foto: aleksandar anđić

Intervju – Dragan Đilas >

Verujem da će Bodiroga zastupati interese srpske košarke

Predsednik Košarkaškog saveza Srbije objašnjava svoj odnos sa velikim asom Dejanom Bodirogom i otkriva kako su izgledali njihovi razgovori, najavljuje ostavku ako naše reprezentacije ne budu mogle da igraju na Olimpijskim igrama, priznaje da bi voleo da u Savezu ima Moku Slavnića i objašnjava zašto se javno zahvalio Vučiću i zašto su mu to neki zamerili

Rat između bogate Evrolige i ništa manje bogate gospode iz FIBA, svetske košarkaške asocijacije, najvećim delom besni na – teritoriji siromašne Srbije! Našim reprezentacijama, muškoj i ženskoj, preti izbacivanje iz svih takmičenja, uključujući i Olimpijske igre, ako ne zaigraju po pravilima kreiranim u Minhenu, Barseloni ili malom švajcarskom gradu Mijeu. Šta da radimo u ratu u kome ne učestvujemo?

"Treba da poštujemo odluke FIBA Evropa i FIBA sveta, i da pokažemo da ćemo ih sprovoditi", Kaže za "Vreme" predsednik Košarkaškog saveza Srbije Dragan Đilas. "To smo već i učinili donošenjem odluke da smo protiv toga da naši klubovi igraju Evrokup, i da će oni klubovi koji se ogluše o odluku FIBA Evrope i KSS-a biti suspendovani. Iskreno verujem da je to dovoljno, jer mi i nemamo mogućnost da nešto više od toga u ovom trenutku uradimo."

"VREME": Imate li u Savezu saznanja čije su to u FIBA ideje o suspenziji 14 reprezentacija?

DRAGAN ĐILAS: Mislim da ljudi treba da razumeju ono što ni mi nismo razumevali poslednjih 20 godina kad su u pitanju odnosi sa Evropskom unijom. Pokrene se jedan mehanizam koji je trom, spor, ali koga je, kad je pokrenut, vrlo teško zaustaviti. FIBA je ušla u jednu priču, kako da kažem, uvođenja reda u evropsku košarku, na način koji možda nije bio najbolji. Bila je dobra želja, i dobar cilj, ali mehanizam koji je izabran nije bio adekvatan. Da bi potpuno shvatili šta se tu dešava moramo da se vratimo 16 godina unazad, kad su se određene lige odvojile od FIBA i napravile svoju asocijaciju, i Evroligu. FIBA u tom trenutku nije shvatila da ne može više imati sistem Lige šampiona u kojoj je iz svake zemlje po jedan predstavnik. Zato je izgubila svoju bitku – 2004. je prihvatila da potpiše ugovor sa ULEB-om i sa EKA, i ustupila im prava na organizovanje Evrolige. Prodala im je ta prava za 400.000 evra godišnje. Sve je to funkcionisalo do pre dve godine, kad se cela stvar zaoštrava. FIBA želi veći uticaj na klupska takmičenja, usvojen je novi kalendar kvalifikacija za SP, i na kraju je došlo do velikog sukoba između klubova – Evrolige i svetske asocijacije. Tako smo došli u situaciju u kojoj smo danas. Ona je loša za košarku, i neće biti dobra ni za koga – ako se ne završi nekim dogovorom. Jer, jednostavno sve je postalo toliko komplikovano, da i mi koji smo u svemu svakodnevno jedva možemo da pratimo dešavanja. Da ponovim, 2000. se lige odvajaju od FIBA i formiraju ULEB, Udruženje nacionalnih liga, koji pravi Evroligu, da bi se danas taj isti ULEB vratio u FIBA, ali klubovi koji igraju Evroligu su osnovali svoju firmu, i sad više ne priznaju ni ULEB! To je potpuno neverovatna situacija! Jasno je da ljudi koji vode Evroligu gledaju, pre svega, finansijski interes. Posledica toga je ta ideja o zatvorenoj ligi u kojoj će biti 11 garantovanih mesta sa ugovorima na deset godina, i pet mesta za koje se nije znalo kako će se popunjavati. To je kopija NBA sistema, po meni apsolutno pogrešna. Ona potpuno uništava nacionalne lige, jer postaje nebitno koji ste u prvenstvu Grčke, Turske ili Španije – zna se koji klubovi igraju Evroligu. Onda klubovi pitaju: što igramo domaće prvenstvo? Nije urađeno isto kao u fudbalu. Na primer, Premijer liga ima tri mesta u Ligi šampiona, a četvrti ide u kvalifikacije. Ali nigde ne piše da će to biti Mančester ili Čelzi, kao najbogatiji klubovi, već prema plasmanu na tabeli. A šta je rekla EKA? Mi uzimamo ova dva kluba iz Grčke, ova dva iz Turske, ovog iz Rusije... a vi ostali – igrajte, ne znam šta.

