<< VESTI | | 23.07.2016 08:42


 

Pucnjava u tržnom centru u Minhenu

 

Deset ljudi uključujući i napadača izgubilo je život u pucnjavi kod Olimpijskog tržnog centra u Minhenu. Napadač je bio 18-godišnji Nemac iranskog porekla. Za sada ništa nije poznato o motivima počinioca. Nije pronađena veza s militantima Islamske države.

"Masakr Anresa Brejvika na ostrvu Utoja i minhenski maskr, "Amok u glavi - zašto đaci ubijaju!" u rancu Alija Davida Sonbolija...

DRUŠTVENE MREŽE: Kad je tvit brži od pameti

Ali David Sonboli - David S. - Ali S. - iranski Nemac - nemačaki Iranac...

Neki mediji pišu da je njegovo puno ime počinoca masakra Ali David Sonboli, a ozbiljniji listovi ga identifikuju kao Davida S. Neki mediji ga zovi Ali S. Ta igra imenima i identitetom masovnog ubice - iranski Nemac - nemački Iranac očito ima političe implikacije. Njegovi roditelji su devedesetih došli u Nemačku, tražeći azil. Otac mu je, navodno, taksista i imao je dvojno, iransko i nemačko državljanstvo. Videti takođe: Gewalttat in München: Fünf Fragen nach dem AmoklaufSpiegel, 24. jul 2016.

Napadačev otac nije imao kriminalni dosije, obrnuto, prema izjavama komšija, bio je žrtva krađe u 2010. i napada u 2012. godini , saopštila je policija, koja je takođe saopštila da ima indicije da je ubica bio maltretiran od strane svojih vršnjaka. Prema agenciji Rojters, policija razmatra i to koliko su možda i video igare s puno nasilja koje je napadač voleo, možda imale uticaj na Alija S.

( Munich gunman fixated on mass killing, had no Islamist ties, Reuters 23. 7. 2016 )

- Prve pozive je policija dobila u petak u 17:52. Snimci ubrzo postavljeni na društvene mreže pokazuju muškarca kako ispred restorana Mekdonaldsa iz pištolja puca na prolaznike, a zatim ulazi u Olimpijski tržni centar preko puta. Na drugom snimku se napadač vidi na krovu parkinga kod šoping mola. Najpre je prijavljena pucnjava i u pešačkoj zoni Minhena, ali se to ispostavilo kao dezinformacija. Takođe, policija je najpre govorila o tri napadača, a sada se, prema aktuelnom stanju istrage, veruje da je postojao samo jedan napadač bez pomagača i saučesnika. Opovrgnute su početne pretpostavke da je napad izveden „dugim cevima" ili automatskim oružjem – radilo se zapravo o pištolju.

- Život je izgubilo devetoro ljudi među kojima, prema saopštenju policije, ima i „omladine". Povređeno je 26 osoba, 16 je bilo bolnički zbrinuto od kojih je troje u teškom stanju.

Uzvikujući «Alahu ekber», Avganistanac nožem i sekirom napao Kineze u vozu kod Virtsburga

Pucnjava u Minhenu je drugi napad u Nemačkoj za manje od nedelju dana. Jedan 17-godišnji Avganistanac je u ponedeljak, 18. jula nožem i sekirom napao putnike voza u u Vurcburgu.

Redovna vozna linija koja povezuje Oksenfurt, varoš od jedanaest hiljada duša, i deset puta veći franački grad Vircburg, vagoni su poluprazni. Odjednom, oko 21 sat iz regionalnog voza RB 58130 stiže poziv za pomoć, voz je zaustavljen nadomak Vircburga, verovatno je neki putnik povukao kočnicu za slučaj opasnosti. Šta se desilo?

U kupeu voza je zajedno putovala porodica iz Hong Konga. Ocu je 62 godine, majci 58, njihova kćerka 27 a njen dečko ima 31. godinu. U kupeu ih napada sedamnaestogodišnji avganistanski izbeglica, naoružan nožem i sekirom, uzvikujući „Alahu ekber". Njih četvoro su u napadu teško povređeni. U celom vozu se nalazilo još ukupno 14 putnika. Oni nisu povređeni. Neko od njih je povukao ručnu kočnicu. Napadač je iskočio iz voza koji je stao i pobegao u noć.

Posvuda krv

Svedok Tomas Felten je čuo škripu kočnica i iz obližnje ulice potrčao prema vozu. On je docnije izjavio medijima da je vagon izgledao kao bojno polje. „Kao da su čitave kofe krvi prolivene", rekao je on.

Policija je saopštila da je specijalna jedinica policije, koja je slučajno bila stacionirana u blizini, odmah započela poteru. Prema saopštenju policije, pošto su pronašli napadača, on je s nožem u rukama nasrnuo na policajce koji su pucali i ubili ga.

