foto: ap photo
U CENTRU SVEGA: Kancelarka Nemačke Angela Merkel

Nemačka – Lažni optimizam i stvarno nejedinstvo >

Strah od samoće

U Berlinu preovladava bojazan da je Brexit kraj nemačke ere mira i blagostanja. Dok sebe bodre i zaklinju se u opstanak Evropske unije, vodeći nemački političari zapravo nemaju predstavu čime da potkrepe svoj usiljeni optimizam. Provejava stari strah da je Nemačka prevelika za Evropu, da će ostati sama, sumnja da je upravo politika kancelarke Angele Merkel dobrim delom doprinela Brexitu

Za "Vreme" iz Bona

Ko prošlog četvrtka nije do u sitne sate čekao prebrojavanje na Ostrvu, a u petak ujutro uključio radio, posle dve reči bilo mu je jasno kakav je ishod: voditelj Dojčlandfunka govorio je sneveseljeno, kao da je neko upravo pucao u kancelarku. Slušalac je odmah stekao utisak da prisustvuje istorijskom trenutku. Napolju je nemačko građanstvo žurilo na posao, u pekarama je bilo zemički, tramvaji su išli na vreme, pa ipak, raspoloženje koje se širilo iz medija odgovaralo je armagedonu. Još na dan referenduma levičarski "Tagescajtung" pisao je da se radi o sudbonosnoj odluci: "Svaki razvod krije opasnost Ratova ruža. Unutar Evropske unije deluje kao da se mir podrazumeva. Ali to je iluzija. Kada jedan kamen ispadne, ruši se ceo zid. Ako Britanci odu, ljuljaće se cela Unija."

Pre glasanja je u Berlinu važila urota ćutanja, sve što bi Britancima bilo rečeno o prednostima EU moglo je da se shvati kao zvocanje i da se izazove kontraefekat. Nedeljnik "Špigel" ipak nije odoleo, pred referendum štampao je broj s patetičnom naslovnom stranom na kojoj je preko britanske zastave pisalo: Please don’t go. Unutra dvadesetak dodatnih stranica na engleskom, cena broja je na Ostrvu snižena na svega dve funte. Ipak, u istom broju ministar finansija Volfgang Šojble je oštro poručio: "In is in. Out is out." Drugim rečima: nema zajedničkog tržišta ako izađete. Britanski mediji to su preneli kao nemačku pretnju.

LEPE ŽELJE: Berlinom provejava German Angst – strah Nemaca da će ostati sami, da će se okruniti zajedničko tržište koje ih je načinilo svetskim šampionima izvoza, da će se urušiti san o Evropi bez granica, da Brexit ima težinu pada Berlinskog zida, samo sa obrnutim predznakom: podele umesto ujedinjenja. Kancelarka Angela Merkel je izvukla tešku artiljeriju podsećajući da je evropski projekat Kontinentu doneo sedamdeset godina mira. "Deluje kao nemoćni refleks kada se Merkelova poziva na obećanje mira", piše Georg Leviš, glavni urednik "Tagescajtunga". "Ona, osim toga, nema ništa. Godine 2016. Evropskoj uniji nedostaju projekti koji bi je ujedinili, ideje koje bi zajednici podarile smisao. Drugo veliko obećanje, ono o ekonomskom blagostanju, već je diskreditovano. Ono važi za malobrojne, za zemlje Severa, pa čak i tamo tek za jedan deo stanovništva."

No Merkelova smatra da je EU dovoljno jaka da prevaziđe i ovu krizu. Demonstrativno je u Berlinu okupila predsednika Francuske Fransoa Olanda i italijanskog premijera Matea Rencija, pa su utroje rekli da žele da održe Evropu na okupu. Merkelova deli stav da Brexit ne sme da se pretvori u sapunicu bez kraja, ali kategorički odbija da požuruje London ili da vodi nekakve neformalne pregovore o uslovima pod kojima bi Britanija napustila EU. Kancelarka je poručila "prijateljima u Londonu" da ti pregovori neće biti švedski sto s kojeg odlazeća članica može da uzme šta joj se prohte: "Ko hoće da istupi iz porodice ne može očekivati da sve obaveze otpadnu, a privilegije ostanu."