Sad će biti liga od 16 klubova sa 30 kola?

To je sistem napušten pre 30 godina jer je dosadan. Već posle desetak kola znaće se ko ne može da uđe među osam najboljih. Poenta sporta je da svaka utakmica bude važna, a ovde to neće biti slučaj. Ipak FIBA je rekla: dobro, priznajemo takvu Evroligu, što je, po meni, principijelna greška. Bez obzira na to koliko ti klubovi imali para, nikad nije trebalo prihvatiti da postoji takmičenje u kome 11 klubova ima garantovano učešće. Vidite, ove sezone u Top 8 Evrolige nije ušao Olimpijakos, a on ima garantovano mesto da će igrati sledeće godine! Makabi nije bio ni u 16. i on ima garantovano mesto! Zašto? S druge strane, na Fajnal four turniru je Lokomotiva, za koju je pitanje da li će sledeće sezone uopšte igrati Evroligu ako se ne plasira kroz VTB ligu. Ne možete ubiti sportski kriterijum, što je ovim učinjeno. FIBA je krenula u borbu protiv toga, napravila svoje takmičenje, iz koga bi prvak išao u Evroligu, međutim, EKA je to odbila i gura svoju priču o Evrokupu. I sad je, u stvari, sukob oko tog drugog takmičenja, Evrokupa. Nikad neću razumeti zašto Evrokup ne mogu EKA i FIBA zajedno da organizuju. O tome sam i pisao Baumanu i Bertomeuu. U čemu je problem? FIBA je pokrenula i spor pred Evropskom komisijom povodom ugovora EKA sa 11 klubova i penala od deset miliona evra, koliko moraju da plate klubovi ako istupe iz Evrolige pre kraja desetogodišnjeg ugovora. Nisam siguran da će to baš tako da ostane. Iz svega toga se došlo do sastanka evropskog borda u Parizu, i odluke da se sve federacije čiji klubovi igraju Evrokup suspenduju. Ne mislim da je to dobra odluka. Uslovljavanje nikad nikom ništa dobro nije donelo. Ali, mi se moramo ponašati u skladu sa tom odlukom, dok se ne promeni.

Neki kažu da je Dejan Bodiroga glasao za sankcije Srbiji, neki tvrde da glasanja nije ni bilo. Šta je istina?

Kako je ko tamo glasao ja zaista ne znam. Iz FIBA kažu da niko od članova borda nije bio protiv. Nisam prisustvovao i ne mogu da govorim o tome dok ne dobijemo zapisnik sa sastanka. Mogu samo reći da bih ja, da sam kojim slučajem imao pravo glasa, sigurno bio protiv ovakve odluke. Jer, ključno je pitanje: ako ste dali pravo 16 klubova da igraju Evroligu, kako onda ne dajete pravo da 24 kluba igraju "drugu Evroligu"? Zato mislim da je suštinska greška bila prihvatanje ovakvog koncepta Evrolige.

Sad se traži da KSS opozove Bodirogu iz Borda FIBA. Da li je uopšte KSS delegirao Bodirogu u taj organ, i ima li mehanizam da ga opozove?

