foto: tanja valić / tanjug
POBEDIO VOJSKU U TUCANJU JAJIMA: Premijer Srbije Aleksandar Vučić i načelnik Generalštaba general Ljubiša Diković

Vlast i izbori >

Bes, bahatost i glasački listići

Primetna nervoza kod onih koji su osvojili najviše glasova može se objasniti jedino time da nisu zadovoljni izbornim rezultatom. Čitava poenta raspisivanja izbora bila je da se potvrdi politička nadmoć SNS-a i relaksira njen položaj u odnosu na ostale. To, očigledno, nije uspelo

Mudra misao "u pobedi se ne ponesi, u porazu se ne ponizi" ne važi za pobednike ovih izbora, Srpsku naprednu stranku i njenog lidera Aleksandra Vučića. Kako on sve što radi, radi "prvi put u istoriji", ovih dana prvi put gledamo kako se neko ponižava u pobedi. Listu koja je osvojila oko 48 odsto glasova na izborima 24. aprila, spopali su osionost, agresija i bes – osobine sasvim netipične za pobednike.

Da se ne bismo previše frljali epitetima, pogledajmo šta se dešavalo u periodu od petka, 29. aprila, kada je Republička izborna komisija proglasila preliminarne rezultate, do srede, 4. maja, dana kad se održavaju ponovljeni izbori na 15 biračkih mesta u Srbiji.

Da RIK neće izaći sa konačnim rezultatima do četvrtka u ponoć, kao što je prvobitno najavljeno, bilo je jasno svakom ko je gledao direktne prenose sednica ovog tela u sredu i četvrtak. Do srede smo raspolagali informacijom o svega dva prigovora na izborni proces, koje je podnela Srpska napredna stranka. U sredu se pojavilo fantomskih 60 prigovora. U četvrtak je bilo jasno da su prigovori niotkud "izronili" kako bi se potopila neka od stranaka na ivici cenzusa.

VELIKI PETAK, PIJAČNI DAN: Posle dva zasedanja RIK-a koja su, zaista prvi put u istoriji, direktno televizijski prenošeni, teško je ne zapitati se da li su ikada ijedni izbori u ovoj zemlji bili regularni, ako sednice na kojima se broje glasovi i utvrđuje regularnost ovako izgledaju. Nikakvog principa ni pravila nije bilo, identični problemi na različitim biračkim mestima rešavani su na različite načine: negde ponavljanjem, negde poništavanjem, a negde priznavanjem rezultata. Arbitrarnost kojom su prigovori rešavani bila je toliko očigledna da je predsednik RIK-a Dejan Đurđević komotno mogao da uzme flašu, zavrti je i kaže: "Ova fota, ova fota", pa da probere hoće li rezultate verifikovati, anulirati ili konvalidirati. U četvrtak uveče Đurđevićeva nervoza dostigla je maksimum, pa je podsećao članove RIK-a da su umorni, da zasedaju danima, nervirao se što ponavljaju primedbe (naravno da su ih ponavljali kad su se odnosile na različita biračka mesta). Čak se i pogađao kao na pijaci, apelujući na člana RIK-a iz koalicije DSS-Dveri da ne zahteva poništavanje rezultata na jednom biračkom mestu, jer bi mogli da padnu ispod cenzusa.

U petak, negde oko pet ujutru, lider Dveri Boško Obradović nadglasao je prve petle povicima: "Kako vas nije sramota?!" Preliminarni rezultati RIK-a ispali su takvi da je koalicija DSS-Dveri ostala ispod cenzusa sa 4,99 odsto glasova. U prvom momentu Obradović je rekao da je, po računici RIK-a, njihovoj koaliciji za cenzus falio jedan jedini glas, tj. jedan čovek. No, dobri ljudi su seli i izračunali da to nije čak ni ceo, već 0,75 odsto jednog glasa, tj. tri četvrtine jednog čoveka.

