jednoj obali imate „Pragu" koja puca u vas, a na drugoj obali trocevac koji čeka, a vi treba brod da provučete, ne morate da govorite i da javljate jednima i drugima da upravo prolazite tu, nego gledate da to izbegnete, da brod provučete do sigurne luke. To je ono što mislim da je ne samo najbolja, već jedina moguća politika.

Nažalost, protiv licemerja, i zato meni nije teško da ponekad kažem da ste u pravu, kao što mi nije teško da kažem da ponekad niste u pravu, ali licemerja je u našem društvu koliko hoćete. Za iste izjave dobijate optužbe da širite nacionalizam, a evo čujem da me je bivši predsednik optužio da izjavom da više neće biti „Oluje" širim nacionalizam u regionu. Zamislite, valjda je trebalo da kažem – potrebna nam je još jedna „Oluja", ili - potrebno nam je još jedno stradanje našeg naroda, da bi on bio zadovoljan i da bi bio veliki mirotvorac. Znam ja zašto je on to rekao, dodvorava se nekim drugima, da bi neko mogao da pomisli kako Vučića treba da smene jer ugrožava stabilnost u regionu, a on će to vrati i ponovo će Srbija da bude poslušna zemlja koja će da ispunjava sve naloge.

(Narodni poslanik Vojislav Šešelj dobacuje s mesta.)

Upravo je to saopštio pre deset minuta, upravo je to rekao doslovce, citirao sam ga, dakle nisam parafrazirao, da izjavom da neće više biti „Oluja" protiv srpskog naroda ja širim nacionalizam u regionu. Evo, ja mu ponavljam još jedanput – Srbija više nikada nikome neće dozvoliti da se dogodi „Oluja" i da protera neko 250 hiljada ljudi. Mislim da je to politika mira, a ne politika sukoba, zato što je „Oluja" bila politika sukoba, politika napada, politika ubijanja i proterivanja.

Jedno vaše pitanje lebdi u vazduhu iz prvog vašeg izlaganja, a to je - da li smo osigurali budućnost zemlje? Nismo, kao što kada završimo fakultet nismo završili sa učenjem i nemamo dovoljno znanja, već moramo da učimo svakoga dana. Nismo nikada osigurali našu budućnost, posebno u uslovima i političkom okviru u kojem se Srbija kreće, u kojem Srbija živi.

Mi imamo bezbroj problema gde god da se okrenete. Uređivanje javnih finansija, nešto povoljniji ekonomski ambijent danas nego što je bio pre dve, tri, četiri godine, ili šest-sedam. Znači, ali nije dovoljno. Za čas bilo kakva politička nestabilnost to sve uništi i uništi za narednih deset godina. Zato ste u pravu da moramo da pažljivo gledamo i da vodimo računa šta radimo u budućnosti. Ali, oko ovoga unutar Srbije, samo razmislite do čega bi tako na nož postavljeno pitanje dovelo u našoj zemlji, kakvi bi nam zaključci bili i gde bismo završili? Mi ovde više ne bismo pričali o deficitu, mi bismo ovde pričali o našim unutrašnjim ratovima i sukobima. Pitanje je da li bismo i oružje izbegli, a o spoljnjem faktoru i o regionalnoj stabilnosti više i da ne govorim.

Zato mislim da je ovo bila najmudrija politika, najbolja politika, ne zato što sam mnogo pametan ili bilo ko od nas je mnogo pametan, već zato što se to nametalo kao jedino moguće, realno, racionalno, ozbiljno i nacionalno odgovorno rešenje.

PREDSEDNIK: Hvala.

Predlažem da idemo dalje.

Reč ima Dragan Marković Palma.

DRAGAN MARKOVIĆ: Gospodine predsedniče, dame i gospodo kandidati za ministre, poštovani poslanici, Jedinstvena Srbija će podržati Vladu, kao što je podržavala i prethodne dve vlade. Tada nismo imali ministre, direktore javnih preduzeća, nećemo imati i u ovom narednom mandatu od četiri godine, ukoliko bude trajala Vlada četiri godine. Ali, ja neću govoriti onako kako sam se pripremio, nego ću govoriti onako kako je premijer u poslednjih 15-20 minuta govorio i davao odgovore na pojedina pitanja.

Šta je najvažnije za napredak jedne države? Politička stabilnost. Kada postoji politička stabilnost, postoji i ekonomska stabilnost. Vi se niste time hvalili, predsedniče Vlade, da je stabilnost dinara najvažniji za razvoj jedne države. I, jeste vi, odnosno mi smanjili plate i penzije, ali se nisu rate za kredit povećavale građanima koji su uzimali kredit u poslednje dve godine. Kreditna sposobnost je bila -do 30% od plate vam odlazi na ratu.

Ti korisnici kredita koji su uzeli kredite pre sedam-osam godina došli su u situaciju da im je rata kredita i 70% od plate, a oni koji su uzimali kredite pre dve godine ostala im je ista rata. Ali, najvažnije za privredne subjekte i za velika, srednja i mala preduzeća koji nekada kada uzmu kredit, kursna razlika im pojede i zaradu i zato takva preduzeća su odlazila u stečaj i kasnije u likvidaciju. Ta ekonomska stabilnost i stabilnost dinara privlačila je strane investitore i bez stranih investitora danas Vlada Republike Srbije ne bi imala suficit u budžetu, hteli mi da priznamo ili ne. Dobro je što ste vi u vašem ekspozeu rekli da će ista prava imati i domaći investitori, ukoliko žele da imaju siguran program isplatljiv, da će da zapošljavaju radnike, imati ista prava kao i strani investitori.

Spomenuli ste Hrvatsku. Hrvatska je velika prepreka Srbije na evropskom putu, ali Srbija je članica EU i ja sam to više puta govorio, da Hrvatska ne radi sama, jer srpski narod pamti i Ante Starčevića, odnosno Ante Pavelića i Ante Gotovinu, koji je počinio najveći genocid nad srpskim narodom posle Drugog svetskog rata, koji je prvo osuđen u Haškom tribunalu, a onda veliki svetski lobiji i oni koji su stisli dugme da se bombarduje Srbija su ga oslobodili. Jedinstvena Srbija ima svoj stav o tome i o Haškom tribunalu, da je Haški tribunal napravljen kao sud za Srbe.

Ono što posebno želim da istaknem je da je bilo tu i nekoliko viših sila koje su indirektno uticale na ekonomski razvoj i stabilnost Srbije, Bregzit. Kada je u pitanju Velika Britanija, mi vrlo dobro znamo kako je Velika Britanija naklonjena prema Srbiji, Turska i azilanti. Srbija je bila jedna od najgostoprimivijih država gde su azilanti prolazili u tranzitu. Kada sam kod azilanata, želim da pohvalim našu policiju i vojsku, koja se nije ponašala kao policija i vojska Hrvatske i Mađarske, i da tuku azilante. Mnogo mi je drago što ste u vašem ekspozeu rekli da će biti povećana plata i vojsci i policiji.

Isto tako mi je drago što ste u ekspozeu rekli da će da se povećaju penzije. Vi imate veliku odgovornost, ali to za vašu partiju, naravno, ne za moju koaliciju. Možda smo i mi malo tu oštećeni jer nismo govorili u izbornoj kampanji da će posle izbora, u roku od šest do osam meseci, biti povećane penzije i plate. Znači, ne verujem da li bi neko na svetu od političkih partija, lidera, prećutao to. I vi i mi kao vaši bivši i budući politički partneri govorili smo da je teško, da će biti bolje. Ali, da smo tada to rekli, predsedniče Vlade, veći broj stranaka danas ne bi bio u parlamentu.

Šta je ono što je još važno za Jedinstvenu Srbiju i ono što ćemo mi da podržimo i podržavamo? Dualno obrazovanje. Mogao sam da vidim na terenu da smo došli u situaciju da više nemamo zanatlije, da ne možemo da zaposlimo po fabrikama one srednjoškolce, svi su sa fakultetima. Ko nije završio fakultet, a radi u državnim u javnim preduzećima, taj doškoluje, završi fakultet i mi nemamo srednjoškolce, majstore, koje ćemo zaposliti u fabrikama.

Isto tako, predlažem da oni koji završe srednje škole i fakultete, ako bi im dali da rade test, a da u testu budu stručna pitanja iz struke koju su završili, ti mladi ljudi nisu stručni jer nisu imali praksu, nisu oni krivi za to. Predlažem da svi oni koji završe srednju školu imaju ili stručnu praksu ili već kako ćemo da nazovemo, dok se ne promeni način obrazovanja, da pola finansira lokalna samouprava tri meseca, a tri meseca država, da šest meseci ta praksa osposobi tog mladog čoveka da bi ga neko od privatnika primio. Ne postoji urgencija kod privatnih preduzeća i da sad možete da pozovete i vi ili ja ili bilo kod od ministara i da kaže – zaposli mi ovog momka ili ovu devojku. Kad ode na razgovor, ako nema pojma o tom poslu, taj poslodavac neće da zaposli takve mlade ljude. To nam je u ovom trenutku najveći problem.

Kada je u pitanju poljoprivreda, pod hitno mora da se uvede neka kontrola za nakupce jer su nakupci, a ne država, najveći krivci što je cena žita bila pri žetvi 17 dinara, a 15 dana posle 14 dinara. I građani i poljoprivrednici misle da je zbog toga kriva Vlada. Isto tako, proizvođači mleka zbog nakupaca, ako je neko imao pre deset godina 20 krava, svake godine gubi po tri krave kroz razliku u ceni. To je ogroman problem, a Vlada Republike Srbije i resorni ministar, bivši i budući, to sam ne može da reši.

Šta je još bitno, ono što vi niste rekli, a da je ogroman rezultat prethodne Vlade? Vi ste prodali jednu fabriku koja se zove fabrika, a to je olupina „Sartid" u Smederevu, kao neki brod ili čamac koji stoji na obali mora ili neke reke 20 godina. To je ogroman uspeh, imajući u vidu da proizvodni artikli koje proizvodi „Sartid" ne mogu da se plasiraju u Srbiji i u Evropi samo, a da ste doveli vlasnika te fabrike koji ima kupce i tržište u celom svetu. Šta je danas najvažnije za stabilnost jedne fabrike i jednog preduzeća? Tržište. Tržište se ne dobija marketinški za šest meseci i da vi osvajate velika tržišta. Isto tako, saradnja sa Kinom i sa predsednikom Kine je izuzetno velika stvar za Republiku Srbiju. Tako da, poljoprivrednici su se našli u velikom problemu, ali ne krivicom Vlade.

Šta je važno za poljoprivredne proizvođače? Da ubuduće, a to do sada nikada nije rađeno a nije teško, pošto statistika postoji, koji su to proizvodi koji su deficitarni a poljoprivredni koji se uvoze i samo se na vreme sada u ovom mesecu septembru kaže poljoprivrednicima – sledeće godine možete da sejete žito, kukuruz ili da čuvate telad, jagnjad ili svinje. To nije teško za Vladu. Pa isto nakupci, predsedniče Vlade, su činili da su povećali cenu svinja i kratko je trajalo da bi te svinje, nekoliko samo, pošto nije bilo u velikoj masi, otkupili i da sada mi u ovom trenutku nemamo dovoljno svinjskog mesa i moramo da uvozimo. Zbog toga takođe nije kriva Vlada i resorni ministar. Kada kažem resornog ministra, mislim i na Rasima Ljajića, gospodina koji možda ima neku odgovornost kada se prave marketi, a onda nam u tim marketima roba u rafovima iz celog sveta, najmanje iz Srbije, ali imamo i Ceftu, imamo i Sporazum o pridruživanju i stabilizaciji. Nije ovo kritika, gospodine Ljajiću, nemojte da mislite da je kritika, ovo je moja konstatacija. Siguran sam, zbog toga ste vi toliko u vlasti što ste stručni i što ste sposobni. Da niste sposobni, ne bi bili toliko godina u vlasti, tako da nije kritika.

Poljoprivrednim proizvođačima treba kredit, ali kredit koji nije skup, kredit bez kamate ili neko da kamatu servisira. Banke su uništile i poljoprivrednike, strane banke. Te banke koje zarade pare ne prave fabrike od tih para zarađenih u Srbiji, nego nose pare u zemlje odakle su. Ne znam za šta će biti ovaj gospodin sledeći ministar, ali nemoj da zagovarate premijera, poljoprivrede, ovo su sve resori koji su bitni za vas. Nemojte vi samo kao gospodin Veselinov, a nadam se da niste takvi, on se toliko razumeo u poljoprivredu da je ulazio u njivu samo kada je bio na autoputu pa mu se išlo u WC, a nije bilo blizu nigde hotela, i noću kada je išao u lovokrađu, nadam se da ste vi malo stručniji. Nije znao da razlikuje kravu od bika. Ali, to je istina.

Turizam, „Beograd na vodi", ja kada sam video projekt „Beograd na vodi", radovao sam se zato što je to nešto novo, nešto novo što nema nigde u Evropi. Nešto novo što će da zaposli veliki broj radnika i nešto novo što će da pomogne i ostalim turističkim gradovima i opštinama u Srbiji. Jer, šta to da pokaže predsednik Vlade ili resorni ministar ako mu dođe neko u goste, nešto što je napravljeno novo, nešto što je lepo i tako oni koji dođu da ulažu u našu državu, imaju i određeno poverenje.

Mi smo imali pre dve godine, predsedniče Vlade, poplave koje su uništile mnogo gradova u Srbiji i nije tačno da je nama pomogla Evropa i nadoknadila nam kompletnu štetu, pa su tada kritikovali kako ne znam koliko ljudi se udavilo itd. a kiša je padala 20 dana. Samo za jednu noću u Makedoniji je poginulo 25 ljudi, nastradalo u poplavi i nestalo ne znam koliko ljudi. I, ne možete da snosite takvu odgovornost i krivicu, a dosta je urađeno na sanaciji obala pored reka koje su poplavile određene opštine i gradove.

Međunarodna politika, vi i Ivica Dačić, ste bili najbolji predstavnici srpskog naroda svih vremena, od kada je Srbija vodila međunarodnu politiku.

Dozvolite mi samo da vam kažem, 56 država je prošle godine došlo u Srbiju, njihovi predstavnici, na samit ili ne znamo kako ćemo taj skup da nazovemo, Ministarski savet, kada je Srbija predsedavala OEBS-om. Ostavili smo najbolji utisak kao organizator od svih predsedavajućih zemalja, poslednjih 30 godina koji su imali ulogu kao Srbija. Sve to, najviše zahvaljujući vama, ali i vašem prvom potpredsedniku Ivici Dačiću.

Mogu da vam čestitam na mudrosti, jer ja znam vaš mentalitet, kakvi ste vi bili pre i da vi ne zastupate u poslednje vreme interes i ideologiju, nego interes građana Srbije. Ono što se vama desilo u Srebrenici niko ne bi to tako prećutao, da ste posle doveli onog Alinog sina i vodili ga kroz Knez Mihailovu, da vidi miroljubivi i pošten narod i da vidi koliko je građana Srbije, odnosno Srba proterano sa prostora gde je on sada glavni šef, a nekada njegov tata. Tako da vam čestitam na tome i to je nešto što rukovodi jedinstvenu Srbiju da glasamo za Vladu i za ministre, jer stvarno ne mogu da vam zamerim ništa.

E, sada, dozvolite mi da kažem i ovo. Novinari me zovu, ali ja neću da idem tamo, šalju mi poruke, kako ću sada ja da glasam za damu koja je predstavnik LGBT populacije.

(Vojislav Šešelj: E, to nas interesuje.)

Evo sad ću da vam kažem. Jedinstvena Srbija i ja lično, nemamo ništa protiv tih ljudi, ako su stručni neka vode određene resore, ali nikada nećemo prihvatiti i podržati gej paradu i nikada nećemo prihvatiti i podržati legalizaciju homoseksualnih brakova. I to i vi treba da aplaudirate sada, hajde aplaudirajte malo, jer mislite da ćutite ali nema veze. Očekujem i pozivam damu da poseti Jagodinu, nećemo da pričamo o ….

(Vojislav Šešelj: O seksu.)

…pričaćemo o razvoju lokalnih samouprava, tako da jednostavno, gospodine Vučiću, vama se obraćam i vi mnogo što-šta u životu niste voleli ali ste prihvatili. Da li je tako? U interesu građana Srbije?

Ja se zalažem da u brak uđe muškarac i žena, da se deca rađaju i da se borimo protiv bele kuge, jer vi ste rekli da svake godine u Srbiji nestane grad veličine Zrenjanina, a to je ogroman problem, da će Srbi kroz 50 godina u Srbiji biti nacionalna manjina. Tako da mi ne zamere i pripadnici LGBT populacije ili već ne znam kako se zovu, iako su me tužili i plaćao sam kaznu, platiću nema veze, ali moj stav nije promenjen.

Gospodine Vučiću, najviše sam imao problem sa vašim poslanicima, to je njihovo bilo pitanje na svakih deset minuta, a kako ćeš sada da glasaš, a šta ćeš, baš ovi koji sede sa moje leve strane. Evo, sad ste čuli kako ću da glasam.

PREDSEDNIK: Molim vas, vreme.

DRAGAN MARKOVIĆ: Nije valjda da je gotovo. Dobro, na kraju još jednom JS će podržati Vladu Republike Srbije i maksimalno pomoći ono što mi znamo, a dosta toga možemo da pomognemo. Hvala vam.

PREDSEDNIK: Hvala vam. Pošto ekrani ne pokazuju vreme, važi samo moj sat.

Izvolite, mandatar.

ALEKSANDAR VUČIĆ: Kratko ću, nešto manje izgubimo od onoga što ste vi pomenuli, grad veličine Negotina ili Prijepolja, ali svejedno ogroman gubitak i plašim se da to svi govorimo kao statistički podatak, a pokušaćemo po prvi put nešto da preduzmemo.

Makedonija je nešto uspela, ne dovoljno, deo njihovih iskustava iskoristićemo možda i tog stručnog čoveka kojeg sam upoznao, koji je radio za Makedonsku vladu da ga angažujemo, da vidimo šta je to, jer to nema veze, pošto ljudi obično govore da je to sa pravima, dečijim dodacima, porodiljskim pravima. Ona su kod nas veća, izraženija i bolja nego u Nemačkoj. Tamo posle tri meseca ili šest meseci morate na posao, ovde možete i dve godine da ne idete na posao. Nije to u pitanju, u pitanju je svest pre svega, to što smo postali sebičniji i mnogo toga što moramo kod sebe da promenimo da bismo tu napravili bolji rezultat.

Što se tiče Ane Brnabić, ja sam odgovarajući na pitanja rekao sve što imam, a onda ću nešto i oko ovog gospodina Nedimovića. Dakle, Anu smo izabrali, to je moj predlog, dakle, nije mi došao neko ko bi mi rekao, to je moja ideja i zamolio sam ostale da tu ideju prihvate zato što Anu poznajem kao veoma stručnu, veoma mraljivu osobu i ženu koja se nije plašila izazova. Nikada sa njom, a videli smo se čini mi se, preterano je da kažem stotinu puta, ali desetinama puta smo se videli na različitim i konferencijama, imali razgovore i na sastancima i tako dalje, nikada o toj temi nismo razgovarali.

Razgovarali smo poslednji put, prvi i poslednji put i što se mene tiče završili razgovore po tom pitanju zato što je ona bila vrlo i ljubazna i pristojna, govorili smo o tome šta mogu da budu primedbe, pa smo znali da će jedna od primedbi možda da bude i ta, više meni, pretpostavljam nego njoj, kako si ti to. Ona je bila toliko fer i toliko ljubazna da je rekla – e, a ko je to problem, oni će to verovatno da pokrenu. Ja sam rekao da to meni ne predstavlja nikakav problem, to je njena stvar, ovo je slobodna zemlja.

Ali to ne znači, da kažem onima koji govore kako smo već legalizovali homoseksualne brakove, pa valjda time plaše narod i time dobijaju deo glasova. Niti smo to uradili niti postoji bilo kakav plan, niti postoji bilo kakva ideja. To nema veze sa pravima ljudi koja ćemo da garantujemo i za koja ćemo da se borimo i da ih štitimo, a Ana nije, kako su neki mediji preneli LGBT ministar, ona je ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu i ona je tu u Vladi Republike Srbije, kad bude izabrana, ona je tu zato što vredi, zato što je marljiva, zato što ima znanje, obrazovanje, zato je tu, a ne zbog toga što je muškarac ili žena, ili zbog toga što je ovakve ili onakve seksualne orjentacije.

Dakle, to ima veze prosto sa, inače tim što čujem te, kao nekad u vreme konfederalnih zalaganja, te ključ varijante. Mora da bude toliko žena, mora da bude toliko. Biće nekada više žena, nekad manje, biće nekad ovih više, nekad onih više u zavisnosti od toga ko to zaslužuje i takvu ćemo politiku da vodimo.

Vi ste u pravu gospodine Markoviću oko poljoprivrede. Oko cene žita, nikakve veze nema to sa Vladom Srbije. Postoji berza, postoji tržište. Da li su radili neki nakupci nešto, ako možete da nam pomognete, nadležni organi bi to rado ispitali.

Sa druge strane, što se mleka tiče, toliko smo pomogli mlekarskoj industriji i ministarka Bogosavljević se mnogo angažovala da to uradimo. Uvodili smo, rekao sam vam već, određene mehanizme i prelevmane za koje smo dobijali po ušima od EU po pet puta, i ozbiljne prigovore i ozbiljne proteste i sve drugo. Mi smo izdržali na tome zato što je to bio jedini način da zaštitimo našu industriju mleka i mlečnih proizvoda. Ne kažem da su uslovi idealni, nismo mi ni Francuska da možemo da ponudimo subvencije, ali nisu ni troškovi kao što su u Francuskoj.

Obično vam kažu - poljoprivrednici, znate, oni dobijaju po toliko i toliko evra centi, toliko i toliko evra po grlu, po litru, po ne znam čemu sve. Pa jeste, ali sve što je potrebno za hranu je neuporedivo jeftinije ovde nego tamo. Samo što to uvek preskočimo.

Naravno da uslovi nisu sjajni, gledaćemo da ih poboljšavamo i da ljudi mogu lakše da žive, ali i oni moraju da gledaju u budućnost i sebe da menjaju, kao što to činite vi, kao što to činim ja, kao što to čini svako od nas.

Što se tiče Nedimovića i onoga o čemu je govorio, pričali smo o svinjskom mesu. O tome sam vodio razgovor i sa Rasimom Ljajićem. Mi smo mogli istog sekunda da intervenišemo iz robnih rezervi, tu nemamo problem, ali nećete valjda na svaki poremećaj tržišta, u ovom slučaju je tu reč o evropskom poremećaju tržišta, da biste svi znali o čemu se radi.

Kinezi su došli i kupili su, pre tri meseca, 20 miliona svinja u Nemačkoj. Kada kupite 20 miliona svinja u Nemačkoj, dođe do poremećaja tržišta, posebno u zemlji koja nema svinjskog mesa dovoljno za sopstvene potrebe, samo što to niko neće da kaže. I naravno da dođe do manjeg poremećaja. Već za 10 dana tog poremećaja neće biti.

Razume se da smo opet prisustvovali patološkom licemerju u kojem, i kada je povećana cena, proizvođačima nije dovoljna i nije dobra, nego se napravi da opet to ne valja ni proizvođačima. Ne znam kako ne valja i tako uvećana cena. Naravno, ne valja ni potrošačima. Evo, vratiće se cena sada i opet ćete da vidite da ćemo da budemo suočeni sa kritikama zato što to ne valja proizvođačima. I uvek je tako.

Naravno, naša je proizvodnja veoma plitka svinja, zato smo insistirali. Govorio sam vam o svinjskoj kugi i šta god ja ovde da kažem, oni će da mi kažu – e, ali treba. A znate zašto treba? Pa zato što nismo napravili uslove za svinje kakve imaju u svim drugim evropskim zemljama i tamo nema bojazni od svinjske kuge i zato mi moramo da vršimo vakcinaciju. I zato ne možemo da izvezemo ni jednu svinju. Zato ne možemo sa Kinezima koji su nam izvanredni prijatelji, sa kojima možemo da se dogovorimo i oko jagnjetine i oko teletine, ne možemo da se dogovorimo oko svinjskog mesa, upravo zbog ovoga, zato što ne ispunjavamo uslove koje bilo koja druga zemlja propisuje.

Samo što mi to nećemo da kažemo. Zato što nikada nećemo da pođemo od toga. Kažite mi Dragane, kada je, vi i bilo ko drugi, kada se u Srbiji dogodilo da je neko od političara ko nije u Vladi u tom trenutku, neko od medija, bilo kojeg, Vladinog medija, više ih nema, ima Javni servis, ko je rekao nešto protiv nekoga ko štrajkuje? Svaki put je onaj ko dođe da štrajkuje, makar došao sa najidiotskijim razlogom na svetu, uvek u pravu. Jel tako? Pa jeste. Zato što je u Srbiji najlakše biti protiv i reći – ja sam ugrožen. A niko ga ne pita – čekaj, čekaj, da vidimo to.

A onda kažete – pa što mu ne daju pare? A sutra me pitate gde su mi plate i penzije. Pa zato što iz istog tog iz čega isplaćujemo, imamo jedan ćup znate, iz tog jednog ćupa treba sve to da isplatimo i da u tom ćupu ne bude manje para, da ne zafali, da ne prebacujemo iz nekog drugog da bismo morali više da vratimo.

I nismo vratili još te kamate od 7,50 i 7,65%. Još nismo mogli da ih roloverujemo. Još to nismo mogli da uradimo zato što nisu jednostavna pravila. A kritikovali su nas, i ovde u parlamentu, sećate se, kritikovali su nas kada smo uzeli dugoročne kredite, ne trogodišnje, petogodišnje, nego desetogodišnje na kamatu od 2%. Znate šta bismo dali? Uštedeli bismo da to možemo da uradimo ukoliko odmah, negde oko 800, 900 miliona, da samo to možemo da zamenimo, a ne možemo.

Nego što to ljudi koji ne znaju, nemaju pojma o državi pričaju gluposti. Tako im se svidelo. Sede ispred televizora – au, kako bih ja ovome odgovorio, i šta bih ja uradio da ga sretnem na ulici. I veze nemaju, pojma nemaju ni o čemu i to se tako dešava. To su problemi. To su problemi koje ne možemo lako da rešimo. U pravu ste.

Ovo za Sartid, Bog nas pogledao. Radili smo naporno. Ja uvek kažem, neće sam Bog, morate vi da mu pomognete, morate napornim radom, ali jeste, tačno nam se poklopilo da su Kinezi, naši prijatelji, želeli u to da uđu. Niko drugi ne bi.

Pogledajte koliki su gubici „Tate" u Britaniji. Pogledajte koliki su „Mitalovi" gubici svuda u svetu, najvećeg u svetu. I Kinezi u takvim uslovima dolaze ovde, uprkos najavama EU za antidamping mere. I evo, sad su i Kinezi njima uveli antidamping mere, ubiše ih, što se izvoza čelika u Kinu tiče, ubiše ih. A nama otvorena vrata, i ovamo i onamo.

Jesmo zaslužni, radili smo, borili se, ali pogledao nas je i Bog, ako to tako, tim rečima mogu da nazovem. I uopšte ne bežim to da kažem. Kao što smo negde, takođe, naporno radili, bili na ivici, kao što je bio „Fap" Pribojski, nije uspelo. Borili smo se i borićemo se. I nastavićemo da radimo.

Što se stručne prakse tiče, imamo jedan problem, Dragane. Neće kompanije naše, morali bi to da organizujemo sa komunalnim preduzećima na lokalnom nivou. To hoće ove strane kompanije. One su zato zainteresovane za dualno obrazovanje.

Meni je Šimon Perez, kada sam ga sreo, živa legenda dakle, teškaš u svetskoj politici, on mi je rekao - za neku godinu i ko to prvi uradi, biće ispred ostalih. Radnici će morati da rade šest sati dnevno, a dva sata dnevno da uče, a učenici će morati pet sati da uče i tri sata da rade. I onaj ko to prihvati, taj će biti uspešan, onaj ko bude poslednji u tome, taj je propao, i taj nestaje. Kao što vidite, bio je potpuno u pravu. Pogledajte pokazatelje Danske, Švajcarske, Nemačke i Austrije, videćete da su pregazili i po stabilnosti i po zapošljavanju i po svemu drugom, ostatak Evrope. I velike sile neke ne mogu da se mere sa njima.

Hoću da vam se zahvalim na podršci. Mi smo uvek spremni da čujemo, saslušamo vaše primedbe, da na njih odgovorimo, da pomognemo ako negde nekada možemo, a očekujemo i vašu podršku i pomoć i u idejama, znanju i energiji koju imate. Hvala još jedanput.

PREDSEDAVAJUĆI(Veroljub Arsić): Zahvaljujem.

Poštovani narodni poslanici, u skladu sa članom 87. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, sada određujem pauzu u trajanju od jednog časa. Sa radom nastavljamo u 15.00 sati.

(Posle pauze.)

PREDSEDNIK: Da li je u sali Milorad Mijatović?

Da pređem na listu ako se niko od ovlašćenih ne javlja?

Reč ima narodni poslanik Milan Lapčević.

Gospodine Lapčeviću izvolite, mikrofon je vaš.

MILAN LAPČEVIĆ: Ako možete da mi vratite vreme, ako nije problem.

Poštovana gospođo Gojković, dame i gospodo narodni poslanici, kandidati za buduće ministre u Vladi, gospodine mandataru, na početku ću da kažem da smo mi juče negodovali zbog načina na koji je sazvana ova sednica. Naime, čekali smo tri meseca da dođe taj poziv za zasedanje, a onda na prečac od 24 sata bez valjane pripreme otpočela je sednica.

Smatrali smo da je bilo svrsishodno da dobijemo i sastav Vlade i vaš Ekspoze nekoliko dana ranije, da imamo valjane pripreme i da na te valjane pripreme budemo spremni da odgovorimo na sva ona pitanja i nedoumice koje možemo da vidimo u vašem Ekspozeu i da damo neke konstruktivne predloge.

Ne razumemo zašto je ovako na prečac sazvana ova sednica, a takođe i nemamo odgovore na pitanja zašto se čeka ovoliko za formiranje Vlade, obzirom da smo stalno slušali razloge da je potrebno ubrzati reforme, da je potrebno što pre sastaviti Vladu, a i vaša obećanja da već u maju mesecu imate sastav Vlade i da vam fale još dva, tri ministra i da će do kraja maja, pa onda do sredine juna, pa do kraja juna, pa do Pariske konferencije, pa pre britanske vlade, pa do evo 10. avgusta smo dogurali, dakle, čitava tri meseca razmišljanja o tome kakva će biti Vlada.

Šta su pravi razlozi za to? Da li ste se dvoumili oko toga šta će biti ta vaša nova sveža krv u Vladi ili su to neki drugi razlozi, možda neki drugi pritisci sa strane, kako pišu mediji i koji pritisci, ko vas je to pritiskao? Zbog čega ste imali problema da sastavite Vladu kada imate apsolutnu većinu?

Takođe, više puta smo čuli od vas da vi ne dozvoljavate da iko vrši pritisak na vas, pa nam je prosto nespojivo da postoje pritisci kada ste vi čovek na koga niko ne može da vrši pritisak. To su važna pitanja koja bi mogla da budu rasvetljena u javnosti.

Takođe, nije nam se dopao ni vaš odnos prema Narodnoj skupštini i narodnim poslanicima. Naime, cenimo vaš trud i vašu sistematičnost da tri meseca sastavljate program Vlade, da je taj program na više od 350 strana. Cenimo takođe i to što ste juče šest sati ovde neprekidno izlagali. Mi smo uprkos mnogim neslaganjima i oko sadržine i oko načina sedeli ovde i strpljivo slušali šta ste imali da nam kažete. Ali, potpuno nam je neprihvatljivo i neshvatljivo da kada posle toliko pripreme jednog sveobuhvatnog programa, kada posle šest izlaganja vašeg, vaša poslanička većina na moj zahtev da se dobije duplo vreme za raspravu kako bismo mogli da kvalitetno analiziramo šta ste to napisali…

Molim vas, ako biste mogli da primenite član 104.

PREDSEDNIK: Član 104. je replika, pa ne bih da im dajem sad.

MILAN LAPČEVIĆ: Dobro, ali postupite po Poslovniku, molim vas, da bude red u sali, ako nije problem.

PREDSEDNIK: Bila je jedna emisija „Postupite po naređenju" kad smo bili mali. Ne mogu da postupim po Poslovniku, ali svakako ću ih zamoliti da malo tiše negoduju.

MILAN LAPČEVIĆ: Dakle, zaista je uvredljivo to da posle toliko sveobuhvatnog izlaganja vaša poslanička većina glasa protiv toga da dobijemo duplo vreme i da možemo da raspravljamo na valjani način o svemu onome što ste predvideli u vašem programu Vlade.

To samo pokazuje da vi želite da budete potpuno dominantni i da imate više vremena i da više vremena vaše izlaganje traje nego celokupna rasprava svih poslaničkih grupa i svih poslanika u Skupštini. Dakle, pet sati je predviđeno da sve poslaničke grupe razmatraju vaš Ekspoze, a samo vaše izlaganje je trajalo šest sati. Mislim da to nije primereno i da nije u redu. Mislim da će to ući u istoriju kao nešto što je negativno.

Vaš Ekspoze je juče bio mešavina demagoških fraza, parola opštih opisnih mesta, do nepotrebnih, opterećujućih detalja o tome šta je sve Vlada radila. Mi cenimo šta je Vlada radila, ali zaista, ne vidimo razlog zbog čega bi se iznosili faktografski podaci koliko je vrata promenjeno, koliko je prozora promenjeno, koliko je okrečeno. To valjda treba da rade ministri, a mandatar treba da nam da strateške pravce u kojima će njegova Vlada u narednom periodu raditi.

Najavili ste pokretanje pitanja izmena političkog sistema. Mi se slažemo da naš politički sistem nije najidealniji i da treba da se o tome raspravlja, ali ste prećutali u svom ekspozeu da pričate o tome da li će biti promena Ustava, a više puta ste u javnosti i vi i vaša većina to najavljivali. Da li zato što je to škakljivo pitanje i što nameravate da iz preambule izbacite Kosovo i Metohiju ili zbog nečeg drugog? To je takođe važno pitanje.

Govorili ste o vašem strateškom opredeljenju, odnosno vašem strateškom opredeljenju da Srbija treba da ide u pravcu daljih evropskih integracija, da otvara nova poglavlja i da do 2020. godine završi pregovore, iako je prethodno obećanje bilo da to bude do 2018. godine i o tome da će Srbija uprkos tome razvijati svesrdnu saradnju sa Rusijom i ekonomsku i političku i svaku drugu. Ja vas pitam kako je to izvodljivo? Kako je to moguće? Na koji način mislite da razvijate, da idete dalje u evropske integracije, ako Poglavlje 31, koje govori o zajedničkoj spoljnoj bezbednosnoj politici, predviđa da Srbija mora da uskladi svoju spoljnu politiku i da je, naravno, bilo zahteva i do sada da uvede sankcije Rusiji. Kako ćemo razvijati te dobre odnose ako idemo dalje u evropske integracije?

Takođe, govorili ste o tome da ćemo uprkos našem strateškom opredeljenju da idemo ka EU očuvati integritet države i sačuvati Kosovo i Metohiju i raditi za naš narod. Nismo mi ovde veverice. Svakog dana po neki zvaničnik EU i javno govori o tome da Srbija ne može da uđe u EU dok ne prizna Kosovo i Metohiju. Dakle, to su stvari koje ste ovde izneli u ekspozeu, a koje naravno, očigledno nisu tačni i ne mogu da budu sprovedene.

Demokratska stranka Srbije se apsolutno protivi daljim evropskim integracijama zemlje zato što su one štetne po nas. Nisu štetne samo po naš suverenitet i to što EU želi da nam otme taj deo teritorije, štetne su i po naše ekonomske interese. Ne treba da napominjem podatke o tome koliko smo izgubili na carinama, PDV-u tokom ovih godina, a nakon potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i ne treba da pričam koliko smo indirektno izgubili time što smo otvorili tržište i bez carina uvozimo i poljoprivredne proizvode, pa je danas stanje u poljoprivredi daleko gore po naše poljoprivrednike nego što je bilo prethodnih godina.

Što se tiče ekonomije kojoj ste najviše pažnje posvetili, možemo da kažemo da je obećanje koje ste dali 2014. godine o tome da ćete stabilizovati javne finansije i da ćete smanjiti deficit u najvećoj meri ispunjeno i tu vam pružamo podršku. Dakle, ne može Srbija da se bezglavo zadužuje i da stalno ide u budžetski deficit, ali ima i na desetine drugih stvari koje ste takođe obećali, a to niste ispunili. Ja ću samo pomenuti neke.

Godine 2012. ste rekli u izbornoj kampanji da ćete doneti u Srbiju 100 milijardi evra investicija. Naravno, tih 100 milijardi evra investicija, da, vaš bivši predsednik Tomislav Nikolić i vaša stranka su to obećavali na izborima 2012. godine, kao što su i obećavali kanal Dunav-Morava-Vardar-Egejsko more. Znamo da su to samo šarene laže, da su to bili načini kako će građani da se prevare da glasaju za vas.

Takođe, obećali ste da ćete smanjiti cenu struje za 20%, vaša ministarka koja sedi sa vaše desne strane, i da ćete uvesti jeftiniju tarifu. Umesto toga, dobili smo povećanje struje za više od 30% u dva navrata i uvođenje akciza na struju. Kao da je struja neki luksuz, kao da je u 21. veku luksuz imati struju, pa morate plaćati porez na luksuz, odnosno akcizu.

Ukinućemo tv pretplatu, jer je to naša obaveza. To ste jednom izjavili. Televizijska pretplata je ukinuta 2014. godine, a 2015. godine je uvedena tv taksa. Dakle, još jedno lažno obećanje i prevara.

Rešili smo FAP. Mercedes dolazi u Priboj, proizvodićemo najmodernije kamione, biće zaposleni ljudi, rešili smo problem, Finci ulaze. Nažalost, od toga nije bilo ništa. Proizvodićemo najmodernije autobuse, Mercedesove u „Ikarbusu", naravno samo u izbornoj kampanji. Danas toga nema.

Ne mogu da obećam da ćemo povećati penzije, ali vam garantujem da penzije neće biti smanjene. To ste rekli 2014. godine. Dva meseca nakon tog vašeg obećanja penzije su smanjene od 10 do 20% u zavisnosti od kategorije.

Izgradićemo jeftinije stanove, njihova cena će biti 380 evra, do kraja 2015. godine. Takođe je to bilo vaše obećanje. Naravno, od tih stanova nema ništa.

Rešićemo problem sa menadžmentima u javnim preduzećima, odnosno izvršićemo profesionalizaciju menadžmenta u javnim preduzećima. Gospodin Bajatović, koji je deo vaše vladajuće većine, je najbolji primer kako ste to uradili i kako ste stabilizovali to javno preduzeće i njegove dugove i kako ste profesionalizovali menadžment u javnim preduzećima i eliminisali partijski uticaj u njima.

Biće veća izdvajanja za nauku. To je pisalo u vašem ekspozeu 2014. godine. Ne da nije bilo većih izdvajanja za nauku. Naprotiv, izdvajanja za nauku su smanjena i to je bila poruka mladim istraživačima, naučnicima i obrazovanim ljudima da nemaju šta da traže u ovoj zemlji, već da se spremaju da otputuju negde gde će biti vrednovani, pa je više desetina hiljada ljudi zadnjih godina, što se nastavlja još od 90-ih godina, ali čini mi se da je zadnjih godina ubrzan, da najpametniji mladi ljudi odlaze iz zemlje.

Niste raspisali konkurs, odnosno vaše Ministarstvo za prosvetu za naučno-istraživačke projekte dve godine, a onda kada ste ga raspisali, raspisali ste ga tako da je taj konkurs morao da padne. Važeći konkursi za naučno-istraživački rad su oni iz 2014. godine koji se svake godine produžavaju, naravno, mimo zakona.

Još mnoga vaša predizborna obećanja koja nisu ispunjena mogu da se nabrajaju, ali za to nemam dovoljno vremena.

Dakle, mi kada se opredeljujemo za to da li ćemo vam dati podršku za vaš program ili ne, opredeljujemo se na osnovu onoga što je vaš program koji je zapisan u ekspozeu i na osnovu onoga ko taj program iznosi i kakva su nam iskustva sa njim. Očigledno je da su iskustva takva da ne možemo da se pohvalimo da ono što ste obećali da ste i ispunili. Naprotiv, mnogo je više onoga što niste ispunili, nego što jeste.

Takođe, ne možemo da podržimo ni vaš ekspoze, ni da podržimo vaš predlog za sastav nove Vlade iz razloga što ste najavili da ćete rešiti problem prodaje zemlje strancima, a mi smatramo da je katastrofa za zemlju Srbiju da se prodaje zemlja strancima. Dakle, nikakva prodaja zemlje strancima ne dolazi u obzir, kao što ne dolazi u obzir nikakva proizvodnja genetski modifikovane hrane u Srbiji. Smeta nam to što se razumete u sve, pa i u genetski modifikovane proizvode. Pustite, neka o tome govore stručnjaci i nemojte da pravite lapsuse dok pričate o tome kako se gaji i kako je dobijen čeri paradajz, kada to nije istina.

Dakle, iz svih navedenih razloga, a najviše zbog toga što se ne slažemo sa strateškim opredeljenjem koji ste ovde izneli, mi nećemo podržati vaš predlog za izbor nove Vlade, jer je to ista ona stara Vlada koja je bila od 2014. godine do danas, isti su koalicioni partneri za koje ste vi pričali da vam smetaju i da su najgori na svetu, i to je još jedna predizborna obmana građana Srbije i zato što ste Vladu centralizovali i sastavili uglavnom od ministara iz Beograda i Vojvodine.

Imate samo dva ministra koji su ispod Save i Dunava, a nijednog sa juga Srbije. Nijednog. Kao da taj deo Srbije ne postoji i kao da taj deo Srbije koji je najsiromašniji i najugroženiji ne treba da ima svog predstavnika i ne treba da se smanje regionalne razlike u odnosu na druge delove zemlje.

Ostaviću još ta tri minuta u narednom izlaganju.

PREDSEDNIK: Hvala.

Sad reč ima Milorad Mijatović.

MILORAD MIJATOVIĆ: Zahvaljujem uvažena predsednice.

PREDSEDNIK: Izvinjavam se, poslaniče Mijatoviću. Nisam videla da mandatar hoće da odgovori. Izvinjavam se, moja je greška.

MILORAD MIJATOVIĆ: Sa zadovoljstvom.

ALEKSANDAR VUČIĆ: Dakle, pokušaću da odgovorim i ako bi možda komentar „šta reći" bio najsmisleniji u ovom trenutku. Šest minuta ste govorili o tome kako ste čekali tri meseca. Pa, ja sam sve vaše Vlade čekao do poslednje ponoći. Nikad niste došli ni tri dana ranije, a kamoli mesec dana ranije. Mi smo došli mesec dana ranije. Svaku vašu Vladu sam do ponoći čekao. A molili su me iz vaše stranke da prestanem da govorim da se ne bi išlo na privremeno finansiranje.

Hajde, uradite za Srbiju nešto, molimo vas. Nemojte da govorite danas da izglasamo Vladu pre ponoći. Kako vas nije sramota da nam vi govorite ovde da je mesec dana ranije kasno, a da je u ponoć u redu veče pre, ili ste zaboravili šta ste i kako ste uradili. Ili, valjda svi mislite da svi treba da vas se plašimo zato što ste protiv i zato što je to popularno ili lepo da se kaže.

Svrsishodno je da je dobijen ekspoze ranije, kažete. A kad ste nam ga dali? Kad? Sećate li se vi, ovi drugi vaši, ovi treći vaši? Svi derivati razni, nekih drugih. Kad ste nam ga dali ranije? Niste nam ga dali nikada i nijednom. Juče sam govorio šest sati, niste imali raspravu posle toga, imali ste ceo dan pauze do danas. I šta god da se dogodilo vi biste rekli da ne valja. Da sam govorio 20 minuta, kao neki, ceo im program stane u 20 minuta ne znaju šta bi da kažu, vi biste rekli da nisam imao ništa da kažem.

Šta god da sam uradio uvek biste isto rekli. Zato što ste tu da biste bili protiv, makar izmislili argumente, makar nemali nikakve argumente. I, znači, ustanovili smo – ekspoze nikada niste dali, nikada na vreme niste formirali Vladu. Nikada niste Vladu formirali mesec dana ranije. Odakle vam pravo, odakle vam obraz da nas pitate šta to mi radimo i kako to radimo? Još nam držite pridike, kao držimo predavanje s visine, otprilike, sad ćemo mi da ti objasnimo. I to što sam trpeljiv i strpljiv i što ću svaku primedbu, moja je obaveza da saslušam i da odgovorim, nažalost po Poslovniku danas članovi Vlade ili predloženi članovi Vlade nemaju pravo da odgovaraju, samo ja imam pravo da odgovaram, pa moram na sve da odgovorim.

Kažete – demagoške floskule. Pa, sve što ste izgovorili su najgore demagoške floskule. Prvo, nisam nikakav lapsus napravio. Odlično znam šta sam rekao i za čeri paradajz i za ne znam šta još. Samo što vi ništa o tome ne znate, kao ni oni koji se prave da znaju. Baš ništa ne znate o tome. Sve sam tačno rekao juče, baš nikakav lapsus nisam napravio. Pošto vidim da je to izazvalo smeh i sprdnju kod neznalica. Dva puta mi se jezik prelomio pa sam nešto pogrešno izgovorio, ali ovo baš nije bio ni lapsus lingve.

Kažete – niste pomenuli promenu Ustava, pa nisam zato što sam bezbroj puta rekao da je promena Ustava stav dogovora političkih subjekata. Ne može da se menja Ustav ukoliko se ne dogovorimo i sa vama i sa nekim drugima ovde koji su jači od vas. Što hoćete da neko oktroiše Ustav, da ga na silu donosimo? Ne pada nam na pamet. Ustav mora da bude izraz najširih narodnih težnji. Ne donosi se Ustav za godinu i ne donosi se Ustav za četiri godine. Ustav se donosi za 20, 30 i 50 godina. Ako možemo da ga donesemo, donećemo ga. Ako ne možemo da ga donesemo nikom ništa. Zato ga nisam pominjao. Zato što bi ste mi rekli, blokirali bi ste donošenje Ustava, a onda bi ste mi rekli – ti to nisi ispunio. Zato ga nisam pomenuo.

Promena Ustava nam je uslov za ulazak u EU. Kada budemo pred vratima, onda ćemo o tome da govorimo, ali to mora da bude najširi dogovor različitih političkih subjekata. To ne može da bude ono što želi Vlada. Mi sami u društvu moramo da vidimo šta je to što nam je važno i da se dogovaramo. Nego, eto, išli smo u kampanji pa smo pričali, e oni hoće da ukinu preambulu o Kosovu, a vi ćete da ga zaštitite, vi u čije je vreme Kosovo dobilo nezavisnost. I kako ste ga štitili, sa dva saopštenja. Sada mi držite pridike patriotske. Izdali ste cela dva saopštenja. Tako ste se žestoko borili. O Crnoj Gori da ne pričam.

Jel nešto dobacujete? Ne, oni vole da kradu, oni ne vole pivo. Ovi drugi vole pivo.

Što se ovoga tiče, kažete da ste protiv evropskih integracija, to je fer. To je čist stav. Nisam saglasan sa takvim stavom, ali je lepo da ste to ljudima rekli. Dobro je da im to kažete. Dobro je da kažete svim zaposlenima u stranim kompanijama koje dolaze iz EU, zato što ni jedna ne bi došla da nije Srbija na evropskom putu. Ni jedna. To je prvo pitanje koje postavi i Kromber Šubert, čak i turski „Teklas", a Turska nema veze sa EU ili nije član, na evropskom je putu već 50 godina, tačnije 53 godine. Dakle, ni jedna ne bi došla u Srbiju. Dobro je da kažete ljudima da ne bi imali posao. Dobro je da kažete ljudima da ne bismo mogli da izvezemo našu robu. Dobro je da kažete ljudima da bi teško prehranili svoje porodice. Veoma sam zadovoljan zbog toga.

Istovremeno, ne možete da mi kažete da smo uradili nešto loše, vezano za Rusku federaciju, jer sam recimo predsednika Putina video četiri puta više nego vaš predsednik stranke, dok je bio na vlasti, a bio je mnogo duže nego ja. Da ne govorim da sama Rusija kaže da ima najbolju saradnju sa Vladom Srbije i sa Srbijom uopšte u savremenoj istoriji. Eto, uspeli smo. Pitate kako, uspeli smo.

