<< VESTI | | 02.05.2016 00:23


 

Izborna kriza 2016

 

Slučaj Sretana Brankovića, glasača od 144/44 godine


Zona izbornog konflikta: Biračko mesto 22, Novi Beograd, 4. maj 2016.


Dosta je bilo: Pretnje ministra policije


Prilog kulturi sećanja: Izborno mesto kafana „Dobra duša" 23. decembra 1990.

Slobodan Antonić: Ovi izbori nesumnjivo su bili najproblematičniji izbori posle 2000. godine, a po razmeri uočenih manipulacija i nepravilnosti, na koje je opozicija složno ukazala, nisu previše zaostajali čak ni za ponekim od onih čuvenih spornih izbora iz devedesetih


Slobodan Orlović: Ustavni sud treba da razreši postizbornu krizu

KRIK: Brojne nepravilnosti na glasanju

KRIK objavljuje fotografije izbornog materijala na kojima se vidi da su listići na kojima je zaokruženo više izbornih lista proglašavani kao važeći i da su u zapisnicima menjani brojevi osvojenih glasova, često u korist vladajuće partije. Opozicija tvrdi i da su mrtvi potpisani u izbornoj dokumentaciji, a upisan je i glas osobe stare 144 godine.

Predstavnici opozicionih stranaka su na konferenciji za novinare održanoj večeras u prostorijama Republičke izborne komisije (RIK) rekli da su proverom glasačkog materijala otkrili brojne nepravilnosti.

Neki od njih fotografisali su zapisnike i glasačke listiće koje su prethodnih dana pregledali, a na kojima se vide prepravljani rezultati glasanja.

Zapisnik iz Vranja

Fotografije koje poseduju novinari KRIK-a pokazuju, između ostalog, da je na jednom glasačkom listiću sa Kosova zaokruženo pet izbornih lista, a da je on ipak prihvaćen kao važeći.

Zapisnk iz Novog Brda na Kosovu

U zapisniku sa jednog biračkog mesta s Kosova prvobitno je bilo upisano da je broj važećih glasačkih listića 229, a zatim je prepravljen na tri puta veći cifru – 688.

Na biračkom mestu u Leskovcu precrtan je broj glasova koji je osvojila Demokratska stranka (DS). Fotografija pokazuje i da su svi članovi biračkog odbora potpisani istim rukopisom u zapisniku.

Zapisnik iz Vranja

U zapisniku iz Vranja izmenjeni su brojevi osvojenih glasova – Srpskoj naprednoj stranci (SNS) povećan je broj osvojenih glasova sa 463 na 513, Socijalističkoj partiji Srbije (SPS) sa 59 na 202, Srpskoj radikalnoj stranci (SRS) sa 75 na 89, dok je nekim partijama taj broj smanjen.

Zona izbornog konflikta: Biračko mesto 22, Novi Beograd, 4. maj 2016.

Nakon ponovljenih izbora na 15 biračkih mesta 4. maja RIK je odlagao da se oglasi jer je čekao se rezultat sa biračkog mesta broj 22 na novom Beogradu.

*4. 5. u 00.00 - Rezultati RIK-a kasne jer se dogodila tuča na biračkom mestu na Novom Beogradu po završetku glasanja, nezvanično saznaje RTS.
4. 5. u 23.15 - RIK-u nedostaju podaci sa dva biračka mesta da bi mogao da saopšti rezultate ponovljenih parlamentarnih izbora, izjavio je predsednik RIK-a Dejan Đurđević.

( RTS, sreda, 04. maj 2016, 20:00 -> 00:02)

Organizacija CRTA objavila je zapisnik sa biračkog mesta broj 22 na Novom Beogradu na kom je došlo do incidenta (videti u FOTOGALERIJI desno).

U zapisnik je predsednik Biračkog odbora Ivan Cvetanović iz redova SNS uneo prigovor i potpisao ga je, posle čega je rad Biračkog odbora završen. On je napisao da je tokom celog izbornog dana postojala velika tenzija i da su bili nemogući uslovi za rad, a apostrofirao je da su se ispred vrata biračkog mesta nalazile pristalice Dveri, DSS i SRS koje su uticale na birače koji su dolazili na biračko mesto.

CRTA dodaje da Cvetanović nije želeo da potpiše zapisnik, čime je proces bio blokiran, a na njegov poziv došla je i patrola policije, a oko 22 sata, dva sata nakon zatvaranja birališta, došla su dva koordinatora RIK da pomognu u razrešenju situacije.

Podsetimo, iako je bilo navoda da se dogodila tuča, reporter B92 je dobio drugačije informacije, a Cvetanović na pitanje zašto nije o nepravilnostima koje je uočio govorio u Vestima TV B92, nije odgovorio.

CRTA objavila zapisnik sa spornog biračkog mesta , B 92, B92 ČETVRTAK, 5.05.2016. | 08:37)

(Videti takođe:RIK: Po rezultatima glasanja sa 14 mesta, mandate dobija 12 lista)

Novinari su izveštavali o tome da je na biračkom mestu 22 u Novom Beogradu bilo haotično, ali tuče nije bilo kako su to ranije pojedini mediji naveli.

Da je incideta bilo potvrdio je i predsednik Republike izbrone komisije (RIK) Dejan Đurđević.

