fotografije: barbara zajc
STRPLJIVO OD NJIVE DO TRPEZE: Porodica Ratajc na svojoj eko plantaži aronije...

Slovenija – Organska proizvodnja >

Milijarde leže na zemlji

Put organskog proizvoda od semena do ploda traje i po nekoliko godina. Neophodno je najpre pripremiti zemljište, pa po dobijanju sertifikata početi sa proizvodnjom. Iako su organski proizvodi najzdraviji, ali i najskuplji, zbog procedure i troškova malo poljoprivrednika se odlučuje za ovakvu proizvodnju, ne samo kod nas, već i u Sloveniji

Na nešto manje od sto kilometara od Ljubljane, u mestu Makole, na zaštićenom području, nalazi se najveća plantaža organske aronije u Sloveniji. Pre pet godina tada dvadesettrogodišnjakinja Polona Ratajc, studentkinja evropskih studija, odlučila je da kupi zemljište, a nakon dve godine i da na njemu napravi zasad. Danas Polona ima najveću plantažu organske aronije u državi, a uskoro bi trebalo da u džepu ima i drugu fakultetsku diplomu. Za aroniju se odlučila, kaže, zbog velike potražnje na tržištu.

"Prvo sam dugo tražila parcelu, u Sloveniji ju je gotovo nemoguće naći. Onda smo kupili zemljište, a otac, inače po zanimanju građevinac, boraveći u Poljskoj video je zasade aronije, pa je od njih ukrao ideju. Aronija se kod nas uglavnom uvozila i bila je to odlična prilika", kaže Polona Ratajc.

S obzirom na to da je reč o organskoj proizvodnji, koja ima svoje specifičnosti, ima dosta posla, a u tome Poloni pomažu brat i roditelji.

SUBVENCIJE: Ukoliko živite u Sloveniji i odlučite da budete "profesionalni seljak", odnosno da vam poljoprivreda bude jedini izvor prihoda, od države ćete dobiti podsticaj u iznosu većem od 40.000 evra. Ako želite da se bavite drugom profesijom, a pored toga i poljoprivredom, za taj "part tajm" posao dobićete oko 18.000 evra. Ovo su, prema rečima ministra za poljoprivredu, šumarstvo i ishranu Slovenije Dejana Židana, neke od subvencija koje daje država kako bi podstakla poljoprivrednu delatnost. Iako na prvi pogled izgleda kao ponuda koju bi retko ko odbio, malo je onih koji se zaista odlučuju da započnu taj posao, jer je za dobijanje novca potrebno ispuniti niz uslova. Treba dodati da su ovakvi programi namenjeni prvenstveno mladima, a oni se svakako teže odlučuju za bavljenje poljoprivredom.

"Bez obzira na subvencije o kojima govori naš ministar, ne funkcioniše baš to po principu: oni bace pare i eto vam, razvijajte se – ima tu dosta posla", kaže Polona. Kako bi njena aronija postala konkurentnija, planira velike investicije i udruživanje sa ostalim proizvođačima ovih bobica.

Ministar Židan smatra da poljoprivrednici ne smeju da se oslone samo na dobijanje subvencija. "Subvencije su dobre i bitne, ali one su kao aspirin – ako ih dobiješ onda ne razmišljaš više mnogo šta ćeš raditi na boljoj organizovanosti i boljoj tehnologiji. Ako to ne radiš, onda ne možeš biti pobednik." On dodaje da sva gazdinstva u Sloveniji izgledaju dobro, ali da su troškovi i ulaganja različiti. Zato će, tvrdi, mnogo više morati da se radi na tehnologiji, troškovima i zajedničkom sudelovanju. "Kada pogledamo slovenačku poljoprivrednu politiku, vidimo da smo previše govorili samo o novcu i shemama subvencija. Osnov dobre proizvodnje nisu subvencije, već dobra tehnologija."

UDRUŽIVANJE: Osim tehnologije, bitnu ulogu u povećanju prihoda i smanjenju troškova u poljoprivredi igra udruživanje proizvođača. Kako bi bili konkurentni, oni moraju da udružuju svoje kapacitete. "Poruka svim seljacima i u Sloveniji i Srbiji je da moraju biti udruženi. Danas seljak kao pojedinac nema sigurnu budućnost. Samo kao zajednica imaće bolju budućnost", dodaje Židan.

Plantaža Ratajc nije jedina u Sloveniji na kojoj se uzgaja aronija, ali jeste najveća. Dok konkurenti imaju do hiljadu sadnica, Polona ih ima 14 puta više. "Konkurencija postoji, ali sa našom količinom možemo postići bolju cenu. Sirova aronija košta i do sedam evra za kilogram, naravno sa količinom se i cena smanjuje. Kako bismo što više iskoristili svoj proizvod, planiramo da ga ne prodajemo samo u sirovoj varijanti, već da napravimo i svoju liniju sokova, marmelade i drugih proizvoda, kao i da se povežemo sa farmaceutskom industrijom. Što si više usmereniji na organsku poljoprivredu, Ministarstvo te više pomaže."