Što se tiče poglavlja 31, obaveza je da se usaglasimo sa kompletnom evropskom spoljnom politikom i bezbednosnom politikom tek kada postanemo članovi EU. Do tada, pustite da radimo svoj posao. Pustite da uradimo ono što je najbolje za našu Srbiju. Pustite da radimo i da razgovaramo sa svima i da izvlačimo najviše što možemo za našu zemlju i da čuvamo našu nezavisnost i naš suverenitet, jer takvo opredeljivanje bi skupo koštalo građane Srbije. Lepo zvuči mnogima koje poznajem i volim kada tako nešto čuju, samo što to ne bi trebalo vi da govorite, jer to nije ni ozbiljno, a nije ni odgovorno.

Vi nama kažete šta smo izgubili oko različitih ugovora od kada smo na evropskom putu. Vi ste slavili Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Vi ste ga slavili u Knez Mihajlovoj ulici, prolazio sam, šetao sa ćerkom svojom, vi mi davali letke, Aleksandar Popović i danas je sa vama, delio je letke, „SSP – nada u budućnosti ili nada u sigurnost, tako nešto", „izvodljivo je". Za sve ono za šta ste vi krivi iz vašeg ugla, danas smo vam mi krivi, ali nemojte da se smejete, daću vam jedan loš argument.

Poljoprivreda je loše pregovarana. Baš je poljoprivreda loše pregovarana, ali da ostavimo to po strani, to je donelo dobre stvari za Srbiju. Evo da vas ja pohvalim, pošto vi sebe napadate svo vreme. To je donelo dobre stvari Srbiji, jer smo dvostruko uspeli da umanjimo deficit trgovinski sa EU u tih osam godina, naravno, najviše od 2013. godine do danas, ali svejedno, dvostruko smo uspeli da umanjimo taj trgovinski deficit.

Hajde to tek tako da kažemo zato što smo to pet hiljada puta ponovili, a nema nikoga ko može na to da nam odgovara na dnevnom nivou. Pričate o kanalu. Nikada nisam kanal pomenuo. Nikada kanal nikakav nisam pomenuo. Nikada sto milijardi nisam izgovorio zato što ja znam šta je sto milijardi, nego ste našli jednog člana naše stranke da to izgovorite.

Pričate o struji i kažete narodu kako ste vi nam dali mnogo jeftinu struju i ne znam šta sve. Znate li za koliko procenat ste uvećali cenu električne energije od 2000. do 2008. godine, da ne kažete da su neki drugi krivi koji su bili od 2008. do 2012. godine? Znate li za koliko procenata? Dakle, 970% naspram 15% i još da nam držite pridike ovde, a pri tom struja je danas 30% jeftinija od najjeftinije struje u Evropi, od bilo koje zemlje. Uvećali ste 970% cenu električne energije. Ima li to smisla?

Kažete, autobus „Ikarbusa". Malo prođite po Beogradu, dođite i prođite po Beogradu pa ćete videti „Ikarbusove" autobuse sa „Mercedesovom" šasijom. Lepi su i čisti, uredni i dobri autobusi. Inače, prodato ih je 81, ako se ne varam, prošle godine, a ove godine očekujemo 125 i to ste promašili, a to je samo od mržnje. To je samo zato što nisu važni argumenti nego koliko te mrzimo, toliko ćemo glasnije to da izgovorimo. Nije važno koliko to nije istina.

Kažete, penzije između 10 i 20%. U ukupnoj masi penzije su smanjene sa 5,11%. Danas je 3,28% smanjenje od trenutka kada smo povećali penzije, pri čemu trebate da imate u vidu da 60% penzionera ima veće penzije nego ikada i da se to odnosilo pre svega na penzionere u velikim gradovima i to na 40% njih.

Nikada nisam bežao od toga da o tome govorim, a to sam morao da uradim zbog vaše neodgovorne politike, između ostalog, i jednih i drugih. Zajedno ste vladali 10, 12 godina. Jedni podržavali na ovom nivou, druge na onom nivou. Svejedno. Nisam neku veliku razliku pravio.

U pravu ste za jeftine stanove. Imali smo određene razgovore. Sada smo te razgovore nastavili. Razgovaramo sa više naših stručnjaka koji govore da postoji interes više inostranih kompanija pa ćemo da vidimo. Nadam se da u sledećoj godini možemo da raspišemo tender i da ćemo da stvorimo uslove da to uradimo. Vidite, meni nije teško da priznam. Nije mi teško da priznam, a to sam rekao zato što sam već razgovarao i bio siguran da to možemo da uradimo. U tome se razlikujemo.

Super je što ste primetili da je deficit pod kontrolom i da imamo uređene javne finansije, pošto je i to retkost, i to ljudi gledaju kako i na koji način da kritikuju iako ceo svet hvali.

Što se tiče menadžmenta u javnim preduzećima, ne vi nego mi smo doneli Zakon o javnim preduzećima. Nema partijskog zapošljavanja. Nema partijskog zapošljavanja i nema zapošljavanja uopšte.

Što se tiče promena u javnim preduzećima, ja sam najkritičniji, ali stanje i u EPS i u „Železnicama" je desetostruko bolje. Drugo, da znate da naše železnice više ne idu samo 26 km na sat kako su išle u vaše vreme. Danas pođite prugom Beograd-Vršac pa ćete ili 110 ili 120 km na sat. Prođite novim vozovima da vidite kako su udobni i kako drugačije izgledaju. Da li je loše? Jeste, loše je, ali ćemo da uradimo i da izgradimo mnogo toga u naredne tri ili četiri godine da ljudi mogu time da se diče.

Postoje ljudi koji žele uvek da vide sve loše, koji nikada ne žele da vide ništa dobro. Postoje ljudi kojima je cinizam životna karakteristika i ništa više od toga i to samo njih muči. Vidim dobro loše stvari, verujte mi, mnogo bolje nego vi, ali vidim i one koje su dobre i kojih je mnogo više nego što ih je bilo ikada ranije.

Zato sam siguran da nema onoga o čemu je govorio gospodin Jovanović – spoljnih problema, problema u regionu, problema vezanih za političku stabilnost spolja, bio bih siguran, apsolutno siguran u izvesnu i stabilnu budućnost Srbije.

Govorili ste o mladima. Čini vam se da više odlaze. Meni se ne čini. Manje odlaze, ali i dalje mnogo odlaze i nećemo to moći da zaustavimo lako i niko to ne može da zaustavi lako. Zemlje EU imaju u proporcionalnom broju stanovnika petostruko veći odliv nego mi. I Poljska i Rumunija i Bugarska i Hrvatska, zato što imaju radne dozvole i mogu da rade u najbogatijim zemljama EU i da zarađuju veće plate i to je proces koji ne možete da zaustavite ni vi, ni ja, ali možemo da ga usporimo i možemo koliko je naše da kažemo ljudima – znamo da vam je teže u Srbiji, nešto je bolje i biće bolje i molimo vas pomozite svojoj zemlji. To je ono što možemo da uradimo.

Da mi obezbedimo da Srbija bude bolja od Nemačke neće u 100 godina, u 100 godina narednih nećemo ni vi ni ja, ni svi mi zajedno. Hajde da nikoga ne lažemo više. To je jedan proces koji se događa i koji se događa svuda u Evropi. Ceo svet se seli u Evropu. Sada je sav Saharski deo počeo da prelazi u Evropu i zato imamo problema sa migrantskom krizom. Ne možete da ih zaustavite. Baš ih briga za njihovo korenje, za njihovu rodnu grudu, za bilo šta. Tamo se ratuje i tamo imaju problem i oni dolaze u najbogatije evropske zemlje i neće da idu ni u Mađarsku, ni u Češku, ni u Slovačku, koje su veoma bogate, nego hoće da idu u Nemačku, Austriju, Holandiju i Dansku.

Na kraju, pošto ste rekli da ćemo se nešto oko zemlje, video sam da ste tu mantru, tu neku priču sve vreme ponavljali u kampanji, nikada nisam razumeo o čemu pričate, pošto ni po jednom našem zakonu nije dozvoljena prodaja zemlje strancima. Kažem vam da ćemo se truditi da to sačuvamo po ugledu na to kako se to radili Poljaci i Mađari i vi meni kažete – ne, ne, mi smo protiv prodaje zemlje na svaki način. Ja nisam baš tako čvrst i tvrd. Ima tu drugih stvari. Time ćete deo investitora da zaustavite, da ih ostavite da nikada ne dođu u vašu zemlju, a ne znam gde bi tu zemlju poneli, verovatno negde na Mars, u nečijoj glavi.

Ima nešto drugo. Aman, ko dade onom Todoriću onoliku zemlju u našoj Vojvodini? Ja ili vi? Ko dade Todoriću tu zemlju, ko dade onu zemlju u Odžacima? Vi ili ja?

(Poslanici dobacuju.)

Mislite na ono što ste davali onim kriminalcima Jerkoviću i ostalima, što ste davali lopovima Šarićevim pa su doveli firme u stečaj, pa te firme koje su posle toga date nekom drugom više nisu u stečaju, nego isplaćuju dobre plate i pristojne plate tim ljudima i uzgred im je direktor član DS, šta da radite, to vam tako dođe, ne znam već koje.

Šta smo sada? Dokle smo došli? Pričali smo nešto, pričali smo tek onako što nema mnogo veze sa istinom, ali to je moglo da prođe zato što nije bilo nikoga ko može da odgovori. Nemam problem. Svakog meseca ću da dolazim da vam odgovaram i uopšte nisam uplašen, zastrašen time kada na „Tviteru" neko kaže – ja ću da uradim to i to, svašta ću da mu napravim ili kada neki drugi kaže - pravi muškarci mere nešto drugo, a ne znam šta mere. Ovde merimo znanje i energiju, a ne znam šta ti veliki muškarci mere i ne razumem tu vrstu primitivizma.

Nisam nešto fasciniran pravo da vam kažem tom vrstom bahatosti i osionosti, ponajmanje zbog činjenice što vidim da tu znanja ne nedostaje. Ovo se nije odnosilo na vas i molim vas da mi to ne zamerite, a za ovo drugo ću sve da vam odgovorim svaki put.

Još nešto ste rekli. Mislim da sam bukvalno na sve odgovorio. Mislim da sam na sve odgovorio. Da, rekli ste oko televizijske pretplate, da ne bude da izbegavam neko pitanje koje mi je nezgodno ili teško. Tačno je, rekao sam i tada nije bilo televizijske pretplate. Onda su drugi nezavisni organi, za koje da sam vršio pritisak da ne bude televizijske pretplate vi biste rekli – evo ga, vrši pritisak na nezavisne organe, oni su rekli da je to najbolji način, jer ako bi se finansirao RTS iz budžeta onda bi time Vlada uticao na politiku RTS. Rekao sam – dobro, nema problema. Napravite to kako god hoćete, šta god hoćete, ionako za razliku od svih vas mi ni jednog novinara nismo doveli na RTS, a kamo li urednika i ponosan sam što smo i sa tim i takvim RTS i sa svim problemima sa kojima se suočavamo, sa svim neistinama, falsifikatima, lažima uspeli da dobijemo značajno više glasova nego svi vi zajedno, što će vam se dogoditi i sledeći put. Hvala.

(Milan Lapčević: Replika!)

PREDSEDNIK: Izvolite, morate se prijaviti.

Reč ima Milan Lapčević, dve minute. Izvolite.

MILAN LAPČEVIĆ: E ovako, ekspozei prethodnih vlada. Tri meseca se čekalo na vlade u naše vreme, ali te vlade su bile koalicione i pravljene su od više stranaka. Vi ste imali ovde apsolutnu većinu i obećavali ste da će ona biti sastavljena pre toga. Kad ste dobijali ekspoze? Isto kad ste i vi danas dali, ali ste i vi to isto kritikovali.

Mržnja, cinizam. Nemam razloga nekoga da mrzim. Zašto bih vas mrzeo, i vas i bilo koga? Cinizam. Pa, ne znam šta da vam kažem. Nekako kad god se pomene reč cinizam, setim se vas i vaših govora u Skupštini i pre 2000. i posle 2000. godine.

SSP studio izvodljivosti u naše vreme. Ne, gospodine Vučiću, zaboravili ste da je SSP potpisao Božidar Đelić i da je to bio kamen razdora zbog koga nismo mogli dalje da sarađujemo sa Demokratskom strankom. To se desilo 2008. godine, a to što pričate, to je bila studija izvodljivosti 2005. godine.

U naše vreme je Kosovo dobilo nezavisnost. Koliko ja znam, i danas valjda Kosovo nije nezavisno, ili ste napravili lapsus verovatno? Kosovo je proglasilo nezavisnost, ali izvinite, kako da sprečite nekog da proglasi nezavisnost? I tražili smo tada nacionalni konsenzus oko toga i vi ste učestvovali u tome što smo tražili nacionalni konsenzus. Zašto se sada perete od toga? Mislim da to nije u redu.

Ne napadam vas ja ni za šta, već samo govorim i citiram ono što ste vi pričali, a što se nije desilo. Dakle, struja od 2000. do 2008. godine je povećana koliko procenata? Pa, da li znate, a znate naravno kolika je inflacija pre toga bila i kolika je bila devalvacija. Nemojte da pričate nešto što ne stoji.

PREDSEDNIK: Hvala, vreme.

Izvolite.

ALEKSANDAR VUČIĆ: Najpre da vam kažem, čak nije bila tačna informacija ni za nauku. Svake godine je povećavana za nauku od 11,4 do 11,5 i 11,7 milijardi. I to čak nije bila istinita informacija. Sad sam dobio informaciju iz Vlade Republike Srbije oko budžeta i trezora.

Što se tiče koalicionih vlada, ja na to nemam šta da vam odgovorim. I ovo je koaliciona Vlada, ali to mi je objašnjenje onako bilo dovoljno za sebe.

Što se tiče Kosova i Metohije, nije to kod mene bio lapsus, jer vi govorite o tome kako su tobože svi drugi napravili nezavisno Kosovo, iako mi ne govorimo o tome. Vi stalno pričate o tome, a ja sam vas samo podsetio na to da se to dogodilo u vaše vreme, a da vas mi ni tada ni sada nismo optuživali da ste za to krivi. Ne daj bože da se to dogodilo u naše vreme. Pa, mi bi visili po Terazijama. Dogodilo se u vaše vreme, i nikom ništa. Od sve borbe i zaštite srpskih nacionalnih interesa izdali ste dva, možda i tri saopštenja u sedam dana. Četvrto već bi bilo suvišno.

Što se tiče cinizma, u pravu ste. Ali, ne baš cinizma, ja sam bio nešto drugo. Neretko sam grešio i meni, za razliku od vas, to nije teško da priznam. Ja sam bio borac i time se ponosim. Borio sam se za ono za šta sam se zalagao. Ali, nije mi teško da priznam ni kada pogrešim. Nije mi teško ni da priznam da sam preterao u napadu na nekoga. Nije mi teško da priznam mnoge stvari. Možda se čovek godinama promeni, ja sam verovatno stariji od vas, ali ja ne mislim da je to loše, naprotiv. Samo, pre nego što krenem nekoga da kritikujem za to, ja kažem da sam ja tako nešto napravio kao grešku, da mu ne bih držao moralne pridike, nego mu ukazujem da neko slično nešto ne učini. U tome je razlika. Ne mislim da je strašno pogrešiti, strašno je ne uvideti da si pogrešio. Kao što ne mislim da je strašno pasti, svako od nas pada, ali je veoma važno da ustanete posle toga i da nastavite da se borite.

Što se Srbije tiče, mislim da je, imajući u vidu saradnike koje sam predložio, ali i saradnike koje sam imao, u dobrim rukama. Mislim da smo dobro brinuli o interesima našeg naroda. Kao što ste videli, svi pokazatelji i svi trendovi su pozitivni. Da li je sve idealno? Pa, neće biti ni za 30 godina. Nije ni u Nemačkoj. Samo vas molim, da biste razumeli moje reči, razmislite šta bi se dogodilo da je naš avion pun putnika, našeg operatera sa 200 putnika, negde pao kao što se dogodilo Angeli Merkel. Da li bih ja to preživeo? Ne politički. Angeli Merkel niko ništa nije ni rekao. Šta bi bilo da imamo toliki broj helikoptera koji su pali u nesrećnim slučajevima, ne oboreni, kao što ih imaju Rusi i Amerikanci? Šta bi bilo da imamo toliko stradalih u poplavama kao što ih imaju Nemci i Francuzi?

Ja vam to govorim da vidite samo kakva je naša priroda i koliko smo nefer prema ljudima koje smo izabrali, što sam ponekad i ja bio, ali mi zato danas nije teško, bez obzira na najgore stvari koje sam čuo od Tadića, da za nešto kažem da je bilo u redu, a čuo sam strašne gluposti. Oko „Oluje" da ne govorim. Je li to znači da je sve loše? Pa ne znači. Zato je samo potrebno, i to je ono o čemu sam govorio sa gospodinom Jovanovićem, nije u pitanju podeljenost, u pitanju je samo ostrašćenost.

Nadam se da sam cinizam izgubio, iako sam i dalje borac, možda ponekad preteram, možda sam ponekad preoštar, a i gde ga ima i kad ga ima, svaki put me upozorite, gledaću da ga kod sebe isečem, jer džangrizavost je zdrava, a cinizam je nešto što baš nije dobro i najmanje prija onome ko je takav. Hvala još jedanput.

PREDSEDNIK: Hvala.

Reč ima Milorad Mijatović. Izvolite.

MILORAD MIJATOVIĆ: Hvala, uvažena predsednice.

Nadam se da ću ovaj treći put i završiti svoje izlaganje. Treća sreća.

Uvažena predsednice, uvaženi kandidati za članove Vlade, uvaženi kandidati za potpredsednike, uvaženi budući predsedniče Vlade, pažljivo sam slušao vaš ekspoze i mogu da kažem da sam tu izvukao četiri ključne reči, a to su: stabilnost, kontinuitet, reforme i rezultati.

Upravo te četiri ključne reči karakterišu današnju Srbiju. Srbija je stabilna zemlja, bez obzira na sve izazove koje imamo, izazove u ovom turbulentnom svetu, izazovi koji su veoma veliki. U ovoj Srbiji nema suzavaca, nema nereda. U ovoj Srbiji postoji poštovanje Ustava, poštuju se zakoni. U ovoj Srbiji se na sve izazove nalaze pravi odgovori. Imamo migrantsku krizu koja potresa Evropu, a Srbija daje prave odgovore na migrantsku krizu. Kroz našu zemlju je prošlo 700.000 ljudi, smešteno, nahranjeno, lečeno. Ti ljudi nemaju nikakve primedbe kako se ponašaju prema njima u Srbiji. Čak naprotiv, hvale Srbiju. Mi nismo stavili žice i nećemo ih nikad staviti, ali isto tako ćemo znati da vodimo ovu našu zemlju, da je držimo i čuvamo stabilnom. Možda to nekom ne odgovara, ali moram vam reći da Srbija jeste stabilna zemlja.

Izazovi su veliki i od naših suseda. Uvek dajemo pravilne odgovore, nikad ne prihvatamo nekakve njihove izazove koji su bili za to da se poremeti situacija. Naprotiv, govorimo da mi imamo svoj put. Srbija je zemlja koja želi dobrosusedske odnose sa svima. Srbija je zemlja faktor mira na zapadnom Balkanu. Da, to je ta Srbija za koju se mi borimo.

Drugi kvalitet koji sam naglasio, druga ključna reč, jeste kontinuitet, da u aprilu građani Srbije su rekli da žele da ova Vlada nastavi svoj posao, da ova vlada nastavi da radi ono što je do sada radila, ali sa novom energijom, sa novim rezultatima, da se ti rezultati pojačaju. Taj kontinuitet su rekli građani Srbije, to oni žele, priznao to neko ili ne. Taj kontinuitet će biti, ja sam siguran, i u sledeće četiri godine, upravo te četiri godine, gde mi moramo da završimo sve ono što je zacrtano i što je prethodna Vlada 2014. godine počela. Naravno, sve smo to počeli kroz reforme. Reforme su zaživele. Da li dovoljno, možemo o tome razgovarati, ali osnovne reforme postoje i te reforme su u potpunosti promenile i menjaju ovu zemlju Srbiju.

Naravno, iza toga stoje rezultati. O tim rezultatima mi malo govorimo. Malo govorimo o tome kako smo uspeli da sredimo fiskalni deficit. Znate, 2014. godine, kada nam je fiskalni deficit bio 6%, ili kako nam je premijer rekao 8% sa opštim dugom države, mi smo stigli sada na manje od 3%, a već sanjamo da nam on bude između 0,5% i 1%. Taj rezultat retko ko pominje, ali je on veoma bitan, veoma važan. Niko ne pominje rezultat koliki nam je BDP i kako smo uspeli sa onih minusa da dođemo do plusa. To su rezultati o kojima moramo govoriti, iz prostog razloga što nisu došli sami od sebe, niti mogu da dođu sami od sebe. To je rezultat velikog rada.

Upravo zbog tih rezultata mi imamo veoma značajan rezultat oko evropskih integracija. San svih političkih stranaka koje su za EU jeste da se otvore poglavlja. Vi znate kada smo potpisivali SSP, kada smo sve radili, ali poglavlja nisu bila otvarana. Koliko je rada i koliko je truda trebalo da prođe da se otvore poglavlja 32, 35 i ova dva krucijalna poglavlja – 23 i 24. Otvaranjem ta dva poglavlja potpuno sam siguran da je put Srbije u EU neumitan, to znači nema više prepreka. Ostaje samo da radimo i da do kraja mandata ove vlade otvorimo i skoro većinu poglavlja i zatvorimo.

Naglašavam, a to namerno govorim ovde u Narodnoj skupštini, Socijaldemokratska partija Srbije je za EU i ostaćemo uvek za EU. Zašto? Mi znamo da to nije rajska bašta, ali nama EU treba jer Srbija je u Evropi i ona mora biti sastavni deo te zajednice naroda. Nama trebaju standardi i kriterijumi EU. Upravo tada će se Srbija promeniti, a mi hoćemo da je menjamo i promenili smo je. Zašto to naglašavam? Zato što ti standardi treba da žive ovde u ovoj našoj Srbiji, a Srbija je u Evropi. Zbog toga ćemo zaista uvek insistirati da se menjamo, da se menjamo, da budemo bolji. Naravno, doneli smo mi čitav set zakona, zakona koji su reformski, zakona koji su proevropski. Odmah da vam kažem, zakoni ne mogu sve da promene. Najteže je menjati našu svest. Najteže je menjati naše gledanje da smo mi specifični, da smo mi uvek nešto posebni i drugačiji od drugih. Ne.

Znate, reč reforma se puno pominje u Srbiji. Ja sam puno godina bio u reformi školskog sistema, reformi privrede, reformi reformi, ali se uvek negde odustajalo. Ova vlada, a ja verujem u nju, neće odustajati od reformi. Neće odustajati od evropskog puta i ono što smo zacrtali to ćemo i realizovati. Mislim da ima te kapacitete, da ima tu energiju i da će se to realizovati u narednom periodu. Ovo je upravo zbog Srbije, da ne postanemo nedovršena država, da uvek nešto započinjemo, a ne završavamo. Ako smo počeli Koridor 10, nismo ga 30 godina završili. Ako smo počeli Koridor 11, još ga nismo završili. Mnogo toga smo počinjali i odustajali kada smo naišli na prvu prepreku.

Isto tako, moram da naglasim da u našoj zemlji zaista se ne živi lako. Teško je. Životni standard ne možemo lako i brzo popraviti, ali ono što uvek Socijaldemokratska partija insistira, to je da se može trošiti samo ono što je zarađeno. Dakle, nema novih zaduženja, nema kupovine glasova, nema kupovine građana, može se samo trošiti samo ono što je zarađeno. To je alfa i omega svakog posla, svega onoga što mi radimo i što ćemo dalje raditi.

Isto tako, kad naglašavam šta smo sve menjali, a to znači da se moramo menjati i u drugim pogledima, posebno ističem jednu činjenicu koju je premijer u svom ekspozeu rekao. Rekao je reč socijalni dijalog. Pošto je moj bekgraund sindikalni, ja veoma poštujem i volim tu reč. Da, treba se dogovoriti najniža cena rada. Kao što je objašnjeno, najnižu cenu rada dogovaraju poslodavci i sindikati, a Vlada je samo neko ko posreduje da bi se do tog dogovora dolazilo.

Kad govorimo o socijalnom statusu zaposlenih, naravno da se on treba popravljati, ali postoji tržište i na tom tržištu moramo znati ko šta može da proda skuplje i gde šta više vredi, hoćemo li ići na one grane, na one oblasti gde se znanje može bolje prodati. Upravo na tome treba insistirati, a bilo je govora ovde i o IT tehnologijama i o svemu ostalom.

Kada govorim o svemu ovome, moram da naglasim jednu drugu stvar. Jutros su me iznenadile naslovne strane naših novina. Piše svugde – Vučić povećava plate i penzije. Nigde ne piše da to Vučić nije rekao. On je rekao – radili smo dobro, imamo sredstava i spremni smo, u skladu sa onim što smo zaradili, da povećavamo plate i penzije, da povećamo upravo onima koji imaju najmanje. E, to je mesto gde se naša svest najteže menja. Mi smo navikli da od države samo treba uzimati, državi ne treba davati. Od države ne možete uzimati ako vi ne date državi. Upravo tu svest mi moramo menjati u narednom periodu, a to je moguće, naravno. Mnogo toga je urađeno, ovde je bilo reči oko toga. Ja ne bih govorio koliko je bilo stranih direktnih investicija prošle godine, milijardu i 850 miliona, gde smo na Duing listi, šta smo sve uradili, koliko je radnih mesta otvoreno. Naravno, niko nije zadovoljan što plate nisu veće, ali dajte radna mesta, a dalje ćemo kroz konkurenciju tražiti i bolje plate.

Ono što je isto tako važno i što Srbija čini i radi, to je da smo primer u regionu, u saradnji sa našim susedima, u tome što izbegavamo sve razlike koje postoje, a vodimo računa o interesima naše zemlje. Isto tako, vodimo računa i o tome da imamo i nastavak dijaloga sa Prištinom, naravno, da nađemo najbolje rešenje koje možemo da imamo da bi nam bilo bolje. Kad govorimo o Srbiji, ne mogu kao socijaldemokrata da ne naglasim da postoje veoma velike razlike, socijalne razlike koje se sve više produbljuju. Ima načina, mnoga bogatstva su stvorena korupcijom i u ime Socijaldemokratske partije pozdravljam donošenje Zakona o poreklu imovine. To naglašavam zbog toga jer su mnogi došli do veoma velike imovine sa malim platama, a upravo to je ono gde postoji prostor da mnogo više i pravednije naplatimo od onih koji imaju, a da bismo onda mogli finansirati ono što nam treba. Tu mislim na zdravstvo, tu mislim na školstvo i na sve druge oblasti koje su nam u dosta teškoj situaciji, a za koje mislim da ćemo naći prava rešenja.

Naravno, prava rešenja postoje, postoje i mislim da ih tražimo. Ako se budemo orijentisali kako smo išli rezultati koje smo postigli biće sve bolji i bolji, jer imamo dobru osnovu, ali ne smemo odustati, ne smemo na bilo kojoj prepreci, bilo šta da se desi odustati od onoga što smo zacrtali.

Naravno, ovde je bilo govora šta su nam prednosti, gde su prednosti u poljoprivredi, ja bih posebno istakao prednosti koje imamo u turizmu. Znate, u našoj zemlji prvi put ćemo imati milijardu evra od turizma, u Novom Sadu i Beogradu, vi ne možete da prođete koliko je stranih gostiju. Dakle, nešto što smo uradili posebno i sa vaučerima, dakle, turizam kao jedna od razvojnih šansi, kao što su IT i tehnologije, sve je to što mi insistiramo.

Uvek sam naglašavao SDP je sastavni deo ove vladajuće koalicije. Mi smo partija koja se bori za društvo jednakih šansi, da svako svojim radom može da radi da zaradi i da izdržava svoju porodicu. Isto tako smo za konsenzus. Isto tako smo za mogućnost da oko nekih pitanja napravimo dogovora, a da možemo ići dalje i da možemo ići napred.

Rekao sam, ova Vlada ima rezultate, treba ih istaći. Ova Vlada je isto tako u vašem ekspozeu koji ste izneli juče, a ja imam ekspoze koji ste izneli 2014. godine, dobro sam ga čitao prethodnih dana, analizirao šta je sprovedeno, jasni su ciljevi i jasni su zadaci. Isto tako u ovom novom ekspozeu imamo jasne ciljeve i jasne zadatke.

Naglašavam SDPS daje punu podršku ovoj Vladi, očekuje novu energiju, realizaciju novih zadataka i očekujem da ću 2020. godine moći reći, da završen je Koridor 10, Koridor 11 do Čačka, zatvorena su sva poglavlja za EU i to je već istorijski uspeh.

Naravno, želim da joj u svim oblastima da imamo šansi, a to su i poljoprivreda, a gledam i novog ministra poljoprivrede, mog Sremca i veoma mi je veliko zadovoljstvo da se nadam da će puno učiniti pošto dobro poznaje šta znači poljoprivreda, šta znači stočarstvo i šta znači ostalo.

Još jednom naglašavam nema populizma, ova Vlada radi i ima rezultate i SDPS će sa zadovoljstvom glasati za novu Vladu. Hvala vam.

PREDSEDNIK: Zahvaljujem.

Samo da vidim ko se javlja, odjavljujete se, javljate se, moram po redu, po veličini poslaničkog kluba.

Reč ima narodni poslanik Boško Obradović.

BOŠKO OBRADOVIĆ: Poštovane kolege narodni poslanici, pomaže Bog svima. Želeo bih da u ime poslaničke grupe Srpskog pokreta Dveri, kažem jedan uvodni kontra ekspoze na ono što je imao da nam kaže mandatar za sastav nove Vlade.

Naime, na pitanje šta misli o vašoj vlasti, veliki sprski dramski umetnik Petar Božović, rekao je da Aleksandar Vučić dao ogroman doprinos dramskoj umetnosti. I, zaista, gospodine Vučiću ima u toj vašoj glumačkoj crti nečega što poprilično preteruje, jer nije realno da tri meseca ne možete da formirate Vladu, a onda zakazujete sednicu Skupštine za 24 sata.

Sa druge strane, sve više sam uveren da vam je ideja da Narodna skupština bude ponižena i marginalizovana, a da Vlada Srbije i vi lično preuzmete svu političku moć u državi. Stvari stoje potpuno obrnuto. Vi ćete biti izabrani od strane Narodne skupštine i nama ćete odgovarati za svoj rad.

Analizu vašeg programa rada Vlade započeće onim čega nema u vašem ekspozeu i sastavu rekonstruisane Vlada Republike Srbije, jer da se odmah razumemo, nije ovo nikakva nova Vlada, ovo je najobičnija rekonstrukcija Vlade koju ste mogli da uradite i bez izbora. Izbacite loše ministre, ubacite nove za koje mislite da će bolje raditi. Zašto ste onda išli na izbore? Da biste sakrili vašu odgovornost za izbor loših ministara i da biste dobili šest meseci apsolutne vlasti bez kontrolne funkcije Narodne skupštine. Ja sam gospodine Vučiću vas juče pažljivo slušao šest sati, nisam napustio salu. Da li je moguće da vaše kolege narodni poslanici ne mogu da saslušaju mojih 20 minuta.

PREDSEDNIK: Poslaniče, mandatar ćuti i sluša vas. Nemojte da stvarate takvu sliku o javnosti kada ne stoji.

BOŠKO OBRADOVIĆ: Pa, to je slika SNS i opozicije koja pokušava da bude korektna, ali to ne može da dobije sa druge strane istu tu korektnost. Ako mogu da nastavim. Hvala.

PREDSEDNIK: Apsolutno, bilo bi lepo, zaista i korisno.

BOŠKO OBRADOVIĆ: Dakle, ne zaboravimo, prema Poslovniku o radu Narodne skupštine vi ste obavezni da odgovarate na poslanička pitanja i da svi vaši ministri na svaka tri meseca podnose izveštaj o radu nadležnim skupštinskim odborima. Vi ste dakle bili pola godine na vlasti bez ikakve kontrole u tehničkom mandatu.

U vašem programu nema ministarstva za brigu o porodici, nema borbe protiv bele kuge i podsticajnih mera za podršku rađanju, mladim bračnim parovima i porodicama sa više dece. I ako sami konstatujete veliki problem što smo za deset godina izgubili četiri stotine stanovnika.

Ako vi gospodine Vučiću, ne shvatate da rešavanje demografskog izumiranja srpskog naroda treba da postane državni prioritet, vi nam kao predsednik Vlade niste potrebni. Vi ste omašili ključnu ulogu koji je trebalo da ima vaša Vlada. Podsećam vas da bez demografske obnove nema ni ekonomije ni bezbednosti ni budućnosti Srbije.

Rodna ravnopravnost i posebna prava za LGBT populaciju su vama u ekspozeu očigledno važnija od porodice i nataliteta. Nije predložena nijedna konkretna mera pro porodične politike. Nema ministarstva za porodicu, nema majčinstva kao zanimanja, nema poreskih olakšica za višedetne porodice, niti subvencija države za sticanje porodičnog doma i pokretanja porodičnog biznisa. Vaš ekspoze je na ovom najvažnijem pitanju apsolutno podbacio.

Isto se odnosi na Ministarstvo za Srbe van Srbije koga nema. Vi ste potpuno zaboravili da trećina Srba i državljana Srbije živi van granica Srbije u bivšim jugoslovenskim republikama i širom srpskog rasejanja. Srpska dijaspora putem doznaka investira u Srbiju više milijardi evra godišnje i spada u najvećeg stranog investitora pod znacima navoda. A šta dobija za uzvrat? Niste ih udostojili ni ministarstva, da ne govorim o olakšanom biračkom pravu, podsticajnim merama za investitore iz rasejanja ili očuvanju nacionalnog identiteta putem razgranatog sistema dopunskih škola u dijaspori.

Kome je to olakšano dobijanje državljanstva za naše sunarodnike van Srbije, ali molim vas, šta ste uradili po tom pitanju za četiri godine vaše vlasti? Četiri godine ste vi na vlasti, gospodine Vučiću, ne zaboravite to. Nije ovo nova Vlada. Vi ne možete dve godine da izaberete direktora Uprave za dijasporu koja ste od ministarstva sveli na običnu kancelariju u okviru Ministarstva spoljnih poslova. Dve godine. Za vas su naši sunarodnici širom sveta stranci, još gore od toga, jer su stranci ovde dobrodošli kada investiraju, a srpskoj dijaspori ne nudite ništa.

Takođe, ne čujemo dovoljno reči sa vaše strane kada su ugrožena ljudska, manjinska i nacionalna prava Srba u okolnim zemljama. Ne susretne te se čak sa njima kad odete u posete u okolne države. Napisali ste nekoliko praznih reči o slobodi medija, a mediji nikada nisu bili zatvoreniji za javnu raspravu nego danas. Najbolji dokaz tome, odmah da preciziram, da vi lično od kada ste došli na vlast pre četiri godine, niste izašli ni na jedan jedini direktni televizijski duel sa nekim ko drugačiji misli od vas. Treba li još dokaza?

Ono što posebno želim da istaknem jeste da ne vidim nikakvu promenu Dinkićeve neoliberalne ekonomske politike koju forsirate već četiri godine. I dalje dajete naše pare stranim firmama koje dolaze u Srbiju samo da bi uzeli državne pare iz budžeta, jeftinu radnu snagu i sav profit iz inostranstva, često i na to vas posebno upozoravam i to smo dokazali, neplaćajući porez čak i na ostvarenu dobit u Srbiji, jer mnogi od njih lažno prikazuju svoje poslovanje u Srbiji sa gubitkom da bi izbegli plaćanje poreza. Hoćete li gospodine Vučiću da mi kažete da su strane firme došle u Srbiju da posluju sa gubitkom.

Ništa ne menjate ni u odnosu prema bankama. Nema dodatnog oporezivanja stranih banaka koje iznose ekstra profit iz ove države sa najvećim kamatnim stopama u Evropi. Ovu meru nisam izmislio ja, već ju je prvi primenio vaš prijatelj Viktor Orban, pa ne vidim zašto ne biste i vi.

Nema dodatne misije državnog novca koja bi bila uložena u velike infrastrukturne radove, domaće bankarstvo, domaću privredu, domaću poljoprivredu. Nema podrške zadrugarstvu, obnovi domaćih poljoprivrednih kombinata, obnovi domaće industrije, poljoprivredne mehanizacije, nema garancija da nećete dozvoliti uvoz promet i proizvodnju genetski modifikovane hrane. Naprotiv, ovde smo vas juče videli u ulozi lobiste za GMO, iako je 127 gradova i opština, ako ne grešim, 127 gradova i opština u Srbiji je donelo deklaraciju za Srbiju protiv genetsko modifikovane hrane. Znači, ne poštujete većinu Srbije. Nema najvažnije pitanja za Srbiju danas, a to je zaustavljanje bankarske pljačke građana Srbije i zaštita prezaduženih porodica.

Niste ponudili rešenje za porodice koje su u dužničkom ropstvu prema kreditima indeksiranim u švajcarskim francima koji posle deset godina otplate kredita imaju da vrate više nego na početku kreditnog zaduženja. Kako se to zove, gospodine Vučiću? Nije bankarstvo, to je zelenašenje i pljačka. A vi i Narodna banka Srbije to dozvoljavate.

Predlagali smo vam i da uvedete institut ličnog stečaja i tako zaštite prezadužene porodice od oduzimanja porodičnog doma od strane privatnih izvršitelja, ali toga nema. Predlagali smo vam obnovu Zavoda za obračun plaćanja i da naše pare ne idu u strane banke nego preko naših finansijskih institucija i osnivanje državne razvojne investicione banke, ali od toga nema ništa.

Ponovo ste pomenuli ispitivanje porekla imovine svih političara i tajkuna ali ko više da vam veruje? Gde ste bili četiri godine da donesete taj zakon? I to što nema tog zakona simbol je vaše lažne borbe protiv korupcije i kriminala

Najavljujete da ćete oporezovati imovinu za koju ne može da se dokaže poreklo, ali to nije samo oporezovanje, već i legalizacija nezakonito stečene imovine. Ta pokradena imovina treba da bude oduzeta, a lopovi krivično gonjeni.

Kažete da je neko uništio i opljačkao državu posle 2000. godine. Ko, gospodine Vučiću? Zašto nije u zatvoru? Uhapsili ste stotine ljudi. Ne vidim ni jednu sudsku presudu. Dovoljno je da vam navedem primer ekonomskog ubice Mlađana Dinkića, koji je vaš najbliži saradnik, koji je uništio i upropastio domaću privredu i bankarstvo i koji je i dalje na slobodi. Pa i vi ste ovde mahali robijaškim njegovim odelom. Kad ćemo konačno da mu stavimo to odelo, gospodine Vučiću?

Postoje dve Srbije. Jedna u vašem ekspozeu, druga u realnosti. Vi ste realno stečajni upravnik Srbije. Od kada ste vi na vlasti, javni dug povećan je za devet milijardi evra i dostigao 72 i nešto posto našeg BDP.

Spoljni dug povećali ste za šest milijardi a unutrašnji za tri milijarde i još se hvalite rezultatima. Vi ste, ekonomski gledano, Dinkićevac. Zadužujete državu prema MMF-u i Svetskoj banci i nije slučajno da ste okruženi kadrovima G 17 plus, kao i Demokratske stranke i SPS koje često napadate da su krivi za ovo ili za ono, a uzimate njihove kadrove. Ne vidim logiku u tome.

Naravno, nema više varnica između vas i LDP, pošto vam je politika ista. Lepo ste rekli, ne smemo narodu da ogolimo sve za šta se zalažemo i u čemu smo istih shvatanja kao LDP jer bismo izgubili izbore. Kažete sami da biste izgubili na narodnom referendumu pa zato narodnog izjašnjavanja u Srbiji odavno nema. Nema u Briselskom sporazumu, nema o NATO sporazumima, nema o GMO.

Zar je moguće, gospodine Vučiću, da u državi koju vi vodite, radnici u stranim firmama nose pelene na radnom mestu da ne bi prekidali rad i na kratko izašli u toalet? Zar je moguće da neki fantomi sruše čitavu jednu ulicu u centru Beograda, a da četiri meseca ne može da se otkrije ko je počinilac? Zar je to budućnost u koju treba da verujemo? Da svi radimo kao robovi kod stranog gazde a fantomi vladaju našim životima i rade šta hoće sa našom imovinom.

Lično cenim vašu marljivost i vašu radnu energiju, ali sam dužan da vam skrenem pažnju da previše i neodmereno kritikujete sopstveni narod kao lenj. Vi ste ceo život na državnoj plati i nikada niste radili u privatnom sektoru, treba da se poklonite pred domaćim privrednicima koji pune budžet i da pred njih izlazite tako blagonaklono i sa tako velikim podsticajima kao što izlazite pred stranog investitora koji ovde dolazi samo da nas opljačka i da odnese sve u inostranstvo.

Navedite mi, gospodine Vučiću, pošto se često predstavljate kao veliki ekonomski stručnjak, koju državu na svetu su razvile strane investicije? Samo mi to navedite i biću veoma zadovoljan. Koju državu na svetu su razvile strane investicije? Ili su se sve razvijale drugim ekonomskim modelima iz domaćih izvora.

Šta znači privremeno smanjenje plata i penzija koje traju već tri godine? Mnogi penzioneri neće dočekati kraj vašeg privremenog smanjenja plata i penzija a kamoli povećanja. Uostalom, to nije nikakvo povećanje nego početak vraćanja opljačkanog.

Pokazali ste snagu, gospodine Vučiću, na sirotinji i srednjem sloju. Što niste uradili recimo na banke, kada ste tako jak i moćan političar? Što niste udarili na tajkune koji nisu platili stotine miliona evra poreza ovoj državi? Što niste udarili na strane firme koje ovde, kao što sam vam rekao, prikazuju poslovanje sa gubitkom i lažnim knjigovodstvom i iznose profit u inostranstvo? O tome ćutite. Napadate državne službenike.

I da u ovom prvom delu svog obraćanja kažem još nešto o vašoj spoljnoj i nacionalnoj politici. Vi ste poslednji evrofanatik u Evropi. Niko više ozbiljan ne veruje u EU. Nemojte, da kao što smo bili poslednji Jugosloveni, komunisti, kada se komunistička Jugoslavija raspadala na naše oči, sada budemo poslednji evrounijati i evrofanatici, kada se EU raspada na naše oči.

Dakle, posle Bregzita, verovati u EU nema apsolutno nikakvog smisla. Sklapate sporazume sa NATO-paktom koji nas je bombardovao i prećutkujete posledice gađanja bombama osiromašenim uranijumom od kojih imamo ogroman porast kancerogenih oboljenja u našem društvu. Toga nema u vašoj zdravstvenoj politi. Kako ćemo tu da se spasemo? Od vaših prijatelja sa zapada i posledica bombardovanja Srbije.

Vi hoćete i saradnju sa Rusijom, a priznajete Krim kao deo Ukrajine. Pa to ne može, gospodine Vučiću.

Ono što je važno, šta ste odgovorili Vladimiru Putinu na poziv da počnete pregovore sa Evroazijskom ekonomskom unijom? Da li to ne smete zbog Brisela da se javite Putinu, kao što niste smeli da odgovorite na njegov poziv da pojačamo ekonomsku saradnju i organizovanije nastupimo na upražnjenom ruskom tržištu nakon uvođenja ruskih sankcija evropskim proizvođačima hrane.

Na slepom putu u EU, vi ste očito spremni da žrtvujete svaki nacionalni i državni interes. Dveri vam kažu, prava politika je manje EU, više Rusije. Budućnost Evrope u Evropi nacija koje neće komandovati otuđeni centar moći iz Brisela.

Razmišljajte hitno o Evropi posle EU i naše mesto u njoj. Razmišljajte hitno o Rusiji kao novom međunarodnom centru moći koji nas nije nikada bombardovao, koji se bori za očuvanje Kosova i Metohije u sastavu Srbije i koji nam nudi saradnju u političkom, ekonomskom i vojno-bezbednosnom smislu.

Ono što vi ne smete da kažete građanima Srbije, ja smem. Evropska unija nas je opljačkala kroz sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Ukidanjem carina na uvoz strane robe, mi smo uništili domaću proizvodnju i sav profit predali stranim multinacionalnim kompanijama. Kada nam kažete – EU nam dala to i to, taj i taj milion nam poklonila; a ja vam kažem – opljačkali su milijarde a poklonili milione.

Šta tek da kažem za nacionalnu politiku i odnos prema Kosovu i Metohiji? Ukinuli ste Ustav Srbije, ukinuli sve državne institucije na Kosovu i Metohiji, predali vlast Albancima, u vašoj biografiji koju ste dostavili stoji da ste pomogli u aprilu 2013. godine da dođe do potpisivanja Briselskog sporazuma, čime je prvi put do 1990. godine stvorena realna osnova da srpski narod koji živi na Kosovu i Metohiji uspostavi institucije koje će biti priznate od međunarodne zajednice. Danas je 2016. godina, posle tri godine nema nikakvih srpskih institucija na Kosovu i Metohiji.

Dakle, vi ste prevarili građane Srbije koji žive na Kosovu i Metohiji i jedino rešenje je poništavanje anti-ustavnih briselskih sporazuma, prekid pregovora o Kosovu i Metohiji u Briselu i povratak pregovora u Savet bezbednosti UN.

Vaša priča o zabrani partijskog zapošljavanja je još samo jedna velika laž. Zaposlili ste hiljade Naprednjaka širom EPS i Telekoma, po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima i tako kršite sopstvenu uredbu o zabrani zapošljavanja.

Budžet za kulturu je sve manji, jedino radnicima, službenicima u toj oblasti niste povećali plate, ne zaboravite, to mora neko da progovori u njihovo ime. Koliko puta ste prevarili prosvetare da ne pominjem. Ćirilica vam je manjinsko pismo u sopstvenoj državi, ne možete ni to da uredite da svaki javni natpis mora da bude na ćirilici u ovoj državi. Mora da bude na ćirilici u ovoj državi.

Sporite se sa Hrvatima, bolje bi bilo da napravite jedan ozbiljan muzej žrtava genocida, pa da kada dođu vaši prijatelji sa zapada imaju šta da vide i da im ispričate istoriju srpskog stradanja u NDH.

Apsolutno se protivimo vašim neprestanim planovima i pokušajima privatizacije strateških državnih preduzeća i prirodnih bogatstava Srbije. Protiv smo prodaje Telekoma, protiv prodaje EPS, protiv prodaje Galenike, protiv prodaje aerodroma, protiv prodaje PKB i naših izvora čiste pijaće vode, poljoprivrednog zemljišta, rudnih i drugih bogatstava.

Naši najveći fondovi nisu u EU, već na Kosovu i Metohiji koje nam otimaju zato što i Kosovo i Metohija leže na bogatstvima svih vrsta, posebno rudnim i vodnim koja vrede stotine milijarde evra, više nego što ćemo ikada dobiti od EU nama leži na Kosovu i Metohiji.

Budžet za poljoprivredu je i dalje skandalozno mali i ne ispunjava zakonski minimum od 5% ukupnog budžeta. Srpski seljaci osećaju se ostavljenim od svoje države koja više pomaže dolazak velikih stranih trgovinskih lanaca, nego domaću poljoprivredu. Prvo, drastičnim smanjenjem subvencija, a onda niskim otkupnim cenama.

Lekari i medicinske sestre odlaze svakodnevno u inostranstvo i uskoro kada određeni broj lekara ode u penziju, nećemo imati specijaliste da nas leče.

Vi hoćete da budete ministar u svim ministarstvima, gradonačelnik u svim gradovima i predsednik u svim opštinama. Ko će onda biti predsednik Vlade?

Zašto rade loše čelnici lokalnih samouprava? Ja ću da vam kažem. Zato što sede na balkonu Narodne skupštine dok mi ovde raspravljamo, odbornici raznih opština beogradskih, čelnici Grada Beograda i ne rade svoj posao, koji bi danas trebalo da rade, nego ovde sede, aplaudiraju vam i gube vreme na sednici Skupštine Srbije.

I za kraj ovog dela, srpski pokret Dveri ne vidi boljitak u vašem ekspozeu, sve radite po starom. Vaša politika je prevaziđena i poslanička grupa Dveri glasaće protiv izbora vaše Vlade.

PREDSEDNIK: Poslaniče, evo sad ću vam dati reč. Vidim da je povreda Poslovnika. Mandatar želi da vam odgovori, itd.

Samo sam dužna da vam kažem nešto. Vidim sve znate, ali ovo ne znate.

Član 108. Ustava – predmet referenduma ne mogu biti obaveze koje proizilaze iz međunarodnih ugovora, pa nemojte više nikada tražiti referendum za nešto što je po Ustavu zabranjeno.