Policija obezbeđuje voz u kome se dogodio napad

Napadač je došao u Nemačku u izbegličkom talasu kao avganistanski maloletnik bez roditelja. Podneo je zahtev za dodelu političkog azila i u bio smešten u prihvatnu porodicu. Prema navodima nemačkih medija kod njega je pronađena rukom nacrtana zastava „Islamske države".

Nevidljive zloćudne posledice

Poneko već nagađa o mogućem „receptu" iz Nice, po kojem se pojedinačni počinioci za najkraće vreme radikalizuju i najprostijim sredstvima izvršavaju napade. No, rano je izvoditi zaključke. Policija prvo želi da temeljno ispita pozadinu ovog zločina.

Trenutno je jedno jasno – mada ogromna većina ljudi u Nemačku beži upravo pred besmislenim nasiljem u svojim zemljama, ovakvi slučajevi, naročito nakon masakra u Nici, ostavljaju traga na atmosferi u zemlji. U percepciji domaćeg stanovništva biće povećan strah od unošenja nasilja u njihovu svakodnevicu.

Izbeglička tema u predizbornom fokusu?

Svi oni, poput bavarskog premijera Zehofera, koji su bili skeptični prema primanju velikog broja izbeglica, sada mogu argumentovati pozivajući se na ovakve realne događaje a ne na apstraktnu opasnost. Isto se odnosi i na novu snagu na desnici, „Alternativu za Nemačku" koja u anketama ima stabilnih 12 odsto potencijalnih glasača, uglavnom zahvaljujući svojoj oštroj retorici protiv izbeglica iz islamskih zemalja.

( IS stoji iza napada kod Vircburga, Deutsche welle, 18. 7. 2016 )

- Ubrzo je u blizini tržnog centra pronađeno još jedno beživotno telo i tokom noći je potvrđeno da se radi o napadaču, 18-godišnjem Nemcu iranskog porekla koji je živeo u Minhenu i do sada nije bio poznat policiji. Na njega je policija otvorila vatru, ali je verovatnije da je mladić sam sebi oduzeo život. Detalje će otkriti obdukcija.

U petak uveče je grad bio blokiran

- Tokom većeg dela noći je čitava bavarska metropola bila blokirana. U akciji je učestvovalo oko 2.600 pripadnika snaga bezbednosti, među njima i specijalna policijska jedinica GSG9. Građani su najpre pozvani da ne izlaze iz svojih kuća, mnoge institucije i džamije otvorile su svoja vrata za uplašene prolaznike tokom noći. Glavna železnička stanica je ispražnjena, javni prevoz bio je potpuno obustavljen, ali je oko četiri sata izjutra normalizovan. Policija je saopštila da nema opasnosti da gradom još šetaju naoružani napadači.

Šta (još) ne znamo:

- O motivima napadača za sada ne postoje zvanični navodi, a nije obznanjen ni njegov bliži identitet. Tokom drame je policija govorila o „sumnji na terorizam". Jedna žena koja se zatekla u filijali Mekdonaldsa rekla je CNN-u da je napadač viknuo „Alahu ekber", ali drugi svedoci to nisu potvrdili. Jedan čovek je rekao da je čuo počinioca kako viče „Usrani stranci!" U video-snimku koji verovatno pokazuje napadača na krovu parkinga pored tržnog centra čuje se kako ovaj dovikuje građaninu koji snima iz obližnjeg stambenog bloka: „Ja sam Nemac! Prestani da snimaš! (nejasno) ovde rođen! (nejasno) u kraju na socijali (nejasno) na lečenju. (nejasno) Ništa nisam uradio. Začepite gubicu, čoveče."

- Tabloid Bild prenosi da je napadač živeo u četvrti Maksforštat zajedno sa roditeljima. Policija je prema navodima lista oko dva sata ujutru pretražila porodični stan i ispitala oca pokojnog napadača. „Živeo je baš pored mene. Viđao sam ga tu i tamo i nisam ga baš poznavao. Jedan moj prijatelj je sa njim išao u školu i kaže da je to bio miran tip", rekao je jedan komšija za Bild.

- Još nije objavljen identitet žrtava. Policija želi da najpre bude sigurna i da obavesti porodice stradalih -

( Šta se zna o napadu u Minhenu, a šta ne

, DW, 23. 7. 2016.)

Napadač je Nemac iranskog porekla star 18 godina, koji duže živi u Nemačkoj i do sada nije bio poznat policiji. U napadu je život izgublo 10 ljudi uključujući i napadača, a povređeno 16 ljudi: 3 ljudi teže, 13 lakše.

Konferencija za štampu na kojoj je policija saopštila da je drama u Minehnu okončana i da je napadač - Nemac iranskog porekla - među mrtvima.