Osetno je da se Merkelova razišla s koalicionim partnerima iz redova socijaldemokrata. Oni traže da Britanija urgentno napusti EU. "Tokom mnogo godina smo imali nesigurnost jer Velika Britanija nije mogla da se odluči šta je njena uloga u Evropi", rekao je predsednik Evropskog parlamenta, nemački socijaldemokrata Martin Šulc. "Sada su stvari jasne i neporecive."

EVROPA U DVE BRZINE: Dva dana nakon glasanja sastali su se šefovi diplomatija osnivača Evropske zajednice – Nemačke, Francuske, Italije i zemalja Beneluksa. Već je i skup šestorice muškaraca u tamnim odelima, veselo ćaskanje dok se bliže kamerama, a onda i samouvereni nastup trebalo da pokažu da je jezgro Evrope jako i da ga ništa ne može oslabiti. Kerneuropa – uža, jezgrovita Evropa – ideja je sa kojom neki u Nemačkoj već dugo koketiraju, a sada joj izgleda Brexit daje novi zamah. U pitanju je tešnje povezivanje nekoliko centralnih zemalja evrozone sa zajedničkom finansijskom i bezbednosnom politikom, o nekoj vrsti Sjedinjenih Evropskih Država u koje periferija ne bi imala pristup. Neki to zovu "Evropom u dve brzine".

Dok sociološkinja i socijaldemokratkinja Gezine Švan upozorava da je to opasna, "ekskluzivna" umesto "inkluzivna" ideja, te da je dominacija nekih država – pogotovo Nemačke – i dovela EU do Brexita, evropski komesar iz redova demohrišćana Ginter Etinger se pribojava te ideje već i iz praktičnih razloga: "Promena evropskih ugovora morala bi da prođe "kroz parlamente svih 28 (sada 27) zemalja, delom i kroz referendume. Time bi upala kašika u med za Marin Lepen ili Gerta Vildersa i zato to ne dolazi u obzir." Tu je Etinger, makar i nesvesno, dohvatio nit koja se provlači kroz celu debatu o Brexitu: referendum, to je nešto hvale vredno, ali samo dok se drži sporednih tema. Inače je opasno pustiti narod da odlučuje. Ova gadljivost na referendume delom se može pripisati i plebiscitarnoj podršci koju je Hitler 1936. naknadno dobio da rasporedi nemačke trupe u demilitarizovano Porajnje.

"Strah od naroda" nije samo istorijska kategorija. Iako se u prvim analizama Holandija i Francuska apostrofiraju kao zemlje kojima bi vetar nezadovoljstva mogao da donese virus Brexita, i Nemačka ima svoje lepene i vilderse. Populistička partija Alternativa za Nemačku ušla je jakim dvocifrenim rezultatima u pokrajinske parlamente, a pred izbore za Bundestag sledeće godine može računati s petnaestak odsto podrške. Pritom Alternativa koristi model koji je sada u velikom stilu dao rezultate britanskim independistima: koktel je to plitkih, gotovo na parole svedenih poruka mržnje prema "onima tamo u Briselu", izbeglicama, muslimanima, "lažljivim medijima" i svakolikom establišmentu.

UGROŽENA RADNA MESTA: Naruku desničarima svakako bi išlo i eventualno posrtanje nemačke privrede. Vodeći nemački ekonomisti upozoravaju da bi nemačke investicije preko Lamanša mogle da zastanu, jer je neizvesno hoće li za godinu ili dve Britanija biti deo evropskog tržišta ili će uvesti carine i zabraniti firmama da novac zarađen na Ostrvu iznose u svoje domovine. Uz to očekivani pad funte samo bi poskupeo nemački izvoz, a to bi se najpre osetilo u branši kojom se Nemačka busa u prsa: Folksvagen, Mercedes, Audi i BMW prodaju 6 do 10 odsto svojih automobila u Ujedinjenom Kraljevstvu.