BOŠKO OBRADOVIĆ: To nije međunarodni ugovor, to je politički ugovor. Ustavni sud je rekao.

PREDSEDNIK: Ne znam, ja sam pravnik, ali ne znam kako da vam objasnim i da vam pomognem da …

BOŠKO OBRADOVIĆ: Sami kažete, to nije međunarodni ugovor, nego politički.

PREDSEDNIK: Nemojte vikati. To je moja dobra želja da pomognem poslanicima u edukaciji da ne iznose tako nešto, pošto zaista, svi moramo da poštujemo Ustav ili da ga bar dobro poznajemo pošto smo poslanici ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Pa, nemojte da izgovarate takve reči, da dovodite građane Srbije u zabludu da nešto može kad ne može. Lepo je to u Ustavu definisano.

BOŠKO OBRADOVIĆ: Mislite ono što je Ustavni sud prećutao?

PREDSEDNIK: Pa dobro sad, kandidujte se i za predsednika Ustavnog suda, nemam ja ništa protiv. Ja hoću samo vama da pomognem, jer sam dobre volje i predsednik sam parlamenta.

BOŠKO OBRADOVIĆ: Pa, nemojte više pomagati.

PREDSEDNIK: Polako samo, polako. Biće sve u redu.

Reč ima Aleksandar Martinović. Povreda poslovnika ima prednost. Izvolite.

ALEKSANDAR MARTINOVIĆ: Dame i gospodo narodni poslanici, povređen je član 107. koji govori o dostojanstvu Narodne skupštine.

Ne znam, gospodine Obradoviću, da li vam je taj govor, pošto vidim da gotovo niste podigli glavu, pisala Jasmina Vujić, koja radi kao stručni saradnik, ako se ne varam, u nuklearnom programu američke vojske.

Ne znam odakle vam hrabrost da nekome spočitavate kako radi u javnom sektoru. Pa, prva stvar koju sam ja uradio kao predsednik Administrativnog odbora, to je da vam potpišem rešenje o zasnivanju radnog odnosa kao narodnom poslaniku sa danom 3. jun 2016. godine. Kažite mi, gde ste vi pokazali tu vašu kreativnost? Gde vi radite? Koje je vaše radno iskustvo? Odakle vama znanje o svim tim oblastima koje ste pominjali? Juče je čovek lepo rekao da je demografija, da nam je negativan prirodni priraštaj veliki problem. Lepo je rekao da će gospođa Slavica Đukić Dejanović u novoj Vladi Republike Srbije kao ministar bez portfelja, biti zadužena za bavljenje demografijom i rešavanje ovog velikog društvenog problema.

Vi ste taj koji ste izašli na izbore u koaliciji sa strankom koja je sprovela najgoru moguću pljačkašku privatizaciju u periodu prve i druge vlade Vojislava Koštunice. Od 24 sporne privatizacije, na koje nam je ukazala Evropska komisija, ako se ne varam, 23 su sprovedene u vreme kada ste Republikom Srbijom vladali vi i vaši koalicioni partneri iz DSS. Vi ste kao vrhunac političke genijalnosti došli na ideju da se dan nakon što je premijer Vučić otvorio pogon jedne turske kompanije u Vladičinom Hanu, slikate i fotografišete ispred te hale i da kažete – ovu halu treba srušiti i treba vratiti na stanje kada je tu stajalo zarđalo gvožđe i kada nijedan radnik nije radio.

Kamo lepe sreće da vi ne vladate Srbijom. Pa, za 24 sata ova država je propala. Pa, mi bi menjali spoljnu politiku iz dana u dan.

(Predsednik: Vreme, poslaniče.)

Ne tražim da se glasa o povredi Poslovnika zato što to nije korektno prema vama, gospođo predsednice, niste vi za to krivi, ali sam bio dužan da reagujem na laži i neistine koje građani Srbije nisu dužni da trpe.

PREDSEDNIK: Hvala vam.

Ja sam i htela da vam odgovorim da zaista ne mogu da sprečim da neko iznese neistine. To nije do mene. Ne mogu da budem cenzor, ne piše tako u Poslovniku.

Izvolite, gospodine Lapčeviću.

MILAN LAPČEVIĆ: Član 104.

Gospođo Gojković, ako neko govori o povredi Poslovnika, treba da govori na šta se ta povreda odnosi, a ne da vređa i proziva druge poslanike ili poslaničke grupe.

Iznošenje neistina, grubih neistina i falsifikata od gospodina Martinovića nas nije iznenadilo i nije prvi put. Ako postoje, gospodine Martinoviću…

(Predsednik: Član 104. je replika. Nije se vama obraćao, ne znam kako ste se vi prepoznali u svemu tome.)

Jeste se uvredljivo izrazio o poslaničkoj grupi.

PREDSEDNIK: Onda morate da tražite repliku.

Znači, sedite, član 104. nije. Tražite repliku, daću vam repliku. Član 104. nije. Govori o nečemu stotom, tako da to ne može.

MILAN LAPČEVIĆ: Replika.

Ako je bilo, kako kažete…

PREDSEDNIK: Nemojte molim vas vi da uzimate reč kad kome padne na pamet. Molim vas, ovo je sednica Narodne skupštine Republike Srbije.

Nisam vam dala reč, nego vas nisam prethodno isključila. Evo, da isključim.

Recite mi vašu nameru. Član 104, to ste promašili. To se odnosi na nešto potpuno drugo. To je ukazivanje povrede Poslovnika. Okrenuli ste se prema poslaniku Martinoviću i počeli direktno njemu da se obraćate.

Hajde da se ozbiljno vratimo na raspravu i da dozvolimo mandataru da odgovori Bošku Obradoviću. Ja sam ubeđena da on želi da čuje odgovor i ako bude bilo potrebno da njih dvojica razmene političko mišljenje o stavovima. Vi sad to sprečavate povredama Poslovnika. Evo, ja ću vam dozvoliti još jednom, ali da ne bude tih zloupotreba povreda Poslovnika, jer i za to postoji lek u Poslovniku, a ne bih da kvarim dobru atmosferu.

Izvolite. Koji član?

MILAN LAPČEVIĆ: Član 107.

PREDSEDNIK: Ne može, to je bilo. Piše u Poslovniku da ne može više puta jedno te isto.

MILAN LAPČEVIĆ: Bilo je u prethodnom, ali nije bilo sada.

PREDSEDNIK: Hvala vam.

Da ne bih oduzimala vreme poslaničkim grupama, ne želim da budem gruba i da to ovako izgleda. Bolje da se uzdržite.

Izvolite, mandatar da odgovori Bošku Obradoviću.

ALEKSANDAR VUČIĆ: Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je veoma važno da ljudi u Srbiji čuju gde bismo završili da su neki drugi dobili poverenje građana.

Gospodine Martinoviću, vi ste preterali. Ta zemlja bi nestala, bukvalno bi nestala u roku od 10 sati, ne 24 sata.

To je tako i toliko skandalozno neozbiljno. To je na nivou deteta od deset godina. Ja nemam reči šta sam slušao. Ja sam mislio da je to nemoguće čuti u modernoj Srbiji. Samo sam sa jednom stvari saglasan, ko god da je iz grada Beograda, bilo kojih struktura, napravio je najveću grešku što je gubio vreme slušajući to 20 minuta ovde. To je katastrofalna greška.

Počeli smo od toga šta kaže neki dramski umetnik. Dobro, kaže dramski umetnik, kaže i drugi dramski umetnik još gore i treći još gore. To kad imaju o nekom nešto da kažu. O vama nema ni dramskog, ni bilo kojeg drugog umetnika koji bi trošio reči.

Da odgovorim na sve neistine i gluposti koje ste izgovarali. Pričate o ličnoj moći i apsolutnoj moći. Pa, vi ne poznajete ni Ustav ni zakone. Predsednik Vlade u tehničkom mandatu ima mnogo manje moći i mnogo manje vlasti nego u punom mandatu. Pojma nemate. Mi mnoge odluke ne možemo danas da donosimo koje ćemo moći od sutra ili od prekosutra. Šta to vas briga. Ništa ne znate, ništa niste pročitali, a važno je da čitate i da govorite što je moguće brže i što je moguće glasnije.

Snaga argumenata ne meri se snagom decibela koju proizvodite, već nečijim znanjem i obrazovanjem, već nečijim poznavanjem stvari.

Kažete – mogli ste rekonstrukciju Vlade. Mogli smo. Mogli smo da nemamo ni rekonstrukciju Vlade, ali smo smatrali da je najbolje da imamo izbore, da pokažemo ljudima da vi koji ste bez koalicije imali 10% gotovo ste pali na manje od pet ili na pet posto, svi zajedno. Još ćemo da pričamo o tome šta se dešavalo one izborne noći itd, i to ćemo dugo da govorimo o tome, o raznim pritiscima i spolja i iznutra i ko je koga tamo jurio da tuče, da udara žene i ne znam šta sve, da pokazuje svoje junaštvo tako što će ženama da zavrće ruku. Veliki junak.

Bela kuga o kojoj govorite, tačno je, je ozbiljan problem, veoma ozbiljan problem i nemamo rešenje, nemamo gotovo rešenje. Sva rešenja koja sam do sada čitao nisu dovoljno uverljiva i mnogo bogatije nacije od nas nemaju rešenje i ne znaju kako da reše taj problem. Zato smo se dogovorili da se jedan član Vlade bavi tim problemom, da nam donese ono što se pokazalo do sada u svetu kao najbolje moguće rešenje, da pokažemo, da vidimo šta je to što je moguće da uradimo kao država. Šta ste nam vi ponudili kao rešenje? Ministarstvo za brigu o porodici, da trošimo još malo narodnih para. Bolje da damo nekoj majci pare i za neko dete da izdvojimo pare, nego da imamo još službenika koji će da rade u nekom novom ministarstvu. To je vaše rešenje – dajte ministarstvo za brigu o porodici, samo da trošimo pare, pa daj još jedno ministarstvo za Srbe van Srbije, pa da imamo 50 ministarstava. Nećemo. Ne treba nam ministarstvo, nego nam trebaju rešenja. Trebaju nam rešenja, a ne ministarstva.

Kažete – ministarstvo za Srbe van Srbije. Kažete da se ne sastajem sa srpskom dijasporom. Gde se to nisam sastao sa srpskom dijasporom? Nedavno sam imao sastanak gde smo doveli sve najuglednije Srbije iz celog sveta i prvi premijer koji je to uradio sam bio ja. Prvi premijer. Nedavno sam to uradio. Gde se to nisam sastao u regionu. Nikada nisam otišao u Crnu Goru od kada sam premijer. Kako vas nije stid i sramota. Znači, i to ste slagali i svaku stvar koju ste izgovorili izmislili ste. Naravno da ću da se sastanem sa Srbima u Crnoj Gori kada odem u Crnu Goru. Bio sam u Albaniji i sastao sam se sa Srbima iz Albanije kojih je malo. Bio sam u Makedoniji i sastao se sa Srbima. Sa Miloradom Dodikom sam imao više sastanaka nego što su vaši lideri telefonskih poziva ikada imali sa Republikom Srpskom i sa Željkom Cvijanović.

Uspeli smo da uradimo to kao Vlada da su Srbi konačno složni, da nikakvih problema nemamo, da ne govorimo ništa protiv bilo koga drugog, ono što nikada Srbi nisu imali. Ne znate šta ćete od svojih praznih i izmišljenih priča u koje ste se uživali i na kraju sami u to poverovali. Nešto izmislite i sami verujte u to, ma kako nemalo veze sa istinom.

Koja je to zemlja u kojoj se nisam sastao sa Srbima? Nema je, zato što ste izmislili i zato što to možete tako da ponavljate i mislite to što ćete da vičete po stotinu puta i mislite to što ste glasniji da ste time uverljiviji. Nema te zemlje. U Americi sam se sastao sa Srbima, verovali ili ne, i to dva puta sam se sastajao sa Srbima. Pored svih obaveza koje sam imao sastajući se sa američkim zvaničnicima. Dva puta sam se sa njima sastajao. O Srbima u Hrvatskoj da ne govorim, na različitim nivoima, sa različitim ljudima. Sa Srbima u Rumuniji, takođe. Svuda gde god ima Srba sa njima sam razgovarao.

Govorite o neoliberalnoj politici. Lično ne bih imao ništa protiv liberalne politike, ali nažalost to je nesprovodivo u savremenom svetu. U Srbiji nikada neće biti sprovodivo zato što mi Srbi volimo uplitanje države u sve i volimo da nam država rešava sve problem, tako da ovo… sve samo ne liberalna država i ne liči na nju, ali ne bih da razgovaramo o teorijskim modelima.

Što se tiče lobista, nisam nikakav lobista za GMO, ni protiv toga, osim što sam vam juče rekao istinu. Inače je to mutacija ribe list. Mislio sam jedne druge ribe i zato nisam hteo da govorim. Mutacija ribe list i paradajza i to se pojavilo 1994. godine prvi put na američkom tržištu i prvi put priznato na takav način. Nikakav lapsus nisam napravio, niti sam bilo kakvu glupost izgovorio. Čak ni to ne znate koji se time toliko tobož bavite.

Govorite o bankama. Šta biste vi da uradite? Da zatvorimo sve banke? Da nam odu sve banke? Znate li koliko smo se borili u trenutku kada je Frenklin Templton počeo da povlači svoj novac početkom godine, da nam ne utiče na devizni kurs, da nemamo probleme? Za jedan dan biste uništili Srbiju. Za jedan dan biste imali desetostruko uvećanje kursa. Nestala bi Srbija za jedan dan takvim ponašanjem, kako vi državu zamišljate. To je toliko neodgovorno i toliko neozbiljno da jednostavno nemam reči. To je na dečijem nivou. Sa bankama morate da radite najpažljivije. Ne sme da se ugrozi pravna sigurnost. Morate da vodite računa o ulozima za koje država garantuje. Morate da vodite računa o ulozima u privredi. Morate, bukvalno, kao po jajima da gazite kada o tome pričate.

Ne zaboravite, vi nam govorite o kamatama. Kamate smo spustili za tri puta. Tri puta su niže nego pre četiri godine. Tri puta niže, i to smo uspeli ne zahvaljujući samo politici kamatnih stopa, već smo uspeli zahvaljujući makroekonomskoj stabilnosti, pre svega, zahvaljujući fiskalnim rezultatima. To biste za jedan dan da porušite. To biste za jedan dan da uništite, jer to tako lepo zvuči – odem ja negde, pa kažem – ej, mi i Rusi, mi kada to rešimo, mi ćemo sa ovima, a mi i Rusi smo tako da ni jednog Rusa nije video nikada, pogotovo ne nekog važno. Mislite da ih je primio nekad Putin? Mislite da ih je primio Medvedev? Njih nije, ali mene jeste već devet puta. To je samo mala razlika, znate. Možda će Angela Merkel da ih primi.

Kažu nismo uveli lični stečaj. Znate li šta misle pod ličnim stečajem? Da se zadužiš koliko hoćeš. To je njihova ideja. Pokušao sam da im objasnim da tako kako zamišljaju je nemoguće. Lični stečaj je dobra ideja. O tome smo mi pričali, ali ako hoćete da to uvedemo, ja znam da to Srbi neće, a reći ću vam i zašto neće. Zato što Srbin neće da odgovara svojom imovinom. Oni bi hteli lični stečaj, ali da Srbin ne odgovara svojom imovinom, nego da odgovara nečijom tuđom imovinom, državnom imovinom, da se zaduži, da potroši pare, ali da odgovara mojom imovinom, a ne svojom. Tako bi oni hteli i tako su zamislili lični stečaj, verovali ili ne. Lični stečaj kakav postoji u Sjedinjenim državama, u svakoj ozbiljnoj zemlji, takav stečaj Srbi neće, posebno ne ovi velikosrbi, tobož.

Kažu - zadužuju se prema MMF. Nismo uzeli ni dinara, nego vi to ne pratite. Ima to i u vestima, ponekad jave. Nismo ni dinara uzeli. Šta ćete, to je…

Rekli ste jednu stvar koju neću da vam oćutim, koja je bila notorna laž i u našim medijima. Govorite da u Srbiji naši radnici nose pelene na radnom mestu. Opet neke žalopojke, opet nešto plačete, kukate za ljudima koji bi trebalo da rade. Nigde se to nije dogodilo. Izmislili ste na licu mesta, kao i jedna novina koja je to objavila. I sindikati iz te kompanije znaju da je laž, ali šta vas briga, lepo vam zvuči.

Šta je smisao toga što ste vi rekli? Hajde da vidimo smisao toga što ste vi rekli. Smisao toga što ste vi rekli, prvo, hajde nemojte da radite, drugo, ja sam tu da vas zaštiti, jer mi kada dođemo na vlast padaće pare sa nema, pošto nećemo imati strane investitore, nećemo imati nikoga, ali će s neba da dolazi nešto, pa će da nam doda i Jasmina Vujić nešto. Do sada je, doduše, uzimala, nije davala, ali sada će da daje ubuduće, nikakav problem nije, a onda ćemo tako mi svi lepo i bogato da živimo. Gde to ima? Kako to ima?

Kažete – kažite mi jednu zemlju koja je uspešna zahvaljujući stranim investicijama. Ne postoji ni jedna koja je uspešna, a da nije zasnovana na stranim investicijama.

Evo, navešću vam ja primer kako vi odgovarate. Nemačka, nastala na maršalovom planu i američkim parama posle Drugog svetskog rata. Nemačka, najmoćnija evropska zemlja, sva zasnovana na stranim investicijama, ali vi to ne znate, a što biste i da znate. To piše u knjigama, a knjige su višak ponekad. Pustite to, ili recimo Singapur da nije nastao od ne znam koga. Makedonija koja se uspešno, relativno se uspešno razvija. Razvija se zahvaljujući stranim investicijama, a to što se krstite, krstite se u crkvi nemojte u Skupštini svako ima svoje mesto gde treba da se krsti i neće vam pomoći da pročitate neku knjigu to što se krstite, tako da ne brinete. Nemojte mene, ne brinite više sam crkava pomogao u životu nego vi. Mnogo više crkava sam pomogao nego vi samo što o tome nisam pričao. Od Raniluga do Gračanice, Dečana do svih drugih. Ne, njima to da se krste služi u Skupštini, a ne u crkvi. Oni idu u onu sektašku, onu što se odvojila od Srpske crkve. Da, tu stižu pare, valjda.

Dalje, nisam vas razumeo oko evro fanatika. Ja nisam nikakav evro fanatik i uopšte ne bih imao ništa protiv, da jesam branio bih tu poziciju. Nisam. Samo sam čini mi se vrlo racionalan, vrlo realan i ozbiljan i odgovoran prema našoj zemlji i našem narodu. Znam gde izvozimo najviše, znam ko proizvodi najviše, znam gde možemo da uradimo i šta najviše možemo da uradimo za svoj narod.

Onog sekunda kada počnu da rade protiv naših nacionalnih interesa, prvi se isprsim i kažem ovo ne može i ovo nije tako i nikakav problem nemam sa tim. To je ozbiljna politika, a to da delim ljude evrofanatike, ovakve i onakve zato što sam ja to zamislio u svojoj glavi, jer ne bih mogao drugačije da predstavim neku svoju politiku, pa, to mi ne pada na pamet.

Kažete da nam EU nije dala pare nego nas je opljačkala. Nije nas opljačkala. Ja danas nisam odgovorio Draganu Markoviću, a trebalo je. Samo za poplave dobili smo na različite načine 120 miliona evra. Naravno, da to nije sve. Ja govorim o direktnom, ono što sam ja video kroz račun, a verovatno i više i to bespovratnog novca.

Sto dvadeset miliona evra pokažite mi šta su to uzeli u Srbiji, šta su to opljačkali? A, gde mi to zarađujemo 120 miliona evra? Ko je to napravio 120 miliona evra u Srbiji, pa smo mogli da uzmemo? Mi imamo obavezu bar da kažemo – hvala, da budemo pristojni domaćini da kažemo – hvala na tome što ste nam pomogli. Da li to znači da ću da im kažem sve je izvanredno što ste nam predložili u Briselu. Pa, nije. Naprotiv. Odbio sam im bezbroj ideja, bezbroj planova, to ću da činim i ubuduće. Uvek ću da se ponašam u skladu sa interesima naroda, u skladu sa interesima građana. Kažete nema srpskih institucija na Kosovu i Metohiji. Pa, vi govorite isto kao što govori Edita Tahiri, citirali ste Editu Tahiri, ni u čemu se ne razlikujete od Edite Tahiri, to i ona govori. Kakve mi to kliničke centre, bolnice, domove zdravlja i kakve škole plaćamo na Kosovu i Metohiji? Pa, mi damo 500 miliona evra godišnje za naš narod na Kosovu i Metohiji. Vi ne govorite nema institucija, 500 miliona evra izdvajamo za naš narod na Kosovu i Metohiji. Pa, kako to radimo? Preko čega i preko koga? I govorite mi vi koji ste u koaliciji sa onima u čije vreme je došlo do proglašenja protiv pravnog nezavisnosti Kosova i Metohije.

Mesečno imamo 40.000 davanja za naše ljude na Kosovu i Metohiji, mesečno, pa vi gledajte. Još nisam video da nam se negde dogodilo da je neko odustao od toga ili da su nam se smanjili zahtevi. Govorite o podsticajima, izjednačeni su podsticaji za domaće kompanije i za strane kompanije. Bio sam nedavno u dve kompanije, mislio sam da gledate vesti, domaće kompanije kojima smo dali podsticaj veći nego stranim kompanijama. Svaka kompanija koja ispuni uslove i koja nam da određene garancije u smislu zapošljavanja ljudi, dobiće novac. Samo moramo da vidimo da taj kompanija postoji, a ne da dajemo fantomskim kompanijama, izmišljenim kompanijama, koje uzmu novac i nikad ga ne vrati. Kompanijama koje nemaju ni tržište ni robu, jel se tako ozbiljna država ponaša i vodi računa o svom novcu?

Kažete – hajde kada si jak, ja nisam jak, ja sam samo predsednik Vlade. To vi volite da govorite i nemojte da cokćete vi što kradete, dakle… Oni kad kradu to rade sa osmehom i tako i cokću sa osmehom. Što se vas tiče, ne udaram ja na bilo koga, ali se nisam plašio vaših najvećih saveznika i onih koji su izdržavali vaše koalicione partnere godinama, nisam se plašio da se suprotstavim najvećim tajkunima u ovoj zemlji i danas plaćam tu cenu i kroz različite medije i kroz sve drugo što oni finansiraju.

Kao što ste primetili neke presude su i stigle. Nije istina da nema presuda. I za te presude ste rekli da su političke, ja sam ćutao. Zato što kada ih nema krivi smo, kada ih ima krivi smo. Kako god okrenete krivi smo. To neću da vam dozvolim. Možemo da budemo za jednu stvar krivi, ali za sve krivi, to je apsolutno nemoguće. Nikoga se od njih nisam uplašio, ni tajkuna, ni banaka i nikada ih se neću uplašiti. I tajkuni za razliku od perioda vladavine vaših partnera, danas Srbijom ne vladaju. I to je velika promena. Danas vladaju građani Srbije kroz svoje legalno i legitimno izabrane predstavnike.

Takođe, govorite o ćirilici, na svakom mestu zato što je to moje opredeljenje, ne znam zašto ste baš to meni rekli. Prvo, uvek koristim ćiriličko pismo. Na svakom mestu govorim o potrebi zaštite ćiriličkog pisma, ali mi imamo dva ravnopravna pisma, ćiriličko i latiničko. Da neko ne misli da sam pogrešio, kaže se ćiriličko, a ne ćirilično. Dakle, imamo dva ravnopravna pisma, hoćete da rušimo table, cepamo platna sa latiničkim natpisima? Nećemo da radimo ono što rade neki drugi.

Ponosan sam na to što štitim oba pisma, što su oba pisma naša i što nikakvih problema nemamo sa tim. Hoćete da uništimo 25.000 kompanija koje su svoje firmarine istakle na latiničkom pismu? Da? Ja neću. Ja ću sebi da pišem ćirilicu sve vreme. Gledao sam u Vladi, negde 70% ljudi koristi ćiriličko pismo, 30% latiničko, svako ima pravo da radi šta hoće. Moj je posao da radim, da naučim svoje potomke da pišu ćirilicu i to ću da uradim. A da teram sve druge, ne pada mi napamet.

Mislim da je toliko lepo pisati i koristiti ćiriličko pismo da nema potrebe da nema potrebe da bilo koga teramo da to radi. Mislim da je to toliko lepo, toliko dobro pismo da mi ne pada na pamet, kao što nikoga neću da teram da pripada ni mom rodu niti bilo kome drugom zato što se dobro i odlično osećam u svojoj koži. Što bih bilo koga terao, on ima pravo da se bolje ili jednako dobro oseća na drugačiji način.

Na kraju, pomenuli ste muzej žrtava genocida, koliko nije fer sve što ste govorili, u ovome se najviše oslikavalo. Vidite, za razliku od svih ostalih prethodnih Vlada i stranaka onih Vlada sa kojima sarađujete, zbog kojih ste ušli u ovaj parlament, koje ne samo da nisu napravile muzej žrtava genocida, nisu ni spomenike pravili. Mi smo tek sada pokrenuli inicijativu za spomenik Stefanu Nemanji, ovde u Beogradu. Neću da vam govorim da smo mi podigli spomenik Gavrilu Principu. Neću da vam govorim da smo mi počeli da obeležavamo „Oluju" kao jedan od najtežih zločina i najveće etičko čišćenje posle Drugog svetskog rata i da to sve zajedno radimo sa Republikom Srpskom. Želim da vas obavestim da upravo radimo i pripremamo i projektujemo muzej žrtava genocida i zločina koji se radi na Starom sajmištu i to Skupština Grada Beograda već uveliko radi, zajedno sa našim jevrejskim prijateljima po uzoru na „Jad Vašem" i Ministarstvom, Aleksandrom Vulinom… Tako da nikoga ne vređajući, samo da svakoga možemo da posetimo šta je to kroz šta je prošao i naš narod.

Hvala na pažnji. Izvinite što sam ovoliko odgovarao, ali je bilo zaista nekih neverovatnih tvrdnji.

Izvinjavam se ako sam u dužini odgovora preterao.

Hvala najlepše.

(Boško Obradović: Replika.)

PREDSEDNIK: Ima vas u sistemu. Izvolite.

ZORAN ŽIVKOVIĆ: Ukazujem na povredu Poslovnika, član 107. koji kaže da govornik na sednici Narodne skupštine je dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine, da nije dozvoljeno neposredno obraćanje drugome i da nije dozvoljeno korišćenje uvredljivih izraza.

Mandatar za sastav nove Vlade je nebrojeno puta danas upotrebio izraz - „ništa ne zna", „pojma nema", „laže", „krade", „lopovi", „ovi", „oni"… To je masa uvredljivih izraza u srpskom jeziku, na ćiriličnom ili latiničnom pismu.

Ja od vas tražim, predsednice, da upozorite sledeći put mandatara da na takav način ne može da se obraća poslanicima. Poslanici su domaćini u ovom domu. Ministar, predsednik Vlade, mandatar su gosti i iz ličnog vaspitanja bi trebalo da poštuju ovaj dom. Ali, ako to već ne čine, ja vas molim da sledeći put vi upotrebite ono što je vama dato u zadatak kroz član 108. ovog Poslovnika.

Hvala vam.

(Boško Obradović: Replika.)

PREDSEDNIK: Momenat.

Član 107, član 108.

Želite li da glasamo o povredi oba člana, 107. i 108.? (Da.)

Zauzeli ste sada dva.

Da vidimo ko još?

Marijan Rističević, povreda Poslovnika.

(Boško Obradović: Replika.)

U Poslovniku piše ovako. Znači, davno smo počeli da radimo, ja vas sve molim da proučavate Poslovnik i da ne vičete na mene svaki put kad hoću da vodim sednicu po Poslovniku.

Znači, prednost uvek ima povreda Poslovnika.

Molim vas, bili ste protiv onog seminara, a izgleda da nije baš bio tako uzaludan.

Izvolite.

MARIJAN RISTIČEVIĆ: Dame i gospodo narodni poslanici, ja se čudim da neko ko je proveo toliko vremena u biblioteci nije uspeo da pročita Poslovnik.

Član 103. posebno stav 8. Moj kolega poljoprivrednik, kolega u pokušaju reklamirajući Poslovnik, povredu Poslovnika, a možda je hteo i povredu vinograda je grubo zloupotrebio svoje pravo i izrekao klasičnu repliku. Stoga ja tražim da se shodno tome primeni odredba iz stava 8. i da mu se oduzme vreme za koje je zloupotrebio Poslovnik, govoreći o svemu samo ne o zloupotrebi Poslovnika. Hvala.

PREDSEDNIK: Odnosno, samo ne o povredi Poslovnika. To ste mislili? Da li smatrate da treba da glasamo? (Ne.)

Znači, to je opomena meni.

Reč ima Milan Krkobabić.

(Boško Obradović: Replika. Molim vas, replika. Repliku sam tražio pre 10 minuta. Da li je ovo povreda Poslovnika ili šta?)

PREDSEDNIK: Viču na mene. Ne znam da li da popustim pod vikom.

Budimo korektni da damo, pa ću vam dati. Daću prednost pristojnosti nad vikom nadamnom, pa ću vama dati posle reč.

(Boško Obradović: Nema prava.)

Ima prava. Normalno da ima pravo. Svi smo jednaki, 250 jednakih.

MILAN KRKOBABIĆ: Gospođo Gojković, gospodine Vučiću, uvažene kolege narodni poslanici, građani Srbije, sada govorim kao šef poslaničke grupe i poslanik. Naravno, nadam se da se mandatar nije predomislio još kod predloga kandidata.

Program poslovanja Vlade Srbije u narednom periodu bio je sveobuhvatan, temeljan i ja bih rekao utemeljen na zaista čvrstim činjenicama. Pažljivo sam slušao šest sati. Nisam slao poruke, nisam komentarisao i mislim da je vredelo da se to čuje. Razgovarao sam sa mnogim ljudima koji dele to mišljenje. Imali smo šta da čujemo, ali danas u ovoj diskusiji imali smo zaista šta da čujemo. Nadam se da ćemo još čuti.

Ovde su na delu različite političke opcije i to je potpuno legitimno i to je, rekao bih, za državu Srbiju veoma korisno. Ovde smo da razmenimo mišljenja, da zauzmemo stavove i da krenemo u akciju.

Šta predstavlja ovaj program? Po meni to je jedan energičan otklon od višedecenijske ekonomije bede, otklon od višedecenijskog, takođe bih rekao, strogo kontrolisanog haosa i to je dobro.

Dobro je danas i bilo pitanje gospodina Čedomira Jovanovića, veoma dobro. Ima li tu politike? Ima je i odgovori mandatara su bili veoma dobri, ne u vrednosnom smislu da ja procenjujem te odgovore, nego dobra dopuna izlaganju programa koga smo imali priliku juče da čujemo. To su bitna pitanja za nas.

Odnos sa okruženjem. Možda bih dotakao onaj drugi aspekt politike. To je odnos u ovom programu rada i kapitala. Gde je ovde rad, u prevodu zaposleni, penzioneri, korisnici socijalne pomoći, a gde oni koji organizuju proces proizvodnje.

Šta iz ovog svega mogu da očekuju jedni, a šta mogu da očekuju drugi i to je jedno veoma bitno pitanje. Rekao sam da smo mi ovde različite političke orijentacije. Ima nas i levih i desnih i onih na centru. Sklon sam da poverujem da levica mislim da uvek mora da bude levo od desnice. Ne šalim se. Problem je kada desnica postane suviše i primakne se levoj strani.

Danas su kod nas stvari izmešane. Od ljudi sa desnice čućemo ekstremne levičarske stavove i obrnuto. Možda je to ostatak shvatanja politike 20 veka. Ovo je 21 vek. Danas osnovni imperativ grupacije o kojoj želim da govorim, to su zaposleni, to su penzioneri. Poštovani prijatelji, to je dugoročna stabilnost. Ništa drugo sem toga.

Dakle, 800 hiljada ljudi koji su ovoj zemlji ostali bez posla danas sa tugom mogu da se sećaju da nemaju posao i neće ga dobiti skoro ako ne uradimo konkretne stvari koje ovaj program predviđa. Mogu da kukaju, mogu da se žale, mogu da lamentiraju, ne vredi.

Čak milion 700 hiljada penzionera dali su svoj solidarni doprinos. Neko će me pogledati sa čuđenjem – da li je neko nekoga pitao. Naravno da nije, ali su povučene određene mere. Preuzeta je odgovornost da se te mere povuku jer osnovna dilema bila je ne kolike će penzije biti 10%, 20%, ne, nego – da li će ih biti ili neće biti. To je bila dilema.

Za ozbiljne, odgovorne ljude, to je ono što je lebdelo. Odgovor je dat – ako ne damo taj solidarni doprinos, ja ga ponovo zovem solidarni, a znam da je to teški udar na te ljude, nije lako izvući nekom iz džepa 10 ili više posto u masi, premijer kaže da je to nešto preko 5%. Naravno da nije lako, ali, evo, ozbiljni smo ljudi, vodimo i poslove, radili smo, da li neko ovde misli da je postojala neka kratkoročna mera koja je mogla da da bolji rezultat ili efekat? Da, reći će neko – mogli smo da oporezujemo tajkune. Možemo li mi to da uradimo za dan, dva ili tri, ili kad ih stavimo u proces kako će se taj proces završiti i kada ćemo to naplatiti, a mera mora da bude kratkoročna, brza?

Mogli smo da pokušamo još neke druge stvari, ja ne bežim, ali odgovorno tvrdim da nijedna mera kratkoročna, ponavljam – kratkoročna, ne srednjoročna, ne dugoročna, nije mogla da da ovakav rezultat i dala je rezultat. Čuli smo iz ekspozea parametra, nema potrebe da ih ja ponavljam. I MMF i Svetska banka i svi ljudi iz struke su rekli da su odrađene prave stvari. Ne bežimo od toga uvek da prihvatimo i neka druga rešenja iza kojih stoje zaista ubedljivi razlozi i opravdanja.

Penzije i plate, čini mi se da je negde oko 380 miliona evra uštede na tome. Da li smo je mogli dobiti tako što ćemo javna preduzeća dovesti u red? Mogli smo, srednjoročno i dugoročno. Imamo podatak da su nam javna preduzeća u ovoj godini, ako se ne varam, dala negde oko 8,5 milijardi dobit u prošloj godini. Je li tako? To je mnogo bolje nego prethodne godine. Da li je to zadovoljavajuće? Naravno da nije. Samo jedno od njih, ne moram sada da imenujem koje, kada bude dovedeno u sklad i red, moći će da ubaci i pola milijardi evra u budžet Republike Srbije. Zašto da ne ubaci? Ko osniva preduzeće a da nema dobit? Ni privatnik, ni država. To je osnovni motiv, pogotovo ako su ta preduzeća, ponavljam, tržišno pozicionirana. ma i onih koji moraju da odrade samo posao, protočni bojler. Koliko smo u njih ubacili para, oni će da pruže toliko usluga. Od njih i ne možeš da očekuješ.

Naravno da reforma javnih preduzeća predstavlja ključ svih ključeva i premijer je precizno to definisao. Tu će biti težište, ali i tu gledamo površinski, ja bih rekao. Sve se svodi na to ko će biti direktor, kakav će biti direktor, ili kažu da bude profesionalni. Ljudi, ja ne znam danas da li javnim preduzećima u Srbiji upravljaju volonteri, rade do tri sata u rudniku, pa onda posle tri dođu da vode preduzeća. I te kako su to profesionalci kada treba da prime platu. Ali, da li su im rezultati profesionalni, to je već nešto drugo.

Tu će biti puno posla i sviđa mi se ono u ekspozeu, ako ste pratili, najavljuje tu mandatar nešto novo. Iz faze iščekivanja idemo u fazu očekivanja. Definišu se stvari, koja i u kojim rokovima preduzeća će biti zadržana, a koja privatizovana. Zašto je to nužno? Nužno je da bi ta preduzeća javna, koja se pripremaju za privatizaciju, mogla da povuku odgovarajuće mere koje će ih dovesti do uspešnog transfera vlasništva.

Naravno, pitanja koja su vezana za bankarski sektor su nezaobilazna. Mislim da je i o njima predsednik Vlade govorio. Nenaplativa potraživanja su veliki balast i to je nešto što je potencijalna mina. Ja znam da je on toga svestan i da će preduzeti ozbiljne korake. Kažu da je gotovo 3,5 milijardi u tim nenaplativim potraživanjima. Ima domaćih banaka, ali i gro stranih banaka. Pazite, uspeli smo nešto što niko nije uspeo, da upropastimo i neke strane banke. To je deo onog mentaliteta o kome premijer često govori, pa sada takva potraživanja imaju i banke koje su u potpuno stranom vlasništvu, što je potpuno nezamislivo.

Sada se postavlja pitanje i tu apelujemo na predsednika Vlade da odmereno, onako kako zna i ume, ceh za sve to ravnomerno rasporedi, ili rasporedi na pravi način. Ishitreni potezi nisu potezi. Nama trebaju strane banke, treba nam svež kapital, treba nam ono što je on potencirao, a niko danas nije. Treba nam finansijsko tržište, treba nam tržište kapitala. Reći ću vam, promet Beogradske berze prošle godine je simboličan – 176 miliona evra. Treba nam tržište kapitala, mora da se uradi. I to smo čuli u ekspozeu kao najavu. Hoćemo da sopstvena sredstva koja imamo, a imamo ih, 8,5 milijardi građani Srbije drže na štednji u poslovnim bankama, stavimo u funkciju našeg razvoja. To nikako ne znači da sprečimo dotok stranih investicija. Nešto su manje od tri milijarde, a ja ću biti srećan kada pređu te tri milijarde, jer od kada znam za sebe uglavnom se priča – tri milijarde stranih investicija i 3% deficit. To je ona mantra. Dobro, deficit smo tu i investicije su negde približno. To je nešto što obećava, što nam budi nadu.

Poštovani prijatelji, pre svega građani Srbije, penzioneri, čuli smo i kakva je sudbina te populacije. Milion i sedamsto hiljada ljudi čeka poštara dva puta mesečno i ne dao bog da im on ne dođe. Ali, Bog sa tim nema mnogo, ako ova Vlada ne obezbedi ta sredstva u budžetu Republike Srbije. Reći ću vam interesantan podatak. Kada uđemo u Poštu Srbije, kada otključamo vrata, trošak tog dana iznosi između 500 i milion evra. Znači, taj dan moraš završiti bar sa jednim evrom iznad toga. Ne znam, tu je ministar finansija, trenutno nije ovde, koliko košta jedan dan države Srbije. Moramo da isplatimo 1.700.000 penzionera i 800.000 ljudi koji rade. To je ozbiljan zadatak. To je ta odgovornost, to je taj imperativ. Oni čekaju i očekuju.

Zato kažem i ponavljam ključno – dugoročna stabilnost nema alternativu. To je redovnost i sigurnost isplate plata i penzija. Na nama je, na budućem sastavu da povuče oštre poteze, da reformski kurs nastavi. Biće otpora, tu nema nikakve dileme. Pojedinačni i grupni interesi su više nego prisutni i oni se suzbijaju, ali ne smeju da se potcene. Imamo i nešto što se zove spoljni faktor. Ovde se često govori, ne znam da li je danas rečeno, da li je ova Vlada levice, desnice ili centra, da li je proruska, proevropska, proamerička. Ja sam siguran da je ona srpska, kao što sam siguran da je i koncept ekonomske politike naš koncept ekonomske politike. Neka Ivica Dačić ne likuje, to nije onaj NEP Lenjinov nove, nego naše ekonomske politike.

Zato neću više oduzimati vreme, zaključiću tako što ću citirati gospođu Danicu Popović. Jednom je rekla – ono što se broji je samo rezultat, šta si zatekao i šta si ostavio. Vučić je zatekao čuli smo šta pre dve godine, a za dve godine šta je ostavio. Ostavio je nešto što je solidno za jedan novi početak, ali zajedno sa svima nama. Hvala vam.

PREDSEDNIK: O replici odlučuje predsednik parlamenta, član 104. stav 3, a ja sam odlučila pre 15 minuta.

Izvolite.

Poslanice, izvinite, ne znam vam ime, a niste u sistemu.

Marija Janjušević. Izvolite, poslanice.

MARIJA JANjUŠEVIĆ: Prijavljujem povredu Poslovnika član 27. stav 2. – predsednik Narodne skupštine stara se o primeni ovog poslovnika. Da vas uverim da brzo učimo, jer ovo sam od vas čula na prvoj sednici, podsetiću i na to da predsednik poslaničke grupe Dveri nije vikao kada ste mu uskratili ili nadam se odložili samo repliku, već je negodovao.

Još me zanima kako je moguće, jer novi smo pa možda nisam dobro razumela premijera, zapravo kandidata za premijera, da je rekao da kandidati za Vladu ne mogu da govore, pa me zanima – kako je moguće da smo slušali hvalospeve gospodina Krkobabića? Zahvaljujem.

PREDSEDNIK: Hvala vama. Ipak treba malo više iskustva i rada, član 27. tačno ste ga citirali, te ga ja i primenjujem. Znači član 104. stav 3. je ključ svega, da bi shvatili šta je suština Poslovnika i zašto uopšte neko sedi ovde na ovom mestu, a ne u klupama.

(Vojislav Šešelj: Kada ćemo dobiti novi poslovnik?)

Znači, jednog dana sigurno. Uopšte nije loš, iako ga je donela Demokratska stranka, samo ga treba primenjivati i ja se trudim da ga primenjujem što više, uz pomoć, naravno, svih vas poslanika. Kad bolje razmislim, treću godinu, uopšte nije loš Poslovnik.

Što se tiče ovog što ste dalje govorili, moram samo nešto da vam kažem, prvo da izaberemo predsednika Vlade i Vladu, onda ćemo im postavljati pitanja. Trenutno nemamo kome da postavljamo pitanja, a ostali će to kroz diskusiju, ovako ne možemo da ustanemo pa da ga nešto ispitujemo.

(Boško Obradović: Replika.)

Nema replike, član 104. stav 3. uzmite pročitajte. Dakle, neko mora i da odlučuje u ovom parlamentu.

(Boško Obradović: Ja sam jedini šef poslaničke grupe koji nema pravo na repliku. Znači, svi imaju prava sem mene.)

Ne, vi imate privilegije da vičete na mene koliko god hoćete, drugima čak ni to ne dozvoljavam. Vi ste mi nešto malo simpatičniji, pa slobodno vičite na mene, ali mi ćemo da nastavimo da radimo. Nada Macura me je jutros upozorila na jutarnjem programu da ću imati verbalni stres danas i ja se trudim da to izbegnem, jer ja svako jutro se i tako pripremam za svoj posao.

Dajem reč sada poslaniku Vojislavu Šešelju, koji strpljivo čeka već satima.

Nemojte vikati, zloupotreba Poslovnika, dve minute manje, ja vas upozoravam.

Izvolite, poslaniče Šešelj, ja znam da ćete se vi snaći i da ćete biti glasniji.

(Boško Obradović: To je vaš odnos prema opoziciji. Deset sati ste do sada govorili, a ne date dva minuta.)

Jao, nemojte, molim vas. Nemojte ometati poslanika Vojislava Šešelja. Svidelo vam se ili ne, on ima pravo da govori u ovom parlamentu, ima određeni broj glasova. On je vas slušao.

(Boško Obradović: Neka gospodin Šešelj kaže da li sam u pravu.)

Poslaniče, trudim se da vam dam reč. Eto šta je solidarnost.

VOJISLAV ŠEŠELj: Dame i gospodo narodni poslanici, sa velikom pažnjom sam juče strpljivo slušao ekspoze mandatara Vučića, a noćas sam ga još jednom prostudirao. Nažalost, nisam dobio ta ostala dva dela jer juče su nam rekli da ćemo dobiti ukupno 240 strana. Ali, ovo što sam proučio dovoljno mi je da mogu da kažem osnovno mišljenje o programu i politici Vlade, kako je to mandatar Vučić zamislio za sledeći mandatni period.

Neodoljivo me je taj ekspoze podsetio na 1982. ili 1983. godinu, kada je ondašnji režim doneo jedan programski dokument koji se zvao Dugoročni program ekonomske stabilizacije Jugoslavije. To je bilo u četiri toma, koliko me sećanje služi, oko dve hiljade strana. Šta se sadržao taj dokument? Ja sam to kao mlad antikomunistički disident proučavao i vadio iz toga stvari da bih se obračunavao sa komunističkim poretkom. Dakle, nisam bio tako blizu vlasti kao sad, nego iz daljine. Oni su uspeli skoro sve probleme da sagledaju. Oni su uspeli da sagledaju potrebe društvene. Oni su planirali da sve ostvare što su zamislili i da državom poteče med i mleko. Jednu stvar su izgubili iz vida, a to je osnovni problem koji je stvorio ondašnju krizu, a to je društvena svojina i socijalističko samoupravljanje. Niko se još nije usuđivao, osim mene lično, da udari i na to.

Slušam tako juče mandatara Vučića i vidim da je on svestan skoro svih problema srpskog društva i, naravno, od izražava želju da reši te probleme, ali njegov pristup nije konzistentan i koherentan. On, na primer, ne određuje ekonomsku filozofiju s kojom nastupa, pa ne možemo izvući jasan zaključak je li on za neoliberalizam, jer ima elemenata neoliberalističke filozofije u njegovom elaboratu, da li je za državni intervencionizam, ima i tih elemenata, da li je za socijalnu državu, ima i tih elemenata, i posebno nije razrešio pitanje ako je za sve to, kako da ove tri ekonomske filozofije udruži i iskombinuje u jednu i da definitvno odgovor na ono što su društvene potrebe.

Iz ekonomske filozofije se izvlači politička ekonomija. U svetu je poznato nekoliko, to gospodin Vujović verovatno zna, sistema političke ekonomije. Oni se zasnivaju na teorijama o višku vrednosti, to je u osnovi svake političke ekonomije. Marksistička je višak vrednosti sagledavala u proizvodnji. Zato je komunizam propao. Pokazalo se da višak vrednosti nije u proizvodnji jer vi možete raditi najbesmisleniji posao i zato je pogrešno govoriti – raditi, raditi, raditi i samo raditi. Džaba vam je taj rad ako ne možete da tržištu da ga realizujete. Pobedili su oni koji su smatrali da se višak vrednosti stvara na tržištu. Dvadeseti vek je bio gigantski obračun, obračun dva giganta – Marksa i Kejnza. Džon Majnard Kejnz je oborio na pleća Karla Marksa i na tome je pao komunizam.

Treba sada videti zapravo kako izaći iz svega ovoga. Videli smo i mi sami koliko rad može biti uzaludan kad nam seljaci proizvedu mnogo hrane, mnogo voća, mnogo povrća, ne znamo šta da radimo s tim i onda propada, baca se. A u isto vreme se uvozi najviše iz Evropske unije to isto i prodaje po paprenim cenama, zato što su vrata naše granice na izvolte Evropskoj uniji. Pošto valjda više nismo pristalice teorije da se višak vrednosti stvara u proizvodnji nego na tržištu, mi moramo pre svega da zaštitimo svoje tržište. E, o toj zaštiti srpskog tržišta, nažalost, ništa nisam čuo u ekspozeu mandatara Vučića. Voleo bih da jesam.

Naravno, on se tu nije ni na moderne neke ekonomske doktrine osvrtao. Postoji i kod nas ugledni naučnici koji su se bavili problemom tranzicije, objavljeno je više knjiga na tu temu Jovo Dušanić je jedan od ostalih koji je o tome pisao, o ruskom tranzicionom iskustvu, jer je Rusija najstravičnije doživela tranziciju. Ono što se mora odati priznanje Miloševiću da je zaustavio tu naopaku tranziciju nakon pada Ante Markovića, da je sačuvao industrijske kapacitete i onda kada dođoše Osmanlije, onda su sve razorile, sve uništile. I, danas je sve uništeno. Veoma malo postoji u odnosu na ono što je postojalo. Veoma malo radi u odnosu na ono što je radilo.

Kada je reč o ekonomskoj politici, ona je morala biti zasnovana na jednom jasnom određenom sistemu i morala je biti kompletna. Mi ovde s jedne strane vidimo spisak lepih želja, s druge strane, dobre namere, s treće strane ukazivati na probleme, ali nema celovitog rešenja unutar sistema.

Vidite, u ekonomskoj politici koja je veoma razvijena kao nauka i razlikuje se bitno od političke ekonomije i ekonomske filozofije, umni ljudi su razvijali paradigme. Imamo i u politici pokušaj pravljenja paradigmi. Svaka ideologija je vezana za određenu paradigmu na kraju krajeva. Šta znači to? Razvijali su idealan obrazac kako bih neki projekat trebalo realizovati, idealan obrazac.