Košarkaški savez Srbije može samo da predloži Skupštini FIBA Evrope nekoga za koga smatra da treba da bude u Bordu. Mi smo predložili Dejana, ali on je tamo izabran glasovima svih država koje čine FIBA Evropu. I ne postoji mehanizam da ga KSS opozove zbog bilo čega. Ja iskreno verujem da će Bodiroga i na sastancima koji će doći učiniti sve da zastupa interese i srpske i evropske košarke. Siguran sam da on neće biti čovek koji će doprineti da naša reprezentacija ne igra Olimpijskim igrama. A što se tiče Evropskog prvenstva 2017, kad bi ostala ova situacija da je 14 zemalja suspendovano, to Evropsko prvenstvo ne bi ni postojalo! Bilo bi to takmičenje bez ikakvog smisla.

Priča se čak da je ovo Bodirogina osveta vama zato jer ste ga prevarili i niste ga postavili za predsednika KSS-akako ste mu obećali. Šta je istina u vezi sa tim obećanjem?

foto: a. anđić

Ta priča je smešna. Predsednika bira Skupština, a ne ja. Meni je bila čast da sarađujem sa Dejanom Bodirogom, koga sam pozvao i uveo u KSS. Sve one koji govore kako je nekim bivšim košarkašima mesto u KSS-u, mogu da podsetim da dok nije došao neki Dragan Đilas, u Savezu nisu bili ni Ana Joković, ni Dejan Bodiroga, ni Dejan Tomašević, ni Igor Rakočević... Bodiroga je svoj posao radio dobro, razgovarao sam sa njim o tome da bih se ja posle nekog perioda povukao sa ovog posla kako bi on preuzeo Savez. Međutim, svaki put kad smo pričali na tu temu, on bi rekao da to ne želi. Tako da mislim da su taj "problem" napravili u svojim glavama neki drugi ljudi. Trenutno je on predsednik Takmičarske komisije FIBA Evropa, što je po meni druga najvažnija funkcija u evropskoj košarci. Da vas podsetim – to je ista ona funkcija koju je nekad godinama obavljao jedan Raša Šaper.

Najavili ste ostavku ako naše reprezentacije budu suspendovane. Imate li spremnog naslednika, ili je posao KSS-a da ga pronađe i izabere?

Kakav bih ja čovek bio kad bih ostao predsednik Saveza čija je reprezentacija izbačena sa Olimpijskih igara!? Ali zaista verujem da se to neće desiti. Jednog dana, kad budem odlazio iz Saveza, neki novi ljudi će se kandidovati, Skupština će ih birati... Za razliku od prethodnih godina, mi trenutno u Savezu i oko Saveza imamo zaista dosta ljudi koji su nekad bili vrhunski košarkaši. Siguran sam da ne možete biti među najboljim na svetu u bilo kom sportu, a da osim fizičkih nemate i intelektualne i mentalne kapacitete. Zato sam te ljude zvao u svoj tim svestan i činjenice da svi bivši vrhunski sportisti ne mogu biti i vrhunski menadžeri. To su dve odvojene stvari. Ovo su ljudi koji su počeli nova poglavlja u svojim životima, i treba im vremena da neke stvari nauče. Izuzetno su napredovali prethodnih godina i mislim da su oni budućnost srpske košarkaške organizacije. Iskreno, voleo bih da u vreme mog mandata u KSS uđe i čovek kao što je Moka Slavnić. I da ovde radi ono u čemu je on najbolji. Moka je jedan od najvećih plejmekera koje je Evropa imala. On je na terenu video stvari koje drugi nisu. On je poseban. Mnogi mi kažu: ali Moka nije "normalan", sa njim ne može da se sarađuje... Uvek sam mislio da ne možete biti genije u nečemu, a da nemate i jednu crtu pozitivnog ludila i posebnosti. To vam je tako. Takvi su bili svi geniji, od Nikole Tesle do Stiva Džobsa, i razni drugi ljudi koji su išli daleko ispred svog vremena. Niko od njih nije baš bio "strejt". Pričao sam sa Sašom Đorđevićem, on mi je rekao da treneri u moru talentovanih klinaca godinu, godinu i po dana unapred mogu da prepoznaju vrhunskog igrača, a da Moka vidi tri godine unapred! Takav čovek je potreban srpskoj košarci i učiniću sve da mu nađem mesto koje zaslužuje.