On je na konferenciji za novinare oko 00.50 sati, saopštavajući rezultati sa 14 od ukupno 15 biračkih mestana na kojima je juče održano ponovljeno glasanje, rekao da se čekaju rezultati sa biračkog mesta na Novom Beogradu, "gde je došlo do čarki oko potpisivanja zapisnika".

Predsednik biračkog odbora Ivan Cvetanović, iz redova SNS, sinoć je u izjavi za B92 optužio predstavnike DS-a, Pokreta "Dosta je bilo" i DSS-Dveri da su pokušali da bez saglasnosti spakuju birački materijal, nakon čega on nije želeo da potpiše zapisnik. To je ipak na kraju učinio tek po dolasku predstavnika RIK-a.

Međutim, član biračkog odbora iz Pokreta "Dosta je bilo" Aleksandar Lazarević za B92 je rekao da nije bilo nikavih neregularnosti, da je biračko mesto zatvoreno u 20 sati, zatim su prebrojani glasovi i predstavnici svih stranaka su potpisali zapisnik, osim Cvetanovića.

I Danka Petronijević, predstavnica DSS-Dveri, rekla je da izborni dan normalno protekao, do trenutka kada je Cvetanović odbio da potpiše zapisnik.

Cvetanović sa zakašnjenjem: Bilo je pritisaka na birače

Cvetanović je kasnije rekao da je sve prebrojano kako treba, ali da je "vršen pritisak spolja na birače", a na pitanje zašto to nije rekao u ranijoj izjavi u Vestima B92 dok je izborni dan trajao, nije odgovorio.

Predstavnik RIK Savo Pilipović kazao je da su nepotrebno podignute tenzije i da je situacija razrešena.

( MISTERIJA BIRAČKOG MESTA 22 Šta se zapravo sinoć događalo na Novom Beogradu , Blic 5. maja )

Glasali i mrtvi

Predsednik DS-a Bojan Pajtić rekao je da je jasno da su izbori pokradeni.

„Početak provere izbora na Kosovu pokazuje da je recimo u Vitini glasao čovek koji je rođen 1872. godine i koji ima 144 godine", rekao je.

„Imamo izveštaj gde je veći broj glasača albanske nacionalnosti glasao i svi su u izvodu iz biračkog spiska potpisani istim rukopisom, a znamo da glasači albanske nacionalnosti već više od 20 godina bojkotuju izbore", rekao je Pajtić.

Boško Obradović, predstavnik Dveri, rekao je da u zapisniku sa jednog biračkog mesta u Leposaviću stoji da je SNS osvojio 766 glasova, ali da je u koverti izbrojano 48 glasova manje.

„Na istom biračkom mestu u zapisniku stoji da lista SDS-LDP-LSV nije osvojila nijedan glas, dok je u koverti izbrojano čak 60 listića na kojim je zaokružena ova kolalicija."

Sandi Rašković Ivić, predsednici Demokratske stranke Srbije (DSS) zanimljivo je da su se na biračkom mestu u Kosovskoj Mitrovici glasači albanske nacionalnosti potpisivali ćirilicom.

Predsednik pokreta Dosta je bilo Saša Radulović rekao je da su čak i osobe koje su preminule potpisane kao da su glasale.

„Pronašli smo umrle birače i to na osnovu dojava građana, koji su nam rekli da su im otac, majka ili tetka koji su preminuli pre deset godina sada odjednom u biračkim spiskovima, pa smo i to proveravali i ima glasanja umrlih birača."

„Imamo preko 100 biračkih mesta gde su zapisnici potpuno neispravni, niko nije kontrolisao te džakove, oni se sada prebrojavaju. Na primer, od 20 zapisnika iz Loznice koje smo kontrolisali četiri imaju falsifikovane potpise", rekao je Radulović i dodao da će Pokret podneti krivične prijave.

Boris Tadić, predsednik Socijaldemokratske stranke (SDS), postavio je pitanje zbog čega je RIK za 12 sati obradila 98% podataka, a za preostala dva procenta joj je potrebno skoro četiri dana.

Reakcije vlasti

Premijer Srbije Aleksandar Vučić rekao je da se znaju rezultati izbora i da se veliki pritisak vrši na Republičku izbornu komisiju.

„Dobitnik uvek traži više i bolje, a gubitniku je uvek neko drugi kriv. Ja sam ponosan na naš rezultat. Ne želim da nipodaštavam protivnike i čestitam im. Posvetio sam se pisanju programa i plana vlade", rekao je Vučić na TV Prva.

Ministar policije Nebojša Stefanović rekao je da „opozicija pravi cirkus zbog gubitka izbora", kao i da neće dozvoliti „makedonski scenario" (protesti protiv vlasti).

RIK je saopštio da je do sada obrađeno 98,64 odsto biračkih mesta, a da će ostatak biti pregledan nakon praznika. Izbori će biti ponovljeni na 15 biračkih mesta, saopštila je ova institucija.

( Brojne nepravilnosti pri glasanju,Krik, Piše: Jelena Vasić 29. maja

Bojan Pajtić: Za Vučića glasao čak i čovek od 144 godine

Lider Demokratske stranke Bojan Pajtić poručio je 30. aprila, na protestu opozicije ispred sedišta Republičke izborne komisije u Beogradu, da ako jedan čovek nije slobodan u Srbiji – onda niko nije slobodan.