Zdrava pamet vrišti: kako je to moguće kad su na izbore izlazili celi ljudi, ali odgovor je vrlo jednostavan. Naime, na mnogima od onih 60 biračkih mesta na kojima su prijavljene nepravilnosti, RIK je svim listama upisao da su dobile nula glasova. To je ono anuliranje. Ali, međutim: podaci o izlaznosti nisu menjani. Tako je dobijen čist račun koji je doveo do toga da RIK cepa glasače na četvrtine i polutke.

GOSPOĐA IZ RIK-a I MOJA DRAGA GOCA: Da Bošku Obradoviću nisu popustili živci i da se nije drao u sedištu RIK-a, pitanje je da li bi vladajuća većina, tj. njeni reprezenti, imala materijala da se ponižava u pobedi. Podsetimo, nakon što se u nekadašnjoj sali Skupštine Srbije izvikao na članove Komisije, Obradović je na izlazu iz zgrade rešio da sačeka predsednika RIK-a Đurđevića. Tu je došlo do još veće vike, umešao se i Miladin Kovačević iz Republičkog zavoda za statistiku, takođe član Komisije, ali i Maja Pejčić, članica RIK-a iz Srpske napredne stranke. Prvobitna informacija glasila je da su Obradović i nekolicina članova Dveri nasrnuli na nju. Televizije i portale preplavili su snimci vike koškanja u holu Skupštine, čuje se i ženski vrisak, a iz određenih uglova zaista izgleda kao da je neko od prilično krupnih muškaraca iz Dveri udario Maju Pejčić. Ne lezi vraže, Dveri su na svom Jutub kanalu objavile snimak sa tri različite kamere. Ni iz tri ugla se ne vidi sasvim jasno ko je prvi počeo, ali se ipak vidi da Pejčić udara po licu jednog od članova Dveri, nastavlja da zamahuje pesnicama dok je on hvata za ruke i sprečava da ga udari ponovo, ona vrišti, da bi se onda umešalo obezbeđenje koje Maju Pejčić izvlači iz gužve. Potom ona odlazi, pridržavajući za nadlakticu Dejana Đurđevića.

Režim upreže sve svoje kapacitete, te svi pronaprednjački mediji javljaju da je napadnuta žena. Posebno se istakao portal Srbija Danas, koji je pod naslovom "Raskrinkavanje onoga što se zaista desilo u RIK-u", objavio snimak razgovora sa Sonjom Podunavac, takođe članicom RIK-a iz SNS-a. Podunavac nije bogzna šta raskrinkala, osim što je rekla da su napali ženu, da je to katastrofa i da čekaju da dođu lekari. Da je Maja Pejčić povređena sugerisao je novinar svojim pitanjima. Kasnije se još malo provlačila verzija po kojoj joj je udaren šamar i zavrtana ruka, da bi konačno bilo saopšteno da je sama otišla u Urgentni centar zbog "pretrpljenog stresa".

Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović izjavio je da će policija istražiti incident u RIK-u. Te njegove najave da će policija nešto istražiti polako postaju poslovične i poslovično smešne, prvo zato što se nekako podrazumeva da policija istražuje, a drugo, policija se u poslednje vreme nije baš pokazala. Hajde što više od mesec dana ne mogu da reše ubistvo pevačice Jelene Marjanović, nerešivih ubistava je bilo i biće, ali usred noći im je neko porušio pola Hercegovačke ulice u centru Beograda, a oni nemaju pojma ko bi to mogao da bude. Kad smo kod Nebojše Stefanovića, i on je sedeo u RIK-u u četvrtak uveče. Isprva nikom nije bilo jasno u kom svojstvu i s kojim pravom, a onda je objavljeno da je on podnosilac liste SNS na ovim izborima.

Povodom "napada Dveri na gospođu iz RIK-a" oglasio se i posebno zablistao funkcioner SNS-a Aleksandar Jovičić. On je Dveri označio kao "razularenu bandu", te da "o tim kriminalcima, lažnim patriotama" najbolje govori činjenica da su "napali ženu na Veliki petak". Valjda bi im, ako je suditi po Jovičiću, greh bio manji kad bi napadali žene ostalim danima.