On nikada ne može u potpunosti u stvarnosti biti pretočen, ali mora u što većoj meri. Bilo je tu kroz istoriju, kroz novije istorije i nekih problematičnih situacija. Na primer, u Kini, kada je jedna paradigma veštački stvorena u jednom kineskom selu koje je odabrano za uzor svim drugim selima. Selo se zvalo Tačaj. Osnovna parola je bila – učiti od Tačaja. Tačajsko iskustvo je bila paradigma. Šta je naš problem danas? Što i mi imamo jednu sličnu paradigmu. Šta je ta paradigma? To je fabrika „Fijatova" u Kragujevcu, na kojoj bi trebalo staviti parolu – učiti od Fijata. To je još nekoliko fabrika, valjda Velenje u Valjevu, u Pirotu, pa onda ima južnokorejska „Jura", u Ralji, u Leskovcu, pa sada ova fabrika obuće u Vranju itd.

Mi imamo paradigmu koja je zla, koja je besmislena, koja nas definitivno upropašćava. Nema nijedne ekonomske politike. U savremenom svetu koja je uspela ovim što su započele osmanlije, a nastavlja je naprednjačka vlast. Šta je to? To je plaćanje stranim fabrikama ogromnih suma novca da otvore pogone u našoj zemlji i to je obično oko 10.000 evra. „Fijat" 10.000, plus 1.000 za do obuku rada, pa i „Jura" je dobila oko 10.000 itd. Pa, je „Fijat", ja sam najbolje proučio „Fijatov" slučaj, jer sam se na nelegalan način dočepao kompletnog ugovora i čim sam se dočepao odmah sam izašao na konferenciju za štampu pre nekih godinu i po dana.

Država se odrekla svih poreza i doprinosa na plate. Zašto onda radi ta fabrika? Zato što je to bilo potrebno da osmanlijama u predizbornoj kampanji i ove druge fabrike koje su naprednjaci otvorili po istom obrascu mogu biti samo propagandno sredstvo. Ne mogu, malo strpljenja gospodine Vučiću, ja sam pažljivo slušao vaše elaborat, nikada vam nisam upao u reč osim kada ste se vi prvi našalili, pa makar se znojenjem ili nečim drugim.

Dakle, mislim da je ozbiljna rasprava, da joj se ozbiljno mora pristupiti. I, osnovna stvar koja se mora preispitati, to je ova stvar, šta je bolje ako već uzimamo kredit, zajam, dodatno se zadužujemo, pa imamo te pare za svakog radnika po deset hiljada, pa dati kredit tim radnicima, pa nek nešto pokušaju sa tim. Pa, podeliti im bespovratno na kraju krajeva, a ne dovesti strance, strancima dati pare. Evo, „Fijat" je nedavno najavio odlazak iz Srbije, ne može da uspe. Niste uspeli ni da prodate „Fijatova" vozila u Rusiji. Zašto niste? Zato što su vam odmah tamo rekli da to nije srpski proizvod. Svi delovi za „Fijatova" vozila uvoze se u Srbiju, a kad se izvoze prikazuju se kao srpski izvoz. Ovamo imate uvoz, ovamo imate izvoz, a nemate zapravo ništa. Samo jedan deo se ugrađuje u „Fijat" koji je proizveden u Srbiji, to je neka dizalica proizvedena u privatnoj fabrici u Svilajncu, ako me sećanje služi, sve ostalo je strano. I, zato, možda bi Rusija i dozvolila, ne daju njeni partneri tamo, jer je reč o stranoj robi.

Ništa nas to nije usrećilo, ničem nije doprinelo. Mi imamo veštački rast stavki uvoza i izvoza. Kada uvezemo delove za taj Fijat, skoči nam naglu uvoz. Kada izvezem „Fijatova" vozila, skoči nam izvoz. To nam povećava trgovinski saldo sa EU, a zapravo to je sve fiktivno.

Rešenje koje mi nudimo srpski radikali, mora biti radikalno kao ono što sam nudio svojevremeno za dugoročni program ekonomske stabilizacije, ali sada drugačije. Prestanak insistiranja sa ulaskom u EU, ona nam ništa dobro ne može doneti. Jeste naš najveći izvoz danas u EU, ali mnogo je veći naš uvoz iz EU. Znači, veća šteta nego korist. Svaki uvoz je štetan, osim roba koje mi nismo u stanju nikako da proizvedemo. Svaki je uvoz štetan, a svaki je izvoz naravno koristan ukoliko se roba ne prodaje za bagatelu. Postoji štetan izvoz.

Mi moramo da vodimo računa o ovome što je govorio mandatar, da se s vremena na vreme pojavljuje suficit u budžetu ili da on već sada postoji kao trajna kategorija. Iskreno da vam kažem, nisam razumeo šta to znači i malo mi izgleda neverovatno. Imamo ovamo rast spoljnog duga, negde oko 25 milijardi evra, imamo ukupnu bruto zaduženost, odnosno bruto društveni proizvod 75% i ovamo budžetski suficit. Odmah što mi pada na pamet, da je reč o podeljenom posmatranju budžeta za državnu upravu, za lokalne samouprave, za ovo, za ono, pa kad se ono što je najveći gubitaš i gde se najviše troši i gde se najviše propada izdvoji, onda imamo kao zdrave pokazatelje. To su nam ranije radili kod sanacije, naravno razmišljam o tome, nisam siguran da je tako, ali me posebno muči činjenica da u Srbiji od 2002. godine nije bilo nijednog zakona o završnom račun države, Republike.

Nema završnog računa i ne mogu da govorim kompetentno o budžetu. Mogu da slušam priče ljudi i vlasti. Obično, mi opozicionari ništa ne verujemo novoj vlasti.

Katastrofalno je bilo ukidanje carina za robu iz EU. Tadićev režim je ukinuo mnogo više nego što smo i bili obavezni po Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju i tu smo izgubili najmanje pola milijardi evra godišnje, a možda već i celu milijardu.

Gde još gubimo? Ja sam ovde neke beleške pravio i dok je mandatar govorio, ali ne mogu baš sve da upotrebim što sam mislio, pošto mi nekako vreme suviše brzo protiče. Imam utisak samo meni da tako brzo protiče.

Imamo još neke stvari koje su veoma problematične. Imamo agencije, 136 agencija, 170. Svaka vlast je najavljivala njihovo ukidanje u poslednjih deset godina. Ni jedna nije ispunila obećanje, a one troše po mojim nekim podacima oko 700 miliona evra godišnje. Da li ima neko bolji podatak? Neko reče i milijardu.

Moramo se konačno opredeliti između EU i Rusije. Imamo sad veoma ozbiljne geopolitičke razloge. Rusija i Turska jačaju odnose, Amerika će biti potisnuta sa Balkana. Ako pobedi Tramp neće biti ni zainteresovana za Balkan. Priklonimo se na vreme definitivno Rusiji, potražimo njen zagrljaj da bismo sačuvali i ono što sad imamo i povratili ono što je bilo naše. Druge nam nema.

Sada moram da skratim malo neću stići, govorio je mandatar i borbi protiv kriminala, o preispitivanju porekla imovine i tu imam svoje mišljenje izraženo detaljno, nemam vremena da ga saopštim. Nema borbe protiv kriminala dok ne pohapsite glavne kriminalce u ovoj zemlji, uključujući one koji su 5. oktobra upadali sa automatskim puškama u Narodnu banku i Saveznu upravu carina i Skupštinu koju su palili, pa nadalje.

Imate 24 privatizacije koja je ustanovila Verica Barać, potpuni sam politički protivnik Verice Barać, pokojne, ali je ozbiljan i odličan posao uradila. Režim joj dao orden posthumno i zaboravio sve ono što je ona iznela. Nema borbe protiv kriminala i korupcije dok se sve 24 te privatizacije ne isteraju do kraja.

Imate slučaj hapšenja ljudi osumnjičenih za ubistvo Đinđića, Dušana Spasojevića i Mileta Lukovića, koje su ubili policijski generali po nalogu režima, čelnih ljudi režima. Rodoljub Milojević, general Paja i Spasoje Vulević, on je još uvek komandant SAJ-a. Kakva borba protiv kriminala? Komandant SAJ-a.

Kakva borba protiv kriminala kada se ne otvori pitanje Tomislava Nikolića i njegovih kriminalnih afera? Niko se ne usuđuje da mu sruši ove tri kuće u zabranjenom, zaštićenom pojasu reke Save, to je morala Zorana Mihajlović.

PREDSEDAVAJUĆI (Veroljub Arsić): Dvadeset minuta, gospodine Šešelj.

VOJISLAV ŠEŠELj: Po pravu upravnog nadzora, to mora novi ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu po pravu …

PREDSEDAVAJUĆI: Isteklo je vreme kolega.

(Vojislav Šešelj: I naravno moraju se te lažne diplome Tomislava Nikolića napokon…)

(Milan Lapčević: Replika.)

Kolega Lapčeviću, po kom osnovu replika?

(Vojislav Šešelj: Skratili ste mi vreme.)

Hoćete mi reči po kom osnovu je replika?

MILAN LAPČEVIĆ: Po osnovu pominjanja poslaničke grupe.

PREDSEDAVAJUĆI: Nije spomenuo ni jednu poslaničku grupu.

MILAN LAPČEVIĆ: Premijer je malopre…

PREDSEDAVAJUĆI: Jedino ako ste se vi identifikovali kada su spominjane 24 privatizacije. Pravo na repliku se traži odmah po sticanju osnova za repliku.

MILAN LAPČEVIĆ: Da, da, tražio sam ali gospođa…

PREDSEDAVAJUĆI: Reč ima mandatar Aleksandar Vučić. Izvolite.

ALEKSANDAR VUČIĆ: Dame i gospodo narodni poslanici, veoma sam zadovoljan što ću imati priliku da na ovo odgovorim i mislim, potrudiću se da iznesem snažnije argumente od onih koje je izneo gospodin Šešelj. Zahvalan sam još jedanput na tome što je juče slušao, nije tačno da nije dobacivao, nije ni važno. To je bilo sportski, fer i nemam nikakav problem sa tim. To je u duhu parlamentarizma i parlamentarne debate.

Naime, pre svega da pođemo od programa i politike Vlade o kojoj ste govorili i o tome da se nismo odredili za bilo koji od tri poznata pravca, dakle, apsolutnog državnog intervencionizma, neoliberalnog koncepta ili socijalne države odnosno tzv. „the welfare states" država blagostanja.

Tačno je, odredili smo se za tržišnu privredu i naša politika u ekonomiji je politika pragmatizma i eklekticizma. Šta to znači? I to je ono što se danas primenjuje u modernoj ekonomiji i u savremenom svetu. Nijedna od ovih tri, ima i četvrta klasična ekonomska teorija u svom čistom smislu.

Šta znači eklekticizam? To je inače filozofski pravac koji ne drži ni do jedne rigidne paradigme i upravo toga se drži i Republika Srbija i to je jedino moguće u današnjim uslovima.

Danas se inače ekonomije dele u savremenoj Evropi i savremenom svetu na otvorene ekonomije i ekonomije koje žele zatvaranje kako političko, tako i u jednom delu ekonomsko i tu vidite podelu Evrope i na zemlje s jedne strane Nemačke i njenih najbližih saveznika i sa druge strane imate Mađarsku, uglavnom zemlje višegradske grupe koje imaju svoje različite drugačije političke interese.

Tačno je jedna stvar gde je tržište to koje određuje vrednost, mislim da smo na to navikli. Sada odmah da odgovorim na vaše drugo pitanje oko zaštite srpskog tržišta, jer ja poštujem vašu brigu i to dobro zvuči kada građani slušaju, ali mi učestvujemo u jednom širem tržištu, u regionalnom tržištu za koje bi smo voleli da je još otvorenije, jer ako govorite o deficitu ili suficitu koji imamo u trgovinskoj razmeni, najveći suficit imamo upravo u regionu, najviše izvozimo, odnosno najveća je disproporcija u odnosu našeg izvoza i uvoza upravo u našem odnosu sa Makedonijom, Crnom Gorom i Bosnom i Hercegovinom. Imamo suficit i u razmeni sa pojedinim zemljama EU, i to pre svega zato što njihove fabrike, njihove kompanije rade u Srbiji i tu robu izvoze u te zemlje.

Mi ne možemo da zaštitimo svoje tržište ne samo zbog onoga, kako ste vi rekli, što je neki prethodni režim preduzeo određene obaveze, izašli bi smo iz svih pravila, zatvorili bi smo svoju privredu, pretvorili bi smo je u utarhičnu i ne može da bude samodovoljna.

Kažete, svuda gde imamo preveliku razliku, preveliki deficit, mi smo uspeli da smanjimo deficit pre tri godine, 2013. godini, mi smo uvoz izvozom pokrivali sa 58,9% sa zemljama EU. Danas na nivou EU 28, pokrivamo ga sa 77,8. Dakle, dramatično smo uvećali naš izvoz i to pre svega zahvaljujući dolasku kompanija iz tih zemalja.

Danas smo u neuporedivo boljoj, smanjili dakle i trgovinski debalans, trgovinski deficit, smanjili i platni deficit, sve manje problema po tom pitanju imamo u odnosima sa EU zato što smo se negde uklopili u privrede EU. Upravo zato imamo, izvozimo 85% naših roba na tržište regiona i EU.

Naravno da tu je bilo mnogo neopreznosti i posebno loše pregovaran SSP u delu oko poljoprivrede, ali šta da radite, kao država vi morate da poštujete sporazume koje su vaši prethodnici potpisali i parafirali.

Malo pre nisam znao pošto ste mi rekli da su to neki drugi uradili, to je druga Koštuničina Vlada parafirala. Dakle, tu je bilo svađe oko potpisa ko će da stavi, ali su oni parafirali, da vam i to kažem.

Dakle, mi smo na to morali da odgovorimo, čini mi se, jedino mogućom ekonomskom politikom. Ja sam zahvalan što ste videli trud, ali ovo što smo izneli, mi smo se borili da pronađemo neke druge mehanizme i neke druge načine, nema ih. Da nađete čistu političko-ekonomsku konzistentnost, odnosno jedan pristup, nemoguće je. To je prošlo vreme. To je prošlo vreme već 35-40 godina, nećete ga naći, posebno za male privrede i male zemlje kao što je naša.

Jedini mogući pristup jeste pragmatizam i eklekticizam i to je naše. Nemamo rigidnih teorija kojih se držimo, koje bi mogle u pravno, ekonomsko, teorijskom smislu da budu potpuno konzistentne i koherentne.

Dakle, ovo je ono što zaista jeste jedini mogući pristup i to tvrdim. Vi ste u pravu za neke stvari o kojima govorite. Ja bih o nekim stvarima mogao oštrije od vas da govorim jer sam bolje pročitao te ugovore i znam koliko para moramo da izdvojimo i ćutim kao zaliven, jer neću da nanesem štetu Srbiji, jer neću da nanesem štetu zaposlenim radnicima na pojedinim mestima, zato što hoću da se borim da te fabrike ostanu u Srbiji.

Suštinski jeste, ali niste u pravu kada govorite o brojevima. Nije problem tu poreza i doprinosa. Možemo mi da damo tax holiday na deset godina. Ne bi nam bio problem ukoliko bi oni držali toliki broj zaposlenih ljudi ukoliko bi povećavali investicije, itd. Drugi su tu problemi. Naša ulaganja su tu mnogo, mnogo veća od toga, mnogo veća od toga, mnogo veća od poreza, doprinosa, mnogo veća od 10.000 evra.

Što se tiče 10.000 evra samo u tri fabrike je dato 10.000 evra subvencije po radnom mestu. Mi smo dali ni u jednom ili u jednom. U svim ostalim slučajevima je to bilo ranije. Ali, sada vam kažem, analizirao sam taj slučaj „Jure", to je tzv. labor intensive, oni uzimaju, niske su plate, veliki broj radnika, itd. Mi smo do sada već tri puta više naplatili od njih od onoga koliko smo im dali. Isplatilo se. Hvala im što su došli u Srbiju. Molim ih da ostanu u Srbiji. Čiste brojke ću vam dostaviti lično, dakle, isplatilo se. Jesmo li imali alternativu? Nismo imali ni ponudu od domaćih biznismena za to isto. Oni imaju tržište za svoju robu, sigurno tržište i oni hoće da zapošljavaju još ljudi ovde, kao što hoće i „Leoni", nove dve fabrike hoće sad, jednu u Nišu, jednu opet da li u Doljevcu, Merošini ili Prokuplju, videćemo.

Jesu li plate niske? Jesu. Ali su nama kao državi i kroz poreze i doprinose i kroz sve drugo što su uradili već uveliko vratili ono što im je država dala. To sada razgovaramo i sa „Kromber Šubertom", koji će da zaposli inicijalno 2.500 ljudi u Kruševcu, zatim ide u Jagodinu, Kraljevo ili Leskovac da zaposli još 1.500 ljudi. To nam se uvek vraća. To je za nas pozitivno i daćemo vam sve elaborate da možete da vidite da je to za nas čisti dobitak.

Zašto ne možemo bez toga? Da bi to ljudi razumeli, koji rade u malim i srednjim preduzećima, u privatnim kompanijama. Ne možemo bez toga, konkurencija će sve da nam otme. Oteće nam Bugarska, Makedonija i Rumunija. „Kontinental" je 12.000 ljudi, kao jedna od dve, tri najmoćnije komponentaške firme iz Nemačke, ponos nemačke industrije, zaposlio 12.000 ljudi u Rumuniji. Klečim na kolenima svake nedelje, moleći ih da povećaju broj. Sada sam bio najsrećniji kada su mi javili da će za novih 400 ljudi da povećaju broj zaposlenih. Isti je slučaj i sa drugima. Svi oni nude mnogo više, Makedonci.

Mi se tome ne radujemo, ali mi smo privukli sada veći broj od kada postoji neka vrsta vakuma političkog, nesigurnosti itd. investitora, jer je njihov ministar imao ovlašćenje i pravo da se dogovori kako hoće i šta hoće sa stranim investitorima. Mi to ne možemo. Mi se držimo zakona i uredbi. Mi ne možemo da se takmičimo sa njima. On kada vidi da je investitor došao u Srbiju, da je zatim otišao u Rumuniju, pa je zatim došao u Makedoniju, on mu ponudi uvek 10% više od onoga što smo mi ponudili, a mi ga gubimo i gubimo ga i u zapošljavanju radne snage i u porezu i doprinosima koje država pravi posle toga i ništa od toga nemamo i jačamo direktno našu konkurenciju, jer auto-komponentaši prate auto-komponentaše. „Teklas" kada dođe, sada dolazi ovaj „Džosur", „Džesur", kako se zove, ide u Žitorađu sa 160 do 180 zaposlenih. Ne bi bio kod nas da je „Teklas" završio u Makedoniji. Mi smo ga oteli Makedoniji. Zato Vladičin Han može da živi. Vladičin Han, gospodine Šešelj, ne bi mogao da živi, kao što znate, jer su sve uništili. Pet fabrika su u nizu zaredali koje su uništili, razorili i zatvorili, pet jedna za drugom, kao groblje fabrika.

(Boško Obradović: Ko?)

Oni sa kojima ste vi izašli na izbore, i još neki.

Dakle, što se tiče „Fijata" i Rusije, odobriće nam, dolazi Medvedev ovde u oktobru i dobićemo odobrenje za izvoz „Fijata" u Rusiju. Nije to njima razlog, drugi su razlozi. Tu ima i politike i svega drugog, da ne govorim o tome. Mi još nismo uspeli da obezbedimo iz naših razloga izvoz mleka i pojedinih vrsta sira. Verujem da ćemo i to pre dolaska predsednika ruske vlade uspeti da završimo.

Imamo još proizvoda za „Fijat" koji se proizvodi ovde. Imamo dizače za stakla u Sremskoj Mitrovici. Imamo oko 3.000 ljudi koji rade kao dobavljači za „Fijat". To je vrlo pozitivna stvar.

Borio sam se nedavno kada sam išao u Italiju, borio sam se i molio sam „Alta vilu" da radimo i dalje. Ima nekih i pozitivnih stvari o kojima ne smem javno da govorim zato što oni ljudi neće da se o tome javno govori. Ja moram da se držim reči koju sam im dao. Ali, ja verujem da ćemo to uspeti da izguramo, jer je to važno za Kragujevac, jer je to važno za radnike u Kragujevcu, ali je to važno i za sve nas.

Tačno je da nam razlika nije velika, da nam neto izvoz nije veliki. Zato ja ne razumem kada nam prave tabele na našim televizijama, kada nam govore o bruto izvozu, a nikada nam ne naprave tabelu neto izvoza. Šta je to što dobijamo od opreme i komponenti iz Srbije, a šta je to što dobijamo iz inostranstva? To bi bila prava tabela. Šta ćete kada to niko u Srbiji i ne zna i nikoga to i ne zanima.

Što se tiče suficita i javnog duga, ja ću to da vam kažem. Naime, pošto sam slušao tu svakojake priče i svakojake neistine raznih ljudi, mi smo imali u avgustu, kada je Dinkić morao da uzme 2012. godine, morao da uzme, zato što je bilo sve potpuno prazno, ne bi bile penzije i plate isplaćene već u septembru, sve u čistoj nuli, likvidnost nepostojeća, keš flou ne postoji, morao je da uzme tri milijarde. To je bilo na 56% javnog duga. Danas je na 71,9, odnosno posle ovih kreditnih aranžamana koje smo morali da pokrijemo našim garancijama, 72,4%.

Mi smo planirali da u ovom trenutku to bude negde na 77%, do kraja godine na 79%. Bolje je nego što smo očekivali. O tome govorim već dve godine. Bolje je upravo zbog suficita koji danas imamo u budžetu.

Šta znači suficit u budžetu Republike Srbije? Najprostojim jezikom, naša prihodna strana u budžetu, i zbog građana, veća je od rashodne strane. Više smo stekli nego što smo potrošili, i na plate i na penzije. Najviše odlazi na penzije, ubedljivo, zatim na plate u javnom sektoru, zatim na robe i usluge i, naravno, na kamate.

Mi smo već ove godine i sa tim što smo platili za kamate i anuitete, oko 780 miliona evra smo do sada platili, i sa tim što smo platili ove godine, mi smo u plusu. Prihodna strana nam je veća. Prihodi su nam bolji, i naplata PDV-a i naplata akciza i naplata od javnih preduzeća, dividendi, naplata svih vrsta poreza i poreza na dobit nam je veća za razliku od prošle godine. Dakle, svi ti brojevi nam idu dobro. Rashodi su takođe nešto niži za 3,1%, Vujoviću, ako se ne varam, od onoga što je planirano. Za 3,1% su rashodi niži. Zato imamo suficit. Za to je potrebna ogromna disciplina, ogromna odgovornost, zaista ogromna disciplina i odgovornost.

Podsetiću vas i na vreme kada smo bili deo Vlade 1998-1999. godine. Sećate se da su svi morali, što je bio slučaj i sa ovima do 2010. godine, 2011. godine, dakle, morali smo da znamo nekoga u Trezoru. Moji nalozi po tri, četiri meseca stoje u Trezoru, ne mogu da budu isplaćeni zato što nema likvidnosti, zato što nema keš floa. Danas takvih problema nema. Keš flou je perfektan. Sve imamo. Jedan dan stigne nalog, istog dana se iz Trezora pare isplaćuju.

Zašto su to dobre stvari? Šta to govori o javnom dugu? To znači da ukoliko nam BDP, a BDP raste u prvih šest meseci 2,6%, ako nastavi tako da raste, mi imamo slobodu da se, pošto je naš BDP oko 35 milijardi, a BDP znači ukupna vrednost imovine koju stvorimo na godišnjem nivou. Kada rastemo za 2,6%, kada to podelite, to je nekih 800 miliona, 750-800 miliona, možemo da uzmemo, da se zadužimo na finansijskom tržištu 750, 800 miliona, javni dug u odnosu na BDP nam neće rasti.

Dakle, zato je važno da imamo rast BDP, rast privrede, a da istovremeno nemamo značajan deficit, jer time zaustavljamo rast javnog duga kao što smo već učinili i on počinje da pada. Naš je cilj da on bude spušten u naredne dve ili tri godine, da bude ispod 70% do 2023. godine, da ga držimo na nivou ako sam u pravu, ispravi me, Vujoviću, ispod 60%, jer ispod 60% je Mastriht, više nikakvih problema nemamo i možemo da razmišljamo samo o tome kako da dalje unapređujemo našu privredu. Mi to radimo zajedno za MMF i sa Svetskom bankom. Mi ćemo vam dostaviti svake godine završni račun i svaki naš rebalans će biti de fakto račun do tog dela godine kada ga budemo imali zato što svaki dinar nama kontroliše MMF, mi ne možemo dinar da potrošimo bez MMF-a. Tačno se zna gde je i šta je.

Znači, da vam sad ja govorim da mi kada hoćemo da Poštanska štedionica finansira deo naše namenske industrije. Mi koliko lomimo koplja? Tri meseca lomimo koplja oko toga, zato što hoćemo da damo dodatnu finansijsku injekciju u našu namensku, u našu vojnu industriju. Znamo da ćemo to da pokrijemo, posebno što SDPR ima novca za to. Siguran je plasman iz Poštanske štedionice. Banka poslovna to ne može da uradi, ukoliko to MMF ne odobri.

Dakle, naše su finansije pod apsolutnom kontrolom. Nema bojazni za to, ali nam to ne dozvoljava slobodu da možemo da trošimo novac više. Ja sam srećan što je to tako danas i srećan sam što će to tako traje još otprilike oko godinu dana. Posle toga mi smo slobodni da radimo šta hoćemo, ali bih voleo da i neko ko dođe posle mene bude jednako disciplinovan i da na ovakav način vodi računa o tome.

Inače, od kada sam predsednik Vlade tada je javni dug bio 71% BDP-a, danas je 72,4 uz preuzimanje ovih garancija. Naravno, neko će da kaže datum, nemojte gledati datum po datum, nego godinu po godinu. Kriv je onaj ko je pravio budžet unapred. Ja sutra da ne budem predsednik Vlade, da me pregazi automobil ispred, bilo šta da mi se desi, niste vi krivi ili neko odavde ko će prekosutra morati da se zadužuje zato što nema likvidnosti u budžetu.

Kad idete geometrijskom progresijom vam se povećava javni dug, kada imate obaveze koje kao država ne možete da ispunite. Oni su povećavali plate i penzije bez ikakvog ekonomskog rasta. Mi, ljudi, imamo minus 3,6 rast BDP-a, a povećavamo plate i penzije. To ljudi u Srbiji treba da znaju, to se nikada nije dogodilo. Minus 3,6. To je istorijski minus. Mi na to povećavamo plate i penzije i šta onda očekujete, šta onda očekujete, nego potpunu propast. Potpunu propast sistema, potpunu propast sistema, potpunu propast svega zato što su obećali nekome da mora da se vidi da koalicije koje prave donose rezultat. To je skandalozno, i to je neko morao da ispravi i zato nisam u kampanji govorio povećaćemo ovo, povećaćemo ono.

Danas možemo da povećamo nećemo da osetimo. Ja ne dam. Ne dam zato što hoću da se hvalim disciplinom i hoću da napravimo da to bude trajno. Nama MMF priznaje povećanje prihoda u PDV kao trajno. Ne priznaje nam one of payment, priznaje nam povećanje PDV-a i priznaje nam akcize najvećim delom. Da li je tako, Vujoviću? To nam priznaju kao trajno povećanje na prihodnoj strani. Još nam ne priznaju u potpunosti trajno smanjenje rashoda. Još treba da se borimo da to dokazujemo, ali to znači da smo dobar deo toga uspeli da ozdravimo.

Oko 24 privatizacije. Lično sam se time bavio i ponosan sam na rezultat onoga čime smo se tu bavili. Naravno naš deo kao izvršne vlasti je veoma ograničen, kao što znate. Vi možete u skladu sa PO koje dobije, to je zahtev za prikupljanje obaveštenja, policija od tužilaštva da vidite šta je policija kao deo izvršne vlasti radila. Policija je uradila sve na 24 predmeta. Taj čovek, kojeg smo smenili, je veoma dobro radio po tom pitanju, i Milović, i Pušić. Ja bih lagao ako bih rekao da nisu dobro radili, i Veljović i mnogi drugi. Zaista je policija obavila sve što je trebalo po tom pitanju.

Mislim da su za tih osam predmeta, od ta 24, stigla utuženja, odnosno optužnice i optužni predlozi. Za nekih šest je rečeno da nema bića krivičnog dela. Dakle, kada je tužilaštvo tražilo PO, oni su im na takav način odgovorili. Za ove druge još nema odluke tužilaštva. Dakle, to je što se policije tiče, a što se istražnog smisla tiče, bukvalno je sve urađeno, bez zaštite bilo koga. Tu imate jedan Miškovićev predmet. To je „Del Real" gde je policija rekla da nema bića krivičnog dela. To je čak i tužilaštvo reklo.

Dakle, prosto postoje stvari. Ne možete nekoga da terate na silu, jer se borimo za to da pravosuđe bude nezavisno, tužilaštvo samostalno, ali smo se tome posvetili i radili vredno i marljivo, verujte mi, danonoćno smo radili.

Koliko god i šta god mislili o meni, znate da nisam ni lenj, nego znate da kada kažem da smo nešto danonoćno radili da to jesmo tako radili. Želeo sam da pokažem narodu da ne mogu oni, koji su stekli ogromno bogatstvo i samo zato što su stekli to bogatstvo, da upravljaju Srbijom i da određuju šta je pravo i šta je pravda. Pravo i pravda su jednaki za sve u ovoj zemlji i tako ćemo da se ponašamo uvek.

Još nešto. Vidite, oni su mene ubeđivali dve godine. dve godine sam ćutao i slušao sve sa strane kako mi govore – jel vidiš, ako Perčević ne stigne da isplati platu, kaži nekoj banci da da 10-20 miliona, ako ne stigne Mišković ovde da isplati tu i tu platu, kaži nekoj banci. To su radili i ovi pre toga. Oni su tako sve završavali, malo njima, malo ovamo, malo onamo, što imate iz „Agrobanke", što možete da pogledate i da vidite. Ja sam ćutao, ćutao, ćutao, slušao, govorio pričate ljudi gluposti, ne, ne, propašće nam ekonomija, to su veliki sistemi. Evo kako smo se toga oslobodili, naša ekonomija je počela da raste. Kako oni više ne određuju ništa u svemu tome i kako nam ništa ne zavisi od toga koliko će banaka da reketiraju, a koliko će političara da potplate, naša ekonomija je počela da raste zato što postajemo normalna zemlja.

Što se politike tiče, ja razumem vaše napade na Tomislava Nikolića. Vi se pripremate za predsedničke izbore. Ja mislim da je Tomislav Nikolić svoj posao kao predsednik Republike dobro radio, a što se tiče politike u kojoj treba da napustimo u potpunosti evropski put i da odemo u zagrljaj samo jednoj sili, ja razumem da je to vaša politika, na tome i dobijate glasove. Ja ne mislim da Rusiju volim manje od vas, ali mislim, niti sebi dajem za pravo da je volim više, da je politika koju vodimo jedina moguća, jedina racionalna, jedina realna. Kada bismo to uradili, samo mi recite – šta da radimo sa „Bošom" sutradan, šta da radimo sa „Kontinentalom" i „Simensom", a šta da radimo sa „Štadom" u Vršcu, šta da radimo sa svim tim kompanijama?

(Vojislav Šešelj: Oni će čekati i raditi za Rusiju.)

Oni će svi da čekaju da rade za Rusiju. Neće ni jedan, verujte mi zato što oni imaju danas međusobne sankcije i vrlo loše odnose, a mi danas imamo priliku upravo zbog ovakve politike. Ono što proizvede „Kontinental" u Srbiji, ono što „Simens" proizvede, vetro generator u Srbiji, to je srpski vetro generator, piše „Simens" made in Srbija. I to proizvedu radnici u Srbiji i ovde plaćaju plate radnicima u Srbiji.

Još nešto, mi na ovaj način možemo bez carina da izvezemo našu robu na tržište od gotovo milijardu, od gotovo 500 miliona EU plus region, plus Rusija i još pet zemalja koje su sa njom u evroazijskoj uniji. Mi imamo najveći benefit od politike kojom se bavimo. Zašto mi sebi da isečemo noge na kojima stojimo? Zašto sebi da skraćujemo tržište? Zašto da ne možemo da izvozimo svoje proizvode negde gde to možemo da činimo? Zašto da sebi uskraćujemo uvoz koji nam je danas neuporedivo jeftiniji.

Drugo, što se tiče svinjskog mesa i svake druge vrste mesa, pa stiže iz EU, ali stiže i iz drugih delova. U ostalom, imamo veći disbalans sa Rusijom, nego sa Nemačkom, posebno prošle i pretprošle godine kada su imali problema sa rubljom, kada nismo mogli skoro ništa da izvezemo. Nije svaki uvoz štetan, a odakle da uvezemo gas nego iz Rusije. Jedino iz Rusije možemo da ga uvezemo. Sve ostalo što smo slušao su prazne priče. Pričali su mi – uvezi ga iz Azerbejdžana, uvezi ga odavde…

(Vojislav Šešelj: Po kojoj ćemo ga ceni plaćati? Kada se integrišemo sa Rusijom plaćaćemo po ceni…)

Ja volim da diskutujem sa vama i ne smeta mi. Ne smeta mi kada dobacujete i drago mi je …

(Vojislav Šešelj: Ja sam hendikepiran. Vi 25 minuta odgovarate na mojih 20 minuta.)

Niste vi hendikepirani. Mi danas imamo gospodine Šešelj, najbolju moguću cenu sa Ruskom federacijom, 118 dolara preuzimamo na Berigovu gas, 118 dolara nam omoguće da radi MSK i Azotara. Nama je negde „brejk iven" na 210, 220 dolara. Danas preuzimamo 118 na Berigovu.

Ono što je naš problem i što mi pokušavamo sa predsednikom ruske Vlade da potpišemo su dugoročni ugovori sa cenom gasa. Oni se naravno nadaju povećanju cene gasa na svetskom tržištu, razumljivo je da neće da prave desetogodišnji ugovor. Mi bismo danas potpisali ne na 110, ne na 118, danas bismo potpisali na 180 na desetogodišnjem nivou, samo da možemo da računamo kolika je cena gasa. Imamo dobru cenu gasa. Danas imamo dobru, nikada bolju, a imali smo ne zaboravite, pre tri, četiri godine 420 dolara na 1000 kubnih metara.

Ovo sam rekao zato što nam i drugi govore pravite interkonektore, pravićemo interkonektore, ali nema gasa. Zato morate da uvozite i zato je nama bilo uvek najlakše sa ruskim gasom. Zato mislim da sve o čemu smo govorili je na ozbiljan način napravljeno i da nije bio spisak lepih želja, nego da su ponuđeni odgovori. Neće biti sve idealno, biće problema, biće iskakanja, biće muka, nikada nigde ne teče mled i mleko. Ne teče mled i mleko ni u Nemačkoj, ni u SAD, ni u mnogo razvijenim zemljama nego što je naša.

Da li stvari idu na bolje? Da, siguran sam da idu na bolje i siguran sam da će biti i da ćemo imati snage da stvari idu u još boljem smeru nego što su danas. Hvala.

PREDSEDAVAJUĆI: Reč ima narodni poslanik Vojislav Šešelj.

VOJISLAV ŠEŠELj: Gospodin Vučić je govorio 26 minuta. Nije bitno, ja ću za dva minuta da završim.

Prvo, gospodine Vučiću, zalažete se za još veću saradnju sa civilnim društvom i razbacujete državne pare kao Vlada. Najveći broj organizacija civilnog društva je Peta kolona. Preuzele su prethodne vlade njihovo finansiranje od stranih agentura koje su ih ranije stvarale i finansirale. Finansirate RTS koji takođe predstavlja stranu agenturu, radi protiv Srbije.

Dalje, kulturna politika Vlade, o tome je najmanje bilo reči do sada, čini promašaj za promašajem. Dajete ogromne pare za „Egzit" i Vlada Srbije i Vlada Vojvodine i Vlada Novog Sada. Matica srpska ne može da štampa svoj letopis, najstariji srpski književni časopis. Ne pomaže se Srpska književna zadruga, najstariji srpski izdavač i čitav niz drugih kulturnih institucija bez kojih se ne može. Mislim da se bez „Egzita" može i bez te droge koja tamo u tonama stiže. Nisam ja za to da se zabrani „Egzit" nego da se vidi koliko para za stvarnu kulturu i kulturne vrednosti, a koliko za te belosvetske gluposti.

Dalje, zalažete se za preispitivanje porekla imovine, u redu, ali u isto vreme vraćate imovinu koja je pre 50 ili 60 godina oduzeta nekadašnjim tajkunima. Jel su ti stari tajkuni bili pošteniji od ovih današnjih? Svi su tajkuni isti. Niko prvi milion dolara nije zaradio na pošten način, nemojte se sa tim igrati. Sada se otima od sirotinje da bi se vraćalo potomcima, praunucima onih nekadašnjih.

(Predsedavajući: Dva minuta.)

Još nešto, kratko. Mi smo gospodine Vučiću, na moju inicijativu u Vladi Srbije 1999. ili 2000. godine zabranili javnim preduzećima da daju bilo kakve donacije.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem kolega Šešelju.

(Vojislav Šešelj: Zašto ne ukinete to pravo u javnim preduzećima?)

PREDSEDAVAJUĆI: Kolega Šešelj, dva minuta i 30 sekundi, bio sam tolerantan koliko sam mogao.

Zahvaljujem se.

Reč ima mandatar Vučić.

ALEKSANDAR VUČIĆ: Samo da vam nešto kažem, nema potrebe da vičete. Zna gospodin…

(Vojislav Šešelj: Kako nema potrebe, kada mi je struju isključio.)

Zna gospodin Šešelj da nema pravo.

Drugo, vi dobro znate da vas se ja nimalo ne plašim. Možda vas se neko negde plaši, ja vas se nimalo ne plašim. I to i te kako dobro znate. Petnaest godina smo zajedno proveli. Nemojte ni da vičete, nemojte ni da mi pretite. Za razliku od nekih na Tviteru i ovamo i onamo, vi znate da se ne plašim ničega.

Što se tiče pravila, poslovnička pravila postoje, a kao što vidite nemam nikakav problem, meni ova diskusija veoma prija, posebno što je argumentovana i ozbiljna. Nikakav problem nemam.

Opet ste u nečemu u pravu, gospodine Šešelj, u nečemu niste. U pravu ste kada govorite za javna preduzeća. To je dramatično smanjeno. Desetostruko su smanjena ta davanja. Ono što nam ostaje kao problem, i nisu sva javna preduzeća, jer „Telekom" vam nije javno preduzeće, ali svejedno, razumeo sam na šta mislite, ono gde država ima većinski kapital, makar bilo i akcionarsko društvo ili bilo šta drugo.

Dakle, tačno je, mi dajemo novac odatle kao država pre svega sportskim klubovima i našoj reprezentaciji. Davali smo za košarkašku reprezentaciju i jednu i drugu. Davali smo za gotovo sve naše nacionalne timove, davali smo za Crvenu Zvezdu i Partizan. I ako me pitate da li je greška? Ja sam kriv za to. Greška je što smo davali za Crvenu Zvezdu i Partizan. Nemam snage da to odbijem, zato što će svako da mi kaže – postoje 70 godina, mnogo su uspešni, evo, pojavili ste se vi koji ste ih ugasili. Vi dobro znate da to ne radim zato što se bilo kome od njih ulagujem, jer me baš briga šta će da mi viču. Uopšte me ne dotiču ti koji takve stvari govore. Ne sekiram se ni najmanje. Ali, jednostavno nemam snage. I za to ste u pravu.

Za ovo drugo niste u pravu. Što se tiče civilnog društva, manjim delom jeste, osim što se ja ne slažem sa pomenutim izrazima. Ali mislim da je neverovatno da se projekti dobijaju i da su komisije određivane tako da to budu politički komesari u pravom smislu reči, koji pre svega prave programe protiv države. A ako slučajno ne dobiju pare od te iste države onda im je država kriva za sve. A i ako dobiju pare država je kriva za sve. I to jeste naš problem. I to je radio više Grad Beograd nego država Srbija, ali je radila i država Srbija.

Da li treba da ostane naša saradnja sa civilnim društvom? Da, treba. Mi smo zahvaljujući saradnji sa civilnim društvom, neke važne stvari i u pristupnim pregovorima i u skrininzima uradili, obavili, napravili i zbog toga nikome neću da se pravdam, na to sam ponosan i od tih ljudi smo mnogo toga naučili.

Mi smo sarađivali i sa nevladinim sektorom kojem je pripadala i Ana Brnabić i ja sam od nje bezbroj stvari naučio. Ana je danas član Vlade Srbije i ja sam ponosan što je član Vlade Srbije. I nije mi žao što smo njihov rad pomagali na različite načine. Zaista smo mnogo od njih naučili i uspeli smo zemlju da pomerimo sa 91. na 59. mesto. I čuvali smo zemlju sve to vreme, zato neću da dozvolim nikome da bude ni veći Srbin, ni veći rodoljub, ni da više voli Rusiju, ni da više voli bilo koga drugog u svetu. Zato što smo je čuvali i štitili na najbolji mogući način. Zato što smo čuvali našu tradiciju, brinuli o našem narodu na svakom mestu, dali sve od sebe da sačuvamo njegov identitet, gde god naš narod živi i sve to radili u veoma teškim uslovima i okolnostima. I znam da to takođe znate, i znam da to takođe poštujete. Ja znam šta je politika, nije problem. Ali nije rešenje da sebi isečemo jednu nogu ili obe noge i da kažemo – tako ćemo napred. Tako ne možemo da trčimo mnogo brže nego što to danas radimo.

Znam da je ovakva politika jedina moguća u ovom trenutku, jedina koja donosi prosperitet Srbiji, a ako ljudi misle u Srbiji da su jednostavna rešenja ili rešenja koja su potpuno konzistentna, a koja ne idu ka eklekticizmu, koji je jedini moguć za našu malu zemlju i ne samo u ekonomskom, već i u pravno-filozofskom smislu, političkom smislu, onda neka vlada neko drugi. Neka vlada neko drugi. To je bliže srcu ljudima što vi pričate. Ovo što ja govorim je jedino razumno. Ja to dobro znam zašto je bliže srcu. Odlično znam. Možda i najbolje i nije sporno, ali odlično znam šta je država i odlično znam šta je država i kada dođe da se isplate penzije, plate i znam kada dođe da se izmeri koliki vam je rast BDP, koliki vam je suficit, koliki vam je deficit. O tome ja brinem. O tome ja moram da brinem. Svako jutro mi to dođe na sto preko nego bilo šta. Tako se država čuva, štiti i brani i znate koliko volim državu i znate da državu stavljam ispred svega i znate da takođe dobro znam i poštujem vaš stav prema državi, makar se ne slagao sa tom politikom, što kod nekih ne poštujem.

Zato sam pokazivao tu vrstu poštovanja, a ne govorio na način gde bih nekoga želeo da porazim ili nekoga da ismejem ili da napravim bilo kakav ciničan ili sarkastičan komentar.

Srbija jeste na dobrom putu. Pred njom je mnogo izazova, mnogo teških izazova, mnogo teških političkih izazova. Oni mogu da nam poremete našu ekonomsku putanju. Naše je da budemo što je moguće jedinstveniji, da guramo napred stvari i da vidimo da možemo da se pohvalimo da smo jedna od prvih tri ili četiri zemalja po ekonomskom rastu u Evropi, ove godine ćemo biti u prve tri, četiri ili pet, a dogodine ćemo pokušati da budemo prvi, ali nama treba takvih 10, 15, ili 20 godina da bismo mogli da pristižemo ozbiljne zemlje.

Verujem u ovu generaciju Srba i građana Srbije da će biti u stanju da to urade. Hvala vam.

(Vojislav Šešelj: Replika.)

PREDSEDAVAJUĆI: Pravo na repliku, Vojislav Šešelj. Dva minuta traje replika.

VOJISLAV ŠEŠELj: Vrlo je nekorektno sa vaše strane što moje kritičke nastupe naspram Tomislava Nikolića objašnjavate mojom kandidaturom za novog predsednika Republike. Vi preduzmite zakonske mere na koje ste obavezni prema Tomislavu Nikoliću, a ja ću povući kandidaturu za predsednika Republike. Meni nije mnogo do toga stalo, ali mi je stalo da ovde u ovoj zemlji ovlada zakon, pravda, a to ne može dok se ne procesuira predsednik Republike.

Vi znate, gospodine Vučiću, pre 10 godina da nije imalo kuče za šta da ga ujede, a da sada ima ogromno bogatstvo. Vi ste svedok njegovog naglog materijalnog uspona, tajkunskog uspona.

Nedavno je priznato da je fondacija njegove supruge Dragice imala oko 10 miliona evra na računu i toliko potrošila. Ni jedna novina nije dobila podatke koliko je zaista prošlo preko tog računa, a osnovana je sumnja da je bar dva puta više od toga.

Cela Srbija zna da on ima lažnu fakultetsku diplomu. Nećete se valjda vi praviti kao da ne znate da on ima lažnu diplomu. Nećete valjda reći, gospodine Vučiću – on je na pošten način diplomirao. Da li je i jedan ispit polagao? Ako mi vi kažete da jeste, ja podnosim ostavku na funkciju narodnog poslanika. Da li je i jedan ispit on u toku studija polagao?

PREDSEDAVAJUĆI: Izvolite.

ALEKSANDAR VUČIĆ: Pre svega oko fondacije gospođe Nikolić. Ona je uglavnom finansirana donacijama različitih kompanija, finansirana ponekada od naših prijatelja spolja i taj novac je trošen na porodilišta, trošen je na bolnice i na mnoge druge stvari.

Ja nisam blagajnik i ne mogu da vam pokažem svaki dinar, ali ako imate bilo kakvu sumnju recite nam da je potrošen drugačije. Video sam samo mnogo majki, mnogo dece da se raduju onome što je ona uradila iako je najlakše to potcenjivati i kritikovati i to je najlakša tema, a nemam ništa protiv pa ćemo bez problema da proverimo svaki dinar gde je i kako otišao i siguran sam da je, uveren sam da je na potpuno čist način sve urađeno.

Što se tiče predsedničkih izbora, kandidovaćete se vi gospodine Šešelj baš onako kako ja neću i to obojica znamo. Tako da znam ja vas dobro kao što i vi mene znate. Gospodine Šešelj, znate, za razliku od drugih ja sam svaki dan, ne da budete slučajno u rukovodstvu, svaki dan sam 15 godina proveo sa gospodinom Šešeljem i dobro ga znam i znam kada je ozbiljan, a kada nije. Tako da to što je rekao da neće da se kandiduje, to mačku o rep obesite. Kandidovaće se i te kako.

Kao što sam rekao, ja se neću kandidovati. Hvala vam najlepše i srećan vam rad.

(Milan Lapčević: Replika.)

PREDSEDAVAJUĆI: Gospodine Lapčeviću po kom osnovu?

MILAN LAPČEVIĆ: Po osnovu pominjanja poslaničke grupe u sadašnjem izlaganju.

PREDSEDAVAJUĆI: Nije vas pomenuo.

Kolega Lapčeviću, spomenuta je bila Vlada Vojislava Koštunice, ko je potpisao SSP i ko se svađao. To znači ako neki poslanik ili mandatar spomenu ime Boris Tadić ne znam ko će da se javi, da li SDS ili DS. Znači, gospodin Koštunica više nije aktuelni predsednik DSS i molim vas, nemate pravo na repliku.

Hoćete li po Poslovniku?

Izvolite.

MILAN LAPČEVIĆ: Član 104. stav 2. – ako se uvredljivi izrazi odnose na poslaničku grupu, odnosno političku stranku čiji narodni poslanici pripadaju toj poslaničkoj grupi, u ime poslaničke grupe pravo na repliku ima predsednik poslaničke grupe ili njegov zamenik.

Molim vas, bilo je uvredljivih izraza i imam pravo na repliku.

PREDSEDAVAJUĆI: Kolega Lapčeviću, ja sam vama skrenuo pažnju da u izlaganju mandatara ni jedan jedini put nije spomenuta DSS. Niste ni kao poslanik prozvani, ni na bilo koji drugi način. Spomenuta je Vlada Vojislava Koštunice, a on više nije član DSS. Tako da nemate osnov za repliku.

(Milan Lapčević: Šta je problem da dobijem repliku?)

Reč ima narodni poslanik Bojan Pajtić. Izvolite.