Poručujemo Vučiću, Nikoliću, Babiću, Rističeviću... da su cenzus prošli i koalicija DSS-Dveri i SDS-LDP-LSV i sve stranke koje su na bini zato što su to građani hteli a ne zato što je to hteo RIK ili Vučić.

On je podsetio da je u nedelju uveče čuo da je namera vlasti da ispod cenzusa spusti te dve liste ali i listu pokreta Dosta je bilo zbog čega je pozvao lidere tih stranaka, nakon čega su odlučili da idu u RIK da se bore za svaki glas.

Bojan Pajtić je istakao da je SNS pokrao izbore i dodao da je zaključeno, na osnovu uvida u birački materijal, da je za Vučića glasao čak i čovek od 144 godine.

Dosta je bilo: Pretnje ministra policije

Ministar policije Nebojša Stefanović progovorio je ponovo nedozvoljivim jezikom mržnje i pretnje. Potpuno izbezumljen zato što je Saša Radulović sprečio ekipe SNS-a za zastrašivanje građana na Novom Beogradu da maltretiraju i građane i silom ih izvode na birališta, ministar se na Tviteru obrušio pretnjama na predsednika pokreta Dosta je bilo.

Saša Radulović je danas popodne u Bloku 29 zatekao Vučićeve ekipe koje su celog dana sa spiskovima u rukama obilazile stanare, zvonile na vrata i ucenama i pritiscima ih terali da glasaju za SNS. Radulović ih je prijavio policiji. Neke od njih je i upozorio da ne smeju to da rade i da je to protivzakonito kršenje izborne ćutnje i zastrašivanje građana. Ovo ih je zaustavilo i nisu uspeli da nastave sa maltretiranjem građana. Njih je zaustavilo, ali je pokrenulo ministra policije.

Razjaren rasterivanjem Vučićevih mobilnih ekipa za ucene u Bloku 29, na Tviteru se javio i ministar policije:

„Skandalozno je da Saša Radulović uznemirava građane na Novom Beogradu, zaustavlja ih na ulici i pita za koga će da glasaju" tvitnuo je Nebojša iz Beograda.

Međutim, ministar Stefanović se na tome nije zaustavio. Koliki je bio njegov bes zbog onemogućavanja SNS-ovih ucenjivača, govori i tvit koji je usledio: „Stečajni lopov će izgleda dobiti i krivičnu prijavu. Zna on ko je, pronaći će se već"

Pretnje političkim protivnicima ne mogu da poprave loše izborne rezultate. Prizemne metode Vučićevih nesposobnih kadrova, providne su kao i masovna krađa izbora koju su organizovali, ali i opasne kao fantomke pod kojima noću ruše za svoje poslovne partnere iz Beograda na vodi. Ovakvo ponašanje i pretnje nisu primerene nekom ko se na rečima zalaže za evropsku demokratiju. Nisu primerene nikome ko je iole pristojan i brukaju nas i pred evropskim i pred ruskim predstavnicima.

Aleksandar Vučić je raspisao vanredne izbore da bi, uz pomoć manipulacija biračkim spiskovima i izbornim materijalom, osvojio apsolutnu pobedu. Kako se to nije dogodilo i kako su izbori pokazali da mu je podrška ispod 40 %, Vučić više ne preza ni od najbrutalnijeg kršenja zakona i kriminalnih metoda. Ovo je pokazatelj njegovog konačnog kraja.

( Pretnje ministra policije , Saopštenje Dosta je bilo 4. maj 2016. )

"Vi ste vlast, ova država ne pripada Vučiću, već vama", poručio je građanima Pajtić i naveo da je Vučić sluga a ne gospodar građana i da to treba da shvati on ali i, kako je naveo, ostali bahati ljudi koji vode Srbiju.

Lider demokrata je istakao da se na današnjem protestu ne bore se mandate već za decu i unuke svih građana. "Imali smo dva diktatora u zadnjih 20 godina, ne sme se to više dozvoliti".

Branimo vaše glasove i vašu nadu da Srbija može biti pristojna država, naglasio je Pajtić.

"Tražimo smenu predsednika RIK-a, smenu direktora Zavoda za statistiku... Nisu zaslužili da časno odu, pokrenućemo krivičnu odgovornost za krađu glasova i neka ne misle oni koji su krali da neće odgovarati zato što su sad na vlasti – menjaće se vlast u ovoj zemlji koliko sledeće godine na predsedničkim izborima!"

Ovaj protest pokazuje da nema više straha u Srbiji, štitićemo svakog građanina, zaključio je Bojan Pajtić.

Opozicione stranke održale su protest u centru Beograda na kome je bilo nekoliko hiljada ljudi. Lideri opozicije su ponovili da su izbori pokradeni i zatražili ostavke predsednika RIK-a i direktora Zavoda za statistiku i obećali građanima da će se boriti za svaki njihov glas.

( Branimo vaše glasove i nadu da Srbija može da bude pristojna država Demokratska stranka 30. aprila)

Radulović sumnja na izbornu krađu

Predsednik pokreta "Dosta je bilo" Saša Radulović u pisanoj izjavi navodi da ima "osnovanu sumnju" da je Aleksandar Vučić na izborima "pokrao više od 10 odsto glasova".

Radulović sumnja da su mehanizmi izborne krađe kupovina glasova, nasilno izvođenje ljudi na glasanje "u atmosferi straha, pretnjama i ucenama", fantomski stanari i glasanje umrlih, manipulacija biračkim spiskovima i ubacivanje popunjenih listića u džakove sa pratećim falsifikovanjem zapisnika i potpisa u biračkom spisku.