"Od toga zavise radna mesta s obe strane kanala i brojka je šestocifrena", kaže Markus Kerber, poslovni direktor Udruženja nemačke industrije. Samo u kćerkama nemačkih kompanija koje posluju na Ostrvu radi 400.000 ljudi. Ali, ako pitate Kerbera, ima nešto još važnije: "Gubimo partnera koji se, slično Nemačkoj, uvek zalagao za slobodnu trgovinu u oblikovanju globalizacije. Gubimo partnera koji veruje da ljude srećnijim i slobodnijim pre čini tržište nego državna birokratija." Slično razmišlja i glodur Dojče velea Aleksander Kudašef, koji u jednom komentaru piše da će EU bez uticaja Britanaca biti "manje pragmatična, manje liberalna, manje otvorena ka svetu i s manje vere u tržište. Nemačka gubi najvažnijeg partnera kada je reč o tome da se EU ne shvati samo kao mašina za preraspodelu novca od bogatih ka manje bogatima."

VIŠE ILI MANJE EVROPE: Tu se mišljenja u Nemačkoj jako razilaze – konzervativno krilo kaže da najpre treba misliti na privredu, potrebu krupnog kapitala da se razvija, stvara i čuva radna mesta, neophodnost da se briselska demokratija potkrati, moć vrati nacionalnim parlamentima, obuzdaju migracije i izbeglički talas. Drugi, u levoj opoziciji i van mejnstrima rašireni stav kaže da je potrebno više, a ne manje Evrope, te da je Brexit prilika da se EU bez smetnji "egoista iz Londona" uspostavi kao solidarna zajednica sa socijalnim pečatom.

Prvu tezu zastupa kolumnista "Špigela" Jan Flajšhauer, koji primećuje da su u nemačkim medijima 17 miliona Britanaca koji su glasali za istupanje opisani mahom kao stari i zatucani stanovnici pasivnih krajeva koji internet smatraju zlom. "Ako stvarno hoćemo da izvedemo dokaze kojima se objašnjava Brexit, onda moramo da pričamo o izbegličkoj politici. Ne može se dokazati koliki je udeo u ishodu referenduma imala politika otvorenih granica Angele Merkel. Ali, sigurno je da su slike izbegličkih kolona koje ulaze u Bavarsku mnogim Britancima uterale strah u kosti. Ko će čuvati granice kada za to ni revnosni Nemci nemaju ni volje ni hrabrosti? Jedva su glasovi bili prebrojani, a već se govorilo o tome da Evropa produbljivanjem treba da odgovori na britanski referendum. Produbljivanje je kodna reč za dalji transfer moći prema Briselu. (...) Potrebno je imati prilično izvrnut pogled na svet da bi se iz britanske odluke iščitala potreba da se nacionalni parlamenti dalje oslabe", piše Flajšhauer.

Levičarska škola mišljenja ukazuje na jaz između bogatih i siromašnih koji je demonstriran na referendumu. "Čuo se glas onih koji su godinama ostajali kratkih rukava, čije je blagostanje uništeno, a to svakako ima veze sa sve tanjom srednjom klasom, a takva je situacija i u drugim zemljama EU", rekla je Sara Vagenkneht, košefica poslaničkog kluba Levice, za radio Dojčlandfunk. "To je posledica politike koja se uvek oslanja samo na štednju, razgrađuje socijalna davanja, uništava socijalnu državu. Sigurno da je Velika Britanija u tom smislu važan faktor u EU, ali upravo je i Nemačka uvek zastupala ovu politiku. Sad je vreme da nemačka vlada konačno razmisli da li može da tera po starom."