Na konferenciji za štampu policija u Minhenu je saopštila sledeće:

Sve je počelo u 17:50 i sudeći po izajvama očevidaca, polazilo se od toga da je bilo tri napadača. Oko 20:30 je nađen muški leš, za koji postoje jake indicje da se radi o napadaču.

Napadač je Nemac iranskog porekla star 18 godina, koji duže živi u Nemačkoj i do sada nije bio poznat policiji.

U napadu je život izgubilo 10 ljudi uključujući i napadača, a povređeno 16 ljudi: 3 ljudi teže, 13 lakše.

Angažovano 2300 policajaca, specijalci iz Austrije

Dejli telegraf: Ali Sonboli pozvao žrtve na besplatnu hranu u Mekdonadsu?

Britanski list Dejli telegraf piše da je Ali Somboli predstavljajući se kao tinejdžerka 'Selina Akim', na lažnom Facebook nalogu samo nekoliko sati pre nego što će početi da puca mamio mlade žrtve lažnom ponudom besplatne hranu u Mekdonads restoranu!? ( Videti: Munich shooting: Teenage killer Ali Sonboly 'inspired by far-right terrorist Anders Breivik' and 'used Facebook offer of free McDonald's food to lure victims', Daily Telegraph, 23. 7. 2016 )

U akciji je učestvovalo 2300 policajaca među njima i specijalci iz više nemačkih pokraijna i iz Austrije.

Saobraćaj je bio suspendovan, jer je bilo više poziva za pomoć koji su ukazivali na pucnjavu na više mesta u gradu. Ispostavilo se da te dojave nisu imale realnu podlogu. Saobraćaj se sada normalizuje, a u 4 ujutro bi trebalo da funkcioniše po planu.

Situacija pod kontrolom

Policija je oko pola dva saopštila da oprezno može da se kaže da je opasnost prošla. Takođe je saopšteno da je mrtvo telo nađeno u blizini mesta napada i da se čini da je to napadač. Policija je mišljenja da je napadač delovao sam. Identitet napadača i dalje nije poznat. U početku je policija bila u potrazi za tri osumnjičena.

Zašto deca ubijaju

Zašto deca ubijaju

Dr Peter Langman, autor knjige «Zašto deca ubijaju» (Why Kids Kill, koja je izašla 2003, a čije nemačko izdanje Amok im Kopf - warum Schüler töten je pronađeno u ruksaku Alija Sonbolija, rekao je za britanski Dejli Telegraf da je bio uznemiren na pomisao da se njegova knjiga koristi na pogrešan način. "Pomisao da bi se knjiga može koristiti na pogrešan način je zabrinjavajuće. Inforamcije u njoj trebalo bi da pomognu da se spreče školski masakri rasvetljavanjem onoga što mlade ljude dovodi do tačke na kojoj žele da vrše nasilje. Ali, očigledno je da ljudi mogu i da je koristite sa drugim stvarima na umu… To je uznemirujuće, ja ne znam zašto je imao knjigu. Moglo bi biti da je pokušavao da sebe bolje razume, jer mu je bilo potrebno lečenje mentalnog zdravlja i da je pokušavao da sebi pomogne, ili može da bude da je tražio «uzor». Mnogo mladih pucača potražit Andersa Brejvika, ili nekog sličnog, kao uzor…

( Videti: Munich shooting: Teenage killer Ali Sonboly 'inspired by far-right terrorist Anders Breivik' and 'used Facebook offer of free McDonald's food to lure victims', Daily Telegraph, 23. 7. 2016 )

Knjigu Why Kids Kill dr Petera Langmana, psihijatra iz Pensilvanije, 2009. jenagradila američka asocijacija biblioteka (American Library Association) i preporučila je kao koristan recept za prevenciju namenjenu čitaocimaa izvan psihijatrijske struke, roditeljima, pedagozima i školskim administratorima, kao neku vrstu recepta za ptrevenciju. dr Langman identifikuje više faktora koji utiču da se deca pretvaraju u ubice i istražujujući i klasifikujući psihopatske, psihotične i traumatske slučajeve školskih masakara, pruža sveobuhvatnu psihološku analizu te pojave, čije se razumevanje uglavnom zaustavlja užasavanju i na medijskoj osudi nasilja...

(Videti takođe: Täter von München: Amok im Kopf Die Zeit 24. 7. 2016. )

Za sada je potvrđeno da je u napadu u tržnom centru Olimpija na severu Minhena ubijeno deset ljudi, uključujući osumnjičenog. Povređeno je najmanje 10 ljudi.

Javni prevoz u gradu i oko grada koji je bio suspendovan na nekoliko sati, počeo je ponovo da funkcioniše.

U satima kada je situacija još bila nejasna izbila je panika

Olimpijski šoping centar u Minhenu je oko 18 sati (22.7.) bio poprište napada vatrenim oružjem. U centru je izbila panika. Minhenska policija je vrlo brzo potvrdila da je u pucnjavi stradalo 9 osoba, postoje informacije o još većem broju ubijenih i povređenih. Prema izjavama svedoka radi se o tri napadača u crnoj odeći koji su ušli u šoping centar. Neproverene su i informacije da se jedan napadač sam ubio ili da je ubijen nadomak reke Izar.