Tanjug: Lična karta Sretana Brankovića

Ove sumnje Radulović bazira na "dojavama građana", kao i na saznanjima članova Pokreta u biračkim odborima i to detaljno obrazlaže i ilustruje mnogobrojnim podacima i procentima. mc.rs

Za kupovinu glasova i nasilno izvođenje ljudi da glasaju, jedini lek su krivične prijave, i njih pripremamo, najavio je Radulović.

On je dodao da je Pokret već tražio od Ministarstva za državnu upravu da dostavi podatke po svim opštinama o promenama u biračkom spisku i po osnovu sticanja punoletstva i po osnovu brisanja zbog smrti birača i po osnovu upisa i brisanja zbog promene prebivališta.

Takođe smo tražili od MUP da nam dostavi informacije o promenama prebivališta za sve opštine u Srbiji. Tako ćemo proveriti manipulacije sa biračkim spiskovima pre izbora, objasnio je Radulović.

Za sumnje o fantomskim glasačima, glasanju umrlih i ubacivanje listića, Radulović zahteva od RIK, statističkog zavoda i Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu da podatke o tome da li su građani glasali unesu u svoju bazu podataka.

Tako bi svi građani mogli da preko svog JMBG provere, ne samo na kom biračkom mestu su upisani, već i da li su glasali. Građani bi onda sami mogli da provere da li je neko glasao umesto njih. Mogli bi da provere i da li su glasali preminuli članovi njihovih porodica, precizirao je Radulović.

Prema njegovim rečima, drugi predlog je da se za svaku opštinu oformi višestranačka komisija koja će pregledati biračke spiskove i proveriti ko je sve upisan u birački spisak i ko je sve glasao.

Što se tiče sumnje na ubacivanje listića u džakove, najavio je Radulović, tražićemo od RIK i Zavoda za statistiku da nam dostave za svako biračko mesto: izlaznost po satima, tačno vreme kada je potpisan zapisnik, tačno vreme kada je sav izborni materijal predat opštinskoj komisiji RIK, tačno vreme kada je opštinska komisija RIK unela rezulate izbora u veb sistem Zavoda za statistiku na osnovu koga su i javnosti prijavljivani izborni rezultati, tačno vreme kada je opštinska komisija RIK sav izborni materijal sa svih biračkih mesta iz te opštine predala okružnom koordinatoru RIK i vreme kada je sav materijal dopremljen u RIK.

Ponavljajući tvrdnje da je Vučić na izborima "pretpreo veliki poraz", Radulović je napomenuo da Pokret interesuju "istina i sistem koji će sprečiti da nam se ovakav izborni haos ikada više ponovi u budućnosti".

"Ja bih voleo da su naše sumnje neosnovane. Ali moraju biti proverene", naglasio je Radulović, koji je siguran da Vučić neće imati ništa protiv ovih predloga Pokreta, ako "nije pokrao ove izbore".

( Radulović sumnja u izbornu krađuTV Vojvodine, 30. april 2016. )


Aleksandar Vučić: «'Mrtav glasač od 144 godine' je Sretan iz Vitine»

Premijer Srbije Aleksandar Vučić izjavio je (novinarima 1. maja, posle uskršnjeg doručka u Operativnom centru sistema odbrane na Banjici, u Beogradu) da čovek za kojeg opozicija tvrdi da je "fantomski birač" od 144 godine, odnosno jedan od navodno mrtvih na spisku glasača, postoji, zove se Sretan Branković, iz sela Grča, opština Vitina, i ima 44 godine.

Vučić je rekao da je "zaplet" nastao zbog greške u matičnom broju.

On je u razgovoru sa novinarima na Banjici primetio da je to bila jedina konkretna primedba koja se čula na protestu opozicije i da se pokazalo da ni ta jedna ne odgovara istini.

"Čovek je stamen, dobrog zdravlja i javnost će imati prilike da ga vidi uskoro", rekao je Vučić.

On je dodao da je Branković glasao za SNS, kao što je 70 odsto Srba na Kosovu glasalo za SNS.

"Postoji čovek, zove se Sretan . On je zaista glasao, ne stidi se da kaže i za koga. Moja lista je tamo osvojila 70 odsto glasova Srba i veoma sam ponosan zbog toga. A OEBS je saopštio da je sve proteklo dobro na izborima", rekao je.

"Toliko o njihovim bezočnim i besmislenim neistinama, jer to je bila njihova jedina konkretana primedba", rekao je Vučić.

A onda je dodao:

"U laži su strašno kratke noge. Sreten Branković je čio, veseo i srećan što je glasao za listu 'Srbija pobeđuje' i ja mu želim da doživi te 144 godine", rekao je Vučić.

( Vučić poručio opoziciji: Ćerajte me, ali nećete rušiti krhku demokratiju u Srbiji,Blic 1. maja)


(Tanjug) Sretan Branković izjavio: "Ja sam Sretan Branković, fantomski birač, koji ima 144 godine... Šalim se, ja sam Sretan Branković koji ima 44 godine, rođen sam 1. avgusta 1972. godine…"

Sretan Branković izjavio je danas (1. maja) u Beogradu da je on taj glasač za koga opozicija tvrdi da je glasao u svojoj 144. godini.