BOJAN PAJTIĆ: Poštovani predsedavajući, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine kandidatu za mandatara Vlade Republike Srbije, kandidati za ministre, dame i gospodo, gospodine mandatar je u više navrata vrlo grubo uvredio poslanike opozicije čime je pokazao da ili ne shvata princip podele vlasti ili, što je još gore, ne želi da ga prihvati. Ne prihvata supremaciju parlamenta i ne prihvata činjenicu da je ovo najviši zakonodavni dom u ovoj zemlji.

Uvređeni su poslanici time što je samo 24 sata ranije zakazana ova sednica. Uvređeni su i time što je materijal za ovu sednicu, ekspoze u pisanoj formi stigao u trenutku kada je sednica već počinjala. Nakon što su poslanici opozicije, nemajući drugog sredstva iskazali svoj revolt i izašli iz sale, mandatar nastavlja da vređe karakterišući poslanike opozicije kao lenjivce, kao ljude koji su došli da uzmu svoje dnevnice i da odu, kao ljude koji se brčkaju i salvama uvreda je nastavio da ponižava ovaj dom i sve građane koji su glasali za poslanike opozicije.

Mandatar dobro zna da dnevnice u ovom domu ne postoje još od 2009. godine. Mandatar vrlo dobro zna da u redovima opozicionih poslanika sede profesori, advokati, lekari, ljudi koji su dokazani u svojim profesijama i za razliku od njega imaju utemeljenje u struci i imaju karijeru mimo političke karijere.

Gospodine Vučiću, Paul je rekao da sve političke karijere završavaju neuspehom. Poslanici koje ste vređali i koje ste okarakterisali kao lenjivce, kada završe političku karijeru makar imaju gde da padnu, za razliku od vas. Brčkanje i druge banalne kvalifikacije ne bih ni komentarisao, ali ću učiniti to zbog toga što je ta kvalifikacija posledica jednogodišnje prljave kampanje protiv mene lično, gde je gospodin Vučićević izmislio da sam bio u hotelu na Brionima, pa sam ga tužio i dobio u prvom stepenu satisfakciju zbog takve laži, a dobiću i u drugom stepenu.

Zašto je čekanje od tri i po meseca neprihvatljivo za formiranje Vlade? Prvo, zbog toga što to čekanje nanosi štetu investitorima, jer nijedan investitor neće doći u zemlju ukoliko ne zna ni ko mu je sagovornik, ko će biti ministar privrede sa kojim će komunicirati. Poljoprivrednici ne mogu da planiraju ništa u poljoprivredi jer ne znaju kakva će biti agrarna politika. Naučni radnici, kojima su poništeni konkursi, a ima ih oko 11 hiljada, koji su konkurisali u različite vladine fondove, su u potpunoj neizvesnosti zato što Vlada još uvek nije konstituisana.

Manjkava je argumentacija da je Koštunica čekao poslednji dan da se formira Vlada. Ne želim da budem advokat Vojislava Koštunice, ali ta Vlada je bila koaliciona Vlada i nijedna lista nije imala apsolutnu većinu i to prosto nisu okolnosti koje se mogu uporediti sa okolnostima u kojima vi imate apsolutnu većinu i mogućnost da u veoma kratkom roku formirate tu Vladu.

Međutim, kada već to niste učinili, pošto se čekalo toliko dugo, očekivao sam da će kvalifikaciona struktura te Vlade biti daleko superiornija nego kvalifikaciona struktura prethodne Vlade. Ispostavilo se da danas imamo u Vladi tri ministra doktora nauka manje, jednog ministra magistra nauka manje, i uspostavilo se da iako koristite klepticizam u više navrata, a eklektikos je grča reč koja znači birati najbolje, taj princip niste primenili kod izbora kandidata za ministre, a taj princip ne primenjujete ni u političkom životu, jer zauzimate liberalan stav, posebno kada je u pitanju ekonomija.

Govorili ste o tome da ste nasledili sunovrat i recesiju 2014. godine. Moram da podsetim i vas i javnost da ste vi već 2014. godine uveliko bili na vlasti i da ste na vlasti već petu godinu, da je prošlo vreme u kome se možete pozivati, u kome je primereno i umesno da se pozivate na Vladu Mirka Cvetkovića kao odgovornog za bilo šta što se u Srbiji danas dešava, jer Demokratska stranka je bila na vlasti pet godina, pre toga bila opozicija Vojislavu Koštunici i od toga četiri godine bila na vlasti u koaliciji sa SPS, jednu godinu u koaliciji sa DSS. Vi ste petu godinu danas na vlasti i kada govorite o sunovratu i recesiji u 2014. godini, govorite o onome što ste nasledili sami od sebe.

Pominjali ste i izborni dan. Mislim da je važno da se o tome govori u ovom domu, ne kada je ova tačka u pitanju i mislim da niste trebali da pominjete na ovu temu izborni dan, ali veliko je pitanje koliko je „bugarski voz" doneo glasova vladajućoj koaliciji i koliko parlament u ovom sazivu uopšte ima legitimitet. Razmišljali smo o tome da ne učestvujemo u radu parlamenta, da ne dajemo legitimitet izbornoj krađi, ali to u ovom društvu, sa ovako fragilnim institucijama, sa praktično odsustvom slobode medija, bi značilo samo nemogućnost da opozicija bude uopšte vidljiva i alibi za medije da u potpunosti ignorišu postojanje opozicije.

Dirnulo me je nešto što ste pomenuli kada ste rekli da ćete se koncentrisati na živote građana. Mislim da to jeste zadatak izvršne vlasti, međutim, vaše vlade su omanule u prethodnim periodima kada je ta tema u pitanju. Potrošačka korpa u maju 2012. godine, samo da podsetim, koštala je 57.920 dinara. Potrošačka korpa u maju 2016. godine košta 67.117. dinara. Dakle, gotovo je 10 hiljada dinara više. Toliko o standardu građana Srbije. Pri tome su plate i penzije velikom broju građana smanjene i u tom smislu njihov standard dramatično je umanjen.

Prema Evrostatu, dakle, ne prema podacima opozicije ili tezama medija, nego prema Evropskoj agenciji za statistiku, kupovna moć u zemljama regiona, kada je u pitanju evropski prosek, izgleda ovako. U Hrvatskoj je to 59% evropskog proseka, u Crnoj Gori 39% evropskog proseka, u Makedoniji 36% evropskog proseka, a u Srbiji samo 35% evropskog proseka. Dakle, gledamo u leđa i Makedoniji i Crnoj Gori. Ja bih voleo da su tačne vaše teze da mi u nivou razvijenosti po stepenu brzine razvoja sustižemo najrazvijenije evropske zemlje, ali nažalost evropske institucije vas u potpunosti demantuju.

Kada govorimo o životima građana, pomenuto je svinjsko meso koje je poskupelo 30% u julu i pileće meso koje je poskupelo 25% u julu. Govorili ste o uvozu u EU iz Kine, odnosno izvozu, pardon, u Kinu. Međutim, bilo bi jednostavno da je to jedini odgovor na ovaj problem. Nažalost, fond svinja je umanjen od 2011. godine praktično za dva miliona. Od 3,9 miliona svinja, koliko je u ovoj zemlji bilo 2011. godine, sada smo spali na svega dva miliona.

(Aleksandar Vučić: Tri miliona i 850. Dva miliona se zakolje, gospodine Pajtiću.)

Dva miliona, prema podacima kojima ja raspolažem. Ovo su podaci kojima ja raspolažem. U svakom slučaju je politika prema agraru u potpunosti pogrešna. Zašto je pogrešna i zašto se smanjuje stočni fond? Zašto dolazi do povećanja cena svinja? Zato što je tek u januaru ove godine, dakle tek 1. januara donet Pravilnik o sprečavanju uvoza nekvalitetnog mesa u Srbiju. Dakle, odreagovalo se tek u januaru 2016. godine. Širom su bila otvorena vrata za uvoz nekvalitetnog mesa, koji je i doveo do toga da su u potpunosti obeshrabreni proizvođači svinja i da je u agraru danas situacija kakva jeste.

Srpska Vlada je jedina Vlada koja nije ništa učinila da reši problem zaduženih u švajcarskim francima. To su uradili i Crnogorci i Hrvati i Mađari. To su uradili svi u regionu, samo kod nas se ne preduzima ni konverzija, niti bilo koji drugi recept da bi ljudi koji su se zadužili u švajcarskim francima bili izbavljeni iz dužničkog ropstva.

Smanjene su plate i penzije. Dok možemo da se prepiremo oko toga i raspravljamo da li je bilo oportuno smanjenje plata, nije „lege artis" smanjivanje penzija. Dakle, nije u skladu sa Ustavom da smanjite penzije, jer penzije jesu imovina, stečeno pravo, nešto što ne možete oduzeti. Prema Ustavu Republike Srbije, ako ugrozite imovine, morate da obezbedite adekvatnu naknadu, a to penzionerima nije učinjeno. Nema pregovora sa Ustavom, nema tumačenja Ustava, Ustav je nedvosmislen. Dok možemo da raspravljamo oko toga da li plate treba da se smanjuju ili ne, po nama ne treba da se to čini, penzije ne smete da smanjujete. Čak da ste sproveli referendum među penzionerima, da je 100% penzionera u ovoj zemlji reklo – hoćemo da nam smanjite penzije, to vam najviši zakonodavni akt u ovoj zemlji ne dozvoljava. Najviši pravni akt, Ustav Republike Srbije ne da da dirate u nečiju imovinu, nečije stečeno pravo.

Kada govorimo o smanjenju plata, i tu je pozivanje na MMF potpuno pogrešno adresirano. Razgovarajte sa Ljiljom Lučić i sa drugim ljudima koji su za vreme Vlade Zorana Đinđića, pošto vidim da ste alergični na Vladu Mirka Cvetkovića, pregovarali sa MMF-om, nikada im iz MMF-a nije traženo da smanje plate. Traženo je, i tu ste u pravu, da se smanje rashodi, da se povećaju prihodi. Dakle, da se deficit budžeta smanji, da se poveća suficit, ali ne tako što će fiskalna konsolidacija biti obavljena na teret građana. To nije zahtev MMF-a, to jeste opredeljenje Vlade. Više od milijardu evra je dato na subvencije za preduzeća koja nisu bila uspešna. Daje se po 10, 15 i više hiljada evra stranim investitorima za jedno radno mesto, dok se domaći ne podržavaju, a ušteda od smanjenja plata i penzija je svega oko 370 miliona evra. Dakle, ima odakle, ima gde da se štedi i nisu penzioneri, lekari, profesori, medicinske sestre, vojnici, policajci ti od kojih štednja treba da počne.

Podsećam da ste 2014. godine obećali eliminisanje gubitaka u javnim preduzećima i okončanje privatizacije, a juče ste se ponosili rastom, iako privatizacije nije bilo i te su izjave kontradiktorne, očito niti su gubici eliminisani, niti je privatizacija završena. Uopšte teze iz vašeg ekspozea iz 2014. godine jednostavno nisu u najvećoj meri ispunjene, niti je započeto da se ispunjavaju.

Kada govorite o opadanju javnog duga, odnosno potrebi da se on umanji, ja se potpuno sa tim slažem. To je odgovorno razmišljanje. Međutim, vi ste kritikovali Vladu Mirka Cvetkovića za to što je povećala javni dug sa 8,78 milijardi na 15,4 milijarde. Šta ste učinili vi za ove četiri godine? Povećali ste taj dug sa 15,4 na 26,3 milijardi i doveli do toga da je oko 74,5% BDP-a, malopre ste rekli da je 72%, neka je i 72% BDP-a, Srbija danas je zadužena. Pritom, ponavljajući tezu da se uzimaju novi krediti da bi se zamenili stari nepovoljni. To vređa inteligenciju. Ako uzimate kredite da bi zamenili stare, onda se ne povećava dug, menja se kamatna stopa, ali dug ostaje isti i u tom smislu ta vrsta izgovora nije prihvatljiva. Dakle, nemojte da kritikujete nekog za ono što sami činite duplo više i duplo brže nego bilo ko pre vas, 68 evra u sekundi se zadužavate, a dva miliona evra se Srbija zadužila u toku vašeg ekspozea.

Što se tiče stranih investicija, cilj je tri milijarde dolara i to je legitiman cilj i daj bože da se taj cilj realizuje. Mi jesmo opozicija Vladi, nismo nikada bili, niti ćemo ikada biti opozicija Srbiji i navijamo za to da se taj vaš san ostvari. Međutim, opet podaci kojima raspolažemo govore da su strane investicije u periodu od 2013. do 2015. godine bile na svega 1,7 milijardi evra, a da su u periodu od 2008. do 2012. godine bile 2,2 milijarde evra. Dakle, niži je nivo stranih investicija danas nego što je bio u prethodnim periodima. I to nije bilo dovoljno. Ni 2,2 milijarde, da se razumemo, nisu bile dovoljne, ali očigledno je da smo pali i kada su u pitanju strane investicije.

Dualno obrazovanje u određenoj meri može da znači kvalitativan pomak napred, ali ja vam pominjem i mogućnost i potrebu da se osnuje i edukativni centar, jedan od takvih postoji u Novom Sadu, osnovan je u saradnji sa austrijskom vladom, gde se i oni koji su završili obrazovanje prekvalifikuju i hiljade ljudi dolazi u situaciju da ostvari radni odnos. Sa dualnim obrazovanjem imaćete drugi problem broja kompanija u kojima će moći da se uposle mladi ljudi, gde će moći to dualno obrazovanje delimično da se realizuje. Nadam se da to neće ličiti na ono sa čim smo se mi suočavali kada smo imali takozvanu praksu u srednjoj školi gde ona ničemu zaista nije služila.

Iznenadio sam se, moram da priznam, kada sam video da je poljoprivredi posvećen veoma mali prostor, dakle, svega dve stranice. Sami ste napomenuli u ekspozeu da je oko 10% BDP-a realizovano iz poljoprivrede. Mislim da taj prostor nije dovoljan ni kada je u pitanju broj karaktera, ni kada su u pitanju ideje koje nalazimo na te dve stranice. Loš je Zakon o poljoprivrednom zemljištu. I tu ste u pravu kada kažete da nije bilo otuđenja po osnovu tog zakona o poljoprivrednom zemljištu, ali je bilo nešto što je vrlo slično otuđenju dugoročnog zakupa, gde su strani investitori po višestruko povoljnijim uslovima realizovali zakup poljoprivrednog zemljišta, a pritom od silnih priča kako će uložiti desetine i stotine miliona evra u razvoj agrara se nije dogodilo apsolutno ništa, taj dobar primer je Al Rawafed, dakle, zemljište u Karađorđevu, sivačkom ataru, hiljade hektara koje su na taj način date u zakup. Kada date nešto u zakon na 30 godina, to je gotovo ekvivalent, privatizaciji, odnosno prodaji.

Politika subvencija je tek dovela do toga da danas u Hrvatskoj imate deset puta veće subvencije nego u Srbiji. Poljoprivreda je niskoakumulativna grana i ne možemo da dozvolimo da subvencije po hektaru u Srbiji budu 4.000 dinara, a u Hrvatskoj 350 evra, dakle, 40.000 dinara. Naš poljoprivrednik ne može da bude konkurentan u tim okolnostima i to je velika greška. Generalno se politika u agraru vodila na izuzetno loš način. Primer je i, recimo, to što imate u IPARD fondovima 32-38 miliona evra, prema vašim rečima iz ekspozea iz 2014. godine, koji su namenjeni poljoprivrednicima. Tačno je, IPARD je namenjen i za kupovinu opreme i za kupovinu mehanizacije, za unapređenje položaja poljoprivrednika, ali ni to vaša administracija nije bila u stanju da iskoristi, ni poklon da primi.

Dakle, još 2012. godine imali ste Upravu za agrarna plaćanja u Šapcu, sertifikovanu, sa ljudima koji su zaposleni, koji su imali odgovarajuće sertifikate, sa softverima. Izmeštena je ta Uprava za agrarna plaćanja i u potpunosti onemogućena Srbija da prima na godišnjem nivou gotovo 40 miliona evra za poljoprivrednike.

Obećali ste 2014. godine i restrukturiranje velikih sistema kao što su EPS, „Srbijagas", Železnice, nije se dogodilo ništa od toga. Obećali ste 2014. godine profesionalizaciju u upravljanju javnim preduzećima, a imamo v.d. u „Putevima Srbije", „Srbijašumama", aerodromu, skijalištima, „Transnafti", „Emisionoj tehnici i vezama", Lutriji, „Resavici", „Nuklearnim objektima", „Službenom glasniku", „Jugoimportu", Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika itd. Dakle, nikada nismo imali privremenije stanje.

Od profesionalizacije smo došli do toga da direktor EPS-a bude neko ko je imao iskustvo kao vlasnik pečenjare, u RTB-u „Bor" i dalje gospodina Spaskovskog, u „Srbijagasu" gospodina Bajatovića, u „Železari Smederevo", koja nije javno preduzeće, ali ima državni udeo, smo čuli obećanja da će do kraja 2015. godine biti pokriveni gubici, da će biti pokrenuta druga visoka peć, da će biti realizovan profit od svega toga. Od svih tih visokih profesionalaca koje su doveli iz inostranstva imamo skandal gde je gospodin Kamaraš uposlio u menadžmentu svoje rođake, gde je 144 miliona gubitak, 39% više nego godinu dana pre toga, gde su zaključivani fiktivni ugovori, gde je „Hestil" kupio imovinu smederevske železare, a svi ti dugovi koji su ostali od tih vaših sjajnih rešenja su prešli na grbaču poreskih obveznika Srbije.

Govorite i u ovom ekspozeu o borbi protiv korupcije. Podržavamo borbu protiv korupcije, ali postoji jedan problem, imate niz tajnih ugovora koji se zaključuju u Srbiji, od smederevske železare, koju sam pomenuo, „Beograda na vodi", gde kada se objavi ugovor ne objave se aneksi, „Er Srbije", zemljišta koje je dato Arapima i uvek je alibi „Fijat". Predlažem vam da objavite prvo ugovore o „Fijatu", pa onda sve ostale ugovore. Nemojte da jedan ugovor bude alibi, da vam tajni ugovori budu manir ponašanja jer tajni ugovori po pravilu služe da se nešto prikrije, nešto što je popularno ili nešto što nije korisno za državu.

Govorite o borbi protiv korupcije. Ovde se pominje Savamala u kontekstu podsmevanja. Govori se o tri barake. Govori se o tome kako je to minoran incident. To nije tačno. Incident sa Savamalom je incident koji je duboko razorio temelje pravne države i suspendovao u potpunosti pravnu državu. Zašto minimalizujete Savamalu? Zato što je vrlo teško poverovati da je tako nešto moglo da se dogodi bez vašeg znanja i bez vaše volje.

PREDSEDNIK: Hvala. Zahvaljujem.

Mandatar traži reč.

ALEKSANDAR VUČIĆ: Dame i gospodo narodni poslanici, izgleda da danas postoji neki problem pa svako misli kada viče i što brže govori da time pojačava snagu svojih argumenata. Sada ćete videti da je svaka reč koju je izgovorio, ja ne bih to da kažem, ali u svakom slučaju notorna neistina, ali svaka reč koju je izgovorio.

(Aleksandar Martinović: Postavio je ženu za direktora, a sada priča o nepotizmu.)

To što je postavio ženu za direktora, to je druga stvar i to nećemo sad. To ćemo na pokrajinskom nivou i da govorimo o svemu što se dešavalo. Sada ćemo da govorimo o onome šta je bilo u državi.

Odlično poznajem principe podele vlasti, koje vi ne poznajete, gospodine Pajtiću, i nikada ih niste upoznali. Nikada niste ni želeli da ih upoznate. Ne znam gde ste našli petu godinu vlasti, pošto još nije ni četiri isteklo, ali to sad, šta vas briga, valjda time nešto dobijate psihološki, da kažete da je nešto loše. Ne ponosim se svakom godinom jer za svaki dan proveden na vlasti nisam ukrao nijedan jedini dinar, nisam oštetio svoju zemlju ni na koji način, već sam se za nju borio danonoćno i radio za nju najbolje što sam znao i umeo, svidelo se to vama ili ne. Ali, to je daleko od 16 godina vaše vladavine, potpuno suverene šesnaestogodišnje vladavine iza koje ste ostavili pustoš i u Zrenjaninu, o kojem smo pričali, i u Novom Sadu, u koji nijednu fabriku niste doveli, nijednu jedinu fabriku u 16 godina niste doveli, ni u Somboru, ni u Pančevu. Što onda niste, gospodine Pajtiću, nam rešili problem Azotare, da nam niste rešili problem „Petrohemije", da nam niste rešili problem MSK?

Rešili ste ga tako što ste zatvorili fabriku, tako što nas je sačekao dug od 216 miliona evra. U ovoj drugoj fabrici od 186 miliona evra, tako ste ga rešili. Gde ste nam to nešto dobro ostavili? U Heterlendu, gde ste potrošili milion evra od hendikepirane dece i ovo ste nam ostavili. Ovo je rezultat vašeg rada, gospodine Pajtiću. To je rezultat milion evra građana Srbije za ovo potrošeno i na ovo potrošeno. Milion evra građana Vojvodine. Pogledajte za ovu ruševinu, gde su trebala da budu smeštena hendikepirana deca, a držite nam moralne pridike ovde.

Pričate, napali ste jednog novinara ovde, kažete izmislio vam je hotel na Brionima, a možda vam je hotel izmislio, možda nije sa šest ili sedam zvezdica nego sa pet ili šest zvezdica, samo nije izmislio da ste bili na Brionima u vreme oluje, pa ste prikrili to pričom da ste bili u hotelu na Brionima, kada ja moram da branim novinare, pošto valjda niste znali da je bila oluja pre 20 godina i da će da bude najveća proslava oluje, pa baš tamo otišli da slavite. Pa, vam sada smeta da li ste bili u hotelu sa šest zvezdica ili u hotelu sa pet zvezdica, svejedno mi je, mogli ste da idete i u hotel sa devet zvezdica. Ne znam da li takav postoji. Ne vidim nikakvu razliku, samo ne razumem za šta ste ga tužili, što je pogrešio broj zvezdica u hotelu u kojem ste bili? Da li zbog toga? Alal vam vera.

Tako biste vi da upravljate štampom i medijima da svakoga tužite i da svakoga uništite ako možete i vi pričate o slobodi štampe. Vi u čije vreme niko nigde nije mogao da se pojavi, vi koji ste najprljavije spotove emitovali. Vi koji ste najprljaviju kampanju vodili svakoga dana protiv svih nas, gde niko ništa nije mogao da kaže ni na koji način.

Vi kažete, pošto se služili stručnim izrazima, valjda to lepše zvuči, pa vi ste iz ohlokratije, vladavine rulje i vladavine mase kada ste spaljivali ovu Skupštinu, došli do kakistokratije, za one koji ne znaju to je vladavina najgorih.

Samnom imate jedan problem, kad hoćete da pričate stručno biću uspešniji od vas, kad hoćete da pretite nikad vas se neću uplašiti, nikada. Svih vas zajedno koliko vas ima i svakome od vas ću ovde da odgovorim. Ja sam danas obavezan sam da vam odgovaram svima. Koliko god da vas ima sam moram svima da odgovaram i nikakav problem nemam kao u simultanki svima ću da vam odgovorim i svakog da postavim na mesto gde pripada, a vaše je tamo negde daleko, tamo negde daleko zbog svega lošeg što ste učinili za Republiku Srbiju i za Pokrajinu Vojvodinu u prethodnih 16 godina.

Kažete, Ustav je nedvosmislen, pa valjda Ustav tumači i nadležan za to je Ustavni sud, a ne Bojan Pajtić, ili to na Pravnom fakultetu u Novom Sadu učite studente da ste vi nadležni za tumačenje Ustava, a ne Ustavni sud? A, Ustavni sud rekao nešto drugačije od vas. Ustavni sud kaže – da, penzija je zagarantovano pravo ali ne visina. A mi ne bismo imali penzije da smo samo nastavili da isplaćujemo ono što ste nam vi ostavili, zato što ste razorili zemlju.

Kažete mi – bio se 2014. godine. Pa, jesam već 2013. godine smo imali rast od 2,6% za razliku od vašeg rasta od minus 3,6%. Samo ste to zaboravili da kažete građanima. Pričate o poljoprivredi ovde. Sve ste izmislili. Neću da kažem težu reč. Sve ste izmislili. Imamo uvećan broj svinja. Uvećan broj svinja imamo za 3%, za 3%. Evo, dobićete precizne i tačne podatke zato što vi uzimate i mešate brojeve sa klanice…

(Bojan Pajtić: Meso je poskupelo.)

Što je poskupelo? E, nemojte vi da mi dobacujete kada vas molim, sada ćete da čujete šta je poskupelo. E, baš dobro da ste mi rekli. E, sad građani Srbije da čujete zašto je poskupelo.

Imate jednu opštinu u Srbiji. Jednu malu opštinu u Srbiji čiji je ukupan godišnji budžet 950.000.000 dinara, još bolje milijardu. Zamislite, a ostavili su obaveze u iznosu od četiri milijarde dinara zbog blokade svih opštinskih institucija. Transferi su rađeni preko fudbalskog kluba, nećete verovati, ovo je jedinstven slučaj u svetu. Fudbalski klub je pretvoren u javno komunalno preduzeće. Jeste čuli za javno komunalno preduzeće fudbalski klub? Sada ćete videti i papire.

Ostao je dug od preko dve godine za plate u lokalnom vodovodu, izašli ljudi da štrajkuju pre neki dan, ne znaju šta će, ostao dug, dve godine plate nisu plaćene, šta ćete, ali, nije to mnogo. Pogledajte tamo imate i mesne zajednice. Svi imaju svoje račune i pogledajte, čitam vam čisto s papira, ne možete ovo da izmislite. Pogledajte da vidite koliki je nivo blokada.

Mesna zajednica Azanja milion i 596 hiljada, MZ Vodice, dva miliona i 800, to vam je iznos blokade, nisu ovo sve obaveze. Vodice, dva miliona i 842 hiljade, MZ Kusada, 13 miliona i 503, ljudi, Selevac, milion i 532 hiljade, Golobok, četiri miliona 147, Mala Plana, milion 627, Pridvorice, milion 182, Kolonija, dva miliona 56, Stara Čaršija, milion i 13 i sve to tako ide.

To vam je na dan 27. jul 2016. godine, oni koji su blokirani. Osnovna škola jedna, dva miliona 375 hiljada, OŠ „Vuk Karadžić", sedam miliona 928 i sad tako redom sve. Javno preduzeće „Palanka razvoj", 87 miliona 998 hiljada, javno preduzeće „Palanka", 17 miliona 346 hiljada, „Čika Jova Zmaj", 40 miliona 474 hiljade, Oto, pet miliona 681 hiljada, sport 709 hiljada. Dom zdravlja 11 miliona 591, javno komunalno preduzeće „Vodovod" 286 miliona 971 hiljada, JKP „Mikulja" 60 miliona 537 hiljada i pogledajte, a to nije ništa. Ovo su vam dame i gospodo, kopije kafanskih računa koje plaća skupština opštine. I, onda se pitate zašto nije bilo para za jednu, drugu ili treću stvar. I, u tim kafanskim računima plaćan je, da vidim, ne razumem se u pivo, jeste pivo „Tuborg" 135 komada, pivo „Heineken" 143 komada. Pa, koja je to delegacija koju vodite u istu kafanu i popije 250 piva? Pivo „Lav" 65 komada, 139 hiljada 850. Imate vi uzgred da vam pokažem, imate razliku između računa gde vidite da je nekome, da je to fiktivno rađeno, nisu oni stvarno pili toliko pivo, nego tri hiljade ovamo, a ostalo njemu u džep. E, tako je to funkcionisalo. Ali, mislim da ovo što ste videli sami, oko javnih preduzeća dovoljno govori narodu kako se time upravlja.

A, pogledajte kako to izgleda u izbornim kampanjama i kako je Bojan Pajtić brinuo u novcu građana. Kaže, deli za javne radove nevladinim organizacijama. A na kraju ću da završim šta je bio njegovo komentar koji je vrhunski cinizam. Kaže, studentska organizacija Debeljače, zastupnik Zolatn Čaki, član DS, bio kandidat DS na izborima. Centar za podršku ženama, Marija Srdić, istaknuti član DS, član resornog odbora, milion i pedeset hiljada. Ovaj prvi 350 hiljada, ovaj milion pedeset hiljada. Ekološki pokret opštine, kandidat DS za odbornika, isto neka nevladina organizacija 229 hiljada. Zatim, Građanska mreža za održivi razvoj, član DS, donirali DS ranije pare 30 hiljada, a sada dobili 704 hiljade, da se vrati sa kamatom. Zatim, DMO, član DS, Damir Taljaji, donirao DS bio 45 hiljada, sada je sa kamatom dobio dva miliona i 400 hiljada vaših para, narodnih para. Romano Anglunipe, Pećinci, Ivan Jovanović, član DS, bio kandidat za odbornika, milion i 80 hiljada. Suncokret Pećinci, član DS, bio načelnik, bila načelnik za društvene delatnosti u skupštini opštini Pećinci, Dragica Petković, 733 hiljade. Centar za razvoj opštine Plandište, milion 250 hiljada, odborniku SO Plandište. To kad vidite da je ispod milion taj je nešto zgrešio. Omladinski klub opštine Ruma, milion 373, kandidat za narodnog poslanika, Lazar Tabandželić.

Somborska piše DS svem Marijeta Štanfer, član DS-a, predsednik omladine DS-a, Sombor, 1.300.000. Ima jedna član LSV-a, Edita Beneti Racić, ona je samo 310.000, izvinjavam se. Ima Udruženje žena „Gakovčanka" 1.400.000, Katica Jokić, član Saveta MZ Gakovo, ispred DS-a.

Ima tu dalje, važno je da ovo ljudi čuju, slušajte ima i Federacija omladinskih nevladinih organizacija za razvoj ruralnih sredina. Oni su dobili, ljudi, šest miliona dinara, 50.000 evra im je isplaćeno nedavno. Za šta? Ni za šta. Isplaćeno je samo zato što su članovi Demokratske stranke.

Inače, novac je primio Dijana Salak, sestra nekadašnjeg poslanika DS-a Igora Salaka i predsednika OO DS Žitišta. Kreativno socijalni pokret, Svetlana Arambašić, član DS – 1.100.000; a ima i neki Infocentar Žitište – 1.300.000, Bojan Marčeta, takođe DS.

E, tako ste vi delili narodne pare. Tako ste delili narodne pare i vama je to smešno i umirete od smeha. Tužno je to gospodine Pajtiću, a vama znam da je smešno, samo čoveku kome je smešno može to da napravi. Samo čoveku kome je smešno, to nije sporno.

E, vidite kada govorite o javnom dugu ponoviću vam to – javni dug se smanjuje, smanjenjem deficita, rastao je geometrijskom progresijom da bi pokrivao deficit sve ono što ste nam ostavili. Nije bio 15,4, već 19,2, jer je istog dana u Vladi Dinkić morao da uzme pare da bi isplatio plate i penzije kojih nije bilo, jer je likvidnost bila na nuli, keš flou nepostojeći, što bi trebalo da znate kao pokrajinski premijer, ali izgleda da za 16 godina to niste naučili.

Šta vas briga, vi ste samo trošili pare, nikada niste ni brinuli o tome gde ćete da ih dobijete, u pravu ste. Zato i ne treba da znate. Zato i možete takve stvari da govorite.

E, mi smo deficit uspeli da spustimo i to bi trebalo da poštujete. Trebalo je da čestitate na tome. Trebalo je da kažete - da, nešto ste napravili što je dobro. Ne možete da kažete nešto da ste napravili što je dobro zato što za 16 godina ne možete da se setite ničega dobrog što ste mogli da napravite. E, to je vaš problem.

Vaš je problem u tome što ste misli da kao što ste neke ranije rušili od Koštunice do mnogih drugih, da kada počnete da vičete i kada preko vaših medija i preko ko zna koga i nekih iz nekih drugih sektora vodite kampanju, ti se obično uplaše. Vaš je problem što nimalo nisam impresioniran. Nimalo nisam impresioniran ni tom vrstom kampanje, ni tom vrstom pritisaka, ni tom vrstom, ako hoćete svakoga dana od medijskih pretnji do najtežih mogućih reči, napada na koga stignete, na šta stignete, uopšte se ne sekiram.

Vi svoj posao radite, ja ću svoj posao da radim, a ne brinite spremio sam za drugu repliku sve da pročitam šta ste radili i kroz „Metalas banku", Razvojnu banku, Fond za razvoj i kako ste temeljno učestvovali ne u razvoju, nego u pljački AP Vojvodine.

(Vladimir Đukanović: Poslovnik.)

(Bojan Pajtić: Replika.)

(Radoslav Milojičić: Poslovnik.)

PREDSEDNIK: Vladimir Đukanović, povreda Poslovnika, Milojičić, povreda Poslovnika i Bojan Pajtić, replika. Izvolite.

VLADIMIR ĐUKANOVIĆ: Hvala.

Reklamiram naravno povredu člana 107. vezano za dostojanstvo parlamenta. Možda niste primetili, bili ste odsutni, ali bio je tu gospodin Arsić, možda ni premijer nije primetio, nas je neko ovde optužio da smo mi nelegitimna otprilike Skupština, da je ona nastala na osnovu nekakvog bugarskog voza.

To je strahovita uvreda za ovaj dom. Možda je to auto projekcija, jer su oni tako skupljali glasove po Vojvodini. Ja ne dozvoljavam da mene neko na takav način vređa, posebno ne onaj koji svoju većinu glasovima iz Bodruma obezbeđivao.

Ja vas molim da reagujete ubuduće. Ako im se ne sviđa, ako je ovo nelegitimna Skupština, što sedite ovde, izađite napolje i ne da upadate u RIK kao hajduci kada vas ambasadori organizuju, nego lepo probajte na zakonski način da dođete do mandata.

Što se tiče bugarskog voza, ja znam da ste to radili po Vojvodini, da ste kupovali birače ceo život i ja vas molim uvažena predsednice da reagujete ubuduće kada neko ovako vređa parlament. Hvala.

PREDSEDNIK: Hvala.

Dobro, primetili ste, nisam ja kolega je vodio sednicu, ali sve da bi bilo sve u duhu demokratije, mi često ne reagujemo, ali pre bih rekla da je to, kako ste vi to opisali uvreda za nacionalne manjine, plus za parlament jer ja ne znam šta to znači bugarski voz ili nešto slično.

Ali dobro, ako vi ne želite da se glasa, već ste mi pomogli.

Reč ima Radoslav Milojičić, isto povreda Poslovnika.

RADOSLAV MILOJIČIĆ: Hvala.

Reklamiram član 106. jer ovo nije sednica SO Smederevska Palanka. Drago mi je što premijer toliko pažnje posvećuje Smederevskoj Palanci, jako mi je drago. Žao mi je što nikada nije došao u Smederevsku Palanku.

Samo radi istine, mesna zajednica Vodice je blokirana za radove preko PZP Požarevac za put koji je izgrađen 2006. godine.

Poštovani predsedniče, ja sam 2006. godine imao 22. godine, nisam imao nikakve veze sa lokalnom samoupravom.

Rekli ste juče da je opština zadužena za 500 godina unapred, to znači 500 milijardi, a budžet nam je milijardu na godišnjem nivou, to znači 500 milijardi, što je neistina.

Ja sam dostavio 2012. godine sa koalicionim partnerima…

PREDSEDNIK: Što niste tražili repliku, molim vas?

(Aleksandar Vučić: Samo napred.)

Ja ću ovo računati kao repliku, samo nastavite.

RADOSLAV MILOJIČIĆ: Možete vreme molim vas samo…

PREDSEDNIK: Dobro, dobićete pet sekundi više, nego ja ću ovo računati kao repliku, pustite Poslovnik.

RADOSLAV MILOJIČIĆ: Hvala.

Kada sam sa svojim koalicionim partnerom izabran za predsednika opštine, svim odbornicima, imam u torbi dopis, dao sam svim odbornicima tada i vašim odbornicima dopis gde je opština bila zadužena dve i po milijarde.

Sada je dug dve milijarde, 500 miliona smo vratili, ni jedan jedini dan u „RIN" nismo bili, ni jedan jedini dan jer ste nas odmah blokirali. Što se tiče gradskog fudbalskog kluba, osnovan je mnogo pre 2012. godine, a ja sam od 2012. godine predsednik i nije javno preduzeće, već je javna ustanova.

Na kraju krajeva, možete vi nama da kažete kako ste dobili stan od države 1999. godine, dok su na nas padale bombe, dok ste nas uveli u rat…

PREDSEDNIK: Molim vas da čujemo poslanika šta će reći.

RADOSLAV MILOJIČIĆ: Hvala. Za pivo ću da vam odgovorim posle, pošto ja ne pijem i sportista sam, ali opština ima pravo da pomaže manifestacije. Hvala.

PREDSEDNIK: Hvala vama.

Ovo smatram kao repliku i replika Aleksandar Vučić.

ALEKSANDAR VUČIĆ: Ja sam srećan i zaista nemam više šta da dodam. Imam ovde doneli su mi i 145 hiljada evra od Vojske, Srbija je 2011. godine platila prvu od 60 rata a onda dali Miškoviću i više ni jednu ratu niste platili za Maksi, nema veze, sitnice.

Ali da vam kažem nešto, na svemu vam hvala što ste rekli i samo nemoj više da tražite repliku, bolje za vas. Hvala vam najlepše.

(Bojan Pajtić: Replika.)

PREDSEDNIK: Povreda Poslovnika Bojan Torbica, pa vi repliku.

BOJAN TORBICA: Poštovane kolege poslanici, reklamiram povredu člana 106. i člana 107.

Pošto gospodin Pajtić niti se držao dnevnog reda, a vređao nas je sve pod broj jedan i mene i sve kolege, ovde nazivajući raznim imenima i načinima na koji smo došli.

Voleo bih samo da zna javnost, da znaju svi, a gospodin Pajtić jako dobro zna šta je bilo 15. marta 2016. godine kada je Vlada, na čijem je čelu u tom trenutku bio u Vajskoj za nepostojeću kancelariju za inkluziju Roma, koja nikada nije registrovana isporučila 350 paketa prehrambenih kojima su kupovani glasovi u Vajskoj, isporučeni, nepostojećoj kancelariji za inkluziju Roma, a na adresu Zorana Petrovića, kandidata za odbornika DS u SO Bač.

Pokret socijalista je svim medijima dan kasnije dostavio materijal i ja se nadam da će ubuduće novi ministar unutrašnjih poslova reagovati po ovom. Potom, još dva puta u roku od mesec i po dana je isporučena količina od blizu hiljadu prehrambenih paketa u opštinu Bač, nepostojećim organizacijama, a znači, kada na otpremnici piše da je primalac Kancelarija za inkluziju Roma u Vajskoj, a pečat prijemni stoji, pečat udruženja Romkinje Bača, da li je to čist i legalan zakonit postupak? Nije, kao što nije bilo ništa što je Bojan Pajtić 16 godina radio u Vojvodini. Hvala vam.

PREDSEDNIK: Glasamo li za povredu Poslovnika, koju sam počinila ja ili Veroljub Arsić?

(Bojan Torbica: Ne treba, hvala.)

Reč ima Bojan Pajtić. Izvolite.

BOJAN PAJTIĆ: Zahvaljujem se, poštovana predsednice.

Gospodin mandatar je izneo mnogo neistina i uvreda na moj račun i pokazao nepoznavanje ne samo podele vlasti, nego i nadležnosti Republike i Pokrajine. Azotara i MSK nisu nadležnost Pokrajine, nego će i ubuduće morati da ih rešava Republika. Pokazao je nepoznavanje funkcionisanja sistema izvršne vlasti.

Naime, predsednik Vlade ne odlučuje o tome koje će nevladine organizacije na konkursu neke pojedine institucije Pokrajine dobiti sredstva, a pokazao je zavidno poznavanje članova DS, tako da ni ja nisam znao koliko članova DS on poznaje lično.

Ono što je brutalna neistina i što je uvreda jeste da sam postavio ženu za direktora. Nikada nisam postavio ženu, niti je moja žene ikada bila direktor, ali zato ćemo glasati o tome da direktor gimnazije u koju je išao sin gospodina Vučića postane ministar prosvete. Moja žena nije bila direktor, ali zato gospođa Kori Udovički neće više biti ministarka, jer nije branila kuma gospodina Vučića, ali će biti gospođa Ana Brnabić, koja je i u aferi reketiranja stranih investitora branila kuma Aleksandra Vučića.

Što se tiče 16 godina vladavine, gospodo, pogledajte kalendar, informišite se, nije tačno da sam bio 16 godina na funkciji u izvršnoj vlasti.

Što se tiče „Heterlenda", za taj „Heterlend" ste hapsili gospodina Vrebalova, a sada ste u koaliciji sa odbornicima Grupe građana Milivoje Miša Vrebalov. Toliko o vašoj doslednosti, borbi za decu sa hendikepiranim potrebama, borbi za pravnu državu, i o vašoj pravdoljubivosti i borbi protiv korupcije.

Nemojte pričati ništa. Za 10% je povećan broj nerešenih predmeta, a podneto je 1.154 zahteva za odštetu zbog neosnovanog pritvora u periodu od 1. januara 2015. godine do 31. marta 2016. godine, dakle 15 meseci. Toliko o vašoj borbi protiv korupcije i doslednosti i borbi protiv kriminala. Hvala puno.

PREDSEDNIK: Izvolite.

ALEKSANDAR VUČIĆ: Poštovani gospodine Pajtiću, ja nemam ništa protiv, da nisam ovo što jesam nešto bih drugo uradio za to što ste mi dete napali, a napao mi je Bojan Pajtić dete, da čujete zbog čega. Napao mi je dete, malopre je pomenuo mog sina. Znate li zašto ga je napao? Zato što je išao u školu gde je ne znam šta gospodin Šarčević. Nikada nisam video gospodina Šarčevića pre toga. Moj sin je bio vrlodobar đak, čak nije ni odličan da možete da kažete da sam nešto plaćao ili da mi je bilo potrebno.

Napali ste dete koje je išlo pošteno u školu, završilo pošteno bez ijedne poklonjene ocene. Nije vas stid i sramota. Vi ste opasni ljudi, tačno kako je Dučić rekao, samo za neke gde je možda i pogrešio. Vi ste opasni ljudi samo zato što nikakvog stida nemate, nikakvog ni stida ni obraza nemate.

Vi nam govorite – ne, nije fudbalski klub javno preduzeće, nego je javna ustanova. To pivo smo potrošili onako. Nisam ja popio, popili su drugi. Kupali se fudbaleri u pivu.

Kažete niste znali za ovo koliko su para dobili. Znali ste, gospodine Pajtiću, vi ste odredili svakoga lično. To ste davali pare za kampanju članovima DS. Nemojte da obmanjujete javnost. Mislili ste da ću da pobegnem od vaših priča. O reketiranju i izmišljenim razgovorima kada ste pozvani na poligraf ne smete da se pojavite. Bežite noge, pobeći ću vam, pobeći ću svuda, zato što znate da nikada ništa istinito u životu niste rekli. Da li je to u pitanju? Pa vam je moje dete krivo. Sram te bilo. I o tome mi govorite na takav način.

(Bojan Pajtić: Kako to razgovarate?)

Kako ja razgovaram što vam kažem da vas sram bilo, vi koji mi vređate dete. Kako vas nije sramota?

(Bojan Pajtić: Sram vas bilo!)

Vi koji ste postavljali sve kriminalce moguće, od „Metals banke", a da ne pričam o svemu drugom. Sada ćemo da pročitamo narodu, da ljudi to vide. Nema potrebe, nikakve potrebe da to što postavljate lica iz svoje porodice na direktorska mesta, jer moj sin nije direktor i neće da bude direktor, običan vrlodobar učenik i ništa više od toga. Dakle, pošto to radite, i kada pričate o „Heterlendu", vi ste dali vojvođanske pare, srpske pare, narodne pare, vi, naše pare ste dali, koje ste uništili, a ti ljudi odgovaraju. To su naši novci. Milion evra ste našeg novca potrošili da biste dali ruševinu za hendikepiranu decu. Zato ste pominjali mog sina. Zato vam moje dete smeta, pošto ne znate šta drugo da iskoristite kao argument, onda vam je – jao, zamisli, rekao mi je sram vas bilo, zamisli. Pa, to je minimalno. Zaslužili ste mnogo, mnogo teže reči, mnogo gore reči bi bile primerene onome što ste vi uradili malopre. Sram vas bilo.

E, šta je radio Bojan Pajtić? Da bi ljudi čuli u Srbiji i da znaju šta se to zaista desilo. Dakle, prilikom rekonstrukcije i adaptacije objekta za potrebe smeštaja i boravka dece ometene u razvoju opština Novi Bečej i dvorca „Heterlend" u Bočaru, oni su lažno prikazivali obim i količinu izvedenih radova na objektu, trošili uplaćeni novac namenjen izgradnji objekta za isplatu svojih ranijih dugova i sopstvene potrebe, i to sve na štetu Fonda za kapitalna ulaganja AP Vojvodine, koji je u stvari bio glavna lopovska firma DS, uz „Razvojnu banku Vojvodine", koja je njima kao stranci dodeljivala novac.

Problem je što je taj novac naš, što je taj novac - novac građana Srbije. Oni su pribavili protivpravnu imovinsku korist, a posle ćete da vidite gde su sve radile te iste firme, u privrednom društvu „Gardi" u iznosu od 61.722.724 dinara, tačno po kursu 541.427 evra. Dakle, 550.000 evra, da ljudi razumeju tačno, pri čemu je opštini Novi Bečej naneta šteta oko milion evra, obzirom da objekat čija je vrednost 112.075.373 dinara ni do danas nije izgrađen. Onda su počeli da govore da smo mi krivi što to nije izgrađeno, da iko od nas ima bilo kakve veze sa svim ovim. Mislili su da što više izgovore takvih neistina, kao što je ona malopre, u kojoj je, primetićete, pokušao da nam proda jedan trik gospodin Pajtić. Bilo je to vrlo lukavo izvedeno. Ja sam tužio Vučićevića oko hotela na Brionima. Znači, samo je bilo pitanje zvezdica, a na Brionima je bio i na Brionima je slavio dvadesetogodišnjicu „Oluje", ali je mislio da to niko neće da primeti, tu vrstu neistine i tu vrstu prevare.

To što vređate Anu Brnabić, takođe treba da se stidite. Vređate Anu Brnabić zato što niste mogli da imate takvog stručnjaka, zato što ste vi imali, kako sam rekao, vladavinu najgorih, onih koji su se rukovodili samo svojim, samo ličnim interesima i ničim više. Upravo zato niste mogli da dobijete Anu Brnabić, jer Ana Brnabić nije tražila da joj izdajemo „ppa" i feed in tarife da zaradi pet puta više za godinu dana, kao što su neki drugi tražili. A, ćutao sam o tome, pustio da rade nadležni organi ceo svoj posao, a vi ste bežali ko muva bez glave, te ne sviđa vam se Stefanovićev poligraf. Kakav biste vi? Kakav biste vi, ako nećete policijski poligraf države Srbije? Hoćete neku drugu državu da ovde bude nadležna? Hoćete li nekog drugog? Ne verujete svojim institucijama kao predsednik Pokrajinske Vlade u to vreme. Kojoj vi to zemlji verujete, kojim to institucijama? Ne verujete vi nikome, zato što znate da ste govorili neistine, kao što uvek govorite neistine, zato što znate da sada svi građani vide da vam je politika propala, zato što znate. I sve to ste radili da biste dobili žestok odgovor, da biste mogli sutra da kažete kada bude potpuno jasno u kakvim ste svi kriminalnim radnjama učestvovali, da kažete – to je politički progon. U brojnim kriminalnim radnjama, vi, da, i to kada se bude videlo i kada bude isplivalo na videlo u narednim danima i nedeljama, onda ćete da kažete – ej, ljudi, ovo je političi progon, ovo je strašna stvar.

Zato je trebalo danas doći u Narodnu skupštinu i reći ljudima najstrašnije stvari da šta god posle toga da se desi da mogu da kažu da je to politički progon. Da vam nešto kažem, tim vašim pritiscima i tim vašim trikovima kako je sve politički progon nisam uopšte impresioniran, ni fasciniran. Ako ste u nečemu učestvovali, odgovaraćete. Ako niste, nećete odgovarati. Nisam ja nadležni organ. Ja sam rekao šta je vama namera. Video sam vam nečistu savest gospodine Pajtiću, kao što sam video ove pokvarene trikove koje izvodite oko hotela na Brionima, itd. Te trikove su prodavali kod nas kada smo imali šest godina, a koje vi pokušavate da prodate javnosti Srbije. kaže – nije Vučić u pravu, nije fudbalski klub javno-komunalno preduzeće nego je javna ustanova. Više javno tužilaštvo je preduzelo sve mere i za Heterlend i oni svoj posao rade.