Policija je blokirala celi grad u potrazi za napadačima. Glavna železnička stanica je evakuisana. Restorani u centru grada su zatvoreni. Metro je obustavio saobraćaj, prilazni autoputevi su blokirani. Stanovništvo je pozvano da ne napušta kuće i da izbegava javna mesta. Po planu u slučaju opasnosti medicinsko osoblje je pozvano da se javi na radna mesta.

Portparol minhenske policije je u garaži šoping centra održao prvu konferenciju za štampu. Izjavio je da su prema prvim informacijama napadači bili naoružani dugim cevima. „Kad neko tako naoružan uđe u šoping centar onda polazimo od toga da se radi o terorističkoj pozadini", rekao je on. Policija je najpre procenila pucnjavu kao amok – pucanje u afektu. Potom je policija deklarisala događaj kao „terorističku situaciju".

Mada su zbog napada poslednjih dana u Nici i Vircburgu već počela nagađanja da bi se moglo raditi o napadu sa islamističkom pozadinom do sada tako nešto nije mogla potvrditi ni jedna zvanična instanca. U kasnim večernjim satima se govori i tome da bi napadači mogli biti nemački desni ekstremsti.

Olimpijski šoping centar je jedan od najvećih u Bavarskoj, dnevno ga poseti oko 35 000 ljudi, ima dva nivoa sa 135 radnji.

( Napadač je Nemac iranskog porekla, DW, 23. 7. 2016)

( Videti takođe: Neun Tote bei Schießerei in München - Einzeltäter identifiziert, Deutsche welle, 23. 7. 2016.

ZEHN TOTE NACH SCHÜSSEN: Was wir über den Schützen von München wissen, Die Welt, 23. 7. 2016.

Polizei identifiziert 18-Jährigen als mutmaßlichen Täter, Die Zeit, 23. 7. 2016. )


 

Društvene mreže: Kad je tvit brži od pameti

Tviter ili Fejsbuk daju koristan uvid u najsvežije vesti, mogu čak i da pomognu policiji. To se videlo tokom napada u Minhenu u petak. Ali društvene mreže su takođe bile izvor zabuna, histerije i ciljanih dezinformacija.

Pametni telefoni su u petak uveče počeli da vibriraju ubrzanim tempom. Novi tvitovi, poruke preko aplikacije WhatsApp ili Periskopa, a sve o jednoj temi – napadu u Minhenu. U našem digitalnom dobu se pogled na društvene mreže podrazumeva pogotovo kada se radi o vrućim vestima. Retko se uopšte išta može dogoditi, a da u blizini nije neki očevidac sa kamerom mobilnog telefona na gotovs i internet-vezom, spreman da smesta podeli informacije sa svetom. Ali baš su napadi poput onih u Minhenu ili Nici trenutak kada društvene mreže jednovremeno pokazuju svoje lice i naličje.

Tradicionalni mediji – čak i kada u njih velikodušno ubrojimo i internet-portale – nemaju nikakve šanse da budu brži niti da dopru do više ljudi od društvenih mreža. I to može čak i spasiti živote. Tokom pucnjave u Minhenu, mnogi su preko mreže preneli gde se puca, odakle se treba skloniti. Jedan od korisnika Tvitera je u toj jurnjavi nepotrebno uslikao poziciju jedne policijske blokade – iako policija izričito upozorava da to ne treba raditi. Tako i napadači mogu da vide kako delaju snage bezbednosti.

Jedna novinarka bavarske radio-televizije je u tom trenutku bila u taksiju i videla da su svi taksisti preko ekrana u automobilima dobili upozorenje da izbegavaju četvrt Štahus jer je navodno i tamo bilo pucnjave. Tviterašica je to marljivo podelio sa svima pod vrućim heštegom #Muenchen, mada se ubrzo ispostavilo da u tom delu grada nema opasnosti, da postoji samo jedan napadač kod Olimpijskog tržnog centra.

Minhenska policija još od otkazane proslave Nove godine – zbog terorističke pretnje – uživa reputaciju da odlično i smireno koristi društvene mreže. To je potvrđeno i u petak, preciznim informacijama građanima koje oblasti treba izbegavati, koji su vozovi otkazani i slično. Sve to policija radi na nekoliko svetskih jezika. Građani su pozvani da ne objavljuju snimke i fotografije događaja, već da ih preko posebne platforme proslede policiji:

Kao veoma koristan pokazao se i hešteg #offenetür (otvorena vrata). Taj je izraz na društvenim mrežama u poslednje vreme nažalost i previše u upotrebi, a otvara mogućnost da svaka institucija ili neki drugi objekat obaveste uplašene građane koji se zateknu na ulici da će držati otvorena vrata i ponuditi pribežište. Hešteg se prvi put pojavio tokom napada u Parizu u novembru na francuskom jeziku: #PortesOuvertes. Postoji mogućnost da na običnoj Guglovoj mapi svako doda mesto gde su otvorena vrata.