Ako, prema najavama, Španija, Grčka i ostale kažnjene zemlje organizuju alternativno prvenstvo Evrope, da li je nama tu mesto?

Ne volim da govorim o tome šta bi bilo kad bi bilo. Ponoviću: ne postoji evropsko prvenstvo bez ovih 14 zemalja. I ne postoji FIBA Evropa bez njih. Ako do toga dođe – to bi bio kraj za FIBA Evropu. I ko zna u kom smeru bi onda sve krenulo.

Verujem da isto razmišljate i o najavi da bi čak i naša ženska reprezentacija mogla biti suspendovana sa Olimpijskih igara, iako ona nije ni u ABA ligi, niti igra Evrokup?

Ako je neka federacija suspendovana iz članstva FIBA, onda nijedna njena seniorska selekcija ne može da igra nigde. Ali, kraj evropske košarke bi bio bilo koje takmičenje u kome nema najboljih zemalja. Mislim da je to svima jasno, i da do toga sasvim sigurno neće doći. To mogu odmah ovde da vam potpišem!

U javnosti je stvoren utisak da naše kažnjavanje zavisi od odluke Partizana, i njegovog učešća u Evrokupu. Koliko znam, FIBA nam zamera to što su četiri naša klubaCrvena zvezda, Partizan, Mega Leks i Metalacdali podršku sporazumu sa Evroligom?

ABA liga je donela svoju odluku, i prihvatila ponudu EKA – jedan u Evroligu, tri u Evrokup. Mislim da je ta ponuda bila ozbiljna ucena za ceo naš region. Jer, ponovo imamo sistem duplih standarda. Grci će igrati Evroligu sa Olimpijakosom i Panatinaikosom, bez obzira na to da li Evrokup igra Aris, Paok ili AEK. Armani će igrati Evroligu bez obzira na to šta kažu ostali italijanski klubovi. Isto važi za Španiju i Tursku. A za region bivše Jugoslavije, VTB i nemačku ligu važi nešto drugo: može prvak da ide u Evroligu, ali ostali ne mogu u Evrokup. To su ti dupli standardi. Pitam se da li bi ijedan klub iz ovog regiona igrao Evroligu da su Nemci i Francuzi prihvatili ono što im je nuđeno. Po prvobitnoj zamisli, za popunu Evrolige ostala su bila tri mesta, a kandidati su bili Francuzi, Nemci, VTB i ABA. Plašim se da bi naš region tu izvisio. Na kraju su klubovi ABA lige prihvatili nešto što je suprotno stavu FIBA i logična posledica toga je da FIBA kaže: mi više ne priznajemo tu ligu. Isto će se dogoditi VTB ligi. To sve zajedno vodi ka potpunom haosu. Jeste napravljena priča u vezi sa Partizanom, zato jer je Partizan jedini koji u Srbiji može da igra Evrokup. Da je Partizan bio 6. u ABA ligi – Srbija ne bi imala nijedno mesto u Evrokupu, i onda mi kao ne bismo imali nikakav problem! Partizan je rekao Evrokup, nadam se da će još jednom razmisliti o tome, jer je ponuda FIBA daleko bolja. EKA je izašla sa predlogom da svaki klub koji igra Evrokup dobije samo 10.000 evra. FIBA daje sto hiljada evra svakom ko igra njeno takmičenje plus bonuse za rezultat. Naš savez je, poštujući FIBA, odlučio: ko posluša svetsku organizaciju dobiće od nas još 50.000 evra. Koliko vidim, FIBA će, osim Francuza i Nemaca, sigurno igrati i Italijani, Turci i Grci. Kvalitet ekipa u Evrokupu je dosta problematičan. I pored svega, sad se od tog Evrokupa, koji su naši klubovi odbili da igraju prošle godine, pravi najvažnije takmičenje! Partizan se plaši da, ako odbije da igra Evrokup, više nikad neće doći u situaciju da igra Evroligu. Njihov strah je za mene razumljiv.

foto: fonet / aleksandar koković

Ima li KSS ambiciju da zajedno sa ostalim regionalnim savezima pravi novu, reorganizovanu Jadransku ligu, ili je stav da je bolje igrati samo domaću ligu?