Zahtevi za naknadu štete o kojima govori gospodin Pajtić, jer sve što kaže ne kaže istinu, da budem fin i relaksiran. Svi zahtevi za naknadu štete zbog neosnovanog lišenja slobode o kojima govori, koja su podnela lica, jer su hapšena u vreme vaše vlasti, držana u pritvoru u periodu koji je naveo, ta lica su pravosnažno oslobođena. To su svi oni ljudi iz „Sablje" i ostalih akcija koje ste hapsili potpuno protivpravno i danas nam oni traže pare da im država Srbija da. Apsolutno svi, i to je informacija koju smo sada dobili i potpuno je precizna i dobićete sve u predmet.

Da li je moguće da sve što kažete promašite. Hajde barem jednu stvar kažite istinitu večeras. Hajde barem jednu. Što narodu ne kažete da ste se dogovorili sa tom kompanijom da uzmete pare za vašu stranku oko tih vetroparkova, da objasnimo narodu o čemu se radi?

Nemojte da mi psujete ništa, nemojte da pretite. Nemojte da psujete. Ja sam video da psujete…

(Predsednik: Kamere snimaju poslanike i vidi se šta se izgovara na snimku.)

Kamere vas snimaju. Samo vi psujte, nikakav problem nije.

Hteli ste da uzmete pare, a sada ću da objasnim narodu kako taj princip funkcioniše. Zašto mi nemamo još mnogo onih vetrenjača, kao što vidite, jer ne dam da pljačkaju narod. Nisam dao da pljačkaju narod sve ovo vreme. Sada ćete da čujete kako i zašto da prost narod može da razume, da običan čovek može da razume zašto. Moraćemo mi u budućnosti da imamo te vetroparkove, jer je kod nas veoma niska cena struje, da obični ljudi razumeju. Šta oni traže od nas? Takozvane fidin tarife. Oni traže da mi njima priznamo da šta god proizvedu da će naša država da im plati dvostruko veću cenu od tržišne cene. Oni traže da bi oni investirali u vetropark, a čim im mi damo saglasnost, imaju ugovor za vetropark, oni odu u banku, dobiju pare, posle četiri, pet godina investiciju izvuku, a od nas izvlače narednih 70 godina pare, dvostruko veće od onoga koliko mi plaćamo struju dobijenu iz uglja ili hidroelektrana čak, a koja je takođe skuplja od one koju dobijemo iz termoelektrana. Dakle, dvostruko skuplju.

Ja sam gledao da to zaustavljam. Računam, što više toga zaustavimo, pa kada nam se poveća cena struje za četiri, pet, šest godina, u tom trenutku ćemo morati da ispunjavamo i te evropske standarde zbog zelene energije, ali da zaštitim državu da ne plaćamo te pare.

Vidite ko je insistirao na tome. Koga god znam da je insistirao na tome znam da je hteo da ukrade pare, jer to je jedini smisao celog tog posla. Ništa mi time ne dobijamo, osim što moramo da platimo, umesto pet, devet evra centi po kilovat času, devet koma dva evro centa po kilovat času. Dakle, a danas vam je cena na tržištu nešto manje od pet evro centi. Mi bi njima bili dužni da se obavežemo ugovorom da platimo 9,2 evro centa, a vi narode, građani Srbije i poštovani poslanici zaključite ko je ovde bio lopov?

PREDSEDNIK: Samo da vidim nešto sa generalnim sekretarom.

Dobro. Molba jedna moja. Znači, dozvoljeno je u parlamentu danas skoro sve u nekim okvirima pristojnosti. Moja molba je, znači, možete da kritikujete, naravno, program i ekspoze mandatara. Možete da kritikujete, govorite o ličnostima ministara, zašto ste protiv i šta imate da im zamerite.

Molim vas da ne idemo iza granice pristojnosti, iza granice nečega što niko ne može, dakle, da podnese, a to je spominjanje dece u negativnom kontekstu. To je izuzetno nešto ružno.

Mi smo ovde osnovali Odbor za prava deteta. Volimo da sedimo u njemu, da ispunjavamo nekakve evropske i svetske kriterijume, donosimo nekakve deklaracije, a onda kada hoćemo da zabodemo nekom nož u srce - spominjemo decu. To stvarno nije korektno i ja vas molim da se mi vratimo na raspravu, da govorimo o politici, da govorimo o mandataru ako treba, mimo dece i njemu šta imamo lično da kažemo, da li nam se sviđa ili ne sviđa i o ekspozeu i o ljudima koji su predloženi da budu njegov tim.

U tom smislu, reč dajem dalje ovlašćenima i šefovima poslaničkih grupa. To su Ivica Dačić, zatim nam je ostao Saša Radulović, ako se javljate povodom ekspozea.

Poslaniče Radulović, ja nisam vama rekla da pokazujete rukom na druge poslanike, ili imate dvojnika. Ja sam vas pitala, kao predsedavajući, da li ste se vi to javili da diskutujete o ekspozeu. Ako niste, nemojte mi sugerisati. Ovde su svi punoletni ljudi pa im ne trebaju ni advokati.

(Radoslav Milojičić: Pravo na repliku.)

Vama nisam dala reč. Pitala sam poslanika Radulovića koja mu je namera.

Izvolite. Ako hoćete da sarađujemo hoćete, ako nećete nećete, Bože moj, 250 poslanika… Ima onih koji žele da diskutuju, ima onih koji ne žele ništa.

Ivica Dačić, izvolite.

Znači da vas brišem, gospodine Raduloviću. Brišem vas.

Hoćete se vi prijaviti, budite ljubazni.

Zato što sam vas pitala pa nećete…

(Saša Radulović: Rekao sam vam tri puta da sam se javio. Gledajte kameru.)

Ja sam rekla verbalno nasilje je gore od fizičkog neki put.

Izvolite. Uvaženi poslaniče Dačiću, izborite se, molim vas, za vašu reč. Ja sam nemoćna, žena sam, pa nemam dovoljno snage za to.

(Bojan Pajtić: Poslovnik.)

IVICA DAČIĆ: Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine, predsedniče Vlade i mandataru za sastav nove Vlade, na početku, pošto sam i dalje šef poslaničkog kluba Socijalističke partije Srbije, naravno da će Socijalistička partija Srbije glasati za izbor nove Vlade, ali to nije ništa novo, ja sam o tome govorio i nekoliko meseci unazad i posle održanih izbora.

Smatram da su rezultati koji su postignuti u našoj saradnji u proteklim godinama, a ta saradnja traje od 2012. godine, veoma uticali na popravljanje imidža narodnog položaja Srbije, ali i to da Srbija danas, 2016. godine svakako nije ista kao i 2012. godine.

Ne bih govorio sada o detaljima i o pojedinostima onoga o čemu je mandatar govorio u ekspozeu, ali mogu sa zadovoljstvom da kažem da je u poslednje četiri godine došlo i do finansijskih konsolidacija, odnosno konsolidacija javnih finansija, ali i do veoma bitnih poteza i na unutrašnjem političkom ali i na regionalnom planu, na spoljnopolitičkom planu i pošto sam ja jedan od onih koji je dugo godina ovde u parlamentu, mislim da je pozicija Srbije danas neuporediva u odnosu na vreme od pre nekoliko godina.

Sigurno da su mnogi rezultati postignuti i mislim da ono što se može očekivati u narednim godinama jeste to da imamo do 2020. godine, koliko bude puni mandat ove Vlade, mogućnost da završimo tehničke pregovore o članstvu Srbije u EU, ali i naravno da postignemo veoma značajne rezultate na planu reformi i razvoja Srbije.

Želeo bih da prokomentarišem nekoliko pitanja koja su ovde bila istaknuta. Prvo, video sam juče da su neki poslanici i neke poslaničke grupe napustile sednicu zbog toga što navodno nije ispoštovana poslovnička odredba o sedam dana potrebnih po pravilu za zakazivanje sednice. Podsetio bih na to, osim ako ovo nije događaj od istorijskog značaja pa je cela pažnja usmerena na dijalog sa gospodinom Radulovićem, želeo sam i njemu i svima ostalima da kažem, sačekaću da se vrati.

Pošto je Bojan Pajtić juče govorio o tome da je sedam dana neophodno pre održavanja sednice, sećanje me služi da je 2008. godine kada je pravljena Vlada DS – SPS – JS – PUPS u petak 4. jula zakazana sednica za ponedeljak 7. jula, gde je tu sedam dana?

Takođe ja sam predložio gospodina Radulovića prošli put za ministra. Sigurno ga nisam predložio sedam dana ranije. Zato sve priče o tome, razumem da vreme briše sve i da se zaboravlja, ali ipak ima ovde i onih koji to pamte. Nađite neki ozbiljniji argument.

Razočaran sam nivoom kritike prema vladajućoj koaliciji i našoj stranci i mandataru. Ako su ovo najveći problemi i najveće kritike sa kojima izlazite, misli da je to sramota za opoziciju u Srbiji. Kakve su to kritike, da li je to bilo sedam dana ili dva dana, da li je ekspoze podeljen ili nije podeljen, kada ste ga vi to podelili dok ste vi imali mandatara.

(Radoslav Milojčić: Sa vama.)

Ne samo sa nama, imali ste vi … Jel vi mislite da se ja stidim što sam toliko dugo na vlasti? Valjda se neko bori da bude na vlasti. Meni nije jasno zašto se vi borite. Sa ovom vašom politikom to će vam ostati daleki san. Nemojte to da koristite kao argument, hoću da pitam da li ovde ima različitih politika? Ovde je Šešelj izašao sa stvarima koje jesu političke. Sa druge strane Čedomir Jovanović je takođe govorio stvari koje su političke. Ne bežim i mislim da je to tema na kojoj takođe naša vladajuća koalicija, naš savez, lista koju je predvodio Aleksandar Vučić i ova naša lista i Mađari i svi ostali koji čine koaliciju jesu dominantni i po ovim teškim političkim pitanjima. Koja su teška politička pitanja?

Ovde se pominje to da li ćemo mi u ekonomiji imati koncept liberalni, da li ćemo imati koncept socijalne države, blagostanja ili ćemo imati državni intervencionizam itd. Možete da zovete to kako god hoćete, u uslovima ekonomske krize koja je zahvatila ceo svet nije bilo moguće bez države da se iz krize izađe.

U „Njuzviku" izašao je naslov gde kaže „Sada smo svi pomalo socijalisti", zašto? Zato što je država i u Austriji, Nemačkoj, Belgiji, ne znam gde sve preduzimala mere za spašavanje banaka, za kupovinu banaka, za spašavanje preduzeća. To nisu tržišne mere gospodo. Tržišne mere su dovele do tog ekonomskog haosa i do ovakvih kriza.

U pravu je mandatar kada kaže da danas u svetu ne postoji jedan model, postoji mešavina različitih modela i pravljenje različitih odgovora. Niko za sada nema najbolji odgovor. Koji je odgovor socijaldemokratije, koji je odgovor narodnjačkih koalicija, koji je odgovor komunista? Nema pravih odgovora na ekonomsku krizu i uopšte krizu.

Mi smo imali neoliberalizam u Srbiji posle 2000. godine, evo dokle je doveo. Doveo je do pljačkaške privatizacije, doveo je do sistema koji je … Praktično mi sada govorimo o SSP, podsetiću da je SSP usvojen na sednici Vlade Srbije koju je vodio Koštunica i Tadić. Usvojen je na sednici Vlade zato što je Koštunica izašao pod tom tačkom dnevnog reda i predsedavali su iz DS. To su jeftini fazoni. To je kao da sada Aleksandar Vučić izađe i ostavi meni da predsedavam.

Vlada DSS i DS je usvojila SSP i poslala ga Narodnoj skupštini Republike Srbije. Nemojmo sada da pričamo da nije tačno. Tačno je.

Druga stvar, bez ikakve odluke Vlade, bez SSP odmah posle 5. oktobra prvo što ste uradili osim što ste sa fantomkama i ostalim stvarima ulazili u NBS i ostala preduzeća, Carinu itd, šta je prvo urađeno, da se ukine carina za poljoprivredne proizvode za robu iz inostranstva. Na to nas niko nije terao. Isto kao i što smo ukinuli vize svima u svetu, na to nas niko nije terao. Ta politika ulagivanja je apsolutno pogrešna i apsolutno propada. Zato smatram da država danas jeste najveći poslodavac, najveći investitor, najveći potrošač i ona mora da ima ulogu u izlasku iz krize.

Socijalistička partija Srbije je podržala mere konsolidacije. Smatramo da je ključna stvar u budućnosti razvoj, odnosno rast. Bez razvoja, bez rasta BDP Srbija ne može da ide napred, a to je upravo i cilj kojim svi treba da težimo u narednom periodu.

Kada je reč o evropskim vrednostima, pošto vidim da svi redom izražavaju strah od toga da bi eventualno možda mogla da se izmeni preambula Ustava, nećete mi zameriti što ja možda više pričam o političkim temama. Premijer je više pričao o ekonomskim, ja moram da pričam o ovim temama zato što smatram da je ovo takođe suštinska stvar koja bi trebalo da bude tema razgovora i ovde.

Govorite o tome da će se izbaciti preambula, a ja vas pitam šta je sa članom 1. Ustava Republike Srbije u kojem stoji da je Republika Srbija između svega ostalog država koja je zasnovana na pripadnosti evropskih principa i vrednosti. Što ste vi kao toliki antievropljanin iz DSS upisali to u Ustav Republike Srbije? Kakvi su to evropski principi i vrednosti, a vi ste sada protiv ulaska u EU? Što ste nam onda dali takav Ustav?

(Milan Lapčević: Nije isto.)

Molim? Nije isto evropski principi i vrednosti, a što? Da nije možda da evropske principe i vrednosti utvrđuje Albanija ili Turska? Valjda je utvrđuje EU, Nemojte da ste smešni, misli se na EU.

Uostalom, kada ste pisali Poslovnik i sve ostalo govorili ste o tome da se po skraćenom postupku usvaja sve ono što je bitno za harmonizaciju zakonodavstva sa zakonodavstvom EU. Prema tome, to su prazne priče.

Da li treba ići u EU ili ne, da li se treba okrenuti Rusiji, a ne EU, mislim da su to putanja koja sva postavljena na ovakav način nanose veliku štetu svima nama. Ovim pitanjima se mora…

Šormaz, ja vas molim da…Gospodine Šormaz, za vas molim samo da me saslušate. Ja zaista nikoga nisam prekidao. Čekao sam da dođem ovde na red kao šef poslaničke grupe druge po veličini i ja vas molim da me salušate.

Ja mislim da ne govorim ništa što je loše. Govorim i u vašu korist i u svoju zato što je naša politika koju zajedno vodimo, a to je sve u interesu Srbije.

U svakom slučaju, mislim da je duboko pogrešna rečenica koju je Čedomir Jovanović izrekao danas, a to je da mi plaćamo cenu pogrešne politike koju smo vodili. Znam na koju on politiku misli. On misli na politiku koja je vođena 90-ih godina koja se tiče zaštite naših nacionalnih i državnih interesa. Pa ću ga podsetiti na to da je Viktorija Januan, pomoćnik državnog sekretara Amerika nedavno izjavila da su SAD 20 godina ulagale u nezavisnost KiM. To je bilo 1996. godine. Sve vreme su političke stranke koje inkliniraju ovakvoj političkoj opciji govorile da je za sve kriva politika Slobodana Miloševića. Uostalom, iz njegovih usta se moglo čuti, bez obzira što ja njega poštujem, i to da je Republika Srpska genocidna tvorevina. To su stvari koje nanose duboku štetu našim nacionalnim i državnim interesima.

Upravo sam ovih dana, ovih nedelja se toliko i oglašavao kada je reč o stvarima koje predstavljaju istinu, ne zato da bi me Vučić uzeo u Vladu, nego zato što smatram….

(Poslanici negoduju.)

Gospodine Miliću, slušajte ja znam da je vama to žao…

PREDSEDNIK: Eto, vidite da i vama dozvoljavam da dobacujete, odnosno negodujete.

IVICA DAČIĆ: Dobro, gospodine Miliću, vama je žao, vi ste toliko malo bili na vlasti da prosto to ne možete da zapišete u svojoj biografiji, ali dovoljno ste štete ostavili ovom narodu i državi i zato nećete više ni da se vraćate.

Ali, vi stalno govorite, i iz vaših se redova čuje, i kaže se – mi imamo retoriku koja podseća kao na 90-te.

Slušajte, dame i gospodo, u vreme kada u regionu retorika podseća na 40-te, kada se rehabilituje Stepinac, kada se rehabilituje ustaški pozdrava „Za dom spremni", kada se podižu spomenici ustaškim teroristima, kada se na ovakav način slavi najveće etničko čišćenje Srba posle Drugog svetskog rata, najveće etničko čišćenje u Evropi posle Drugog svetskog rata, kakvu mi obavezu imamo nego da dignemo glas protiv toga. Zašto, da nećemo da aplaudiramo tome?

Kažete - zašto je Vanja Udovičić pogrešio kada je rekao – kosovskim sportistima, a što, da neće možda da stojimo i slušamo kosovsku himnu, nepostojeće države, nepriznate države, koja je proglašena na osnovu kršenja međunarodnog prava. Dajte da o tome da govorimo, jer imamo oko toga različite stavove. Ja se ponosim time što imam drugačije stavove od vas i nikad ih neću imati iste kao vi.

Isto tako, znam da kada smo bili u koaliciji sa DS, vi ste imali i drugačije stavove. Imali ste situaciju da ste sa Rusijom želeli dobre odnose. Demokratska stranka, ko? Nisam ja sigurno. Ja sam uvek imao, a vi ste se uvek gurali tu sa Koštunicom, falile su stolice ko će da sedne da potpiše sporazum samo da bi pobedili Tomu Nikolića na izborima. To je bilo…

(Radoslav Milojčić: Ko?)

Pa Boris Tadić, ko.

(Radoslav Milojčić: On nije član DS.) Izvinite, molim vas onda je on u ovoj drugo stranci.

(Radoslav Milojčić: To je isto kao da ministar Vulin…)

Ja vas sve molim, prihvatam sve naše članove bez obzira gde su.

PREDSEDNIK: Molim vas, gospodine. Vi ste kandidat, nemojte molim vas da komunicirate.

Gospodine Vulin, molim vas da ne komunicirate na taj način. Vi ste samo kandidat.

Vraćam vam ovo vreme.

IVICA DAČIĆ: Znate šta, ja sam toliko vremena potrošio na polemiku sa mojim bivšim kolegama iz nekadašnje koalicije, da neću tražiti da mi to vreme vratite. Ako treba, mogu da im održim neko predavanje kako doći na vlast.

PREDSEDNIK: Vratiću vam vreme.

IVICA DAČIĆ: U svakom slučaju, politika koju vode je pogrešna, a oni ne žele da razgovaraju o politici jer je nemaju. Njihova politika se zasniva na tome da pljunu Vučića, Dačića ili bilo koga drugoga.

Dajte politiku. Završeni su izbor. Politika vaša je izgubila i imate mesto koje ste zaslužili.

U svakom slučaju, nadam se da niko nije iznenađen, mi ćemo glasati za formiranje Vlade. Hvala.

PREDSEDNIK: Reč ima mandatar. Izvolite.

ALEKSANDAR VUČIĆ: Još jedanput nekoliko reči oko težine pozicije u kojoj se nalazi Republika Srbija i o tome je govorio potpredsednik Dačić. Neće to biti lakše ni za tri meseca, ni za šest meseci i sve kako nam se odigrava ne bih rekao da nam ide na ruku iako smo do sada uspevali da izbegnemo te glavne udare u brod koji se zove Srbija i biće još mnogo problema u budućnosti i u okruženju. Rekao bih da nam ni svetske prilike ne idu na ruku, ali ne možete da ih birate. Živite u vremenu u kojem mi kao mali ih ne kreiramo, već pre svega gledamo kako da sebe sačuvamo, kako da sebe zaštitimo, kako da sebe odbranimo.

Mislim da je veoma važno i veoma bitno da ljudi u Srbiji shvate da ono što radimo po pitanju nacionalne politike i nacionalnih interesa jeste najviše što možemo da od praznog junačenja i od toga da smo najjači ne bismo imali ništa, osim što bismo imali mnogo novih žrtava i ponovo bi neko za 10 i 20 godina morao da obnavlja privredu i da razmišlja o tome kako da obnavljamo zemlju.

Ne zaboravite da time što smo ekonomski jači i naša vojna industrija je jača i vojno smo jači i možemo da utičemo na sprečavanje svakoga ko bi želeo da ugrozi teritorijalni integritet i suverenitet Republike Srbije i upravo zato smo donosili odluke i o posebnim ulaganjima u našu namensku industriju. Upravo zato mislim da je to jedan vitalni deo naše industrije i privrede zato što i u ova smutna vremena u kojima i kada pričate o blokovskim podelama, plašim se da više ne postoje jer nisam siguran gde biste danas smestili Tursku, nisam siguran gde biste smestili neke druge zemlje. Unutar same EU postoje brojne podele i brojne pukotine, drugačiji stavovi. Naravno da su svi u EU jer imaju vrhovni interes i ekonomsko blagostanje, a rekao bih i mir i stabilnost i znaju koliko je skupo da učestvuju ili da budu deo bilo kakve destabilizacije.

Tako da, mislim da je od suštinskog i ključnog značaja da mi gledamo šta je to što u budućnosti možemo da uradimo da zaštitimo našu zemlju, da je štitimo pre svega mudrom, pametnom i racionalnom politikom i da dobro poznajemo odnose snaga u svetu.

Kada ste govorili malopre o Miloševiću, o vašoj pre svega, a malim delom sam u tome i učestvovao od 1998. do 2000. godine, bila je jedna veoma ozbiljna greška. Neću da pričam o ostalim, bilo ih je više, naravno. Ta ozbiljna greška se sastoji u sledećem. Ona naravno nije emocionalnog karaktera, ona je duboko racionalna, veoma realna, a to je da nismo sagledavali odnos snaga u svetu, da nismo razumeli šta se zbiva oko nas i malo šta smo uspeli da izračunamo i da izbrojimo. Da ne ulazimo u meritum politike, da ne kažem da ni sve drugo nije bilo ispravno, ali ovo je ono što oni koji su na vlasti sebi ne smeju da dozvole. Na taj luksuz imate pravo kada ste u opoziciji. Kada ste u opoziciji možete da govorite i stvari koje ne stoje, možete da govorite stvari koje su ljudima dopadljive, možete da pričate ono što ljudi žele da čuju. Kada ste u Vladi, onda na takav način ne smete da se obraćate, onda morate da imate i drugačiji jezik, drugačiji rečnik i morate da vodite interes o svojoj zemlji i svojim građanima.

Ono što smo mi uradili u prethodnom periodu i što smo uspeli, videli ste možda po prvi put, iako nekako pokušavam da tu spustimo i smanjimo, ali smo se oštro suprotstavili nečemu gde nije bilo moguće da se ćuti. Ne može da se ćuti na povampirenje ustaštva, nacizma kao i ideologije, i to je naša obaveza da jasno i nedvosmisleno govorimo.

Ja sam ponosan na činjenicu što je Vlada Srbije i što su njeni resorni ministri imali dovoljno smelosti da reaguju na takve vrste provokacija, zato što će jednoga dana i neki u Evropi da se pitaju zašto na takve stvari nisu reagovali. Ne možete nikome da objasnite da Miro Barešić nije terorista. Ne možete nikome da objasnite da Alojzije Stepinac, ustaški vikar, nije bio zločinac, iako su oni njega dali i žrtvovali, jer su znali da ne može da dobije smrtnu kaznu u vreme komunističke vlasti, da ni na koji način ne bi odgovarao Ante Pavelić, kog su i britanske i američke službe pacovskim kanalima i mnoge druge, moguće čak i istočne službe, provodile preko više zemalja do Paragvaja. Čovek umro u Španiji kao slobodan građanin, bez ikakvih problema. Dakle, najveći nacistički zlikovac, nikada mu nije suđeno. Nikada mu komunistička Jugoslavija, nikada mu komunistička Hrvatska nije sudila. Oni su našli rešenje – sudite Stepincu. Sudili su Stepincu kojem je i te kako trebalo da se sudi, ali su znali da pošto nije lično učestvovao u klanju i izvršenju zločina, znali su da ne može da dobije smrtnu kaznu. Ali, to njegovu odgovornost ne umanjuje ni na koji način.

Ne zaboravite, ja sam naveo jedan primer, a sličnih je primera bilo i u mestu moga oca, ali ovo mesto Kamensko je poseban primer. To je gornji karlovački deo, Gornjokarlovačka mitropolija. Hrvati su ih u januaru mesecu 1942. godine naterali da dođu u katoličku crkvu, sve ih pokrstili i time se pohvalili u njihovim novinama „Hrvatska nova". I danas postoje štampani primerci. Mislim da je i gospodin Jovan Pejin objavio to u svojoj knjizi o Alojziju Stepincu.

Kada o tome govorimo, oni su napravili sledeću stvar. Kažu – jedino je tada Stepinac progovorio na suđenju, pošto se tobože branio ćutanjem i pošto je on sebe uverio da je bio nevin. Uzgred, jedini put kada je govorio protiv nacističkog okupatora, govorio je kada su mu brata ubili. Ne zaboravite da su Nemci neretko streljali najčešće ustaške zlikovce. Recimo, u Prijedoru su streljali grupu od šestoricu ustaša, jer nikada takve krvnike i zlikovce nisu videli, koji su ubijali srpsku nejač i srpske starce. Zato su ih streljali. E, onda je Stepinac reagujući na smrt njegovog brata, i tu mu izjavu vade i dan danas da bi rekli kako se on u stvari izjašnjavao protiv nacističkog poretka, a 1944. godine je primio, dakle posle toga, najviše odlikovanje ustaške države direktno od Ante Pavelića. Godine 1945, u februaru mesecu, kako im danas njihovi pevači Tompson i ostali tepaju, Maks i njegovi mesari šetali su Jasenovcom. Beograd je oslobođen u oktobru 1944. godine. Svi su već sve videli i znali. Oni su u februaru 1945. godine šetali Jasenovcem i dalje klali i ubijali Srbe, i dalje mislili da oni pobeđuju, da je samo pitanje trenutka kada će da se oporavi nacistička armija i kada će moći ponovo.

Na te stvari nismo mogli da ćutimo i na te stvari nećemo da ćutimo. Neću da prihvatim tu lažnu podelu krivice – krivi su tu jedni i drugi, igraju ping pong. Ovde nema nikakvog ping ponga, on tebe maljem u glavu, a ti kažeš – izvinite, videli smo taj malj. Onda kažete – to je ping pong. To nije nikakav ping pong. Zato neću da prihvatam izjave ni bivšeg predsednika danas, koji je mene osudio zbog toga što sam rekao da smo dovoljno jaki i da više nikada nikome nećemo dozvoliti neku novu „Oluju". Je li to zločin? Je li to neko priželjkuje neku novu „Oluju"? Je li to nekakva nacionalistička, šovinistička ili bilo kakva izjava? Ja mislim da je to normalna, razumna i nacionalna. To sam rekao nikome ne preteći. To sam rekao imajući u vidu i dobro zbrajajući brojeve, i naše i svih ostalih, i razumevajući da smo to u ovom trenutku u stanju da učinimo, dakle, da zaštitimo naš narod.

E sada, ti ljudi koji su mislili da je moguće Srbiju da lako slome zato što su članica EU i članica NATO pakta, zaboravili su da danas Srbija ima mnogo veći ugled. Srbija je i svojom raspravom u parlamentu to uspela da pokažete. Mi sa Hrvatskom želimo da imamo što bolje odnose i radićemo na tome, kao i sa pripadnicima njihove manjine ovde u našoj zemlji, ali Srbija nije ničiji džak za udaranje i neće to biti. Nikome ne pretimo i ni od koga ništa ne tražimo. Mislim da je i demokratski kapacitet rasprave doprineo ugledu Republike Srbije.

Ja sam kriv što me je valjda posle jučerašnjeg teškog i napornog dana, i od jutros sam od sedam na poslu, u devet sam već bio u Skupštini, ja jedini ne mogu da napustim ovu salu, videli ste da većina onih koji dođu da nešto teško kažu malo, malo, pa izađu napolje, pa prošetaju, ja ne mogu da napustim salu pošto sam jedini ovlašćen da odgovaram i moram da odgovorim svakome, žao mi je što me je pogodilo to kada mi je neko dete napao, ali šta da radim. Valjda sam živ čovek i izvinjavam se ako sam sintagmom „sram te bilo" ili „sram vas bilo" nešto prekršio ili pogazio. Ja mislim da suštinski nisam, ali meni nije problem, trebalo je da naučim, a valjda je to jedino što nisam naučio.

Sve mogu da istrpim, mogu da istrpim i sve moguće neistine i laži. Videli ste malopre kada sam do kraja raščlanio, i vama i građanima Srbije, šta se krilo iza priče o vetroparkovima i svemu drugom, da znate šta su bili pravi planovi i zašto se to radilo, kada onda to možete da raščlanite, onda vidite šta sve predsednik Vlade mora da radi i šta sve predsednik Vlade mora da vidi. Ali, sve je to normalno i to morate da izdržite kada ste na tom mestu. Ono na šta nisam navikao, to je da vam neko napada decu, ali apsolutno ni krivu ni dužnu, sa najglupljim i najtupljim mogućim obrazloženjem koje je neko dao.

Izvinjavam se još jedanput vama, narodni poslanici, ako ste u mojim rečima „sram te bilo" ili „sram vas bilo" osetili neku vrstu trenutnog nepoštovanja prema bilo kome. Ja sam u stanju da prihvatim tu vrstu krivice, ali mislim da se nije događalo u ovom parlamentu da neko napada nečiju decu i mislim da to u političkom životu Srbije skoro nije bio slučaj. Ali, šta da radite, izgleda da ću morati i na to da se naviknem. Obećavam vam da im ni to neće biti dovoljno, da me ni time neće uplašiti i da im neću ustuknuti ni za pedalj ma šta da govore, ma kako da govore i ma kakvim lažima i izmišljotinama da se bave. Hvala vam.

PREDSEDNIK: Reč ima narodni poslanik Lapčević.

Samo mi objasnite po kom osnovu se javljate.

MILAN LAPČEVIĆ: Replika, direktno prozivanje.

PREDSEDNIK: Replika Ivici Dačiću, vas lično ili stranku?

MILAN LAPČEVIĆ: Stranku.

PREDSEDNIK: Izvolite.

MILAN LAPČEVIĆ: Danas je ustaljena praksa ovde u ovom parlamentu i od kandidata za premijera i od gospodina Dačića da više puta na jedan grub način napadaju DSS i da poprilične neistine iznose. Dakle, govorili ste o tome da su u vreme DSS-a izvršene pljačkaške i tajkunske privatizacije, a znate i sami da su najveće privatizacije izvedene u periodu od 2000. do 2004. godine, kada DSS nije bio deo Vlade. Takođe znate i da te resore su vodili ljudi iz G17, a i da jesu, ne postoji ideologija političke stranke koja je propagirala bilo kakve zloupotrebe. Vi ste na vlasti četiri godine, imate i hleb i pogaču i nož, imate izvršnu vlast, imate policiju, imate sudstvo, procesuirajte. Nemamo nikakav problem sa time. Svako ko je kriv, ko ima više od 18 godina treba da odgovara. Nemamo nikakav problem sa time.

Gospodin Dačić priča o tome kako je na sednici Vlade Srbije usvojen SSP, a neće da kaže da je ta sednica ilegalno zakazana i održana bez ministara iz DSS-a. Nikakvu ulogu u tome nismo imali, naprotiv, bili smo protiv toga. I taj sporazum je potpisao gospodin Đelić, uprkos protivljenju DSS-a i predsednika Vlade. I napadate sve vreme DSS vi koje je taj DSS i taj Koštunica lično spasao i vašu stranku posle 2000. godine. To više govori o vama nego o nama. I gospodin premijer koji ne bi danas bio na vlasti da nije bilo podrške DSS-a 2012. godine, i to ste zaboravili. Neka vam je na čast.

PREDSEDNIK: Vreme. Hvala vam puno.

Repliku tražite?

ALEKSANDAR VUČIĆ: Ako smem samo da kažem. Dakle, tada je bio izbor za predsednika Republike. Mi smo imali dva potpuno nova ciklusa parlamentarnih izbora. Ali ja gospodina Koštunicu, za razliku od vas koji niste otišli sa njim, poštujem. Ne slažem se sa njim u svemu i mislim da je reč o časnom čoveku i nisam rekao da je on to krao. Imali ste vi ministre koji su i uhapšeni i protiv kojih se vode postupci, koji su simboli, ali nemojte da mi zabranjujete da govorim i da iznosim političke zaključke. Gospodin Bubalo nije bio član ne znam koje stranke, nego vaše. Neki drugi su bili članovi nekih drugih političkih stranaka i ne vidim da je tu neki problem.

Prvo, vašu stranku sam, dok vam se neki ljudi nisu pridružili, veoma poštovao. Danas je manje poštujem, ali to je moje pravo. Lično ću uvek da vas poštujem. Nema tu velike filozofije. Niste slušali o gospodinu Koštunici mnogo toga lošeg iz mojih usta i nećete da slušate. Ono što mislim to je da je on gledao da vodi računa o Srbiji koliko je mogao, iako nisam saglasan sa svim što je činio. Zato što ja mislim da se on trudio da bude nacionalno odgovoran i da brine o zemlji, ali to nema veze sa lopovlukom, to nema veze sa Hamovićem, Lazarevićem i sa svima ostalima, to nema veze sa svim privatizacijama koje su provedene od 2004. godine pa nadalje, kao što nema veze sa svim privatizacijama koje su provedene od 2001. do 2004. godine.

Mi juče pričamo o banjama, a mi imamo 50 banja u Srbiji koje su uzete samo da bi neko mogao to da proda kao imovinu i ništa više. Kao što nam govorite – prodat je „Hestil" kao imovina, a vi ste nam ga dali praznog, samo što treba da plaćamo i da trošimo na mesečnom nivou 12 miliona evra da bismo isplatili plate, a da se ne proizvodi ništa. U time i jeste razlika. Samo što ja, nažalost, ne mogu da stignem od, rekao bih, navala, izmišljotina i besmislica svakoga dana da odgovorim na sve. Ovo se nije odnosilo na ovo što ste malopre rekli.

(Predsednik: Vreme, molim vas.)

Što se tiče SSP-a, tačno sam rekao i ko je kada parafirao i ništa nisam slagao.

Ja ne mogu da govorim više?

(Predsednik: Ne, javili ste se za repliku, pa zbog toga.)

Nisam znao, ali okej. Izvinjavam se, neću duže. Oprostite. Hvala najlepše.

PREDSEDNIK: Hvala.

Poslaniče Dačiću, replika? Dve minute imate.

IVICA DAČIĆ: Čisto da ne ispadne da neću da odgovorim na ovo što je rekao gospodin Lapčević, zaista želim da polemišemo o politikama koje vodimo kao stranke. Vi znate da je naša koalicija prestala, između ostalog, i zbog toga što smo imali drugačiju politiku i kada je reč o EU. Nemojte sada oko toga da ispadne kao da mi nešto vama treba da budemo zahvalni. Znate šta, ja to isto čujem i od demokrata i od vas itd. Ispada da svi ste nas vi spasili. Čekaj, čoveče, mi smo sve vas spasili. Da nije nas bilo, gde biste vi tad bili? Vi niste mogli da napravite vladu od 2004. godine, Koštunica nas je zvao da vas podržimo. U tajnosti sam dolazio po mraku tamo u vaše kancelarije, da nas ne bi video Zoran Živković. Evo ga ovde.

(Zoran Živković: Fantomke ste nosili.)

Ne, fantomke su nosili oni tamo vaši ispred Miloševićeve kuće.

Kada je reč o drugim stvarima, ispada na kraju – mi treba nešto vama da dugujemo. Sve je u redu. Ja sam bio korektan i mislim da smo imali korektnu saradnju. Kao što kaže gospodin Vučić, ni ja nekad nisam nešto posebno napadao gospodina Koštunicu, ali ovde je reč o drugačijim politikama. Nisam ništa slagao, sednica Vlade koja je održana, održana je na takav način da ste vi izašli jedni drugima u susret. Demokratskoj stranci Srbije su demokrate izašle u susret da se usvoji nešto oko Rusije, a vi ste izašli njima u susret i izašli, oni su imali većinu bez vas.

(Predsednik: Vreme, poslaniče.)

Generalni sekretar Vlade je bio u sali. Gospodin Živković ne znam šta hoće da mi replicira i kome, on je meni dobacio, nisam ja njemu.

PREDSEDNIK: Poslaniče, dve minute i 19 sekundi. Hvala vam puno.

IVICA DAČIĆ: Izvinjavam se, oduzmite mi tih 19 sekundi.

PREDSEDNIK: Evo, to je na konto onoga što niste hteli dve minute koje sam vam dala.

Molim vas za razumevanje, poslanik Saša Radulović. Izvolite.

(Milan Lapčević: Replika.)

Nema replike. Odlučila sam da zatvorimo ovaj krug i Saša Radulović ima reč. Izvolite.

Vama ne valja kad dam reč, kad ne dam reč. Stvarno, kao u kafani. Šta god da uradim, utući ćete me.

Poslaniče, vraćam vam vreme. Sada ću da vas isključim. Ponovo se prijavite, da krenemo od nule. Počnimo iz početka.

SAŠA RADULOVIĆ: Poštovani građani, dame i gospodo, evo, upravo je ukinut prenos na RTS-u, tako da je ovo jako interesantno.

PREDSEDNIK: Prenos je prekinut, a ne ukinut, kada je govorio mandatar Aleksandar Vučić, a ne kada ste vi počeli da govorite. Nemojte od sebe da pravite žrtvu, kad niste.

SAŠA RADULOVIĆ: Ja ne pravim ništa. Uzeli ste mi reč bez ikakvog osnova i očigledno sad vidimo šta je razlog za to uzimanje reči, kada sam imao vreme.

PREDSEDNIK: Vratiću vam ponovo. Niko vam nije uzeo reč i nemojte da obmanjujete javnost.

SAŠA RADULOVIĆ: Da ponovim, poštovani građani Republike Srbije, ekspoze koji smo dobili je imao…

PREDSEDNIK: Poslanici, molim vas, samo malo. Poslanik Radulović traži apsolutno vašu pažnju, ako je to moguće.

SAŠA RADULOVIĆ: Da li predsedavajuća može red da uvede u Skupštinu? Ovo je nešto što će građani videti.

PREDSEDNIK: Ali, govorite, čujemo vas.

SAŠA RADULOVIĆ: Ja vas molim da uvedete red. Ometanje nije dozvoljeno.

PREDSEDNIK: Nemojte da se obraćate poslaniku. Pričajte nešto između sebe. Nemojte, molim vas, poslaniku da se obraćate, ako je već takva situacija.

Hoćete li da govorite, nećete da govorite?

SAŠA RADULOVIĆ: Da li je cilj da se sprečim da govorim? Ja vas molim da uvedete red.

PREDSEDNIK: Šta da sprečim sad?

SAŠA RADULOVIĆ: Dobacivanje nije dozvoljeno. Mi nismo ni reč dobacili do sada.

Ekspoze koji smo dobili je imao 68 stranica. Dobili smo ga praktično na dan održavanja sednice. Razumem da praksa u prošlosti takođe nije bila da se dostavlja ekspoze na vreme, takođe, nekako su na brzinu uvek pravljene sednice Skupštine gde se diskutovalo o Vladi. Međutim, ja se nadam da se i mandatar slaže da sa tom praksom treba da prekinemo, odnosno da se ne vadimo na to šta je bilo ranije, nego da radimo ono kako treba da se radi, a to je da se sednica zakaže na vreme, da se ekspoze dostavi da bi mogli normalno da razgovaramo. Nadam se da se oko toga slažemo i da će ta praksa biti uspostavljena.

Tokom očekivanja Vlade, slušali smo o tome da je napisan od mandatara 450 stranica ekspozea, na karo papiru, kako je to rečeno, pisano rukom. Mislim da ne bi ispalo pred građanima da ovo nije istina, da bi mandatar trebalo da pokaže tih 450 stranica da bi građani videli da se to zaista tako desilo i da je mandatar zaista na karo papiru pisao.

Ekspoze je vrlo sličan ekspozeu koji smo imali pre dve godine. On je pun detalja, pun raznih brojeva i praktično pun obećanja, i ako se vratimo na dve godine nazad, vidimo da mnoga, odnosno da većina od njih nije ispunjena. Recimo, pomenuću samo jedan interesantan detalj koji se ponovo pojavljuje sada, a to je Zakon o poreklu imovine. Mandatar je obećavao taj zakon 2012. godine, pa smo onda, takođe negde sredinom 2015. godine, čuli da će do septembra biti urađen, čak je bio javni nalog tada ministru finansija da to uradi obavezno tamo negde do 15. septembra. To se nije nažalost desilo.

Ono o čemu treba da razgovaramo, mislim taj ekspoze je zaista veliki, a treba da razgovaramo o strateškom pravcu za Srbiju. Mandatar je pomenuo da on misli da je ovo jedini put, odnosno da je ovo najbolji put za Srbiju, ovo što je napisao u samom ekspozeu i mi se naravno sa tim ne slažemo.

U izlaganju tog ekspozea, on je govorio o mnogim, mnogim detaljima. Na primer, mi se slažemo da su klozeti važni, oni jesu važni u našem društvu, ali to nije posao za mandatara. Posao za mandatara je da obezbedi da sistem radi, da škole rade, da u tim školama imaju ljudi koji su u stanju da vode računa o klozetima. Kao što na primer, davati ćebad ljudima iz helikoptera kada je poplava je jako važna stvar, međutim to nije posao za premijera. To je posao za spasilačke službe. Posao premijera je da stvori sistem u kome spasilačke službe rade.

Takođe, kad je bilo spašavanje deteta u Feketiću, to takođe nije posao premijera. Posao premijera je ponovo da spasilačke službe rade, pa kada vidimo spasilačke službe da rade svoj posao, onda nam to znači, a mislim da ćete se složiti sa tim, da sistem radi, a onda to znači da premijer radi svoj posao. Posao premijera je sistem.

Slično tokom izlaganja ekspozea, govoreno je o građevinskim firmama koje ne ispunjavaju rokove itd, i mandatar je rekao da će se lično postarati da se to desi. Ni to nije posao mandatara. Znači, ima ministra, a ministar ima firme, ima službe koje treba time da se bave, kada vidimo da se putevi rade, da se rokovi poštuju, onda znamo da je mandatar napravio sistem, da taj sistem funkcioniše i onda znamo da premijer radi svoj posao.

Čuli smo dosta od toga i o problemima, odnosno problemima sa građanima Srbije. Izvukli smo neke klipove o tome gde je mandatar u više navrata govorio o tome kako su građani Srbije izgleda lenji ljudi i da moramo da naučimo, odnosno da građani moraju da nauče da ne budu više lenji nego da se ugledaju na neke druge građane po svetu koji nisu lenji. Sve probleme za koje smo čuli u ovom ekspozeu, našli smo dva krivca, kako je to mandatar izložio. Jedan su naši lenji ljudi, a drugi je da su krivi oni od ranije, znači, da je kriva, ne ova prethodna ili pretprethodna vlada, nego vlada od pre toga i da je uvek neko ranije kriv.

Mislim da bi konačno trebali da uspostavimo praksu u Srbiji da se preuzima odgovornost kad neko postane premijer, da nakon toga nosi odgovornost tog posla, da se ne vadi na one šta su radili ranije, nego da popravlja te stvari i da konačno imamo tu praksu da se to tako radi. to se zove preuzimanje odgovornosti.

Što se tiče građana Republike Srbije, naši građani nisu lenji i oni to znaju. Građani Srbije nisu ni pametniji, ni gluplji od drugih građana u svetu. Nisu ni lepši ni ružniji. Građani Republike Srbije su kao i svi građani u svetu i pametni i vredni i radni. Velika razlika je u sistemu u stvari. Kod nas je iskrivljen sistem, a recimo u Nemačkoj je sistem kako treba. Taj sistem u Nemačkoj pomaže, odnosno dobar je za pristojne, pametne i radne ljude. U Srbiji je sistem iskrivljen, gde za one koji su pristojni i koji zarađuju novac svojim radom, sistem je uzbrdo, a za one koji uđu u političke stranke sistem je nizbrdo. To je centralni problem Srbije. Racionalni ljudi, onda traže liniju manjeg otpora, pa rade jedino ono što im je dostupno, a to su dve stvari ili beže iz zemlje ili se učlanjuju u političke stranke i tako dolaze do posla. To je nažalost sadašnjost u Srbiji.

Mi više od 10 godina imamo ekonomsku politiku koja se bazira na stranim investitorima kao spasiocima i tu priču o spasiocima govorimo već toliko dugo, ako se osvrnemo oko sebe, vidimo koji su rezultati te strategije, odnosno koji su rezultati takve ekonomske politike. Ona je duboko pogrešna i u stvari u tome i jeste glavno razilaženje. Imamo političke razlike oko toga, koji je način da Srbija izađe iz krize u kojoj se danas nalazimo.

Mi kažemo, da je centralni problem Srbije partokratija, odnosno partijski parazitski sistem koji su partije napravile za sebe. U stvari u našoj zemlji partije su za sebe napravile svoju državu. Znači, ne naša država u našoj zemlji, nego njihova država u našoj zemlji. Te partije su za sebe napravile čitav jedan sistem partijskog zapošljavanja koji je rastao tokom vremena, sad je gori nego ikada.

To građani jako dobro znaju. Jako dobro znaju da bez partijske knjižice ne možete da dobijete, odnosno da dobijete radno mesto, da ovo ne važi samo za javna preduzeća, ovo važi čak i za kulturne ustanove. Evo, recimo pogledajte Niš ili Novi Sad gde dolaze ljudi bez ikakvih kvalifikacija na čelo tih institucija. Znači, partijsko zapošljavanje je kada partijski kadrovi uglavnom sa kupljenim diplomama, sa izmišljenih univerziteta dolaze na izmišljena administrativna radna mesta. Mi u Srbiji nemamo u javnom sektoru višak lekara, nemamo višak prosvetnih radnika, nemamo višak recimo radnika u komunalnim preduzećima koji rade na terenu. Mi imamo višak partijskih kadrova koji sede u kancelarijama, primaju plate za ne rad. U celom javnom sektoru, proširenom javnom sektoru, proširenom javnom sektoru u Srbiji zaposleno je 700 hiljada ljudi, preko 700 hiljada ljudi. Ovo uključuje javna preduzeća i društvene firme. U tom javnom sektoru imamo oko 15% partijskog viška koji nas na godišnjem nivou košta milijardu evra.

Fiskalni savet je objavio izveštaj u kome je rekao da je na penzijama Vlada 2015. godine uštedela, mi kažemo uzela od penzionera, 20 milijardi dinara, to je 180 miliona evra. To nije uzrok deficita, to nije problem deficita, to što je uzeto od penzionera, radi se o 180 miliona evra, problem je ova milijarda partijskih kadrova.

Druga stvar, imamo veliku korupciju u zemlji koja je nastavila. Verica Barać je svojevremeno govorila da je centar korupcije u državi Vlada Republike Srbije, da od toga sve potiče. Verica Barać je, da vas podsetim sve, heroina srpske političke scene koja je govorila o pljački Srbije kada niko drugi nije smeo, govorila o pljačkaško privatizaciji, svemu tome što se dešavalo. Pokrenula 24 sporne privatizacije.

Imao sam čast i privilegiju da joj pomognem u tim predmetima. Radio sam posle i sa tužilaštvom i sa policijom na tim predmetima. U sva 24 predmeta smo pronašli sve što je tvrdila Verica Barać. Ti svi predmeti su zatvoreni i završili u fioci, kasnije i Savez za borbu protiv korupcije izbacio izveštaj koji govori o tome da su svi ti predmeti skrenuti. Znači, nijedan nije završen onako kao je to Verica Barać napisala. Ja sam se lično uverio da ono što je pisala je u stvari istina, odnosno našli smo to zajedno sa divnim inspektorima policijskim, radnim grupama koja su formirane na tim predmetima.

Kako rade subvencije kod nas? Ispričaću dve stvari koje smo otkrili u Ministarstvu privrede dok sam bio ministar, koje pokazuju u stvari gde je deficit.

Prvi se tiče Fonda za razvoj. Iz Fonda za razvoj je bačeno dve milijarde evra našeg novca i tražili smo na početku izveštaj od direktorke Fonda za razvoj da vidimo kome su dali te kredite. Napisala je izveštaj u kome je rekla da je dodeljeno preko 20.000 kredita i da od tih 20.000 kredita računa vodi 61 zaposleni.