On je novinarima pokazao lična dokumenta i rekao da ne zna kako je došlo do greške u podacima u njegovom matičnom broju upisanom u birački spisak.

"Pretpostavljam da su zamenili brojeve i umesto devetke ubacili su osmicu i tu je ispala, verovatno, neka greška", rekao je Branković Tanjugu.

"Ja sam Sretan Branković, fantomski birač, koji ima 144 godine... Šalim se, ja sam Sretan Branković koji ima 44 godine, rođen sam 1. avgusta 1972. godine, u selu Grča u opštini Vitina na Kosovu i Metohiji", rekao je on.

Dodao je da ima oca, majku, ženu i troje dece, brata.

U biračkom spisku, kaže, može da se vidi da "ima oca Radomira, brata Dragana i majku Blagicu, da su živi i zdravi i da su i oni glasali".

Navodi i da njegova supruga Jasmina nije mogla da glasa jer je bila greška sa matičnim brojem koji je imao 14 cifara.

"U mom selu bi bilo još birača da nije bilo grešaka. Ljudi su se vraćali, nisu glasali zbog grešaka na biračkim spiskovima", rekao je Branković.

On je dodao da bi bilo više od 100 glasača koji bi glasali za Aleksandra Vučića.

"Pričao sam sa puno ljudi iz mog kraja i okolnih sela i bili su za njega", kazao je on.

Branković, koji je u Beograd došao sa funkcionerom SNS Markom Đurićem, istakao je da se bavi poljoprivredom, a da je država Srbija glavni oslonac ljudima koji žive na prostoru Kosova i Metohije, te da bez nje ne bi mogli da opstanu na KiM-u.

( Sretan Branković "od 144 godine" u Beogradu Tanjug 1. maja


Saopštenje DSS: «Ko krade taj i laže…»

Pokušajem opovrgavanja jednog od bezbroj primera izborne krađe iznošenjem lažnih dokaza i lažnih svedoka, Srpska napredna stranka sve dublje upada u blato laži. Umesto demantija dokaza o glasanju umrlih, javnim istupom Sretena Brankovića, kojeg je u svom jutrošnjem histeričnom nastupu Aleksandar Vučić naveo kao glavnog svedoka odbrane, javnost je dobila novi dokaz krađe izbora.

Taj lažni svedok, koji kaže da je glasao za SNS, prema ličnim podacima koje je sam izneo u javnost, nije imao pravo da glasa.

Jednostavnim uvidom u jedinstveni birački spisak, na adresi

http://birackispisak.mduls.gov.rs/javniportal,

lako je da se utvrdi da Sreten Branković nije upisan u birački spisak i samim tim nije mogao da glasa na proteklim izborima. On u birački spisak nije upisan ni pod svojim tačnim jedinstvenim matičnim brojem, u kojem je godina rođenja 1972., ni pod brojem koji izmanipulisani ili plaćeni Branković navodi kao grešku u biračkom spisku.

Stara izreka da „ko laže, taj i krade" dobila je zahvaljujući Aleksandru Vučiću i svoju dopunu: „ko krade, taj i laže".

( Ko krade, taji i laže, Demokratska stranka Srbije, 1. maja)



Demokratska stranka: Kako je neko sa pogrešnim JMBG uopšte mogao da glasa?

Umesto uvreda, građani očekuju odgovor na pitanje kako je birač za kog premijer Vučić tvrdi da je glasao za SNS, a da se u biračkom spisku‎ nalazi njegov pogrešan jedinstveni matični broj građana, uopšte i mogao da glasa, imajući u vidu član 20. Pravila o radu biračkih odbora, u kome izričito stoji da birač kome se ne poklapa JMBG sa onim koji se nalazi u biračkom spisku NE SME da glasa i birački odbor mu to NE SME dozvoliti, u protivnom poništiće se glasanje.

Građani očekuju odgovore i na pitanja dokle je stigla istraga i da li se saznalo ko je u MUP-u nepoznate ljude prijavio na njihove kućne adrese, ko je istim rukopisom potpisivao desetine i stotine birača, kako je moguće da su pokojnici glasali na ovim izborima, ko je prepravljao zapisnike na više desetina biračkih mesta, kao i kako je 60 prigovora tri dana putovalo do Republičke izborne komisije.

To što Srpska napredna stranka, po običaju‎, uvredama i besmislenim optužbama pokušava da skrene pažnju sa važnih stvari neće promeniti činjenicu da je organizovala izbornu prevaru i da čak i sada, nedelju dana nakon izbora, krši zakon i pokušava da nađe opravdanja za izborne neregularnosti i činjenicu da je, uprkos prevarama i manipulacijama, osvojila 27 poslanika manje.

( Kako je neko sa pogrešnim JMBG uopšte mogao da glasa? , Demokratska stranka 1. maja 2016. )


Dveri: Da li Srbija ima Predsednika?

Punih sedam dana nakon održavanja vanrednih republičkih izbora u nedelju, 24. aprila još uvek se nije oglasio predsednik države Tomislav Nikolić. Da li Srbija uopšte ima Predsednika?

Zašto ćuti Tomislav Nikolić, dok se u Republičkoj izbornoj komisiji odvija nova izborna krađa?

Da li Tomislav Nikolić svojim ćutanjem i nečinjenjem saučestvuje u novim izbornim prevarama?