Na Veliku subotu, 30. aprila, održan je protestni skup opozicije. Pola sata pre početka mitinga, dvojica starijih ljudi uočili su novinarku TV Pinka Gordanu Uzelac i, sve držeći ruke iza leđa, vikali joj: "Sram te bilo, kako te nije sramota!" TV Pink je prikazao snimak ovog "napada" na kom se vide dva ljutita starca i nasmejana Uzelac, a vlasnik, direktor i glavni i odgovorni urednik ove medijske kuće Željko Mitrović napisao je razgoropađeno otvoreno pismo organizatorima protesta. Na Pinkovom sajtu, kao i u vestima televizije, prvo je emitovano Mitrovićevo pismo, pa onda snimak navodnog incidenta. To će pismo ostati upamćeno po rečenici: "Moja draga Goca sa sve cipelama ima manje od 50 kilograma."

Da se razumemo, bilo kakav, pa i verbalni napad na novinare na terenu – nedopustiv je, o kojoj god medijskoj kući da je reč. Ali ovde imamo posla sa prelaženjem mere, jer je dignuta halabuka mnogo većih razmera od samog incidenta. Opasnost od ovakvog pristupa leži u tome što daleko ozbiljniji napadi na žene i na novinare bivaju manje ozbiljno shvaćeni kad Mitrović pravi parodiju i cirkus, sa sve neukusnom intimizacijom u formi "moja draga Goca". Licemerno je da televizija koja cveta od rijaliti programa poput DNK, koji direktno rezultiraju nasiljem nad ženama (jednu učesnicu je ubio partner) drobi o nasilju nad ženama. O slučajevima mnogo težih napada i ugrožavanja bezbednosti nekih drugih novinara, na Pinku ili nije bilo ni reči, ili su žrtve tih napada ismevane i još žešće napadane. Bez mere je i premijer Aleksandar Vučić, koji se sutradan izvinio Gordani Uzelac, nazivajući je "devojčicom". Izvinio se i lider LDP-a Čedomir Jovanović.

SKOPJE IMA MIKRO KLIMA: Na dan protesta opozicije, konferenciju za novinare zajedno su održali Nebojša Stefanović i Aleksandar Vulin, ministar za rad i lider Pokreta socijalista, koalicionog partnera na listi SNS-a. Očekivano, Vulin je bio upečatljiviji, te je obećao kako neće dozvoliti da se u Srbiji dogodi ni makedonski ni ukrajinski scenario. Opet imamo posla sa preterivanjem: protest je organizovala grupa stranaka među kojima najjače imaju, ako verujemo izbornim rezultatima, osam puta manju podršku nego prvoplasirani; nijedna od ovih stranaka ničim nije ukazala na to da bi na ulicama Beograda moglo da dođe do nereda. Političke okolnosti u Srbiji i Makedoniji nisu dovoljno slične da bi se sličan scenario očekivao. Priroda nereda na trgu Majdan u Kijevu nikakve veze sa ovdašnjom situacijom nema. To zna svako ko makar i letimično prati prilike u regionu i Evropi, a zna i Aleksandar Vulin. Ali, kad lupa o makedonskom ili ukrajinskom scenariju, Vulin se ne obraća delu javnosti koji koliko-toliko prati regionalne i globalne političke procese, nego onima kojih je najviše, a koji uzgred prelete preko novinskih naslova i vide da su demonstranti u Skoplju zasuli vladine zgrade farbom. U Srbiji, pokazali su poslednji izbori, većina građana zadovoljna je radom vlade i pravcem u kom se zemlja kreće. Sve u svemu, protest je prošao sasvim mirno. Ništa od ukrajinskog scenarija na Veliku subotu.

foto: goran srdanov / blicSEĆANJE NA OPTUŽBE ZA IZBORNU KRAĐU: A. Vučić, 2008.