Tu su i raspitivanje o tome da li je potrebno donirati krv za povređene, gde se to može uraditi, kao i ponude za pomoć razne vrste.

Tamna strana

Demokratizacija komunikacija – kada svako može da napiše bilo šta o bilo čemu – ima naravno i svoju tamnu stranu. Pojavljuju se korisnici željni pažnje koji postavljaju lažne informacije, oni koji misle da je to zabavno, oni koji ciljano dezinformišu ili ljudi koji iz najbolje namere šire neistine. U trenucima kada je mnogo toga nejasno, kada i nema preterano šta da se izvesti, dešava se da tradicionalni mediji preuzmu različite gluposti iz neproverenih izvora sa društvenih mreža. U petak se tako na Tviteru pojavio sijaset slika navodnih počinilaca kao i mesta napada – a sve izmišljeno.

Zbog prenošenja jedne od lažnih fotografija se televizijska stanica Sat1 izvinila: „Nismo smeli da tvitujemo tu lažnu fotografiju (na kojoj je navodno bio napad u Olimpijskom tržnom centru). Izvinjavamo se zbog toga."

Širenje glasina zbog kojih se u jednom trenutku moglo pomisliti da je pola „kalifata" s kalašnjikovima krenulo na Minhen u mnogome otežava posao policiji. Takođe, unosi paniku. Jedna korisnica Tvitera o tome je u petak napisala: „Prijatelji, ljudi u Minhenu takođe imaju internet i prestrave se kada jednostavno širite glasine. Manite to!"

Čak i kada je izvesno da su slike i informacije autentične, treba razmisliti dvaput. Snimci zločina, krvi i beživotnih tela uvek idu na vodenicu teroristima (čak i ako se ispostavi da napad u Minhenu nikakve veze s terorizmom nema). Oni žele da što šira publika vidi njihov krvavi pir, ili zločin koji će oni brže-bolje pripisati sebi. To je nakon napada u Nici apostrofirao i Kristijan Kristensen, profesor novinarstva i stručnjak za društvene mreže s Univerziteta u Stokholmu: „Da, imate pravo da prenosite nasilne slike mrtvih u Nici. Ali onda znajte da time radite ono što teroristi hoće."

Osim toga, fotografije mrtvih na društvenim mrežama gaze čast žrtava i nanose bol porodicama. Na to su izričito upozorile i policija u Nici pre nedelju dana, i policija u Minhenu u petak. Kristensen je o tome napisao: „Ako bi vam kamion pregazio nekog voljenog, da li biste hteli da se slika njenog/njegovog leša odmah proširi društvenim mrežama?"

Napadi poput ovog u Minhenu ostavljaju brojne žrtve i u jednom trenutku dovode stotine ili hiljade ljudi u životnu opasnost. Za milione ili milijarde ostalih to svakako nije pitanje života i smrti – zato se možda isplati duboko udahnuti i uključiti mozak pre nego što se opali po tastaturi.

( DRUŠTVENE MREŽE Kad je tvit brži od pameti , DW, 22. 7. 2016 )

Teroristički napad u Ansbahu?

Sirijski tražilac azila detonirao je eksploziv u bavarskom gradiću Ansbahu – verovatno „islamistički samoubilački napad", kaže bavarski ministar policije. Počinilac je stradao, a povređeno je 12 osoba

- Sirijac (27) poginuo je u eksploziji u bavarskom gradiću Ansbahu, dok je povređeno 12 ljudi, od toga troje teško. U petak oko 22 sata je eksplozija odjeknula pred vinskim podrumom u blizini ulaza na muzički festival pod otvorenim nebom na kojem je u tom trenutku bilo oko 2.500 ljudi. Prema rečima bavarskog ministra unutrašnjih poslova Joahima Hermana, eksploziv se nalazio u ruksaku napadača i detonacija je izazvana namerno. Eksplozivu su dodati razni komadi metala koji pri detonaciji deluju kao geleri. Počinilac je prethodno pokušao da uđe na festival, ali je odbijen jer nije imao kartu. - Prema saznanjima policije, postojao je samo jedan počinilac – 27-godišnji Sirijac koji je pre dve godine došao u Nemačku tražeći azil. Njegov zahtev je odbijen pre godinu dana, i od tada je imao takozvani „Duldung" – trpljeni status, odnosno zaštitu od deportacije s obzirom da u njegovoj domovini vlada rat. Živeo je u jednom izbegličkom domu u Ansbahu, gradiću od 40.000 stanovnika tridesetak kilometara zapadno od Nirnberga. Prema rečima ministra, Sirijac je „bio poznat policiji", ali detalji nisu navedeni. Čovek je već dva puta pokušao sebi da oduzme život i zbog toga je bio i na psihijatrijskom lečenju.