Mislim da bi bilo dobro da savezi iz regiona sednu i sa klubovima zajedno naprave model razvoja sadašnje ABA lige koji bi zadovoljio sve. Mnogi savezi žele da budu suvlasnici te ABA lige. Ja, kao predsednik KSS-a, nemam tu želju, ali ni ne bežim od toga da budemo u organima koji donose odluke. Evroliga gasi nacionalne lige po Evropi, a ABA liga gasi našu nacionalnu ligu. Superliga će se ove godine igrati 30 dana, i to posle pauze od dva meseca! Svi su svesni da je to katastrofa. Moramo napraviti sistem u kome će se naći mesto za domaće prvenstvo, kao i za razvoj manjih košarkaških centara, a ne samo Beograda, kao i mesto za regionalnu ligu, jer za te momke je važno da igraju jače utakmice. Moj stav je poznat: treba prvo igrati nacionalna prvenstva, najbolji iz njih idu u ABA ligu, a najbolji iz ABA lige u evropska takmičenja. To mi deluje logično. Uvek sam govorio da gostovanje Zvezde ili Partizana u bilo kom mestu u Srbiji znači punu dvoranu, i decu koja to gledaju.

To je pitanje: može li gostovanje Zvezde i Partizana podići kvalitet u unutrašnjosti Srbije, ili će ih ostali klubovi povući nadole i izjednačiti se na niskom nivou?

Kad igrate sa slabijima ne napredujete kao kad igrate protiv jačih, to je sigurno. Ali, i u ABA ligi ima bar pet klubova koji nemaju baš neki kvalitet. Ne vidim preveliku korist za razvoj mladih igrača da igraju sa Tajfunom ili Krkom. Nije to nikakva razlika u odnosu na igranje sa Borcem u Čačku, Konstantinom u Nišu... Zato je neophodna reorganizacija ABA lige, jer korist je od igranja sa Cedevitom, Budućnošću i ekipama koje imaju kvalitet. Mnogi kažu nema gledalaca na utakmicama domaće lige. Gde god budu gostovali Zvezda i Partizan, pa i Mega, biće puna dvorana.

Govorite o obnavljanju košarkaških centara u Srbiji. Tamo ima hala, ali su ruinirane, prokišnjavaju, nema grejanja i ventilaciju... Igrači su pred Kup "Radivoja Koraća" prodavali prasiće da plate put do Niša. Ko u ovoj zemlji ima pare da pomogne košarku?

Ne možemo očekivati da će privreda, ovakva kakva jeste, imati sredstava da finansira sport u Srbiji. Teret će kad je košarka u pitanju pasti na lokalnu samoupravu. Nažalost, video sam u Ministarstvu sporta podatak da skoro 75 odsto sredstava lokalne samouprave troše na fudbal. On jeste daleko najpopularniji, ali je to više biznis, a manje sport. A na lokalu dominantni sportovi moraju biti košarka, odbojka, atletika... Oni koji donose medalje na olimpijskim igrama. Lokalne samouprave su tu ključ, ali pazite: ne možete sedeti u upravi kluba i ne obezbediti žutu banku, nego čekati pare od države i trošiti kako vam je volja. A mnogi sportski funkcioneri se tako ponašaju desetinama godina. Potrebne su ideje, provokativnost, smisao za organizaciju... Kad Zvezda i Partizan igraju negde u Srbiji – to je 3000 prodatih karata. I prihod je 10.000 evra, ozbiljna suma za naše klubove. A ako jedna Zvezda sa budžetom od četiri miliona evra može biti ravnopravan protivnik evroligašima sa budžetima 20-30 miliona, što onda neki naš klub koji bi imao 300-400 hiljada evra ne može biti ravnopravan toj istoj Zvezdi? Možda ne da osvoji prvenstvo, neće ni Zvezda osvojiti Evroligu, ali da dobije utakmicu – da. Uostalom, Partizan je sa budžetom od nekoliko miliona igrao Fajnal four, izgubio na jednu loptu sa Olimpijakosom. Izbacio je prethodno Makabi, koji je imao budžet bar deset puta veći. To je lepota sporta, to što se desi jedan Lester i pobedi sve one milionere i milijardere.