Znači, sistem je bio napravljen da ne može da funkcioniše. Ja sam to zaustavio kako se pljačka novac tamo, u proseku se krediti daju na pet godina. U prvoj godini svi vraćaju kredit, u drugoj godini pola vraća kredit, od treće godine dalje niko ne vraća kredit. Ovo su dve milijarde evra našeg novca i krediti su se delili po partijskim linijama i uz njih obično ide korupcija, odnosno partijski reket. Imali smo privrednike koji su dolazili u Ministarstvo privrede i govorili da im je traženo 30% reketa da bi dobijali te subvencije.

Druga priča se tiče subvencija po radnom mestu. Ispričaću priču o Vršačkim vinogradima. Vršački vinogradi su trebali da budu privatizovani 2013. godine, pre nego što sam postao ministar. U februaru je rađena procena vrednosti imovine. Procenili su da imaju zalihe vina vredne pet miliona evra i ukupnu imovinu vrednu 17 miliona evra. To je bila procena vrednosti imovine Vršačkih vinograda.

Onda negde u julu, avgustu mesecu Dinkić je predložio Vladi 2013. godine, Vlada je usvojila jednu uredbu po kojoj na licitaciji ako se pojavi jedan zainteresovani, ako ne digne ruku odmah cena ide na pola, ako ne digne ruku niko na toj drugoj licitaciji ide odmah treća gde je početna cena trećina. Tako se pojavio jedan kineski investitor koji je odćutao prvu, odćutao drugu licitaciju i kupio Vršačke vinograde za pet miliona evra, odnosno trebao da kupi zato što smo taj ugovor posle raskinuli.

Sada da pogledamo malo da se obračunamo. Znači, plate pet miliona evra, dobiju zalihe vina vredne pet miliona evra i opremu, objekte i zemljište za „dž". To je bio dil i ovo nije sve. Pored toga, svi zaposleni u Vršačkim vinogradima su trebali da dobiju otkaz, pa da država plati otpremnine, pa da nakon toga taj investitor zaposli iste te radnike i dobije subvenciju od 6.000 evra po radnom mestu.

Ako mislite da je ovo sve, tu se varate. Kada su procenjivali Vršačke vinograde u februaru nije bilo grožđa na čokotima. Do septembra poraslo grožđe i rod grožđa vredan oko pet miliona evra. Ovo vam je privatizacija Vršačkih vinograda koja je trebala biti sprovedena u avgustu 2013. godine, ovo je moje ministarstvo zaustavilo. Ovo sve jako dobro znaju sindikati i svi zaposleni u Vršačkim vinogradima. Ovo je jedan od modela kako je pljačkana država.

Na subvencije godišnje se baca oko milijardu evra. To vam je situacija u kojoj recimo domaći proizvođač bojlera plaća poreze, a onda država uzme te njegove poreze i plaća njegovoj konkurenciji iz inostranstva da otvori radno mesto, njegovo ugasi i praktično tako kao stvara privredni rast. To tako ne funkcioniše ni u jednoj zemlji u svetu. Ovo su uzroci deficita, ne penzije. Znači ovih 180 miliona evra koliko je uzeto od penzionera je samo kap u moru u odnosu na ono gde se baca novac.

Kada pogledamo recimo par ovih kompanija koje su navedene u ekspozeu, na primer JAT ili Železara, kod JAT-a nakon promene, JAT je ostvario gubitak poslovni u 2014. godini od 75 miliona evra. Ja bih naravno kao i svi građani Srbije voleo da je ta investicija dobra, da ona dobro funkcioniše, međutim, nažalost to nije tako.

Oni su dobili subvenciju od 79 miliona evra od države i tako su fiktivno napravili dobit. Znači, naprave gubitak, država da 79 miliona i ovo se jasno vidi iz finansijskih izveštaja i onda prikazuju dobit na papiru.

Prošle godine 2015. godine gubitak je bio 45 miliona evra, država je dala subvenciju od 49, subvencija je poklon, ne bi li JAT, odnosno „Er Srbija" mogao da prikaže dobit od 4 miliona evra. Ovo nije dobra ekonomska politika. Znači, pitanje je šta ne radi u toj kompaniji i to hoćemo da promenimo, da se fokusiramo na ono što ne valja, da ga odstranimo ne bi li kompanija ostala profitabilna.

Železara je na primer 2014. godine napravila gubitak od 134 miliona evra, dobila subvenciju od 36, tako da gubitak ispada 98, a prošle 2015. godine ovaj divni menadžment koji je postavljen je napravio gubitak od 144 miliona evra. Tako da kombinovano kada pogledamo gubitak je 278 miliona evra Železare kada uzmemo 2014. i 2015. godinu.

Da podsetim penzionerima je oteto 180 miliona evra. Kako se uvodi red u ove firme? Uvodi se sa onim ličnim kartama sa kojima sam počeo i te lične karte su nažalost ukinute i odustalo se od njih, gde se popiše imovina, popišu se obaveze, kao svaki domaćin uvede se red u firmu. Nakon toga se pravi neki poslovni finansijski plan, očisti se firma od dugova, plate se ljudima zaostale zarade i poveže se staž i nakon toga se traže investitori, ne pre, nego nakon toga. Zato što nigde nismo uveli red zbog toga i imamo probleme u privatizaciji, jer niko to neće da kupi. Niko se ne zalaže za zatvaranje Železare, ali se zalažemo za to da se prvo uvede red i da se pogleda šta u Železari vredi, a šta ne.

Ono što se na kraju desilo je, prodata je Železara za 46 miliona evra, odnosno nije prodata Železara nego imovina Železare, Železara je ostala kao pravno lice i u toj Železari je ostao dug od 52 milijarde dinara. To je oko 450 miliona evra preko toga i slično kao i od JAT-a očekujemo da poreski obveznici to preuzmu.

Kada pričamo, pominjan je jedan frizer koji šiša po kućama i ne plaća porez, problem sa tim je što ljudi ne plaćaju nerazumne poreze i naravno to je nelegitimna konkurencija, oni ne bi trebali to da rade, ali ljudi preživljavaju tako.

Najbolji podsticaj za domaću privredu je smanjenje poreza i doprinosa. To je način da se izbegne siva ekonomija, to je način da se uvede red. Srbija je divna zemlja, ima pametne ljude, ima grozan sistem. Srbiji nije potreban vođa, Srbiji je potreban sistem i jednaka pravila za sve, onda će pametni ljudi među nama uspeti u tom dobrom sistemu kao i u Nemačkoj da naprave dodatu vrednost i da naprave…

PREDSEDNIK: Hvala. vreme.

SAŠA RADULOVIĆ: Znači, rešenja nisu strani investitori, rešenja su građani Republike Srbije i domaća privreda. Hvala.

PREDSEDNIK: Hvala.

Izvolite, mandatar.

ALEKSANDAR VUČIĆ: Ja mislim da su građani Srbije mogli sada da se uvere kako izgleda ta politika o kojoj su pričali i neko me je pitao danas zašto je dobro da su bili izbori. Ja mislim da je ovo jedan od razloga zašto je veoma važno da smo izbore održali. Zato što bi neko svojim svakodnevnim, nekad besmislenim, nekad manje besmislenim kritikama sticao poverenje ljudi, a ljudi bi mislili da je neko stručan i da negde nešto neko može da napravi.

U ekspozeu naravno nismo čuli ništa, zato što ga nije ni pročitao. Čuli smo u ekspozeu da o nečemu nisam govorio o čemu sam govorio, pošto nije slušao u to vreme je tvitovao ili nešto drugo radio ili je, da ne ulazim u druge detalje.

Sa druge strane, juče sam ja čitao tekst na 270 strana. Sam ga pisao, dobio mišljenje ministarstva, sam pisao uvodni zaključak, sam ispravljao sve i sam radio sve i nikada mi niko ne piše tekstove, ja ih pišem, kao što ste znali i ranije. Ne znam šta vam je to značilo i šta vam je to trebalo, za razliku od vas kojima su drugi pisali govore i dostavljali kada je trebalo da govorite dok ste bili u Vladi Srbije. Ostavićemo i to po strani i to je u redu. Ne može čovek da stigne sve.

Govorite o povredama procedura i ceo dan vas slušam sve. Nijednu proceduru, nijedan postupak, ni jedan član, ni jednu regulu nismo pogazili, ni jednu, ni poslovničku, bilo koju, dakle, podzakonsku, zakonsku, ustavnu. Govorili ste da sam išao negde po nekim drugim zemljama da se sa Srbima nisam sastajao, kada sam pitao koja je to zemlja, svi ćute niko ne odgovara.

Vi ste danas govorili ovde o nečemu šta je posao predsednika Vlade, a šta posao predsednika Vlade nije. Prvo, kad već govorite o detaljima u Feketiću nisam bio predsednik, već potpredsednik Vlade. Radio sam nešto što bih činio kao običan čovek. Uzgred, tamo sam slučajno otišao, a ovde prisutni Saša Antić je trebalo da ide, čak sam se naljutio što ja moram da odem tamo tog dana. Toliko o vašim besmislenim pričama, izmišljotinama o tome kako je negde nešto planirano i ne znam šta organizovano. Tamo je bilo jezivo vreme, da ljudi koji su se nalazili u automobilima, mnogi od njih mogu manje da trpe od mene, mnogi. Mogu mnogo više da trpim nego što možete da mislite, te sam lakše podnosio tu vrstu strahovite hladnoće i posebno onog vetra. Pojavio se neki autobus, trebalo je tu dečicu prebaciti negde. Malo nas je bilo. Samo sam uradio što bi svako drugi normalan uradio. Vi ste zbog toga vodili godišnju kampanju. Ničim drugim se niste bavili. Zašto? Pa, zato što vam je bilo lepo da sedite u toploj sobi i da odatle kritikujete nekog ko nije bio u toj toploj sobi.

Smeta vam što sam nosio ćebad ljudima koje smo izvlačili iz poplavljenih područja, da, i to je posao premijera, jer posao premijera je da bude sa svojim narodom, da pomogne svom narodu u svakoj situaciji, na svakom mestu.

Smetaju vam klozeti. Znam da nije politika i dok nije bila politika, dakle, dok nije bila politika, upravo nam se to i dešavalo. Imali smo slučaj da smo imali prljave klozete i da nigde niko ni na koji način u stvari nije ni brinuo o tome. I onda sam rekao – ništa, pravimo ovu akciju preko Kancelarije za javna ulaganja i danas, u ovom trenutku da vas obavestimo, 309 objekata obnavljamo, mislim da ćemo do kraja godine već uspeti taj broj da uvećamo na šest stotina i naredne godine, ja sam pogrešio, mislio sam da možemo 1.000, ali sami znate da po procedurama nije lako i da je to mnogo komplikovanije nego što izgleda, ali ćemo zajedno sa sledećom godinom imati preko 1.500 objekata, dakle, i domova zdravlja i ambulanti, i škola, bolnica i svega drugog što radimo, i to ne govorim o ovim velikim sistemima kakav je Klinički centar.

Dalje, rekli ste da ja govorim da su građani lenji. To mi pokazuje da nisu slušali, jer sam ja juče ovde nedvosmisleno rekao da nas je sistem 60-ih i 70-ih, socijalističko samoupravljanje, dovelo do toga da izgubimo preduzetnički duh, a sve što nam se dešavalo 90-e i dvehiljaditih da smo izgubili radne navike. Bio sam vrlo precizan. Upravo sam govorio o sistemu, a Srbi nikako nisu lošiji ljudi od bilo koga drugog. Ja nemam rasističke teorije da bih rekao i da smo bolji od nekog drugog, ali svakako nismo lošiji.

To što sam otvoren, pa mogu da kažem šta mislim o mnogim stvarima, pa jesam. Zato mi smeta kada se hvalimo neradom i kada vi možete da izađete 500 puta napolje, a ja ne mogu da izađem i pri tom ćete da mi govorite kako možete vrednije i marljivije da radite. Ne možete. To znam i kada ste radili u Vladi. Slučajno to znam. Možda ste najpametniji na svetu. Po ovome što govori Dojče vele i Amerikanci vidim da jeste, ali ja to nikada ne bih mogao da smislim te modele.

Ali, vidite, znam tačno ko koliko radi u Vladi, za svakog ministra. Znam tačno koliko ste radili. Nikada ni o tome, ni o drugim stvarima nisam govorio i po tome se ljudi prepoznaju. Zato sa vama niko nikada neće da sarađuje, niko, nikada. Nema tog kog možete da nađete ko hoće sa vama stvarno da sarađuje, i svi to znaju i svi u ovoj sali to znaju. Smejali su vam se čak i oni koji vas tapšu po ramenu. Smejali su vam se dok ste govorili o stranim investicijama.

Pričali ste besmislice. Pričali ste bukvalno gluposti. Pričali ste nešto što je nemoguće da bilo ko razume. Ja se ne žalim na ometanje bilo vizuelno, bilo audio. Meni ne smeta ništa, samo da vidim hoćete li moći da izdržite da držite tu ruku dok ja ne završim, a da je ne spuštate da vidim, da li ste bar toliko vredni.

Dakle, ja sam saglasan sa tim da postoje. Izgleda niste mogli da izdržite ni 30 sekundi.

Dragi prijatelji, svi ste videli, oni gledaju u kameru kada ih kamere snimaju i onda dignu, a teško im je da drže knjigu od 50 grama u svojoj ruci.

Dakle, ja nisam ovde zbog prenosa, već zbog istorije, ali oni jesu zbog kamere i prenosa.

Kažete da je problem partokratija ili partitokratija, kako god hoćete. Samo ima jedan problem, pa, vi ste najbolji mogući primer kako to ne treba da funkcioniše i kako se zloupotrebljava partijska moć. Vi ste ovde, nećete verovati, udruženje Dosta je bilo iz Beograda, obratilo se sa zahtevom u dodelu u zakup sledećih poslovnih prostorija: poslovnog prostora u Beogradu u ulici Bogdana Žerajića broj 24a, poslovnog prostora u Beogradu ulica Radnička broj 54, druga zona, i poslovnog prostora u Beogradu ulica Dimitrija Tucovića broj 49, prva zona. U zahtevu se navodi da je udruženje Dosta je bilo dobrovoljno, nevladino i neprofitno udruženje, nisam znao, osnovano na neodređeno vreme radi ostvarivanja ciljeva, ne znam ni ja kakvih, u svim oblastima u kojima nešto može da se uradi itd.

Ali, suština je zašto su oni to tražili. Jer, kada traže kao politička partija, oni na to nemaju popust, a pošto oni nisu politička partija, pošto nisu politička partija, pošto nisu politička partija, pošto nisu politička partija, pošto nisu politička partija, onda mogu da imaju 80% popusta i tako su hteli da na samo ta tri poslovna prostora ukradu 80% para građanima Beograda i građanima Srbije. Srećom, to im nije dozvoljeno.

Da niste slušali šta sam govorio u Ekspozeu i da vas to uopšte nije zanimalo video sam i po tome šta ste govorili o Zakonu o poreklu imovine. Trebalo je da pročitate i moj prethodni Ekspoze. Videli biste da u tom Ekspozeu nema ni jedne jedine reči o Zakonu o poreklu imovine, i to sam vam više puta govorio.

Hajde, ustanite malo, malo ste stajali, ustanite još malo. E, tako, poslušajte me ljudi.

Dobro je da su malo razonode i relaksacije uneli u Narodnu skupštinu. Ako ništa drugo, pričali su o velikoj ozbiljnosti i velikoj odgovornosti. Dobro je da malo razonode i relaksacije donesu.

Dakle, niste slušali šta sam govorio oko Zakona o poreklu imovine, jer Zakon o poreklu imovine nisam ni pomenuo u Ekspozeu. Juče sam ga pomenuo. I juče sam rekao da ga nisam pomenuo u prvom Ekspozeu, ali da sam o tome govorio kasnije i da sam veoma nesrećan što tako nešto nismo uradili.

Šta ćete, svako se češe tamo gde ga svrbi, i prvo čega se dočepao, to je Zakon o poreklu imovine.

Govorili ste o uređenim sistemima. Ja sam saglasan, SAD su jedan veoma uređen sistem, veoma uređen sistem. Kod njih ne postoji ništa važnije, ne postoji veća vrednost od toga da platite porez i ne postoji veći problem od toga.

Nešto ste se naljutili. Nešto ne cokćete više ko ceo dan što ste radili. Mislili ste valjda da će svi da se razbeže kad se pojavite. Jeste li to očekivali? Jaoj.

Dakle, nadam se da neću biti primoran da čitam, ali da vam kažem, materijal koji sam doneo, ljudi, veći je od Ekspozea pa bar dva ili tri puta.

Sad, nevezano za to, da se vratimo na ozbiljan deo zbog građana Srbije. Nisu oni naročito važni i nisu oni naročito bitni. Da razgovaramo o nečemu što je izuzetno bitno, jer vidim da to postaje mantra svima koji ne znaju ništa.

Neću da govorim o drugim stvarima, ali hoću o sledećem. O tome da treba da, kad govorite o „Železari", treba da kažete građanima Srbije sledeću stvar da „Železaru", nas bi koštalo 100 miliona evra. Što vi znate, ostali građani Srbije ne moraju da znaju, a vi morate to da znate i uveren sam da znate. Dakle, da nismo doveli Kineze, 100 miliona evra nas košta da dovedemo do skreča i mi to moramo da platimo. Dakle, prazna fabrika nije nula dinara za nas, to ljudi treba da znaju. I nije nula radnika, a imamo ih u ovom trenutku 5.050 koji primaju platu. Imamo još 5.000 ljudi koji rade sa njima kao kooperanti. Znam ja da je bilo vas baš briga za tih 10.000 ljudi. Imali smo i sreće, uz to što smo mnogo radili i borili se da se to dogodi. Mi bismo, dakle, platili dodatnih 100 miliona samo da uništimo naša postrojenja u „Železari" a mi smo doveli nekoga ko nam je za to što je bilo ništa, ili minus 100 miliona od imovine, dobili 46 miliona i dobili 5.050 zaposlenih radnika, 5.050 plata i rast BDP i najmoćniju fabriku u Srbiji.

To ljudi u Srbiji treba da znaju. Zato što to pričate je najobičnija magla, kao i svi drugi koji pričaju o stranim investicijama. I to znaju i ovi ljudi ispred vas. To znaju svi. Nije slučajno da u Srbiji postoji tri ili četiri ozbiljne političke stranke. Ne stiče se to za jedan ili dva dana. Zato što to ozbiljnima ne može da se desi. Može da se desi na ličnom nivou ovako ili onako, ali ozbiljne političke stranke da govore na takav način nikada ne mogu da govore.

Vi govorite o tome da strani investitori dobijaju više. Ne dobijaju. Dobijaju potpuno isto kao domaći. Ko vam to kod nas proizvodi bojlere? Ko je to ko proizvodi bojlere kod nas tražio subvencije, a da ih nije dobio? Da je tražio bilo kakve podsticaje? Imate li slučaj? Nemate ga. Nema ga nigde. Evo „Bekament" odlično radi. Firma izvozi u Albaniju, izvozi u Hrvatsku. Dobili su sve što su dobili i svi drugi. Kako se zove ova druga firma u Plani ili Palanci ili Smederevu, ne znam već, takođe su dobili sve isto. Još dve nove firme su danas u, mislim, Leskovcu i ne znam gde, privatne, takođe su dobile.

Svako će da dobije ko nam ponudi plan, ko nam ponudi program. I ne ode milijardu evra, nemojte da izmišljate. Nemojte da izmišljate, milijardu evra nije otišlo čak ni u vreme „Fiata", jer su nam i tamo obaveze bile značajno manje. Ali to vama tako dođe, zato što je lepo. Znate narode 180, 200 miliona ovde to je sitnica, jer mi ovde ćemo da dobijemo milijardu. Nemojte da pričate svašta. I sa tim je dosta. To su najobičnije prevare i najobičnija magla, kao i sve drugo.

Vreme je da ustanete, niste dugo i biće zanimljivije ljudima ovde u sali. Svaki put kad ga nešto pogodi, oni dižu Poslovnik, kao da će Poslovnik da mi zapuši usta. Pa, ja se ničega ne plašim, a ne vas da se plašim. Nisam se plašio ni kada su mi pretili u Briselu kada su mi govorili da mi je gotovo sve i da treba da znam šta sam uradio kada sam odbio onaj prvi Briselski sporazum, ne vas ću da se plašim, vaših izmišljotina i neistina i svega što ste ispričali ovde.

Dakle, ja mislim da je veoma važno da građani Srbije znaju, pošto sam vam već odgovorio danas za ustavni sud i za penzije, sad ću da vam odgovorim i za sve investicije. Ne, to ću u replici.

Dakle, naravno da ne razume gospodin Radulović ugovor koji je mogao da pročita oko „Er Srbije". Ne razume i ne može da razume, a možda i neće. Ima tu svega pomalo. Dakle, on ne zna da računa ni neto rezultate, ni prihode od prevoza roba i pošte, ni operativne prihode, ni šta je bez dotacije operativni prihod i ovaj drugi prihod, šta je naša ugovorna obaveza da kao većinski partner ulažemo u preduzeće, a šta je ugovorna obaveza „Etihada" itd. Dakle, ni dinara nismo uplatili više od onoga što je naša ugovorna obaveza. Uspeli smo da dobijemo danas vrednost aerodroma…

Digni, bre, malo Poslovnik. Dakle, imali su, izvinjavam se što nisam persirao, ja sam kriv, oprostite.

Dakle, imali smo aerodrom koji je vredeo 50 miliona evra. Danas vredi u ap frontu da dobijemo na 25 godina odmah 350 miliona. Možemo li, Vujoviću, 350 miliona? Otprilike. Govorim o realnoj ceni, 350 plus concession fee između 10 i 15 miliona evra svake godine, pa vi izračunajte. Od nečega što je propalo, što nikakvu vrednost nije imalo napravili smo zlatnu koku Balkana, ne samo Srbije, ali ne vredi, ne možete to da priznate. Ne možete to da priznate zato što treba da se nađe neki model kalifornijski ili kanadski ili ne znam već kakav, da se to nešto čudno desi. Ovde nema nikakvih čuda. Ovde je sve potpuno normalno, sve potpuno vidljivo i apsolutno transparentno.

Da odgovaram na ono što su mi pričali šta će sa strane da govore, o tome ko su kriminalci, ko nisu kriminalci, pa jedva čekam, samo čekam, pa da vidim šta će da kažu, pa ćemo onda da vidimo i ko je kakav kriminalac i ko na šta ne odgovara i o svemu drugom.

Veoma je važno da ljudi u Srbiji znaju da nam bez stranih investicija nema oporavka. Naš preduzetnički duh nije na tom nivou i zato insistiramo na dualnom obrazovanju, a za tri, četiri, pet godina, ako možemo, da budemo nosioci tzv. pametne industrije, posebno nosioci u razvoju IT sektora. Nema problema, bolje da se oslobađamo tzv. labor intensive, radno intenzivnih industrija i da prilazimo tome. Danas ne možemo da biramo, ne možemo da se ponašamo drugačije. Ovo je jedino moguće i to je jedino što radimo.

Znaju oni to, ali nisu naročito zainteresovani da kažu ono što je istina, jer u našoj zemlji postoji nešto, a to je da vam mržnja donosi poene. Neke novine napisale sutra, kaže, „Plaćamo to da navijači ne viču Vučiću pederu". Ja im kažem, danas im nacrtam ovde, oni samo viču Vučiću pederu bez prestanka. Ništa drugo ne viču. Šta da radite? Šta ćete? Kada nekim rukovodi mržnja, kad nekim rukovodi neistina i to je jedino moguće. Na sve da odgovorite ne možete, i to je ono što jeste vaš problem, i to ozbiljan problem.

Na to koliko mogu da odgovorim, odgovoriću. Ne mogu na sve da odgovaram, ali želim da se zahvalim na činjenici da ste bar danas ovde. Bilo bi dobro da ste bili juče, onda ne biste pogrešili oko Zakona o poreklu imovine, ne biste pogrešili oko nekih drugih stvari, a što se karo papira tiče, kad god ste zainteresovani, navratite, ja ću vam pokazati lično, ali ne mislim da je to za paradu ili za bilo koga drugog, pošto mislim da imam dovoljno pameti da sam pišem, mislim da sam dovoljno obrazovan da sam pišem.

Sa druge strane, kako bih vam rekao, hajde ko Boga vas molim kažite nam neku ozbiljnu ideju šta to treba da uradimo, recite o nečemu o čemu smo govorili u ekspozeu, bilo šta. Dvadeset minuta ste govorili da ekspoze niste pomenuli, da ga ni jednom rečju niste pomenuli, sem da vam je ekspoze kasnio. Kada ste vi birani za 24 sata, tada vam nije smetalo, tada je bilo sve u redu. Odoh trk do fotelje, tada je bilo super i tada procedure nisu pogažene, sa da procedure pogažene. Koja je procedura pogažena? Koji član Ustava? Koji član zakona je pogažen? Kog podzakonskog akta? Nema ništa. Eto tek tako da nešto kažemo, tek da nešto izmislimo. Uopšte se ne sekiramo što smo nešto izmislili.

Pričate o partijskim vezama. Pogledajte na šta vam liste liče. Pogledajte šta vaši partijski drugovi govore koji su bili partijski drugovi sedam dana. Ne šta ja govorim, nego vaše partijske kolege. Da nije „Dojče vele" Vučićev tabloid? „Dojče vele" svaki dan govori nešto protiv mene, kao što znate. Ne poznajem nikog iz „Dojče velea". Da nisu nekredibilni, govore ne istine, lupaju Amerikanci gluposti oko poreza, ne znaju Amerikanci šta je porez. Vi znate, a oni ne znaju, pa su pogrešili nešto.

Meni nije problem da ulazim u takvu vrstu rasprave ali je uvek bolje da se vratite na ekspoze i da kažete šta je to što biste vi uradili. Bilo bi dobro da ste pohvalili nepostojanje deficita zato što znam da znate koliko je to važno i koliko je to dobro. Bilo bi dobro da ste o nekim stvarima pristojno govorili, kao što su drugi govorili ovde makar o deficitu iako su sve drugo kritikovali. Nemam problem, veoma sam srećan što ste danas govorili, nadam se da ćete imati tu priliku što češće i što više u budućnosti, a ja ću gledati da ne propustim tu priliku da vam se svakog meseca najmanje po jedanput odavde obratim i da mogu da ukažem na sve to što ste izgovorili u prethodnom periodu. Hvala vam najlepše.

PREDSEDNIK: Poštovani poslanici primili ste ostavku narodnog poslanika Srđana Kruževića na funkciju poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije i izveštaj Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine povodom razmatranja ostavke koji je utvrdio da je podnošenjem ostavke nastupio slučaj iz člana 88. stav 1. tačka 2. Zakona o izboru narodnih poslanika i predlaže da Narodna skupština u smislu člana 88. stav 3. i 4. istog zakona konstatuje prestanak mandata ovom narodnom poslaniku.

Saglasnu članu 88. stav 1. tačka 2. i stav 3. i 4. Zakona o izboru narodnih poslanika, Narodna skupština na predlog Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine konstatuje da je prestao mandat pre isteka vremena na koje je izabran narodni poslanik Srđan Kružević danom podnošenja ostavke.

Saglasno Zakonu o izboru narodnih poslanika izvršiće se popunjavanje upražnjenog poslaničkog mesta u Narodnoj skupštini.

Reč ima narodni poslanik Saša Radulović, replika.

SAŠA RADULOVIĆ: Omalovažavanje političkih protivnika i vređanje je zaista loš manir i znak je velike slabosti. Ja to neću raditi. Mislim da time degradirate Narodnu skupštinu.

To što imamo razlike u tome šta mislimo da treba da se radi zaista nisu nikakav razlog da se na ovakav način obraćate narodnom poslaniku. Poslovnik jasno kaže da vređanje nije dozvoljeno. Poslovnik jasno kaže da ne možete na ovakav način lično da govorite o ličnim stvarima i ličnom životu narodnog poslanika. Vi ste ovde gost u Narodnoj skupštini, građani će moći da vide vaše izlaganje i ovu količinu uvreda koju ste sasuli. Ovo zaista nije dostojno jednog premijera. Premijer bi morao pristojno da se ponaša i da govori o temi.

To što i imamo razliku sa vama o tome kako treba voditi ekonomsku politiku nije razlog za uvrede i nije razlog za iznošenje neistina o ličnom životu. I ja bih mogao o vašem ali neću, to zaista nije za Narodnu skupštinu.

(Aleksandar Vučić: Molim te ajde.)

Mislim da biste trebali da se upristojite i ne treba da dobacujete sada, ja vas nisam prekidao a nisam se slagao ni sa čim što ste govorili.

Mi Poslovnik dižemo onog trenutka kada kršite Poslovnik i to je znak da ga kršite, ili govorite mimo teme ili vređate narodne poslanike. Ovim praktično pokazujete koliko poštujete pravila institucije sistema. Problem u Srbiji je što nema sistema, ima samo vođa. Urušene su sve nezavisne institucije sistema. To pokazuje i stanje u pravosuđu, ono što se desilo u Sava Maloj, to je jedna suspenzija pravne države, a vrhunac vašeg nepoštovanja je ne primanje tužbe od strane suda, jer od 2014. godine sud ne sme da vam uruči tužbu. To nije primereno jednom premijeru.

Ja vas ne vređam, ne omalovažavam, govorim o postupcima. Ovo je jako važno, moramo da se vratimo na suštinski razgovor. Možemo da se ne složimo, ali ne treba da se vređamo. Hvala.

PREDSEDNIK: Poslaniče replika.

Ovo je bilo i na moj račun, ni jedna uvreda nije izneta na vaš račun. Ni jedna jedina.

Reč ima Aleksandar Vučić.

ALEKSANDAR VUČIĆ: Samo dve reči. Naravno da vas nisam uvredio, nikoga vam u porodici nisam pominjao, nisam pominjao ni drugima, a znate da bih mogao, ne radim to.

Vi ste to radili tamo gde nisam mogao da vam odgovorim, onako kako džentlmeni ne rade. A tamo gde sam da vam odgovorim ćutite kao zaliveni. U tome se razlikujemo nas dvojica, što ja ne bežim od duela a ne ogovaram vas i ne govorim strašne stvari kada niste prisutni da govorite.

Sada da vam pokažem šta je rekao, kada pričate o podacima. Malo pre je govorio o Fondu za razvoj i bačene dve milijarde evra, gospodin Radulović. Bilansna suma Fonda za razvoj je 140 milijardi dinara svega i kakve su to dve milijarde evra, o čemu priča, gde su te dve milijarde? Nema veze, onako usput smo rekli pa kako bilo. Nikakav problem nije da se ne kaže istina, ako prođe prođe.

Inače, ako je jedna milijarda evra mogla da se uštedi na zaposlenima, to znači da je trebalo otpustiti 120.000 ljudi. To znači da biste 24% zaposlenih u javnom sektoru otpustili. To je ozbiljna tema i o tome je trebalo da govorimo, samo što to niko nije umeo da prevede građanima Srbije. Da, gospodin Radulović bi otpustio 25% ljudi u javnom sektoru, 25% ljudi da bi mogao da ostvari ono što je rekao, uz ovo što je neistina.

Ako je uvreda gospodinu Raduloviću to što sam samo pomenuo, čak nisam ni pitao hoćete li da platite i kada ćete da platite, što sam samo pomenuo porez, što je tema celokupne javnosti u Srbiji, izvinite onda sam verovatno pogrešio. Ja računam da je pitanje plaćanja poreza …

Imao sam iskustva kada sam kasnio u plaćanju pre jedno 15 godina za infostan ili za tako nešto, skupo sam to platio, jel tako bilo, jel se sećate, to je kada ste vodili onu kampanju protiv mene.

(Radoslav Milojičić: O tome ću posle.)

Dakle, skupo sam to platio. To je kod mene račun bio 80.000 dinara, tako nešto, kakav crni račun od milion i 69 hiljada dolara? Odakle ljudi milion i 69 hiljada dolara? I to samo za porez.

Ali, mnogo je važnije ovo drugo što smo danas raspravljali i oko stranih investitora i oko Fonda za razvoj, što nije bila moja ideja uvek sam se ježio banki, razvojnih i svega ostalog, jer je tačno da je to mesto za moguće zloupotrebe i to je jedina stvar koja nije neistinita.

Mislim da su građani danas mogli dobro da shvate i ko razume šta su stvari koje možemo i koje moramo da menjamo. Nemojte da imate nikakvu iluziju, šta god da kažete, a da je prihvatljivo za državu ja ću svaki put da kažem da je to prihvatljivo i da je to u redu. Neće mi smetati sva lična mržnja koju ste prosipali protiv mene i protiv moje porodice, jer se ja po tome razlikujem od vas. Onog sekunda kada to izgovorite niti dižem Poslovnik niti postajem nervozan kao vi. Vi ste me relaksirali i oraspoložili. Imao sam težak i naporan dan do ovog trenutka, gotovo 12, 11 sati sam ovde, svakome sam morao da odgovorim i jednog trenutka mi nije bilo tako zabavno kao u dijalogu i razgovoru sa vama. Hvala vam na tome i želim vam mnogo uspeha i u budućnosti.

PREDSEDNIK: Reč ima Marijan Rističević.

MARIJAN RISTIČEVIĆ: Dame i gospodo narodni poslanici, dok gledam ove nasmejane preplanule face, verujem da je to stečeno u poljoprivredi, ali sumnjam. Mislim da je tu zaglavio deo novca koji je opljačkan od naših građana. Dok naši građani jedva preživljavaju očigledno da neki veoma dobro životare na belosvetskim morima. Ne vidim Balšu, mora da je na Maldivima, ima problema tamo sa nekom patkom žute boje, koliko zvezdica ima, ne znam, ali da je na Maldivima to je gotovo sigurno. Brana Crnčević je rekao „Govor je dar, ćutanje je još veće".

Mislim da po izlaganju mog kolege iz sela Stajčevci, iz organizacije „Nikad im dosta nije bilo" da je najbolja potvrda da je Brana Crnčević bio u pravu da je bolje nekad ćutati nego govoriti. Ja nemam ništa protiv što je moj kolega, da li je to možda povreda jelovnika, gospođo predsedavajuća ili gospodine predsedavajući, molim vas da upozorite ove iz „Nikad im dosta nije bilo", da na ovaj način ne ometaju govornika. Prvo, oni to meni ne mogu učiniti, ja se ne dam tako lako prevariti, a možda u toj povredi jelovnika nije bilo dovoljno aleve paprike u zapršci od pasulja. Pa, su ovi iz kompanije, kako se to zove „Kradulović Rodni i Delboj kompani", to ustanovili i surovo kaznili konobare i kuvare.

Čujem da imaju nameru, da isprazne tu menzu. Ja u menzu više ne idem. Nije mi se smučila menza, smučili su mi se ovi iz „Nikad im dosta nije bilo" i maltretiranje konobara i kuvarica.

Čuo sam da želi…Evo ga…Gospodine predsedavajući, produžiće te mi ovo vreme. Prvo vas molim da isključite ventilaciju, ako već mašu ovim Poslovnicima, da budu energetski efikasni. Da uštedimo nešto, neka korist od njih. Mašite malo brže. Mašite malo češće, ali molim vas, hajde da štedimo energiju, kada već ovde imamo nekoliko peri ventilatora, koji to uspešno rade.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam shvatio da moj kolega, nazovi ekonomista, evo beže, šta da radimo, istina boli, ja mislim da nije čitao ekspoze, iz prostog razloga zato što sada beži, a drugo ja mislim da on ništa duže od jelovnika ne čita u ovoj skupštini.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja nemam ništa protiv što je on zavrnuo Amerikance za milion evra. Ja mu to ne zameram. Ja mu zameram što je nas zavrnuo za više miliona, a evo i kako.

Dame i gospodo narodni poslanici, da li vi možete da budete danas u 15 do 18 parlamenata u isto vreme na 15 različitih destinacija? Da li možete? Da li možete, recimo, u istom trenutku da upravljate sa 15 automobila na 15 različitih puteva?

Ne možete, ali vidite on je mogao da upravlja sa 15 firmi kao stečajni upravnik, u isto vreme na 15 različitih destinacija i da za svaku od njih prima po jedan honorar.

Samo od „BK" kompanije za četiri firme je dobijao osam hiljada evra mesečno. I zato kada kažem, da mu ne zameram, na tome što je Amerikance zavrnuo za milion, već da mu zameram zato što je nas zavrnuo za milione.

Nije bio on stečajni upravnik, zato da bude od pomoći sebi, već od pomoći sudu. On je trebao da namiri poverioce. Trebao je da namiri sirote one ljude, radnike, koji su ostali bez stanova u „Delta legalu". On nije namirivao poverioce, on je namirivao sebe, kuma, rodbinu itd.

On priča o partokratiji. Mi smo ga ovde izabrali za ministra, a onda je on u Vladi počeo da pravi partiju. I sada nam takav čovek priča o partiji, čak je nije ni registrovao kao partiju, a znam i zašto. Prvo treba 10 hiljada potpisa ili hiljadu ukoliko želi da bude manjina. S obzirom da ima nekoliko državljanstava, a ja mu na tome ne zameram, mogao je da izabere da li će biti Kanađanin, Američki indijanac ili Mohikanac, svejedno mi je, mogao je da bira. Ali je on osnovao tzv. nevladinu organizaciju za koju vidim da je prerasla u antivladinu organizaciju. Zašto? Zato što nevladine organizacije ne podležu kontroli Agenciji za borbu protiv korupcije. To je jedno.

Broj dva. Nevladine organizacije za razliku od političkih stranaka mogu da primaju novac iz inostranstva. Političke stranke to ne mogu i ako to učine brišu se iz registra. Zato je onaj vođa iz nikad im dosta nije bilo, a ja ću dodati – niko se od njih oznojio nije, napravio veliki novac na 14 firmi u kojima je vršio stečaj.

Kako je osnivao partiju, samo trenutak, sada ću vam pokazati. Piše on kao ministar članovima svoje nevladine, antivladine organizacije – moja i Cvijanova poslanička grupa, to piše pred izbor 2014. godine, sigurno će biti deo buduće vladajuće koalicije, jer su to MMF i Amerikanci postavili Vučiću kao uslov. To piše on, to sam malo uvećao, kao ministar, onaj što je protiv partokratije. To piše članovima svoje partije.

Kaže – ja bih trebao da preuzmem, ponovo spojeno, Ministarstvo privrede i finansija, a moj najbliži saradnik, kum A.S. da ne govorim celo ime, tu je negde, to je ova lista koja je bez kumova, prepuna kumova, šurnjaji itd, vi ste rekli, dobro. A.S. a moj najbliži saradnik A.S. mesto guvernera NBS nakon što Jorgovanka Tabaković posle izbora bude imenova za ambasadora.

Jasna je želja Amerikanaca da u novoj srpskoj Vladi žele svoje pouzdane ljude na dva ključna mesta.

Gospodo Amerikanci, ako je ovo tačno i trebao je da vas zavrne, a ako ste mislili da ćete ako ga ovde stavite da vam vrati onaj novac što vam je tamo dužan, onda ste se gadno prevarili i mi vam se izvinjavamo na tome što ga nismo ponovo izabrali da bude ministar opšte narodne propasti.

Verujem da ovo nije istina, ali gospodo Amerikanci, ako je ovo istina, stvarno ste na niske grane pali.

Dame i gospodo, ako ste očekivali od jednog elektroinženjera, ako ste očekivali od jednog nazovi ekonomiste, samozvanog ekonomiste da možete da napravite dobrog ministra, gospodin Dačić nije tu, on kaže da ga je predložio, to je isto kao kada bi klovnu stavili krunu i očekivali kralja. To je nemoguće.

Iz tih razloga, ovi koji mašu Poslovnikom, jelovnikom su počeli ne da mrze vlast, već mrze državu. Oni i ovi drugi preplanuli državu mrze, ali ja moram priznati da su je voleli, ali samo da pljačkaju.

Ovde nisam da branim vlast, već branim državu. Mi smo prošli kroz dva perioda. Jedan period kada su nas devedesetih spolja ugrožavali i drugi period od 2000. do 2012. godine, a u Vojvodini do 2016. godine, to je taj drugi period kada su nas iznutra surovo potkradali.

Dame i gospodo ministri, sadašnji i budući predsedniče Vlade, sadašnji i budući ministri, ja kada branim državu branim iz prostog razloga što određeni ljudi i centri koji su nas devedesetih godina ugrožavali ponovo žele da nas ugrožavaju i to pomoću onih koji su nas od 2000. godine do 2012. godine surovo potkradali.

Izvode se razne manifestacije. Njih vlast na izborima ne interesuje. Njih ne interesuje Skupština, kao što vidite, njih interesuje vlast bez izbora, nemirima i nasiljem.

Za njih je vlast dobijena nemirima i nasiljem demokratija, a vlast dobijena na izborima, u Skupštini formirana Vlada, za njih je to autokratija i diktatura.

Ja bih želeo nešto da progovorim i o natalitetu i o poljoprivredi, i mislim da je to uzajamno vezano. Dame i gospodo, danas nas ima 106 manje nego juče. Sutra će biti 106 naših državljana manje nego danas. Dok mi sedimo ovde manje je 50 do 60 naših građana. Srbija se prazni. Kada uzmemo i da se odseli 50 ljudi, naša knjiga državljana se tanji u korist knjige umrlih i knjige odseljenih. Iz tih razloga ja želim da pohvalim taj deo da se po prvi put o natalitetu povede računa, jer to direktno ugrožava selo, a mi u ovoj grupi imamo dve poljoprivredne stranke, dve seljačke stranke.

Od 4500 naseljenih mesta 200 sela je nestalo. Hiljadu sela ima manje od 100 stanovnika, što znači da će nam izumreti jedno selo dnevno. Iz tih razloga ja i želim da pohvalim Vladu, s obzirom da pitanje, to pitanje nije poljoprivrede i sela, to je pitanje bezbednosti, to je pitanje suvereniteta. Teritorije se prazne i bela kuga je najefikasnije etničko čišćenje. Kada se teritorije isprazne, njih će naseliti neki drugi narodi. Agresija kolevkama, to smo mi već doživeli, je najuspešnija agresija. Iz tih razloga i treći put treba pohvaliti Vladu, prvu Vladu koja je rešila da ima ministra ili ministarku za ta pitanja.

Oni koji danas govore o poljoprivredi i selu su sinove poslali u grad. Ne možete imati mlade na selu, a sinove i kćerke poslati u grad. Ne možete imati snajke na selu, a ćerke poslati u grad. Ne možete pričati o genetski modifikovanim organizmima, kada ja dobro znam da je to propagandna akcija. Jedno je proizvodnja, a drugo je promet. Vi ste napravili takvu situaciju da se oni u Srbiji ne mogu proizvoditi, ali se kroz meso, mleko i druge proizvode nekontrolisano mogu uvesti. Znači, vaša akcija, za koju mislite da je patriotska, je antipatriotska. Ona glasi – bolje to uvesti nego ovde proizvesti.

Ja nisam zagovornik proizvodnje genetički modifikovanih organizama, ali vam moram reći da ulazak u Svetsku trgovinsku organizaciju ne mora da znači proizvodnju genetički modifikovanih, pa čak ni promet. Od slučaja do slučaja se to da suspendovati, zabraniti, eskivirati. To ne radimo samo mi, ne bi radili samo mi, to bi radilo više zemalja.

Ali, da vam kažem koliko je to plaćeno, to kad su vladali ovi preplanuli. Dakle, 13. januara 2011. godine zagovornik toga je dobio, evro je bio od 101 do 104 dinara tokom te godine, 2.548.346,46 para. Dana 22. septembra iz iste kase je dobio od tog ministra 1.826.256.00 dinara, 28. oktobra 1.500.000 hiljada i 26. decembra 80.039,00 dinara. Ukupno je dobio 5.954.665.000 dinara, u godini kada je Boris Tadić govorio da ćemo usvojiti nove genetičke načine proizvodnje hrane. Dakle, bio je na njihovom platnom spisku, bio je dva puta u Americi, a danas tobože patriotski zagovara odbranu od genetički modifikovanih organizama, s tim što bi se oni mogli uvesti, ali se ne bi mogli proizvoditi.

Dame i gospodo, da ne dužim, mi ćemo izabrati Vladu, vi ćete biti budući ministri, mandatar će biti ponovo predsednik Vlade i to je ono što me raduje. Država je ozbiljna stvar i ona se ne ukorenjuje tako lako. Kada napravimo državu, državu slobodnih i hrabrih, državu sposobnih, kada je ekonomski stavimo na noge, poštovaće nas oni koji nas do sada nisu poštovali. Ja ću izaći zadovoljan i otići u svoje selo, u Nove Karlovci, proći ću između Cara Dušana i Karađorđa, otići ću na svoju njivu i stisnuti grudu zemlje i reći ću simbolično da mi je drago što se Srbija podiže, štoviše ne gmiže, što se diže. Vama, dame i gospodo poslanici i ministre, preporučujem da isto uradite, da čvrsto stisnete i čuvate i unapređujete ovu zemlju, jer ona se ceni ne po tome kako se vlada, već kako se zemlja unapređuje.

Dame i gospodo ministri, ja vam kažem da se ne obazirete na kritike praznih ljudi i praznih teorija punih sebe. Dostojevski je rekao – ako idete putem i zastajkujete da svakog psa koji laje gađate kamenjem, nikada nećete stići do cilja. Dame i gospodo narodni poslanici, gospodo ministri, oni nisu vredni, nemojte zastajkivati. Oni nisu vredni ni vremena, ni kamena. Oni nisu vredni ni vremena, ni kamena. Hvala.

PREDSEDAVAJUĆI (Veroljub Arsić): Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović. Izvolite.

ALEKSANDAR MARTINOVIĆ: Poštovani gospodine Vučiću, poslanička grupa SNS glasaće za program koji ste predstavili Narodnoj skupštini i za kandidate za ministre u novoj Vladi Republike Srbije.

Zbog građana Republike Srbije, a i zbog kolega narodnih poslanika, želim da istaknem da je ekspoze mandatara Vučića, mogu slobodno da kažem, jedan svojevrstan naučni rad, zato što se Aleksandar Vučić u svom ekspozeu dotakao apsolutno nadležnosti svakog ministarstva, odnosno svakog ministra u novoj Vladi Republike Srbije i nijedna nadležnost nijednog ministarstva nije promakla u ovom ekspozeu.

Zbog toga ovaj ekspoze ima više stranica od svih ekspozea koji su čitani ili saopštavani u Narodnoj skupštini Republike Srbije od 2001. do 2008. godine. Zato što su uglavnom svi premijeri, odnosno svi mandatari za sastavljanje Vlade taj posao shvatali čisto formalno, da se pojave u Narodnoj skupštini, znaju da imaju skupštinsku većinu i onda su čitali po nekoliko stranica nečega što su oni smatrali da je program i politika buduće Vlade.

Zoran Đinđić je 2001. godine imao ekspoze na trinaest i po stranica, Zoran Živković 2003. godine na šest i po stranica, Koštunica prvi put kada je sastavljao Vladu na devet stranica, drugi put kada je sastavljao Vladu 2007. godine na deset i po stranica, a Mirko Cvetković na osam i po stranica. Ekspoze gospodina Aleksandra Vučića je, i to u skraćenoj verziji, podeljen narodnim poslanicima na 67 stranica. To je najbolji mogući program za napredovanje Republike Srbije u naredne četiri godine.

Poslanička grupa SNS glasaće za program i sastav Vlade kako je to saopštio gospodin Vučić, iz najmanje dva razloga. Pre svega, Vlada koju je vodio Aleksandar Vučić i nova Vlada koju će takođe da vodi postigla je najmanje dva krupna cilja. Prvi je da se uspostavi makroekonomska stabilnost u zemlji i da se uspostavi red u sistemu javnih finansija. Gospodinu Vučiću i njegovoj Vladi pošlo je za rukom nešto što je malo kome pošlo u srpskoj ekonomskoj istoriji. Ne kažem da znam sve o srpskoj istoriji, ali ponešto znam.

Ono što je pošlo za rukom Aleksandru Vučiću i njegovom timu, to je pošlo za rukom negde krajem 19. veka Čedomilju Mijatoviću, koji je bio ministar finansija u vreme Milana i Aleksandra Obrenovića, koje smo mi Srbi nepravedno prokazali kao loše vladare, a bili su među najuspešnijim vladarima u srpskoj istoriji, zato što je tada srpski dinar vredeo isto koliko i francuski franak i zato što smo u vreme Obrenovića doživeli to da je čak i rumunski kralj Karol I rekao - ja želim da od Rumunije napravim Srbiju.

Na tom putu se Srbija nalazi i danas. Nekada smo bili parija Evrope i svi su od nas okretali glavu. Danas bi mnoge zemlje u Evropi, čak i one koje su u EU, želele da budu kao Srbija, zato što znaju da je Srbija država reda, zakona, ekonomske i političke stabilnosti. To je prvi razlog zbog koga će poslanička grupa SNS da podrži program i sastav Vlade, gospodina Aleksandra Vučića, a drugi razlog je taj što je gospodin Vučić uspeo da ovaj naš maleni srpski brod provede kroz Scile i Haribde modernog sveta bez bilo kakvih oštećenja. To nama Srbima u istoriji retko kad da je polazilo za rukom.