- Za sada je nejasno da li se radilo o samoubistvu ili pokušaju napada, ali je bavarski ministar Herman rekao agenciji dpa: „Moja lična procena je da držim vrlo verovatnim da se radilo o islamističkom samoubilačkom napadu." Festival je prekinut, a policija je najpre sa oko 200 pripadnika blokirala širi centar grada.

- Ovo je četvrti napad koji izaziva pažnju javnosti u Nemačkoj u samo sedam dana. Prošlog ponedeljka je 17-godišnji Avganistanac sekirom i nožem napao putnike regionalnog voza i jednu prolaznicu pre nego što ga je policija usmrtila. U petak je 18-godišnji Nemac iranskog porekla u Minhenu ubio devetoro uglavnom mladih ljudi, a zatim i sebe. U nedelju je 21-godišnji Sirijac u Rojtlingenu mačetom ubio 45-godišnju ženu i povredio petoro ljudi, a zatim je i sam teško povređen jer je tokom bekstva na njega naleteo automobil. Policija smatra da je napad došao posle nekakve svađe i da nema političku pozadinu.

( Teroristički napad u Ansbahu?, N. Rujević, DW, 25. 7. 2016 )

Sedam krvavih dana u Nemačkoj: patološki, teroristički i drugi motivi zločina...

18. jul: Tinejdžer, tražilac azila iz Avganistana je ubijen nakon što je sekirom povredio pet osoba u vozu. IS tvrdi da stoji iza napada i objavljuje video zapis napadača pre incidenta.

22. jul : Nemački tinejdžer iranskog porekla u pucnjavi u bavarskom glavnom gradu Minhenu ubio devet ljudi, većinom migranata, pa se ubio. Navodno je bio opsednut pucnjavama u školama.

24. jul : Sirijski azilant je uhapšen u gradu Rojtlingen, Baden -Virtemberg , nakon što je navodno mačetom ubio Poljakinju i ranio dvoje drugih ljudi. Policija ukazuje da je to verovatno bio "zločin iz strasti"

24. jul: Odbijeni Sirijski tražilac azila se razno ispred zgrade muzičkog festivala u malom bavarskom gradu Ansbahu, povredivši 12 drugih ljudi. Motiv nije jasan…

( Ansbach explosion: Syrian asylum seeker blows himself up in Germany, BBC, 25. 7. 2016 )


POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

>> Širenje glasina zbog kojih se u jednom trenutku moglo pomisliti da je pola „kalifata" s kalašnjikovima krenulo na Minhen u mnogome otežava posao policiji. Takođe, unosi paniku. (DW, 22. 7. 2016.)

Masakr Anresa Brejvika na ostrvu Utoja i minhenski maskr, "Amok u glavi - zašto đaci ubijaju!" u rancu Alija Davida Sonbolija...

Masakr Anresa Brejvika na ostrvu Utoja i minhenski maskr,

U gotovo svim reakcijama minhenski masakr je osuđivan akt terorizma. Međutim oibiljni nemački listovi oprezno su ukazivali i na detalje iz istrage koji govore da možda postoji i neki drugi «okidač», ili drugi izvor socijalne patologije koji je doveo do masovnog zločina, jer nije svako masovno ubistvo (ubistvo više osoba na istom mestu u isto vreme) terorizam (nezakonito nasilje, ili pretnja nasiljem radi usađivanja straha, zastrašivanja vlasti ili društva kako bi se postigli politički, verski ili ideološki ciljevi).

Njusmagazin Špigel piše da su prilikom pretresa sobe u kojoj je 18-godišnji David S. iz Minhena živeo s roditeljima našli indicije o tome da se interesovao za nasilje, a između ostalog imao je i knjigu «Amok u mojoj glavi – zašto učenici ubijaju». ( Amok im Kopf - warum Schüler töten")

David S. je bio miran, povučen i pristojan u školi u kojoj je imao probleme, o kojima inspektori ne otkrivaju detalje, ali saopštavaju da je patio od depresije, pokazivao interesovanje sa se što je povezano sa pucnjavom.

Amok, ili amuk je malajska reč koja označava mahnito jurcanje do smrti, epizode iznenadnog masovnog napada na osobe ili objekte, obično od strane pojedinca, što se u psihijatriji smatra psihopatološkim ponašanjem koje je uvršteno u priručnike za dijagnostifikovanje mentalnih poremećaja.

Istražitelji tokom pretresa kuće u kojoj je David S. živeo s roditeljima nisu našli ništa što što bi ukazivalo na vezu sa terorističkim militantima islamske države.