Na istoj konferenciji za novinare ministar policije Stefanović izjavio je kako opozicioni političari ne mogu da se pomire sa teškim porazom koji su pretrpeli na izborima, te, gde god mogu, žele da zadrže privilegije, fotelje i vlast. Između redova, ovo je sitno podbadanje Demokratske stranke koja je upravo izgubila vlast u Vojvodini. Ali, otkud ministru, visokom funkcioneru najjače stranke u Srbiji, potreba da šalje poruke između redova i provocira daleko slabijeg političkog protivnika, pri tome čineći materijalnu grešku, jer osim lidera DS Bojana Pajtića nijedan opozicioni od 2012. nema nikakvu vlast ni "fotelju".

Dva su moguća razloga za ovakvu Stefanovićevu reakciju. Prvo, dežurni krivac, DS, potučen je do kolena. Demokratska stranka se sve više udaljava od tačke u koju SNS može da uperi prstom i kaže: oni su krivi. Koliko god menjao boje i oblike, raspisivao vanredne parlamentarne izbore, rekonstruisao vlade, itd. Vučić zna da vreme ne može ni da vrati ni da zaustavi, da je de facto na vlasti već četiri godine i da sećanje građana na "dosmanlije" i "žuti ološ" polako bledi. Drugo, primetna nervoza pobednika ovih izbora može se objasniti jedino time da nisu zadovoljni izbornim rezultatom: nisu dobili podršku više od polovine građana Srbije, opet su izašli sa koalicionom listom, a ne samostalno, nadali su se slabijem rezultatu SPS-a i skupštinskom sastavu bez DS-a, a imaće i dvadesetak poslanika manje nego u prošlom sazivu. Čitava poenta raspisivanja izbora bila je da se potvrdi politička supremacija SNS-a i relaksira njen položaj u odnosu na ostale. Pošto to, očigledno nije uspelo, pobednici ne mogu da sakriju nezadovoljstvo. Uprkos velikoj podršci birača i zaljubljenom pogledu Ivice Dačića (kog dobar deo stranke i koalicioni partner Jedinstvena Srbija žele u opoziciju), Vučićeva knjiga spada na dva slova: Vulina i Stefanovića koji idu okolo i larmaju da se opozicija ujedinila u mržnji prema Vučiću. Vulin reče čak i: "Ujedinjeni u Vučiću." Vulin i Stefanović? Tako ne izgleda apsolutna politička dominacija, nije ni čudo što Vučić nakon pobede ostavlja utisak očajnika, a ne pobednika.

DA SI SRETAN KO ŠTO SI NESRETAN: Subota pred Uskrs prošla je u znaku protesta opozicije, vikanja dvojice deda na Gordanu Uzelac i posledičnog oglašavanja Nebojše Stefanovića i Aleksandra Vulina. Vučić se nije pojavljivao nigde do nedelje, 1. maja, Uskrsa, Dana rada. Poranio je na doručak sa pripadnicima Vojske Srbije, gde je pobedio u tucanju jajima, a onda održao maratonsku konferenciju za novinare, dok je vojska čekala da on završi pa da jedu.

Upitan zašto se prethodnog dana nije osvrnuo na opozicioni miting, Vučić je rekao da je bila Velika subota te je mislio da je to neprikladno. Međutim, Uskrs mu nije bio neprikladan dan za to, pa se obrušio iz sve snage: "Ćerajte mene, al nemojte da rasterujete Srbe s Kosova i da ih terate u grobove i govorite da njihovi glasovi nisu validni. Sve se svodi na to da opozicija želi sitne privilegije, da ručaju u skupštinskom restoranu i imaju skupštinske plate. Smiriće se čim na silu pređu cenzus, dočepaju se skupštinskog restorana i malo u skupštini viknu", rekao je premijer, dodavši da ne želi o tome više da priča, ali je ipak nastavio, pa opet rekao da neće o tome i tako nekoliko puta. Rekao je i će se oni vratiti u Čačak čim pređu cenzus. Ova opaska ima duplo dno. Vučić kao da nam s jedne strane poručuje da će pustiti Dveri u Skupštinu, kao da se on pita, a ne birači. S druge strane, pošto je Boško Obradović iz Dveri nastanjen u Čačku, onom koji radi u interesu cele Srbije kanda je malo procureo novobeogradski blokovski prezir spram provincije. A onoliko se ubio da nam prikaže svoje korene iz malenog Bugojna. Na kraju je pravoslavnima po Julijanskom kalendaru čestitao Uskrs tonom kojim se obično nekom psuje majka.