Mi Srbi imamo jednu iskrivljenu svest koja se vekovima gradila, da sudbina sveta zavisi od nas i da sudbina velikih sila zavisi od nas i da samo mi Srbi možemo da spasimo čovečanstvo i da niko drugi na svetu to ne može da uradi. Mi smo to mislili i 1914, mi smo to mislili i 1941, mi smo to mislili i 1991. godine i kad god smo mislili da od nas zavisi sudbina sveta i da od te malene srpske barke zavisi stabilnost u međunarodnim odnosima, mi smo to plaćali stotinama hiljada i milionima srpskih glava. Ovoga puta se to ne dešava.

U situaciji kada se potpuno promenila politička geografija modernog sveta, u situaciji kada imate, nažalost, terorističke napade u samom srcu Evrope, Srbija je stabilna, Srbija je mirna, naša deca mirno spavaju. To je malo kome pošlo za rukom u današnjoj Evropi. Pošlo je za rukom Aleksandru Vučiću i njegovoj Vladi i verujem da će im to poći za rukom i sutra kada Narodna skupština Republike Srbije bude izglasala novu vladu Republike Srbije, na čelu sa gospodinom Aleksandrom Vučićem.

Zbog toga što verujemo u jednu bolju, naprednu, bezbedniju Srbiju, zato što želimo…

Ne znam zašto dobacujte, gospodine Mirčiću, žalili ste se da nemate nalepnicu za auto, dobićete je koliko već sutra. Hvala, gospodine Mirčiću, na lepim rečima.

Dakle, zato što naša deca mirno spavaju i zato što ja hoću da moja deca i dalje mirno spavaju i sva deca u Srbiji, vi ćete, gospodine Vučiću, vi i vaš kabinet, sutra dobiti bezrezervnu podršku poslaničke grupe SNS i u nama, poslanicima SNS, imaćete vernog i pouzdanog saveznika za sprovođenje svih onih mera koje ste predvideli u vašem ekspozeu, da bi Srbija u naredne četiri godine bila još bolja, još uspešnija nego što je sada.

PREDSEDAVAJUĆI: Reč ima mandatar Aleksandar Vučić. Izvolite.

ALEKSANDAR VUČIĆ: Ne bi bilo fer da se vama ne zahvalim na podršci i da kažem da sam negde pomalo zadovoljan, kao što znate, nikada nisam u potpunosti, činjenicom da najveći broj, ne samo najveći broj, već i najveći procenat, prisutnih poslaničkih grupa, ovde su poslanici SNS-a. Dakle, i jasno je da ćemo morati da budemo još disciplinovaniji u budućnosti i mnogo toga da i dalje menjamo kod sebe, ali time pokazujemo i time ste vi danas pokazali odgovornost prema građanima Srbije, zato što građani Srbije ne plaćaju ni članove Vlade da oni ne budu u svojoj vladi i da ne rade svoj posao, kao što ne plaćaju ni narodne poslanike da budu van sale u trenutku kada imamo plenarno zasedanje.

Ja sam zadovoljan što ste se vi ponašali disciplinovanije i odgovornije. Neki nisu hteli ni juče da slušaju, bilo im je teško da sede, danas su došli da iskažu argumente i brojke, a videli ste da smo im bukvalno svaku brojku brojkom demantovali, bukvalno svaku. Sve što su iznosili, ništa nije moglo da prođe.

Na kraju ove, kako bismo je nazvali, iako nema više načelne i rasprave u pojedinostima po ovoj temi, nastaviće se načelna rasprava, ali po poslaničkim grupama, šefovi poslaničkih klubova su završili, hoću da kažem da sam veoma zadovoljan što smo imali ne samo ravnopravan pristup, čini mi se da je bilo više šefova opozicionih grupa, i tu su imali prednosti, iako imaju po samo pet ili šest poslanika, ali da nismo ustuknuli nijednog sekunda zato što smo znali, ne zato što smo samo hrabriji ili zato što želimo da se sukobljavamo politički, već je važno da nismo ustuknuli jer to pokazuje našu čvrstinu, čvrstinu naših ideja, čvrstinu naših opredeljenja, našu sigurnost da radimo dobru stvar za našu zemlju, našu ubeđenost da smo na dobrom putu i našu veru da Srbija može još bolje i da Srbija može još više.

Videli ste da one koje znam dobro, koliko vremena su provodili u Vladi i koliko su radili, kada kažem: „znam vas, da ne možete da radite mnogo", da nemaju šta da kažu. Zato što znam, sa mnom su radili. Postoje ljudi sa kojima sam radio za koje tako nešto neću da kažem, jer ne mogu da kažem. Zato se veruje i onome što izgovaram, jer bez obzira na to da li mi je neko veći ili manji politički protivnik, govoriću istinu. U ovoj borbi, kada dolazimo inače da odgovaramo u Narodnu skupštinu, biće stvari gde morate da kažete – da, u redu je, u pravu ste. Ali, mi smo imali mnogo argumenata, mnogo stvari kojima smo mogli da se pohvalimo, ali je bilo i mnogo toga što smo sami kritikovali i dobro je da smo i danas čuli reči kritike po određenim pitanjima i te stvari ćemo morati da ispravimo.

Zato je važno da brzo donesemo i zakon o poreklu imovine i mnoge druge zakone o kojima smo danas govorili. Zato što ćemo time da uradimo još jednu stvar, ne zaboravite, nije to zakon osvete, nije to zakon protiv bilo koga, ni protiv kakvog tajkuna ili političara ili bilo koga, to je zakon kojim ćemo da učinimo to da onaj ko ima „poršea" i „ferarija", o kojem sam već govorio u svom ekspozeu, ne može da prijavi državi Srbiji da je na minimalcu i da prima 22.000 dinara, jer 22.000 dinara treba da primaš 22 godine da bi to mogao da kupiš, a da ne jedeš u međuvremenu i da ne piješ vodu, što nije realno, složićete se, i više od toga. Dakle, time ćemo neke ljude da uvedemo iz sive zone, pre bih rekao crne nego sive zone, u legalne i regularne tokove. Neko će morati da prijavljuje svoja primanja. Nama je prosečna plata da kažemo 405 evra. Ona nije, prosečna zarada je 405 evra, ona je veća. Zato što imate bukvalno 30 ili 40 posto poslodavaca koji isplaćuju minimalac da bi se državi platio minimalni porez jer na to ide oslobađanje 11 hiljada, ne znam ni ja šta sve, a onda u kešu dotiraju do 30, 40 i 50 hiljada. To svi znamo u Srbiji i svi o tome govorimo. Ovo, uz povećanje minimalne zarade, što je dobra vest za najsiromašnije radnike, će to koliko-toliko da promeni.

Danas sam ja očajan iz još jednog razloga koji vam nisam rekao. Dobio sam jutros u Vladi Srbije izveštaj Poreske uprave. Dobijem izveštaj poreske uprave koja je išla u kontrolu desetina restorana u sedam ili osam gradova u Srbiji. Recimo, od 90 objekata, 83-84 su pred zatvaranjem zbog neevidentiranja prometa preko fiskalne kase, druga inspekcija zbog neprijavljivanja radnika itd. Znači, mi, ljudi, pričamo o ogromnoj poreskoj evaziji i mnogo većim prihodima koje mi možemo da imamo, iako su nam prihodi mnogo bolji nego što su bili ranije.

Mi moramo da zamolimo svakog građanina da na svakom mestu traži fiskalni račun. Nemaju šta da vas pitaju – jel plaćaš ti karticom ili plaćaš kešom, on ti donese fiskalni račun, a ti plati kako hoćeš. Tek ako treba da ukucaš broj, tad može to da te pita koji ti je broj ili ga sam ukucaj, ako ti nije na potpis. Ali to ljudi moraju da znaju i mi o tome moramo da znamo na svakom mestu.

To je nešto o čemu moramo da pričamo svuda i to ljudi moraju da znaju, zato što ste prevarili sebe kada ne uzmete fiskalni račun, zato što ćete imati školu manje, imaćete put manje, imaćete bolnicu manje. Mi iz tog novca finansiramo bolnice i škole, mi nemamo odakle drugo to da finansiramo. Nemoguće da pronađemo novac na drugoj strani, ali ako dobijete spisak 90 objekata, od kojih 84 su pred zatvaranjem i to su baš birali one gde je trenutno nešto, jači promet, da li su planine, banje, itd, da li je to moguće? Da li je moguće da mi ne možemo sebe da vaspitamo?

Imamo niži PDV nego što ga ima 90% zemalja u okruženju. Samo Bugarska ima 20%. Za ugostiteljske objekte ima Rumunija niži i nema više niko niži. Hrvatska i Mađarska 25, 27%. Moj prijatelj Orvan sad smanjuje baš za restorane i sad gledam kako to hoće da uradi. Ako to bude dobro, kao što smo od Finca preuzeli vaučere za turizam, preuzećemo i neke druge ideje, nije to problem. Ali moramo da budemo disciplinovaniji.

Znate šta kod nas kažu – e, pusti, zeznuo sam državu. Pa, nisi zeznuo državu, zeznuo si sebe. Država si ti. Država ti je i avion tvoj, i put tvoj, i ulica tvoja i sve drugo. Na kraju to tražiš od države. Država je i policajac koji te čuva.

I evo, sad se ljudi neki s pravom bune, iz Gavrila Principa ulice u Beogradu, zbog toga što su im nehigijenski uslovi za život, zbog drugih stvari i ništa nisu slagali, zbog velikog prisustva migranata gde vi ne možete ljude da držite u kavezu, a onda se ljudi osećaju nebezbedno, nesigurno i sad se mi mučimo šta da uradimo. Ali, da bi ste angažovali policajce i da bi policajci radili, neko mora da ih plati. E, kad vi ne uzmete fiskalni račun, oni nisu plaćeni. Samo to ljudi treba da razumeju, da vi fiskalnim računom niste pomogli nekome, nego ste uništili sebe.

Uzeo sam taj primer samo da se vidi koliko smo nedisciplinovani prema sebi. Neće u Nemačkoj, Švajcarskoj, Austriji ni da pomisle to da urade, neće da pomisle. Ne postoji takva kultura. E, meni država nije dala. Ma, dala ti je, nije istina da ti nije dala. Dala ti je, svakome od nas je dala mnogo i svi smo se školovali mnogo jeftinije, neću da kažem besplatno, jer besplatnog školovanja nema. Školovali mnogo jeftinije nego bilo gde drugo u svetu, to je država platila. Platila nam i puteve i bolnice i mnoge druge stvari. Lečimo se loše. Probleme imamo, država uglavnom plaća. Ne računam one koji idu kod privatnika i plate kešom.

Da bi država mogla da funkcioniše, mi moramo da budemo disciplinovani i moramo da poštujemo tu državu. Šta mislite, što je nekima neprijatno kada o određenim temama govorite? U stanju su da izgovore svašta kad niste tu i kad niste u poziciji da se suprotstavite. A kad sam ovde i kada sam u stanju da odgovorim, e onda – ej. Lako je udarati u džak, a nije baš lako udarati, ni ući u ring i boriti se.

Zato je Srbija najvažnija za nas i zato moramo to da menjamo kod sebe, ako uspemo. Ako ne uspemo nećemo da budemo ni prvi ni poslednji narod koji će polako da gubi sve što je sticao vekovima. Zato sam vam zahvalan na disciplini i zahvalan na borbenosti. Na tome što ste pokazali da niste vreća za udaranje i na tome što ste pokazali da ste u stanju da se borite za svoju zemlju i da po tom pitanju ne pravite kalkulaciju.

Hvala još jednom, a ja se izvinjavam ako sam i vama danas mnogo vremena oduzeo i svima ostalima odgovarajući, ali sam želeo da pokažem i da neću da dozvolim da nas neko vređa, da neko govori najgore moguće stvari i da to ostane bez odgovora i da misli da ih se mnogo plašimo i da ne smemo da odgovaramo na neistine.

Čuli ste malo pre, kaže, dve milijarde evra, onda pokažete da je to nekoliko puta manje i nema odgovora i niko se ne sekira, eto slagali smo, eto izmislili smo. Nema problema, ponovićemo to još 5.000 puta, i tako za sve drugo. Pričaju stalno o nekim kriminalcima i ne znam čemu, kad kažem – pa ajde, pričajte o tome, hoće, ali kad ja nisam tu. Kad su sami. Pošto sam se tih besmislenih i lažnih priča naslušao, o tome kako mi je brat uzeo restoran, o tome kako je vlasnik nekog poljoprivrednog zemljišta gde nikad nije ni bio, ne zna ni gde je, pojma nema o čemu se radi, do, ne znam, najgorih mogućih uvreda i najgorih mogućih laži.

Hoćete da vas podsetim kako su neko vreme pričali kako Srbija ima 130.000 policajaca, kako su kineski lekovi loši zato što su za male ljude? Dokle više sa tim lažima. Vi se smejte, vi se ne sećate toga, Marjan se seća, to je rekao Dragan Veselinov, čak su i bacali neke lekove što Vjerica kaže zato što su rekli, Kinezi prave lekove, nisu oni za nas, to su za male ljude. Možete da verujete. A zašto su to radil? Zato što kažu, Kinezi će da glasaju za jednu političku opciju zato ih dovode ovde. Kroz kakvo smo mi ludilo prolazili. E, zato neću da im dozvolim da to ludilo prođe bez odgovora. I, samo zato sam ovde i strpljivo im odgovaram na svaku uvredu, na svaku reč koju su izgovorili i neću da odustajem od toga.

I, ono što ja mogu da vam obećam, to je da ću da se borim sve vreme i da mi neće biti teško da dođem u Narodnu skupštinu najmanje jedanput mesečno da odgovorim, iako niko od prethodnih premijera to nije radio na takav način i nije toliko dolazio. Zato što hoću da pokažemo da smo spremni na dijalog, da smo spremni na duele, ali na prave duele i nema problema, pa da vidimo čiji su argumenti jači. A, ne to, mi ćemo da kažemo negde protiv nekoga nešto, a da tog nema.

Ja kada govorim, ja govorim o Srbiji i nikada ne govorim ni o kome drugom kada sam sam. Ja samo kad njima odgovaram o njima govorim u njihovom prisustvu i samo odgovaram i ništa više i u tome se razlikujem. Tako se ponašaju džentlmeni, tako se ponašaju politički džentlmeni. I oni koji se toga drže, oni u politici imaju šansu, a oni koji rade po principu – udri u vreću, udri dok protivnika nema, a kad je on tu beži i brže bolje se povlači. Ti verujte mi u politici neće uspeti.

Zato sam zadovoljan što ste vi smeli i hteli da branite naše pozicije i što niste ustuknuli iako su vam svi predviđali lošu sudbinu govoreći kako ćemo da propadnemo, da nestanemo, kako će da nas upropaste. Evo videli smo danas kako je prošao dan, pa neka građani Srbije imaju dovoljno argumenata da procenjuju. Hvala vam.

PREDSEDAVAJUĆI: Pošto nema više na spisku šefova poslaničkih grupa, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa, prelazimo na raspravu po redosledu narodnih poslanika prema prijavama za reč.

Reč ima narodni poslanik Muamer Zukorlić. Izvolite.

MUAMER ZUKORLIĆ: Dame i gospodo narodni poslanici, kandidati za članove Vlade, predsedavajući, pojedinci, porodice, zajednice koje imaju kapacitet dogovora, imaju svoju budućnost.

Bošnjačka demokratska zajednica Sandžaka postigla je dogovor sa SNS da će zajedno raditi na otvaranju nove stranice u bošnjačko-srpskim odnosima. To bi značilo da će pripadnici mog naroda u ovoj državi na svim nivoima vlasti, institucija u ustanova imati priliku da ravnopravno sudjeluju shodno sopstvenom kvalitetu jednakim uslovima.

To bi značilo da ćemo zajednički uložiti sav potreban napor da definitivno ono što je obeležilo našu prošlost, a to je više od stotinu godina povremenih sukoba, nažalost, sa brojnim zločinima i do genocida, da ćemo tu svoju prošlost nastojati iskoristiti kao energiju za budućnost u smislu pouke kako se to više nikada ne bi ponovilo.

Dosta nam je više odnosa u kojima ćemo jedni druge smatrati za problem, pa čak i opasnost. Dosta nam je više odnosa gde će oni nas nazivati Turcima, a mi njih Vlasima ili kojekakvim drugim imenima, posebno u odsustvu, a kada se susretnemo sa pomalo kurtoazije nešto lepše.

Mislim da mi, a posebno naša buduća pokoljenja imamo i imaju pravo na drugačiju budućnost. Znam da to neće biti lako, ali čvrsto verujem, zato sam došao i biran u ovaj parlament kao predstavnik svoga naroda i svih građana koji su mene i moga kolegu glasali kako bismo pružili ruku i dali šansu za drugačiju budućnost.

Dogovorili smo se da zajedno radimo na otklanjanju svih anomalija u našim odnosima, da srpski većinski narod, odnosno njegovi pripadnici kada čuju pojam Sandžak sa svim što to znači, ne vide u tome opasnost i brigu za svoju državu. Želim da moj narod i moji sunarodnici kada čuju reč i pojam Srbija ne vide u tome opasnost i neku vrstu uzurpacije. Mislim da je zajedničkim snagama na bazi dogovora moguće menjati našu budućnost.

Dogovorili smo se da zajedno radimo na polju unapređenja obrazovanja, unapređenja individualnih i kolektivnih prava u ovoj zemlji, da zajedno radimo na polju pacifizacije društva, jer smo svedoci da nasilje i kultura nasilja bujaju na sve strane. Dogovorili smo se da radimo na politici pomirenja, dogovorili smo se da zajednički delujemo protiv kriminala i korupcije u celoj zemlji, a posebno u Sandžaku gde nekoliko narko kartela dominira više decenija.

Na ovim vrednostima i principima ….

PREDSEDAVAJUĆI: Molim vas privedite kraju.

MUAMER ZUKORLIĆ: … a i zbog mojih pet minuta želim najaviti da će narodni poslanici Bošnjačke demokratske zajednice dati podršku ovoj Vladi.

Istina, kada bi bili u prilici selektivno možda dva kandidata ne bi dobila našu podršku, ali pošto se glasa u paketu mi ćemo glasati za ponuđeni sastav. Hvala vam.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem.

Reč ima mandatar Aleksandar Vučić. Izvolite.

ALEKSANDAR VUČIĆ: Ja želim samo da nekoliko reči kažem. Naravno da je veoma važno kakve ćemo odnose da imamo, kako god da to krstite, u Raškoj oblasti, Sandžaku ili u Novom Pazaru, Tutinu, Sjenici, Varoši, Priboju, Prijepolju, važno je da ti odnosi budu bolji i važno je da razgovaramo.

Mi kada smo krenuli da razgovaramo sa Albancima, ljudi su govorili - pa nema dogovora nije urađeno jedno, drugo ili treće. Koliko god i danas možemo da se žalimo na bezbroj stvari i da govorimo kako su Srbi ugroženi posebno u metohijskim selima gde se vraćaju istoka Kline, situacija je neuporedivo bolja, ti napadi su ređi, incidenti takođe. Za nas je važno da razgovaramo. Mi želimo da Republiku Srbiju osećate kao svoju državu, kao što mi Bošnjake želimo da osećamo kao nama prijateljski i veoma blizak narod.

Ja sam nekoliko puta to rekao, o tome sam razgovarao sa Rasimom čini mi se bezbroj puta i ranije i sa vama sam o tome razgovarao. Mislim da Srbi i Bošnjaci ne mogu da žive jedni pored drugih kako to možemo sa nekim drugim narodima. Mi ćemo morati da živimo jedni sa drugima i to ne u narednih godinu ili dve, narednih pet godina, već ćemo to morati da radimo u narednih stotinu godina.

Sve drugo bi bila katastrofa i za Srbe i za Muslimane. Ja nemam nikakvih iluzija po tom pitanju. Bezbroj sam predloga čuo kako vi kažete sa ove naše strane, a i sa te vaše strane. Nijedan nije bio naročito pametan, posebno što znam koliko ti nepametni predlozi mogu da unište godina života i koliko mogu da razore čitave narode i zemlje.

Mi ćemo gledati i nastaviti da ulažemo i u Sjenicu, i u Tutin, i u Pazar, i u Prijepolje, i u Priboj, i u Varoš, kao i u druge delove Srbije i mislim da smo u prethodnom periodu, Rasime, čini mi se više nego ranije uložili posebno u Pazar. Naravno to nije dovoljno. Ja znam koliko puteva nedostaje i znam da Bošnjaci neretko misle da je to zato što nećemo da povezujemo bošnjačka sela, nije to razlog. Isti problem imamo i sa srpskim selima. Hiljade kilometara puta asfalta nam nedostaje, ali ćemo gledati da vidimo da tu uložimo i želimo da svi Bošnjaci budu zadovoljni i mi ćemo kao Vlada dati sve od sebe i verujem da ćemo po tom pitanju, koje je ključno pitanje, koje nije pitanje političkih stranaka ili bilo čega drugog, moći da pravimo i kompromise i dogovore, ali pre svega da uvek možemo da razgovaramo. U tom smislu, veoma sam zahvalan na vašoj večerašnjoj diskusiji. Hvala još jedanput.

PREDSEDNIK: Po kom osnovu gospodine Zukorliću? Izvolite.

MUAMER ZUKORLIĆ: Ja bih samo jednu malu intervenciju.

Zamolio bih mandatara kao i sve druge narodne poslanike, da kada imaju u vidu etničku odrednicu Bošnjaci da koristimo Bošnjaci, ako ćemo govoriti o verskoj kategoriji onda da kažemo Muslimani. Mislim da je to veoma važno da budemo precizni zbog duha dijaloga, pomirenja i poverenja. Videli smo da vrlo često odrednice, imenovanja izazivaju razne negativne reflekcije, pa bih zamolio da to imamo u vidu. Hvala vam.

PREDSEDNIK: Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Zoran Živković. Izvolite.

ZORAN ŽIVKOVIĆ: Poštovani građani, ako neko gleda nešto na internetu pošto TV prenosa naravno nema, dame i gospodo, prošlo je kažu sto dana od izbora i više od sto dana i evo dobićemo Vladu verovatno sutra.

Građani su glasali, neke stranke su dobile većinu, potpuno je prirodno da one formiraju Vladu. Najnormalnije je da predsednik te Vlade bude predsednik najveće partije u toj koaliciji. Sve je to normalno. Potpuno je normalno da se napiše i plan rada te Vlade, da mandatar da svoj ekspoze i to je sve ispravno.

Ima nekih stvari koje nisu normalne. Nema razloga da se čeka sto dana ako neko ima dominantnu većinu posle izbora. Građani su glasali kako su glasali tako žive, posle glasanja nema kajanja bar nekoliko godina, ali potpuno je besmisleno da napišete ekspoze od dvesta, trista, šesto stranica samo zato da bi to trajalo šest sati. Koji je smisao toga? Gde na svetu je bilo koji mandatar čitao svoj ekspoze nekoliko sati? To je potpuno besmisleno. Niko od ovde prisutnih poslanika nije mogao da zapamti više od 5% toga. Da se to da u pisanoj formi to je potpuno u redu, ali da se čita, to je potpuno besmislena stvar.

Šta se desilo? Desilo se da je ovo još jedan dokaz politike – država, to sam ja. To čujemo u svakoj rečenici - ja plaćam penzionere, ja plaćam radnike, ja plaćam „Sartid", ja plaćam radove na autoputu. Ma ne, ma, naprotiv, ma, to je budžet koji se puni od novca građana Srbije, a obaveza nekoga ko je trenutno najviši državni činovnik ili funkcioner je da to radi na najbolji mogući način.

Pametni ljudi ne pričaju o svojoj pameti, hrabri ljudi ne pričaju o svojoj hrabrosti, časni ljudi ne pričaju o svojoj časti, ljudi koji su iskreni ne pričaju o svojoj iskrenosti.

Bezbednost je jedna tema koja je u ekspozeu i to je naravno važna tema. Pitanje je još jednom šta je sa helikopterom? Niko nije kriv. Prošlo je više od godinu dana, niko nije kriv. Barake, barake su srušili kreteni, budale i glupaci iz gradske vlasti, citiram mandara koji je to rekao pre skoro 100 dana. Kažite ko su ti ljudi, pa da znamo ko su te budale i da budu kažnjeni, naravno.

Rekao sam prošli put da imate u svom predlogu jednog ministra koji se pominje u spisima predmeta u suđenju ubicama Zorana Đinđića, to se ponavlja i dan danas. Imate i kandidata za ministra inostranih poslova koji se neki dan u Americi slikao ne znajući, ali to nije opravdanje, sa vođom kriminalnog klana najvećeg na tom kontinentu. Pitanje je zašto imamo dnevne napade na Ombudsmana iz državnih organa od funkcionera? To nije bezbednost. Patriotizam je vezana za to. Nemojte više da branite Srbe. Gde ste vi branili Srbe, tamo Srba više nema. Naravno da nema nove „Oluje", jer niko ne može da protera Srbe iz Srbije, a „Oluja" je već prošla.

Ekonomija, imamo najniže plate u regionu. Imamo najveći dug, imamo najmanje investicije u ovoj godini, najgore puteve, najgore škole, najgore pruge, najgore bolnice. Tado je stanje naše ekonomije ako je deficit smanjen ili je manji nego ikad. Daj Bože da je tako. To je samo jedan parametar.

Zakon o Vladi sam predložio gde se traži izmena člana 11. pa da glasi – pre izbora Vlade svaki predloženi član Vlade mora Narodnoj skupštini da dostavi lekarsko uverenje o zdravstvenoj sposobnosti za zasnivanje radnog odnosa u državnim organima. Ne znam zašto se bilo ko plaši toga. To je potpuno normalna stvar.

Konačno, decenijama se priča, pa i u poslednjih nekoliko godina o Zakonu o poreklu imovine. Donesite ga, naravno, jedva čekam, ali samo da dam jedan savet mandataru. U postojećem zakonu, koji se zove Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji, postoji dovoljno mehanizama da se ispita poreklo bilo čije imovine. Znači, imate po članu 42, 45. i još nekim članovima da poreska uprava pozove građanina i da ga pita – odakle ti to, koje su ti izvori finansiranja za to i to? Zašto se to ne koristi? To je pitanje za sve vas.

Ja vam želim uspešan rad. Naravno…

(Predsedavajući: Privodite kraju, kolega Živkoviću.)

Ali se bojim da se to neće desiti kao što je bilo i protekla dva ili tri puta. Hvala.

PREDSEDAVAJUĆI: Reč ima mandatar Aleksandar Vučić. Izvolite.

ALEKSANDAR VUČIĆ: Mislio sam da čak i ne odgovorim, ali ponoviću još jedanput, pre svega zbog činjenice da neću da dozvoljavam da stalno blate nevine ljude. Ne znaju ni zašto, ali eto, to im je valjda nešto što im je priraslo srcu.

Helikopter koji su pomenuli, ne znaju šta bi rekli. Podsetiću građane, izmišljali su kako je Zlatibor Lončar čekao na aerodromu sa novinarima. To su lagali sa pojedinih javnih servisa. Ne postoji neistina koju nisu izgovorili. Tužilaštvo je donelo odluku. Nemojte da rušite pravni poredak ove zemlje, da vršite pritisak na tužioce da eventualno menjaju svoje odluke ili da ne znam šta čine, pošto su tužioci doneli svoju odluku i nedvosmisleno rekli da nema krivično-pravne odgovornosti.

Tražili ste izveštaj Vojne komisije. Kada ste dobili izveštaj Vojne komisije, smetao vam je izveštaj Vojne komisije. Šta god da se uradi, sve vam smeta ukoliko nije u skladu sa onim što vi očekujete, ukoliko nije u skladu sa onim što vi mislite da je jedino važno rešenje i da je jedino bitno. Tim gore i po istinu, tim gore po argumente.

Kažete – iskren čovek ne priča o iskrenosti, častan ne priča o časti. Ja ću samo da pomenem o koje dve stvari ste vi danas govorili. Jedna je večeras, jedna je danas. Govorili ste o zdravlju i o zdravstvenim pregledima. Sad sami izvucite zaključak. Govorili ste danas na konferenciji za novinare i večeras ste govorili o tome da sam ja govorio toliko i toliko samo da bi se nešto merilo. Ne, ja sam govorio zato što sam smatrao da je važno da izađem sa ozbiljnim i odgovornim planom i programom pred građane Srbije, jer moj plan i program je trebalo mnogo dana i noći da se uradi. Vaš od šest stranica mogao je da se uradi za sedam minuta. Toliko sam mogao rukom da ispišem. Srećom, toliko ste se i zadržali na mestu predsednika Vlade. Valjda u skladu sa ekspozeom, tolika je i dužina mandata.

Ali, ono što sam ja želeo da vam kažem, danas ste kod tog merenja rekli da muškarci valjda u mladosti mere neke druge stvari na taj i taj način. Da li je to vezano sa onom iskrenošću i čašću? Pa, ko o tome priča baš? Samo da ljudi u Srbiji znaju čime se oni bave i šta oni rade i što je nemoć izraženija, utoliko će taj odnos da bude upravo ovakav.

Od svih argumenata čuli smo da su nam investicije najmanje. Slučajno su nam investicije najveće, samo što vi o tome ne znate ništa, ali šta ću ja da vam govorim. Ne vredi tu da dodajem ništa. Ja vam želim mnogo uspeha i uspešan rad i izvinite što sam se uopšte javio da vam bilo šta odgovorim. Nisam siguran ni da je imalo previše smisla. Hvala vam.

PREDSEDAVAJUĆI: Izvolite, gospodine Živkoviću.

ZORAN ŽIVKOVIĆ: Replika. Hvala.

Govorio sam o mnogim stvarima, ali ponoviću vam neke. Prvo, to da je gospodin Lončar bio na aerodromu u noći kada je pao helikopter piše u dokumentaciji Vojske. Postoji transkript razgovora komandnog tornja ili kako se zove tornja i posade. To piše i to je objavljeno bilo na sajtu Ministarstva odbrane. Ja to imam. Mogu da vam dam. Piše precizno – ministar je na Surčinu, čeka vas. Ja sam samo pratio komunikaciju. To piše. Proverite sa Ministarstvom odbrane.

Nema investicija, naravno, nema nikakvih investicija. Nema ničega o velikim najavama, da ne pričamo o „Ikarbusu" i „Mercedesu", da ne pričamo o tome da će kula „Beograda na vodi" da zaseni Beograd, da će biti završena prva do kraja ove godine. To je vaša izjava isto. Da imate investicije da Kinezi dolaze, jedva čekaju da počnu da rade. Ne radi se ništa u „Sartidu" više nego što se radilo do sada, a isti je menadžment koji ste vi doveli i koji je napravio najveće dugove u istoriji tog „Sartida".

Pričali ste o zapošljavanju. Pre 15 godina broj nezaposlenih ljudi u Srbiji je bio 736.000. Vi ste danas rekli da je danas sedamsto pet, šest hiljada. Za 15 godina 30.000 ljudi, žao mi je, to ne može da bude dobar rezultat.

Bilo bi jako lepo da Srbija može da živi u tom vašem svetu u kome vi živite, gde vi mislite da ste vi jedini pametan i da možete da delite to ko je pametan ko nije, ko nešto zna, a da vi sve sami znate. Žao mi je, to nije normalno.

(Predsedavajući: Dva minuta, gospodine Živkoviću.)

A što se tiče dužine, rekao sam da ako neko svodi … (Isključen mikrofon.) … Da mere dužinu, to muškarci rade kad su mlađi.

PREDSEDAVAJUĆI: Reč ima mandatar.

ALEKSANDAR VUČIĆ: Ja ne znam da li ste vi čuli ovaj prostakluk, ali dobro je da su ljudi čuli. Ja nisam to radio, gospodine Živkoviću. Te kafanske trikove vaše…

(Zoran Živković: Koje?)

Ali nemojte da vičete i nemojte da me prekidate. Te kafanske trikove u kojem merite dužinu, ja dužinu nisam merio. Ja sam merio pamet. Ali, izgleda da svako meri ono što ima, a pitanje je šta je u pitanju.

Da vam odgovorim, čuli ste vi mene dobro. I na javnom servisu su govorili da je Lončar tamo bio sa novinarima da bi se slikao, a to što je on bio sam, to je njegov posao, da kao ministar zdravlja sačeka dete. Ali, vi niste slušali šta sam ja govorio. Oni su rekli da je bio sve vreme sa novinarima tamo, da je namestio to za slikanje i za sopstvenu promociju. Lagali ste da je to razlog bio zašto je bio tamo. Na tome ste zasnivali celu priču. Sve je organizovao ministar Lončar, on je tražio da se ide po dete. Potpuno je logično, on je ministar zdravlja. Beba umire, treba beba da se spase, i kaže – molim vas, jel možete da pošaljete helikopter. A vi ste rekli da je bio sa novinarima da bi se slikao, a nije bilo nijednog novinara. E, u tome je suština.

Vaš je problem što ti vaši uličarski trikovi, bahati, ne prolaze kod onih ljudi koji imaju dovoljno hrabrosti da se takvim bahatim ljudima suprotstavljaju. Dok sam živ, imaću hrabrosti da vam se suprotstavljam. Nikad vas se nisam plašio, ni danas vas se ne plašim i ni sutra vas se neću plašiti. Nikada za života.

Još nešto oko „Ikarbusa". „Ikarbus", za razliku od vašeg vremena kada ste ga uništili, danas radi. Ne mogu da kažem da smo apsolutno srećni, ali radi, proizvodi, isplaćuje plate.

Što se kule tiče, ona se gradi. Dobrodošli u Beograd na vodi da vidite kako je tamo lepo. Mnogo lepše od onoga što ste vi ostavili građanima Niša. Mnogo lepše od onoga što ste ostavili građanima Srbije. Molim vas da odete da prošetate i da uživate. Tamo možete da merite lepotu, da imate nešto bolje da merite.

Što se tiče „Sartida", za razliku od onih koji su nam ostavili praznu fabriku, pustu, 5.000 ljudi bez posla, za razliku od onih koji su nam rekli – ova fabrika ne može da radi nikada, mi smo, vidite, našli Kineze koji rade tamo i koji će da rade tamo. I mi više nikakve veze sa tim nemamo, osim što imamo veze da smo radosni zbog činjenice da 5.050 ljudi radi i da još 5.000 kooperanata radi zajedno sa njima. Zato sam srećan i u tome je razlika između mene i vas.

Ja ne mogu da merim to što biste vi želeli da merite. Ja bih da merim rad, da merim znanje i da merim obrazovanje, svidelo se to vama ili ne. Ja mislim da to mnogo više od vaših mernih jedinica zanima i građane Srbije.

PREDSEDAVAJUĆI: Pravo na repliku.

Narodni poslanik Aleksandar Antić. Izvolite.

ALEKSANDAR ANTIĆ: Ja sam zatražio repliku kao zamenik predsednika poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije zbog teze gospodina Živkovića vezano za predsednika Socijalističke partije Srbije, ministra spoljnih poslova i njegove, kako je on naveo, susrete tokom posete SAD.

Ja nemam običaj da reagujem na besmislene diskusije u parlamentu, ali pošto ovo tangira i partiju, zaista moram da ocenim da ova rasprava i pogotovo činjenica da predsednik neke stranke ima pet minuta rasprave je kod mene budila nadu da će tih pet minuta biti mudro iskorišćeno, a ne za besmislene tvrdnje.

Gospodin Dačić je u svojstvu ministra spoljnih poslova u službenoj poseti Njujorku, odnosno sedištu UN obišao SPC koja je neposredno pre toga u požaru spaljena i tom prilikom, na zgarištu te crkve, susreo se sa sveštenstvom i članovima crkvenog odbora i razgovarao sa njima o muci koja je zadesila naše sunarodnike u SAD i zaista nije njegovo bilo da proverava bezbednosno članove crkvenog odbora i ljude koje je sveštenstvo tamo pozvalo. Besmislena je i zlurada ta konotacija gospodina Živkovića, a pogotovo kada dolazi iz usta nekoga ko je u svojoj političkoj prošlosti imao više kontakata sa ljudima iz bezbednosno sumnjivih kategorija, koje su učestvovale u organizaciji petooktobarskog prevrata…

(Predsedavajući: Vreme.)

… parlamenta i svih ostalih, da kažem, kriminalnih aktivnosti koje su bile deo toga.

(Zoran Živković: Replika.)

PREDSEDAVAJUĆI: Po kom osnovu, gospodine Živkoviću?

(Zoran Živković dobacuje.)

Nije to rekao, već je samo odgovarao na vaša pitanja koja ste postavili.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović.

VLADIMIR ĐUKANOVIĆ: Hvala, predsedavajući.

Znate, da je zakon koji je malopređašnji govornik predlaže važio 2003. godine on nikada ne bi bio premijer. U to nemam nikakve sumnje, ali znate jedan od razloga što vi ovo danas, gospodine Vučiću, pričate je i zašto nam se zemlja raspada i zašto je opljačkana, upravo to, kada završite premijerski mandat, onda dobijete bespovratnu subvenciju za vinograd i nikada ne vratite to državi. Tako su oni funkcionisali i Bogu hvala više nikada neće tako raditi, ali je zemlja nažalost značajno propala.

Ono, gospodine Vučiću, što ja mogu vama da zavidim, a verujem da vam zavide mnogi svetski političari, a to je zato što imate ovakvu opoziciju. Mislim da nikada ni jedan lider više neće imati ovakvu opoziciju. Dok je njih za ovu vlast nema zime. Zaista, meni je krivo, ja bih voleo da oni što više nastupaju u medijima. Toliko besmisla smo danas čuli ovde, toliku količinu gluposti da je to nešto zaista zastrašujuće. Ja verujem da svi mi ovde poslanici vladajuće većine možemo da damo smisleniju kritiku na račun i rad Vlade, nego što su oni dali.

Ja moram zaista da konstatujem i vrlo sam razočaran što mi zaista nemamo opoziciju, jer nije dobro za jedno društvo ako nema opoziciju. Nažalost, ako ovakvi ljudi predstavljaju opoziciju, stvarno moram da konstatujem da je to njihov problem. No, kako god.

Osvrnuću se naravno na sam ekspoze koji ste ovde izneli, vrlo temeljito i mnogo bolje nego što su to nekada ranije neki ljudi na vašem mestu radili. Niste u pravu, nije bilo 20 minuta, bilo je 10 minuta. Gospodin Cvetković je izlagao 10 minuta, ja se dobro toga sećam, na četiri lista papira i to je bilo nešto što je zaista bilo neprimereno, a postao je predsednik vlade jedne države.

Ono što izražavam kao pesimizam je upravo to što vi ovde pokušavate da uradite već nekoliko godina unazad, to je da se promeni svest kod našeg naroda. Vodim jednu emisiju i često razgovaram sa našim narodom i ono što ne može nikako da se promeni i to je nešto što je potpuna katastrofa i što mene generalno ovako i boli i razočara me, a to je ta činjenica da mi ne možemo da izađemo iz samoupravnog socijalizma. Mi i dalje razmišljamo kako država treba da mi dotira, kako bi država trebala da mi da, kako država mora da mi omogući školovanje, kako mora da mi omogući lečenje. Sve mora država da uradi, a kada vi njih pitate šta ćete vi državi da date, onda neće niko ništa da da državi. Zato što se valjda ovde naučilo da se živi u sistemu baš me briga, dobar je ovaj režim, ja mogu da ne radim i da ležim, a opet da mi kaplju pare. To tako ne može i iskren da budem, mislim da ćete vi ovde morati dekretima neke stvari da uradite, kao što je Kemal paša Ataturk to uradio. Zato što je ovde nemoguće neke stvari promeniti.

Recimo, dešavalo mi se da odem u jedno selo, Banatska opština Alibunar. Vi razgovarate sa seljacima pošto je donet novi Zakon o zadrugama, naravno kolege iz opozicije pojma nemaju da je donet novi Zakon o zadrugama i vi pričate tim ljudima ljudi udružujte se, a oni komšije piju pivo jedni sa drugima svako veče i kažu – ne mi ne možemo da se udružimo, nek nam država da dva hektara pa ćemo da radimo. Onda vidite da je to nešto što je potpuno neverovatno.

Drugo, mi imamo jednu strahovitu podeljenost u društvu, delujemo kao u onom filmu „Tri karte za Holivud" kada se rešava globalna kriza vezana za Kubu i gde ni Hruščov ni Kenedi ne mogu to da reše, ali u jednom selu smo se mi podelili i do istrebljenja se potukli, celo selo je bilo pohapšeno upravo zbog toga. Mi tako zaista danas delujemo. Mi se delimo ovde na one koji su za Ruse i koji su za Amerikance i to nije normalno. Najmanje se pitamo šta ćemo za Srbiju da uradimo.

Ne mogu da krijem, to je nekako u slovenskoj duši, u slovenskom biću, posle Srbije, Republike Srpske naravno da najviše volim Rusku Federaciju i glupo je da to krijem ali naravno da najviše volim Srbiju. Nikada u životu ne bih radio nešto za tuđi interes, nego bi radio isključivo za interes moje zemlje, jer nju najviše volim na svetu. A ne, mi ovde imamo strašnu situaciju da ova jedna nevladina struja optužuje neke predstavnike vlasti, kažu vi ste predstavnici Ruske neke moći, onda im drugi uzvrate ne, vi ste potpuni cijaši, šta li ste već ovde i niko ne priča o Srbiji.

To je ona podela kao što imamo na četnike i partizane, da danas na Zvezdu i Partizan, na Karađorđeviće pristalice i Obrenovićevce i to traje. Šta god da dođe ovde mi se i dalje delimo. Imaćete za koji dan veliki problem naravno u medijima. Ne toliko u društvu ali više u medijima jer se to namerno podvlači, recimo kada bude rehabilitacija, odnosno suđenje Milanu Nediću. Tvrdim da će se o tome više voditi polemika i to će biti glavna vest, a neće biti glavna vest to što imamo privredni rast, to što ovde dolaze neke investicije, to što smanjujemo nezaposlenost. Ne znam da li primećujete, ali to uopšte nije vest u našim medijima. To je potpuna katastrofa.

Bavimo se glupostima, trivijalnim stvarima. Recimo za te tri šupe u Sava Mali, ja bih prvi trebao da budem prvi najviše tužan što su one srušene, u jednoj od kafana sam najviše svoje mladosti proveo. Iskren da budem. Žao mi je što to više ne postoji, ali znate mnogo mi je draže da Beograd napreduje zato što želim da Beograd napreduje.

Ne mogu da gledam, ljudi kao da uživaju u onom šiblju, u onom trnju, u onim fekalijama da izvinete i u onim prostitutkama koje makroi vode u onom Picinom parku, to je živa istina. Da ne pričam o narkomanima koji šetaju. Ne znam ko može da uživa u tome, u olupinama, u brodovima. To je njihova zaostavština šta su oni nama ostavili u Beogradu. Na dve reke izlazimo, možemo da budemo balkanski Rio de Ženeiro, ali niko ovde ne želi uopšte o tome da razgovara. Kada neko nešto pokušava da napravi, ne taj je odmah retrogradan, odmah ga sputavaju, vode se kampanje, zašto? Zato što želite nešto što je bolje.

Svim srcem ću naravno podržati sadašnju Vladu. Želim joj da napreduje. Jedino sa čime ne mogu nikako da se složim sa vama, a ipak se nadam da ćete zato što želim da država pokaže svoj autoritet, znate da sam veliki navijač Crvene zvezde i sve bih dao za taj klub, dan danas isključivo sa Severne tribine gledam utakmicu, ali neka Zvezda ispadne u četvrtu ligu, neka ispadne i Partizan, pa šta. Glazgov Rendžers je ispao. Nemojte da više država dotira naše klubove, ni Zvezdu, ni Partizan, ni Vojvodinu ni bilo koji drugi klub, zato što te pare mogu da se usmere na investicije, mogu na neke socijalno ugrožene ljude, nemojte više da bacamo. Sve ostalo je laž, ti klubovi moraju da se privatizuju, osim ako mi ne želimo da gledamo završnicu u evropskim takmičenjima u avgustu mesecu. Jedini način da ti klubovi prosperiraju je isključivo privatizacija i molim vas da to sprovedete. Hvala.

PREDSEDAVAJUĆI: Reč ima mandatar.

ALEKSANDAR VUČIĆ: Samo da se zahvalim i sada ili da nam dopustite da više članova Vlade u tehničkom mandatu napusti salu ili da nastavimo ujutru u deset časova, pošto imamo velikih problema sa nevremenom u Požeškom, Bajnobaštanskom kraju i inače u Zlatiborskom kraju. Bar četiri člana Vlade bi morala da napuste, možda i pet članova bi moralo da napusti.

Samo nam recite šta je to što vi želite, posebno pitam političke protivnike. Vidim da žele sutra u deset, kako vi odlučite, to je moja molba, ali kako god da kažete, ostaću ovde svakako.

PREDSEDAVAJUĆI: Smatram da je bolje da ministri budu tamo gde treba, nego da nastavljamo rad danas.

Određujem pauzu.

Nastavljamo sa radom sutra u 10,00 časova. Zahvaljujem.

(Sednica je prekinuta u 22,05 časova.)


POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

>> Da budem iskren, da nisam išao u kampanje sa pričom da ću biti premijer, teško da bih bio premijer, iz nekih potpuno drugih razloga, ali bi bila prevara građana da to nismo učinili na takav način, jer sam išao, govorio građanima – glasajte za našu listu ukoliko želite da budem predsednik Vlade Srbije. (A. Vučić)

Prva posebna sednica Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu

Utorak, 9. avgust 2016.

Predsednica Narodne skupštine Republike Srbije Maja Gojković, sazvala je Prvu posebnu sednicu Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu za utorak, 9. avgust 2016. godine. Sednica je počela u 14.00 časova.

Za Prvu posebnu sednicu predsednica je utvrdila dnevni red sa jednom tačkom:

1. Izbor Vlade i polaganje zakletve predsednika i članova Vlade.

Predsednica Narodne skupštine obavestila je narodne poslanike da su, saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, pozvani da sednici, pored narodnih poslanika i kandidata za mandatara i članove Vlade, prisustvuje i predsednik Ustavnog suda Srbije, predsednik Vrhovnog kasacionog suda, predstavnici diplomatskog kora u Republici Srbiji, predstavnici verskih zajednica, guverner Narodne banke Srbije, načelnik Generalštaba Vojske Srbije, predstavnici Skupštine i Vlade AP Vojvodine, direktor Bezbednosno informativne agencije, predstavnici Grada Beograda, kao i ostali visoki gosti koji sednicu prate sa galerije Velike sale Doma Narodne skupštine. Predsednica Gojković ih je pozdravila u ime narodnih poslanika i u lično ime.

Predsednica Narodne skupštine navela je da je, saglasno članu 112. stav 1. tačka 3. Ustava Republike Srbije, predsednik Republike Srbije Tomislav Nikolić podneo Predlog kandidata za predsednika Vlade Republike Srbije, kao i da je primljena saglasnost Aleksandra Vučića, kandidata za predsednika Vlade, da prihvata kandidaturu u pisanom obliku.

Kandidat za predsednika Vlade Narodnoj skupštini je, u obraćanju koje je trajalo preko pet časova, predstavio program Vlade i predložio njen sastav.

Za članove Vlade Republike Srbije, kandidat za predsednika Vlade predložio je za prvog potpredsednika Vlade i ministra spoljnih poslova Ivicu Dačića, za potpredsednika Vlade i ministra unutrašnjih poslova dr Nebojšu Stefanovića, za potpredsednika Vlade i ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture prof. dr Zoranu Mihajlović, za potpredsednika Vlade i ministra trgovine, turizma i telekomunikacija dr Rasima Ljajića, za ministra finansija dr Dušana Vujovića, za ministra privrede Gorana Kneževića, za ministra poljoprivrede i zaštite životne sredine Branislava Nedimovića, za ministra rudarstva i energetike Aleksandra Antića, za ministra pravde Nelu Kuburović, za ministra državne uprave i lokalne samouprave Anu Brnabić, za ministra odbrane Zorana Đorđevića, za ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladena Šarčevića, za ministra zdravlja dr Zlatibora Lončara, za ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandra Vulina, za ministra omladine i sporta Vanju Udovičića, za ministra kulture i informisanja Vladana Vukosavljević, za ministre bez portfelja Jadranku Joksimović, prof. dr Slavicu Đukić Dejanović i Milan Krkobabić, a za predsednika Vlade Aleksandra Vučića.

(Izvor: Prva posebna sednica Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu Narodna skupština, PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE (neredigovane i neautorizovane) utorak, 9. avgust 2016. )

Šešelj traži da se upozore gosti da ne aplaudiraju

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net