Šef policije Hubertus Andre kaže, pak, da se mora uzeti u obzir i to da je David S. interesovao za norveškog masovnog ubicu Andresa Brejvika, kao i činjenica da je izvršio masakr tačno na petu godišnjicu Brejvikovog zločina na ostrvu Utoja (Utøya). (U tom slučaju se sudaraju dva objašnjenja: Andreas Brejvik se deklarisao kao desničar i tražio da norveška vlada podnese ostavku a on da bude postavljen za vojnog komandanta po tome njegov akt jeste terorizam, ali sudski veštaci su Brejvika proglasili neuračunljivim, pa je zbog kritika javnosti sud angažovao drugi tim veštaka na osnovu čijeg mišljenja (koji je diagnostifikova narcisoidni poremećaj ličnosti, narcissistic personality disorder - NPD) ga je proglasio zdravim i odgovornim za zločin i osudio ga na 21 godinu zatvora...)

( Rampage in Munich: In the backpack of the offender were 300 rounds of ammunition, Spiegel, 23. 7. )

I hambrurški dnevni list Zajt piše da je ubica patio od depresije (eine Erkrankung "aus dem depressiven Formenkreis" gehabt habe) i da se intenzivno bavio temom razjarenosti, saopštio je šef minhenske policije, Hubertus Andre, na konferencije za novinare o stanju istrage. I ovaj list piše da je indicije koje su ukazivale na to da se napadač intenzivno bavio temom amoka, odnosno razjarenosti, istražitelji pronašli tokom pretresa stana u Minhenu u kome je izvršilac masakra živeo s roditeljima.

Izvršilac minhenskoh masakra se ubio, a samoubilačku poruku policija nije uspela da pronađe.

I ovaj list zapaža da istražitelji nisu pronašli reference koje bi ukazivale veze Davida S. sa "Islamsku državu", niti na druge znake da postoji teroristička pozadina, ali i da istražitelji takođe pretpostavljaju da možda postoji izvesna veza sa masakrom koji je izvršio Norvežanin Anders Bering Brejvik na ostrvu Utoja (Utøya). Šef minhenske policije Hubertus Andre kaže da se mora uzeti u obzir i činjenica da je David S. izvšio masakr tačno na petu godišnjicu tog zločina, a i to da je pokazivao veliko interesovanje za norveškog masovnog ubicu Andresa Brejvikam.

Izvršilac je, kako saopštavaju istražitelji upotrebio ilegalni pištolj marke glok kalibra 9 milimetara, sa koga je satrugan serijski broj. Imao je više od 300 komada municije. Gde je napadač nabavio pištolj, policiji 23. 7. još nije bilo poznato.

( Täter befasste sich mit Thema Amok, Die Zeit, 23. 7. 2016 )

List Velt takođe piše da je ubica patio od depresije. ( Attentäter soll depressive Erkrankung gehabt haben, Die Welt, 23. 7. 2016.)

Robert Hajmberger, šef bavarske kriminalne policije, kaže da je Ali. S. planirao napad još od kako je prošle godine u gradu Vinenden posetio i snimio poprište na kome je 2009. tinejdžer Tim Krečmer obučen u crnu uniformu ušao u školu i otvorio vatru ciljajući u glave četrnaestogodišnjaka I petnaestogodišnjaka. ( Detaljnije: Germany stunned by shooting spree BBC, 11 March 2009)

Hronologija: Napadi madih revolveraša na škole u Nemačkoj

Vinenden – mart 2009.

U svojoj bivšoj školi u Vinendenu blizu pištoljem ukradenim od oca, sportskog strelca, sedamnaestogodišnjak ubio 15 osova i sebe.

Emsdeten - novembar 2006.

Naoružan pištoljem dumnim bombama, booby traps osamnaestogodišnjak upao u svoju bivšu školu u Emsdetenu, ali su ga zadržali đaci i osoblje, nakon čega je 30 osoba preživelo trovanje gasom i

Koburg - juli 2003.

Šesnaestogodiišnjak u Koburgu u Bavarskoj tokom časa pucao na profesora koga je promašio i ranio školdskog psihologa, pa se ubio. Oružje ukrao od oca.

Erfurt - April 2002.

Pištoljem i lovačkom puškom 19-godišnji bivši iz škole isključeni đak škole u Erfurtu i član lokalnog streljačkog kluba ustrelio 16 osoba i sebe.

( POLITISCHE REAKTIONEN AUF AMOKLAUF: NUR GEDULD!, der Spiegel (Source: dpa), 23. 7. 2016 )

Skloniti mlade iz izbegličkih domova

Da li su maloletne izbeglice koje bez pratnje stižu u Nemačku posebno podložne džihadističkoj propagandi? Za to nema dokaza, kaže Nils Espenhorst iz Saveznog udruženja za maloletne izbeglice.