FIBA nas je pre petnaestak godina upropastila pravilom da su igrači sa 18 godina slobodni u izboru kluba. Ima mišljenja da je i KSS pogrešio prošle jeseni kad je doneo odluku o igranju četiri stranca u juniorskoj konkurenciji?

Koliko danas ima stranaca u domaćim juniorskim i kadetskim ligama? Nema nijednog! Shvatite: nijedan stranac koji ima 14-15 godina, i koji je veliki talenat, neće doći u Srbiju. Otići će u Španiju, Italiju, Francusku, Grčku, Tursku... Bojazan od toga da će sad doći sto tamnoputih igrača koji će zauzeti mesta našim klincima nije realna. Neće doći u Srbiju! Mi imamo tridesetak naše dece koja svake godine odu iz zemlje sa 15-16 godina. Skautiraju ih i odvode veliki klubovi. Kad smo doneli odluku o nastupu stranaca u našim juniorskim ekipama, moram to otvoreno reći, uradili smo to zbog naših igrača iz regiona. Pre svega zbog srpske dece iz Bosne, Crne Gore, koja čekaju na srpsko državljanstvo. Evo, prošle godine smo se bunili zbog malog Voje Stojanovića, koji je otišao u Italiju. Nemam nikakve informacije o njemu, da li igra ili ne igra, ali pretpostavljam da bih nekad nešto pročitao o njemu da je tamo uspeo da se nametne. Moj savet svima uvek je bio: ostanite ovde, potpišite prve profesionalne ugovore sa klubovima u kojima ste trenirali, izgurajte dve-tri godine i dobićete šansu pa tek onda razmišljajte o inostranstvu.

Drugim rečima: uradi kao Gudurić?

Tako je. Evo, pitam: ko je napravio bolji posao – Gudurić, ili sutra Simanić koji je potpisao za Zvezdu, Glišić, nadam se, za Partizanu, ili oni koji su otišli? Razumem da su ozbiljne pare kad ti neko ponudi 50.000 evra, ali ako veruješ u svoje dete da će postati ozbiljan igrač i zarađivati nekoliko stotina hiljada evra godišnje – zar nije bolje da ostane ovde i razvija se? Nije najvažnija stvar što je Zvezda ušla u Top 8, najvažnije je da je to uradila sa domaćim igračima koji su donosili prevagu. Osim Zvezde, nemate nijedan ozbiljan klub u Evroligi, osim španskih, u kome su domaći igrači bar uz rame strancima, ako ne i važniji. E – to vam je srpska košarka.

Kako ste opstali kao predsednik KSS-a posle smene vlasti? Da li je bilo pritisaka da podnesete ostavku? Da li ste učinili neke ustupke Vučiću da bi ostali predsednik?

Ne pričam o politici. Izabran sam za predsednika Saveza na predlog Bore Stankovića, koji me je i četiri godine ranije predlagao za to mesto. Došao sam ne kao političar, nego kao neko ko je u ovoj zemlji napravio firmu koja je najveća u regionu u toj oblasti, i među 50 najvećih u Srbiji. Savez je vratio dugove, postao ozbiljna "firma". Mislim da smo sada jedna od najboljih sportskih organizacija u zemlji. Nikad me niko ni sa čim nije uslovljavao, niti od mene bilo šta tražio. Završio sam prvi mandat, ljudi su tražili da ostanem, i jednoglasno me izabrali. Da li ću ostati do kraja drugog mandata – to je neka druga priča. Sebi sam zacrtao da završimo Olimpijske igre sa medaljom, pa ćemo posle da vidimo. Nisam imao političkih problema. Da je Savez posle mog izlaska iz politike trpeo, sigurno ne bih ostao na ovom mestu.