I tu su svi saglasni: po starom više nikako ne može, politika ne može više da se vodi u skladu sa starim britanskim političkim načelom: Keep calm and carry on. Parola inače smišljena 1939. godine da umiri građanstvo u slučaju nemačke invazije.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

Odgovor Višegradske četvorke

Protiv veće integracije EU

Dok se u Briselu nakon britanskog referenduma o Brexitu ređaju krizne sednice, u Pragu su se u ponedeljak okupili šefovi diplomatija centralnoevropskih zemalja iz grupe Višegradske četvorke (V4). Predstavnici Poljske, Češke Republike, Mađarske i Slovačke saglasili su se da Brexit "neće zaustaviti" dalji razvoj Evropske unije, ali su odlučno odbacili ideju da odgovor EU na izlazak Velike Britanije treba da bude dublja i brža integracija, te da posledice referenduma moraju biti rešavane zajedničkim naporima svih evropskih država. Uoči sastanka, ministar spoljnih poslova Češke Lubomir Zaoralek optužio je predsednika Evropske komisije Žan-Kloda Junkera da nije predupredio izlazak Velike Britanije iz EU, sugerišući da Junker treba da ode sa svoje funkcije.

EKONOMSKE VEZE: Velika Britanija izuzetno je važan trgovinski partner svim zemljama iz grupe V4. Prema zvaničnim podacima poljskog Zavoda za statistiku, ona je treće najznačajnije izvozno tržište Poljske (sa udelom od 6,4 odsto u ukupnom izvozu ostvarenom u 2014), odmah nakon Češke i Nemačke. Ugledni žurnal "Visegrad Insight" navodi da je za Češku Republiku Britanija peto, a za Mađarsku sedmo najznačajnije izvozno tržište. Za Slovake, Ostrvo je na visokom osmom mestu. Poljaci su, odmah nakon Pakistanaca, druga najbrojnija manjina koja živi i radi u Britaniji i oni svojim sunarodnicima u Poljskoj pošalju godišnje čak milijardu evra.

Slovački premijer Robert Fico, čija zemlja 1. jula preuzima šestomesečno predsedavanje Evropskom unijom, izjavio je da će EU svakako morati da se menja. On se pobunio što je nakon Brexita samo šest država osnivača diskutovalo o budućnosti EU. "Nemoguće je formirati viziju Evropske unije bez zemalja koje su primljene kasnije", rekao je Fico, dodajući da EU mora da promeni "jezik i način ophođenja" sa evropskom javnošću i članicama Unije, jer će u suprotnom to biti njen kraj. Ministri spoljnih poslova Nemačke i Francuske, Frank Valter Štajnmajer i Žan-Mark Ero, ipak su bili prisutni na sastanku šefova diplomatija zemalja V4.

PO UGLEDU NA ČEHOSLOVAČKU: Ministar spoljnih poslova Slovačke Miroslav Lajčak, jedan od kandidata za budućeg generalnog sekretara OUN, za izlazak iz krize posle Brexita predložio je model razdvajanja Češke i Slovačke, koji je bio na obostranu korist.

Mađarski premijer Viktor Orban ocenio je da se igra na "evropskoj šahovskoj tabli" promenila nakon britanske odluke da napusti EU. On je izjavio da se u Evropskoj uniji "izgubio red" i da su "građani Velike Britanije odlučili da se sami brinu o svojoj sudbini".

Predsednik Češke Miloš Zeman izjavio je da će izlazak Velike Britanije iz Evropske unije značiti i samostalnost Škotske i njen samostalni ulazak u EU. "Velika Britanija bez Škotske više neće biti velika", rekao je on i dodao da ne očekuje da će zbog toga i neke druge zemlje napustiti Uniju.

Zanimljivo je da se bivši češki predsednik Vaclav Klaus, koji je bio poznat i kao najveći evroskeptik među šefovima država i vlada EU, dobrovoljno ponudio da organizuje Velikoj Britaniji izlazak iz Evropske unije, koji bi trajao samo nekoliko meseci, a ne godinama. Klaus je, zajedno sa nekadašnjim slovačkim premijerom Vladimirom Mečijarom, bio glavni arhitekta mirnog razdvajanja Češke i Slovačke 1. januara 1993. godine.

Uroš Mitrović

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net