DW: Nakon napada u Vircburgu pažnja javnosti usmerila se na maloletne izbeglice koje same dolaze u Nemačku pa su navodno posebno podložne islamističkoj propagandi. Kakva je bila Vaša reakcija kada ste čuli da je 17-godišnji mladić, izbeglica iz Avganistana, sekirom i nožem krenuo na putnike u vozu ?

Nils Espenhorst: Bili smo iznenađeni i uplašeni. Nismo do sada mogli da utvrdimo da je kod maloletnih izbeglica došlo do radikalizacije i skrećemo pažnju da ne bi trebalo iznositi paušalne ocene. Ovde je u pitanju napad pojedinca i tek treba da saznamo još više pojedinosti o motivima počinoca. Ali ne može se tek tako reći da se napad mogao očekivati.

Da li su mlade izbeglice posebno lake mete kao potencijalni „regruti" radikalnih islamista?

Ne, nisu, naprotiv. Većina je pobegla od takvog terora. Plaše se da bi ih to moglo ponovo snaći. Većina mladih je gladna znanja. Oni znaju da njihov uspeh u društvu zavisi od obrazovanja. Maloletnici koji su došli bez roditelja u Nemačku imaju bolje šanse za školovanje nego druge izbeglice. Mnogi od njih su to prihvatili sa zahvalnošću. U tom smislu ne vidim sklonost radikalizaciji.

Pa ipak su istražitelji kod napadača pronašli rukom nacrtanu zastavu Islamske države. Vrbuju li islamisti mlade izbeglice?

Maloletne izbeglice bez roditelja ne bi trebalo da žive u izbegličkim domovima. Ti domovi nisu podesni za decu i mlade. Pri tome nije samo reč o pokušaju vrbovanja dece od strane islamista. Tamo postoji i „kultura nasilja", zato što su svi okupljeni na malom prostoru, čekaju u dugim redovima i ne posvećuje im se mnogo vremena. To naravno dovodi do frustracije, a problem nasilja u tim smeštajima je strukturalne prirode. Jedini ispravno je da se ukinu takvi kolektivni smeštaji i da se izbeglice rasporede decentralizovano.

Zašto se onda maloletne izbeglice smeštaju zajedno s odraslima u domove?

Trenutno se malo toga događa u smislu da ti mladi ljudi dobiju perspektivu. Do sada su živeli u nekoj vrsti modusa opasnosti, u nekoj vrsti vanrednog stanja. Najvažnije je bilo da se dokopaju Nemačke. Sada se radi o tome da dođe do normalizacije njihovog života. A upravo se to odvija jako sporo.

Maloletne izbeglice ne mogu podneti zahtev za azil ako nemaju zakonskog staratelja. Da li je to razlog nedostatka perspektive?

To je ogroman problem. Nemačka vlada je u novembru prošle godine podigla starosnu granicu za azil na 18 godina. To je bilo u cilju dobrobiti dece. U praksi je to dovelo do toga da maloletnici nisu mogli da podnesu zahtev za azil i moraju da čekaju dok ne budu punoletni.

Da li je to objašnjenje za „nestanak" hiljada mladih iz domova?

Taj fenomen odavno postoji. Mladi često imaju rođake i članove porodice kojima žele da odu. Problem je što ne vide drugi način nego da sami odu. Spajanje porodica unutar Nemačke, ali i drugih zemalja, odvija se jako sporo. Zato se mladi odlučuju da pokušaju sami. I zato moraju sami da se snalaze, ponekad se oslanjaju na bande kojima moraju platiti i koje ih tako iskorišćavaju.

*Sociolog Nils Espenhorst je referent nemačkog Saveznog udruženja za maloletne izbeglice koje bez pratnje dolaze u Nemačku.

( Skloniti mlade iz izbegličkih domova, Deutsche welle, 20. 7. 2016 )

Rasprava o angažovanju Bundesvera protiv terorizma

Masakr u Minhenu je izazvao novu debatu o bezbednosti, piše magazin Špigel. Ministar unutrašnjih poslova De Maizir razmatra da predloži strože zakone o oružju. Njegov kolega bavarski ministar unutrašnjih poslova Joahim Herman (CSU) predlaže da u ekstremnim situacijama protiv terorističkih napada u Nemačkoj može bude angažovanai nemačka vojska (Bundesver), kojoj je to postojećim ustavom zabranjeno. Ta istorijski zasnovana zabrana, uspostavljena u Saveznoj Republici je, sada, po njegovom mišljenju su zastarela: "Mi ne živimo u Vajmarskoj Republici. Mi imamo apsolutno stabilnu demokratiju", rekao je Herman.

( SECURITY DEBATE: BAVARIAN INTERIOR MINISTER WANTS COUNTERTERRORISM BUNDESWEHR MISSIONS, der Spiegel, 23. 7. 2016 )

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net