Da li zbog podrške SNS-u mora da ćuti na sve ono što se danas dešava, na sve laži, podmetanja, izmišljotine i krađe koje se vrše u ime SNS?

Time Tomislav Nikolić iznova pokazuje da nije Predsednik svih građana Srbije, već sluga Vučićevog režima i SNS.

( Informativna služba Srpskog pokreta Dveri, 2. maj 2016.)


Predsednik Srbije Tomislav Nikolić: Haranga protiv pobednika mora da se zaustavi

Protivpravnim pritiskom na RIK pojedine stranke pokušavaju da promene izbornu volju. Svako ko gubi ima pravo da se ljuti, ali one su svoje pravo pretvorile u pravno nasilje.

Državni organi u članicama EU, kojoj težimo i koja je potvrdila da su izbori protekli u fer i demokratskoj atmosferi, svakako bi preduzeli mere da se spreči haranga protiv stranke koja je pobedila na izborima.

Ovo je u pisanoj izjavi za "Novosti" poručio predsednik Srbije Tomislav Nikolić, prvi put se oglašavajući posle vanrednih parlamentarnih izbora ali i izbijanja tenzija po zatvaranju birališta.

- Tražim da se RIK-u omogući da radi po zakonu i nezavisno. Nadležne institicije treba da reaguju i omoguće fer i demokratske izbore. Medije pozivam da odustanu od učestvovanja u kampanji protiv pobednika na izborima, a mislim da je to nedopustivo za Javni servis Srbije koji prednjači u tome.

On napominje da ni na koji način ne učestvuje u izborima, ali iznosi svoje mišljenje, "prozvan bez ikakvog razloga, ali svoj stav nikada nisam krio".

- Izuzetan izborni rezultat Srpske napredne stranke je potvrda napornog i istrajnog rada zarad dobrobiti Srbije i njenih građana. Iako vlada sprovodi veoma teške reforme i kompleksne mere kako bi se stabilizovale finansije, građani su joj ponovo dali snažan mandat da nastavi reformski kurs i prepoznali su odgovornost, odlučnost i beskompromisnu posvećenost boljoj budućnosti Srbije - ocenjuje predsednik.

Nikolić dodaje da država ne odustaje od evropskog puta, ali ne po cenu raskida odnosa sa Rusijom ili priznavanja nezavisnosti takozvane države Kosovo.

- Da se sa Prištinom razgovara, ali ne po cenu ustupaka Albancima na štetu Srba. Znaju da Kosovo nije postalo član Uneska i Srbi nisu proglašeni genocidnim narodom u SB UN. Znaju da je Srbija postala poštovan i uvažen partner u regionu i svetu - zaključuje predsednik Nikolić.

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić kaže da građani cene činjenicu da investitori sve više dolaze u Srbiju i da se otvaraju nova radna mesta: - Građani su uvideli da je ekonomija nakon decenija pljačke i destrukcije krenula uzlaznom putanjom. Da se u Srbiji radi i gradi. Da niko ne obećava kule i gradove, već obećava težak rad.

( Sajt Predsednika Srbije , 2. maj 2016.)


NUNS:Nedopustiv pritisak predsednika Nikolića na Javni servis

Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) smatra da predsednik Srbije Tomislav Nikolića, stavom da Javni servis, kako je rekao, prednjači u kampanji protiv pobednika izbora, vrši direktan i nedopustiv pritisak na RTS i RTV.

Uredjivačka politika RTS i RTV treba i mora da bude podložna preispitivanju i ocenjivanju, ali tek nakon sveobuhvatne analize izveštavanja RTS i RTV u izbornom periodu.

Predsednik Nikolić , ovakvim stavovima, očigledno utemeljenim samo na njegovoj ličnoj proceni, nanosi ogromnu štetu Javnom servisu i podriva nezavisnost i samostalnost Radio televizije Srbije i Radio televizije Vojvodine.

( NUNS:Nedopustiv pritisak predsednika Nikolića na Javni servis , 2. maja 2016.)

Šešelj: Zahtevamo održavanje novih izbora!

Na današnjoj konferenciji za novinare održanoj u sedištu Srpske radikalne stranke, prof. dr Vojislav Šešelj je istakao da neregularnost republičkih parlamentarnih izbora dovodi u pitanje i legitimitet Narodne skupštine. Srpska radikalna stranka smatra da treba hitno održati nove parlamentarne izbore.

Izborna pravila su prekršena tako što nisu sve stranke bile ravnopravno zastupljene u medijima i tako što je Javni servis svoje predizborne okrugle stolove sveo na minimum. Odluka Republičke izborne komisije da se ne dozvoli svim strankama da imaju svoje kontrolore na području Kosova i Metohije takođe predstavlja kršenje izbornih pravila i važeće izborne regulative.

Vojislav Šešelj je naveo da je neverovatan način na koji su izborni rezultati falsifikovani nakon što je američki ambasador Skot intervenisao u Republičkoj izbornoj komisiji i u Republičkom zavodu za statistiku. Republička izborna komisija se tri dana nije sastajala radi brojanja glasova i samo je vrh ove komisije znao kakve se radnje sprovode iza kulisa. Pojedinci koji su vrbovani iz Republičkog statističkog zavoda kompjuterski su obavljali zadatak koji im je Skot postavio i omogućili veštačko namicanje cenzusa, prvo za koaliciju Tadić-Čanak-Čeda, potom i za koaliciju DSS-Dveri.