Kako bi zajedno bili konkurentniji, neophodno je da se svi proizvođači udruže, smatra Polona i dodaje da kada se prebrode sve prepreke, od uzgoja aronije može dobro da se živi. "Sama proizvodnja nije suviše komplikovana, a zbog velike tražnje ni plasman nije problem. Kupci uglavnom sami nađu nas."

TRAVA, PA SVE OSTALO: Od 75.000 poljoprivrednih gazdinstava, koliko ih ima u Sloveniji, 3500 je takozvanih ekoloških, onih koja se u potpunosti bave organskom proizvodnjom. Obradivog zemljišta fali, kažu, a trenutno ga je oko devet odsto pod organskom proizvodnjom. Iako je najveća potražnja na tržištu za zdravstveno bezbednim voćem i povrćem, najveći deo organskih površina čine pašnjaci, i to čak 84 odsto. Ministar Dejan Židan kaže da ljudi sve više žele da se bave organskom proizvodnjom, te da je najveća potražnja u zemlji za organskim voćem, povrćem, mlekom i mlečnim proizvodima, a u poslednje vreme i mesom. On dodaje da im tolika količina pašnjaka nije potrebna.

Sama organska proizvodnja zahteva da zemljište tri godine nije bilo hemijski tretirano, a slovenačko ministarstvo poljoprivrede bar jednom godišnje šalje inspektore na svako imanje da provere da li se proizvodnja zaista odvija po pravilima koja važe za organske proizvode.

"Trebalo bi da budu stroži", kaže Polona. "Kada inspektor dođe na plantažu, on ne može pogledom da oceni da li smo mi nečim prskali biljke ili nismo. Trebalo bi da uzimaju uzorke i šalju na analizu, ali država štedi na tome. Na taj način obezbedili bi se jednaki uslovi poslovanja za sve, to jest fer konkurencija, dok bi potrošači bili sigurni da je organsko stvarno organsko."

U ovoj "zelenoj" državi povrće čini svega 38 odsto poljoprivredne proizvodnje. Prema rečima ministra cilj je da taj iznos dostigne polovinu domaće proizvodnje, a kasnije i da se udvostruči u odnosu na trenutne količine. Ministarstvo na čijem je čelu priprema mere za to.

Od proizvodnje hrane Slovenija ubira dve milijarde evra godišnje, a trenutno izvozi četvrtinu hrane koju proizvede. Najveći rast izvoza Slovenci beleže u Nemačkoj i Austriji. S obzirom na to da su aprilski mrazevi naneli mnogo štete usevima, ove godine će poljoprivrednici uspeti da prodaju sve što proizvedu, i to uglavnom u zemlji.

Plan slovenačke vlade je da deset odsto hrane u javnim ustanovama bude iz ekološkog uzgoja. Prema rečima ministra Židana, država planira da pomogne organsku proizvodnju tako što će osnivati agrobanke. Za sada, u tome važnu ulogu ima NLB banka, uz čiju je podršku i porodica Ratajc pokrenula svoj biznis i koja podržava poljoprivredu i organsku proizvodnju u Sloveniji. Kako je rečeno, od 75.000 gazdinstava u Sloveniji, 15 odsto su klijenti te banke.

Finansije su uglavnom veliki problem i ono što, osim hrabrosti, nedostaje da se neko upusti u ovakav biznis je novac. U slučaju Poline Ratajac, za pokret su bili potrebni i dobar biznis plan i jemstvo, koje je dobila od oca, ali je stigao i kredit od ove banke. Inače, NLB u Sloveniji ima poseban program za finansiranje malih poljoprivrednih firmi kojima odobrava kredite u vrednosti do pola miliona evra, uz niske kamatne stope.

NLB banka u Srbiji takođe je rešila da podrži organsku proizvodnju na srpskom tržištu kroz konkurs kojim se nagrađuju projekti iz takve vrste proizvodnje. U okviru petog po redu konkurs NLB Organic, ove godine biće nagrađena tri najbolja projekta novčanom nagradom u ukupnom iznosu od milion i po dinara. Konkurs je otvoren od 1. juna do 1. septembra, a pravo učešća imaju individualni poljoprivredni proizvođači sa registrovanim poljoprivrednim gazdinstvom koji su sertifikovani ili u procesu sertifikacije za organsku proizvodnju.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

FOTO GALERIJA

...i finalni proizvodi

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net