Naravno, spremio je i crvenu zastavicu, da skrene pažnju sa sebe, a da opet sva svetla budu uprta u njega. "Jedini ozbiljan prigovor opozicije", kako je rekao, bio je podatak da je u Kosovskoj Vitini glasao Sretan Branković star 144 godine. Šef Kancelarije za KiM Marko Đurić, potegao je do Vitine po Sretana koji ima 100 godina manje, ali i grešku u matičnom broju: umesto broja 9, piše 8, pa je ispao vek stariji. Na Uskrs, 1. maja, Sretan je bio prvi put u Beogradu, gde je rekao medijima kako je "glasao za Vučića, ali se dogodila neka greška". Dodao je i da njegova supruga Jasmina nije mogla da glasa jer joj matični broj ima 14 cifara. Kako su ovakve stvari moguće, nikako nije jasno. Jedinstveni matični broj ima trinaest cifara i za svaku se zna šta označava: datum, godinu rođenja, pol, okrug, mesto itd. Kako neko može da ima 14 cifara u JMBG-u ili da glasa sa pogrešno upisanim brojem u birački spisak, nikom nije jasno. Da sve bude još čudnije, nakon što je JMBG Sretana Brankovića postao javan, što je samo po sebi skandal, mnogi su se dali u potragu za njegovim imenom u biračkom spisku. Nema ga. Zaista ga nema ni pod pogrešnim ni pod ispravnim matičnim brojem. Čovek uopšte nije upisan u birački spisak, i to nije samo tvrdnja Demokratske stranke, već nešto što se može proveriti sa nekoliko klikova na internetu, kad već imamo njegov JMBG, koji, ponovimo, ne bismo smeli da imamo. Doduše, ne treba da čudi ako ovih dana Sretan Branković osvane sveže upisan u birački spisak, sa sve pravim datumom rođenja, 1. avgustom 1972. Možda ona 14. cifra u JMBG označava horoskopski znak, a Sretan je lav, peti zodijački znak, te je Sretanova cifra viška 5, je li.

Sarkazam na stranu, jedna je krupna stvar promakla svim akterima postizbornih previranja: svi su se fokusirali na DSS-Dveri kojima je falilo 0,75 jednog celog glasa. Taj je razlomljeni glas najupadljiviji dokaz postizbornih muljanja sa rezultatima. Sad su svi usmereni na to da se "ispravi nepravda" i da lista DSS-Dveri pređe cenzus. O tome da li su i koliko i sami uskraćeni za poneko poslaničko mesto, malo ko od opozicije pita. To je opet dokaz suštinske nemoći u odnosu na Vučića, ali utoliko pre, onaj Vulinov budalasti ukrajinski scenario je čista fantastika. Nepravilnosti ima još koliko duša ište, istraživačka mreža KRIK ih još otkriva, a na sajtu vreme.com mogu se naći najozbiljnije među njima: listići sa pet zaokruženih lista koji su priznavani kao važeći i sl.

A vlast? Pa, ako sednice Republičke izborne komisije, kako reče predstavnica SNS-a, članica RIK-a od 2004, zaista uvek ovako izgledaju, onda ni Aleksandar Vučić ni Tomislav Nikolić nisu morali da mašu onim džakovima listića 2012, tobožnjim dokazom izborne krađe. Mogli su lepo samo da se oslone na iskustva svojih predstavnika u RIK-u i da ospore regularnost izbora. Zašto nisu? Zato što sednice RIK-a verovatno nisu tako izgledale, a i zato što su skloni da se ponižavaju u pobedi. Kako onda, 2012. sa lažnim džakovima koji su nestali čim su shvatili da su dobili izbore, tako i sada, 2016. kad im je malo što su dobili izbore.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net