Šešelj je naglasio da je Srpska radikalna stranka trenutno usamljena u stanovištu da SDS-LDP-LSV i DSS-Dveri nisu prešli cenzus ali da se neće pokolebati jer je obaveza srpskih radikala da uvek govore istinu i samo istinu. On je istakao da izbori imaju krupnu falinku, zbog koje Narodna skupština nema potpuni legitimitet i zbog toga se moraju održati novi.

( Šešelj: Zahtevamo održavanje novih izbora!, SRS, 5. maja 2015 )


Đorđe Vukadinović*: (Post)izborna farsa ili kad lopov viče „drž`te lopova"

Odmah da kažem najvažnije i očigledno. Ovo su bili nelegitimni izbori. I jedino čisto rešenje bi bilo njihovo potpuno ponavljanje, uz delimičnu izmenu izbornog zakonodavstva, kao i međunarodnu kontrolu – a možda i organizaciju – jedne mešovite komisije OEBS-a, Evropske unije i Rusije. Takvo rešenje ne bi bilo nikakva „destabilizacija" i „desuverenizacija", već, naprotiv, verovatno jedini način da se dalja destabilizacija spreči, da se povrati izgubljeno poverenje u institucije, a politički procesi vrate u normalan kolosek. U protivnom, verovatno nećemo skoro imati ono što je minimum minimuma političke stabilnosti i reda – izbore u čiji ishod se ne sumnja i koji, sa više ili manje entuzijazma, priznaju sve zainteresovane strane.

Izbori bi bili bi nelegitimni čak i da se Vučić nije upustio u riskantni postizborni inženjering spuštanja koalicije DSS-Dveri (a po mogućstvu i još nekoga) ispod cenzusa. Jer izbori nisu samo izborni dan i uredno prebrojavanje glasova (mada se ispostavilo da čak ni to ne mogu i ne žele korektno da odrade). Izbori su čitav izborni proces, demokratske procedure i nepristrasne institucije koje se o tom procesu staraju. I ukoliko to sve imamo u vidu, bilo je iz aviona jasno da u „naprednoj" Srbiji nema ni „r" od regularnih uslova i ni pomena od iole normalne klime za održavanje koliko-toliko demokratskih i fer izbora.

Možda u čitavoj priči nije najbitniji, ali je svakako karakterističan detalj kada predsednik Republičke izborne komisije Dejan Đurđević, u pauzi između dve zasedanja RIK-a, skokne na sednicu predsedništva SNS-a. Nije slučajno što u većini država na čelu izborne komisije sede najugledniji pravnici te zemlje – najčešće predsednik ili sudije vrhovnog suda, a ne sitni partijski aparatčici, koji odlaze na ribanje kod šefa i koji potom papagajski ponavljaju vođine reči na račun opozicionih lidera. Samo da rezimiramo.

Izbori su nelegitimni zato što (1.) nisu postojali iole ravnopravni izborni uslovi, opozicija je bila politički šikanirana i medijski satanizovana, ili, što reče Matija Bećković, falila je samo „ćorava kutija" pa da utisak o „demokratskom kapacitetu" Vučićevih izbora bude kompletan.

(2.) Na izborima su učestvovale fantomske liste, sa ili dokazano falsifikovanim potpisima, ili, pak, potpisima koje im je obezbedila vladajuća stranka, i koje su imale za cilj da u ionako prekratkoj kampanji stvaraju gužvu i za račun vlasti besomučno napadaju i kleveću onih par zaista opozicionih stranaka.

(3.) Na sam dan izbora vršen je nedozvoljen pritisak na glasače, zabeležene su brojne neregularnosti i masovna pojava kupoprodaje glasova.

(4.) Čak ni na takav (1 plus 2, plus 3) način ostvareni rezultati nisu korektno prebrojani od strane biračkih odbora, nego su u velikom broju slučajeva – koje je opozicija ustanovila prilikom delimičnog uvida u birački materijal – krivotvoreni u korist vladajuće stranke.

(5.) Umesto da tako (kako-tako) prebrojane rezultate od mesta do mesta ili prihvati ili odbije („anulira") u slučaju povreda procedure, RIK se upustio u riskantan poduhvat arbitrarnog „ispravljanja" i/ili „rekonstrukcije" zapisnika sa biračkih mesta, i time dodatno povećao već postojeći stepen neregularnosti. Pri čemu su, gle čuda, po pravilu „nulirani" rezultati sa mesta na kojima je opozicija – naročito DSS-Dveri stajala dobro, a prihvatani – nakon „rekonstrukcije" – sumnjivi zapisnici iz, na primer, Tutina, Preševa, Sjenice... na kojima je ova opcija imala nula glasova, ili tek neki mizeran procenat.

Pa ipak, nisu u pravu oni koji kažu da je izbore trebalo bojkotovati. Pre svega, većina stranaka se tom bojkotu ne bi pridružila. Sem, eventualno, lidera DS-a i DSS-a (a i to teško da bi prihvatili njihovi stranački organi), na bojkot nisu bile spremne ni sve opozicione stranke. SPS i Radikali bi, razume se, na izbore veselo pohitali, a da i ne govorimo o buljuku spremnih kvazipolitičkih fantoma koji bi se pojavio da popuni virtuelni politički prostor.