Kako izgleda susret vas i Vučića, viđate li se često?

Dugo se nismo videli. Poslednji put smo komunicirali oko dobijanja ovog kvalifikacionog turnira za Olimpijske igre. Iskreno sam mu se zahvalio na pomoći, njegovoj ličnoj, da taj turnir dobijemo. Tad su mi mnogi zamerili zbog toga, a meni je to smešno. Rekli su mi: što si rekao Vučić, zašto ne Vlada? Pitao sam: a ko je taj Vlada? Kako se preziva? Kažu – mislimo na Vladu Srbije. Pa nije Vlada Srbije, odgovaram im, nego je došao čovek i odlučio da se pomogne. Ne mogu da ne kažem hvala za to, a ako nekome smeta – neka smeta. Ne bavim se politikom, i moje mišljenje o tome šta se u ovoj zemlji dešava je moje privatno mišljenje. To izrazim tako što izađem na izbore i zaokružim koga hoću. A na pomoći za košarku ću se uvek svakom zahvaliti. Pogotovo za ovako nešto, evo danas su u FIBA počele akreditacije za taj turnir. Ovo je ogromna stvar za nas, biće 20.000 ljudi, živimo za to. Zahtevao sam u Savezu da pustimo 5000 karata po 400 dinara. Gledali su me čudno, ali ja hoću da otac može da plati i dođe sa svojim detetom da gledaju Tea, Bobija, Jokića...

Zašto nikad, dok ste bili gradonačelnik Beograda, niste podneli kandidaturu za organizaciju Fajnal four turnira Evrolige? Siniša Mali je to sad učinio sa identičnom infrastrukturom koju ste imali i vi?

Da mi je neko garantovao da će se Partizan ili Zvezda plasirati na Fajnal four – ja bih se odmah kandidovao za organizaciju. Jednostavno, u tim vremenima nisam video mogućnost da naš klub može ući među najbolja četiri, a ne mislim da je za srpsku košarku naročito velika stvar da imamo turnir bez naših. Pritom to sve mnogo košta, mislim oko dva miliona evra. Zbog toga sam smatrao da grad Beograd ne treba da se prijavi. Sadašnja gradska vlast vidi to drugačije. Možda na talasu ovih dobrih rezultata Zvezde... Sjajno bi bilo da imamo ovde Fajnal four sa našim klubom, ali bez toga to ne bi bio događaj za naše građane.

Nije li to pomalo apsurdna situacija za naš sport da ste vi predsednik KSS-a iako pripadate stranci koju režim neprestano napada?

Kad sam izabran za predsednika Saveza, bio sam u stranci koja je bila na vlasti, a posle toga sam izašao iz politike i njome se ne bavim dve godine. Nemam nikakve kontakte ni sa jednom strankom, samo sa ljudima koji su mi prijatelji. Uvek sam bio protiv toga da ljudi koji su u politici budu u klubovima, jer se tu delimo. Ali ne mislim da je loše ako neko ima sposobnosti i kapacitete da nešto korisno uradi u nekom sportskom savezu bude u njemu, bez obzira na to čime se u životu bavi. Kad je Bora Stanković 2006. predlagao da budem predsednik Saveza, rekao je da sam napravio uspešnu firmu, i da treba i od Košarkaškog saveza da napravim podjednako uspešnu firmu. Tada nisam bio ni na kakvoj funkciji. Svima koji me znaju poznato je da 20 godina nisam propustio nijedno veliko košarkaško takmičenje. Fanatik sam za sport, i zato sam i prihvatio ovu funkciju. Za ovih pet godina, koliko sam predsednik KSS-a, imali smo mnogo dobrih stvari, mada ima mnogo i onih koje su mogle biti bolje, naravno. Finansijski smo stabilni, imamo rezultate A selekcija... Ako sam na nešto ponosan onda je to što sam ljude iz košarke vratio u košarku. I što sam imao hrabrosti da prepoznam trenerski kvalitet jedne Marine Maljković, koja je sa 30 godina preuzela reprezentaciju. Ili jednog Saše Đorđevića, uz veliku pomoć Dejana Bodiroge, koga smo doveli na mesto selektora. Neka drugi kažu koliko sam ja u tome dobar, ili ne.

Poznato je da ste lično finansijski pomogli Savez. Zašto te donacije nisu javne?

Zato jer smatram da čovek kad daje pare u donatorske svrhe ne treba time da se hvali. Kad sam bio gradonačelnik, bio sam u Čikagu na otvaranju jednog odeljenja onkologije, gde su one pločice sa donatorima. Najveća donacija bila je sto miliona dolara, a pisalo je – anonimni donator. Ne volim da pričam o tome, ali se i ne krijem od bilo čega. Kompanije čiji sam bio ili sam vlasnik su finansirale lečenje dece, školovanje siromašne dece, kao i mnoge mlade sportiste u ovoj zemlji, pre svega u pojedinačnim sportovima. Uslov je bio samo da nastupaju za Srbiju. Ako odustanu od Srbije – da vrate pare! A to su bile stipendije na nivou hiljadu evra mesečno, mnogo više nego što država daje. Najsrećniji sam kad naprave neki rezultat, pa me nazovu telefonom i zahvale se. Ista stvar je sa Savezom. Kad sam tamo došao, dugovalo se šest plata. Moja firma je dala 200.000 evra, isplatili smo sve plate. Rekao sam da nikad neću da radim u sistemu gde ja imam novac, i moja deca dobro žive, a ljudi koji tu rade nemaju plate. Ali, takođe sam im rekao: dali smo sve plate, ali odmah smo one buduće smanjili za 40 odsto zato jer ne možemo da ih isplatimo! I – svi su to prihvatili.

Vučić je pokušao da privatizuje fudbalske klubove, pa je digao ruke od toga. Vi ste pokušali da pod okrilje Saveza vratite klupsko takmičenje, pa ste digli ruke od toga. Znači li to da su klubovi jači ne samo od KSS-a, nego i od Vlade?

Premijer je objasnio zašto je odustao, ali verujem da će morati da se odradi privatizacija jer je to jedini način da se fudbal, koji je biznis pre svega, dalje razvija. Da se zna ko je vlasnik, i da taj ima i prava i odgovornost. Taj sistem funkcioniše u celom svetu. Kako kaže Mića Belodedić: Ako ne smeta Englezima da dođe neko iz arapskih zemalja i bude vlasnik kluba, što bi nekom u Srbiji smetalo da dođe bilo ko? Košarka je malo drugačija. Tu nema velikih para, i ne mogu se zaraditi kao u fudbalu. A što se tiče domaće lige, brzo zaboravljamo. Imali smo pre dve godine skandal u plejofu, rat, Partizan i Zvezda su završili utakmicu sa po tri igrača. Klubovi u okviru lige nisu mogli da uspostave neka pravila, i zato smo pokušali da ligu vratimo u okrilje Saveza. Dolaskom Jovičića i Leona Deleona nema više problema koji bi zahtevali da KSS preuzima ligu, i – zašto bi to radili? Ako bude sa njihove strane želje da uzmemo aktivniju ulogu – OK, tu smo. Svi smo pod istim krovom, u Kući košarke u Sazonovoj ulici. U našoj organizaciji je samo Kup i ponosim se njegovom organizacijom i atmosferom koja se napravi. Nije baš kako bih želeo, da sve prođe potpuno bez vređanja, ali je ipak bolje. Rekao sam: tolerisaćemo uvrede na račun aktivnih učesnika utakmice, pošto to, nažalost, ne možemo da sprečimo, ali vređanje žena, devojaka, članova porodice – to nećemo. I – prekinuću svaku utakmicu! Evo, imamo posle onog skandala u Kragujevcu već tri odigrana finala Kupa gde ima samo pojedinačnih incidenata. Jedna je stvar kad neko vređa vas, a potpuno druga kad vam uvredi suprugu, ili devojku. To je da iskočite iz kože. Uspeli smo to da sprečimo i to me čini srećnim, a i pokazuje da je sve moguće.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net