Ali čak i nezavisno od toga. Da se na izbore nije izašlo, ne bismo imali ove dokaze o izbornoj krađi koje danas imamo. I već to je više nego jak razlog za njihovo nebojkotovanje. A par desetina opozicionih poslanika koji će dobiti prostor da ponešto kažu ili učine za skupštinskom govornicom su samo dodatna korist, odnosno bonus koji ne treba precenjivati, ali ni potcenjivati.

Da se na izbore nije izašlo, ne bismo imali ove dokaze o izbornoj krađi koje danas imamo. I već to je više nego jak razlog za njihovo nebojkotovanje.

Nisam slučajno u poslednjem predizbornom tekstu napisao da „ovo zlo nije došlo na izborima" i da neće na taj način ni otići. Ali, kao što se i ovaj put pokazalo, izbori jesu način da se režim bar delimično delegitimiše i demaskira. Što se upravo i dogodilo.

Na stranu što je opoziciji u tom poduhvatu izdašno pripomogao sam Vučić (svakako mnogo više nego njihova dalekovidost, vizija i organizacija). On to nije morao. Mogao je ne ići na vanredne izbore. Vojvodinu bi ionako osvojio, kao i najveći broj lokalnih samouprava. A kad je već išao, mogao se zadovoljiti „običnom" pobedom, nije morao juriti 50 odsto i nije morao bahato krasti da bi se približio zacrtanoj meti. Konačno, kad se već kralo (bilo po njegovom naređenju, bilo u režiji lokalnih SNS-ovaca koji su po svaku cenu nastojali da ispune zadatu im glasovnu kvotu), nije moralo da se toliko bahati i zaklinje pred kamerama kako će odmah podneti ostavku ako se nađe jedan jedini ukradeni glas i da – verovali ili ne – optužuje opoziciju za krađu i pritisak na legalne institucije sistema. E, ali to je na neki način sve povezano i sve vuče jedno drugo – takva je logika autoritarne vlasti i njoj pripadajućeg karaktera. ON naprosto ne može da se zaustavi. Ili, u prevodu, vrč ide na vodu dok se ne razbije.

takva je logika autoritarne vlasti i njoj pripadajućeg karaktera. ON naprosto ne može da se zaustavi.

U ovom trenutku bilo bi možda pretenciozno reći da se Vučićev vrč razbio – ali pukotina je jasno vidljiva i u budućnosti će samo da se širi. Kao i obrnuto. Opozicija je, nakon svega što se događalo na ovim izborima, ponovo dobila šansu. Stvarna opozicija (dakle, ne ona fingirana, provučićevska „opozicija" sa Pinka i Studija B – kakvu Vučić gaji i na „levoj" i na „desnoj" strani političkog spektra), kako ona građanske, tako i ona patriotske provenijencije, na izborima 2014. (delimično i 2016.) doživela je tačku svog najdubljeg pada.

Tačku iza koje sledi ili nestanak ili oporavak i uspon. To naročito važi za nacionalnu opoziciju oličenu u DSS-u i Dverima – mada se ne može svesti samo na njih – koja se na ovim poslednjim izborima našla doslovno na ivici ambisa (pri čemu ne mislim samo na borbu za cenzus). No, ako uspeju da izvuku pouke iz te situacije, ukoliko se oslobode manije (sumnjive!) veličine i ekskluzivizma koji se nekad graniči sa autizmom, ukoliko se ne zadovolje pukim političkim preživljavanjem i nađu principijelnu, a opet i dovoljno široku platformu za saradnju sa drugim opozicionim formacijama, ove „neprincipijelne", „gubitničke", „cenzus" grupacije (kako ih nazivaju režimski propagandisti) bi u narednom periodu mogle učiniti veoma mnogo za sebe i za Srbiju. Mi iz NSPM – autori, komentatatori, čitaoci – ćemo, kao i do sada, biti tu da im u granicama svojih mogućnosti principijelno pomognemo (čak i onda kada im se, možda, ta pomoć neće mnogo dopadati). U svakom slučaju, borba se nastavlja.

Uostalom, davno je rečeno da „tamo gde je opasnost, leži i ono spasonosno", kao i da „bez Golgote nema vaskrsenja". Ovo važi univerzalno – ali se na današnji dan možda jasnije vidi nego u nekim drugim prilikama.

( NSPM, ponedeljak, 02. maj 2016. *Đorđe Vukadinović je kandidat za narodnok poslanika na list DSS Dveri, a tekst je takođe objavljen na sajtu Demokratske stranke Srbije, takođe pod naslovom (Post)izborna farsa ili kad lopov viče drž`te lopova2. maja 2016. )


 

PRILOG KULTURI SEĆANJA: Izborno mesto kafana „Dobra duša" 23. decembra 1990.

PRILOG KULTURI SEĆANJA: Izborno mesto kafana „Dobra duša

Opozicija nastavlja sa ispisivanjem "Bele knjige" o izbornim nepravilnostima. tragajući za „čarobnom formulom" po kojoj su im, kako tvrde, socijalisti ispod stola uzeli glasove. Zasad iznose uverljive, a ćonkinovske ilustracije mentaliteta, arogancije vlasti. bahatosti i haosa u kome se nalazi država

Svedočenje Aleksandra Dragojlovića, člana Demokratske stranke, na konferenciji za novinare 29. decembra 1990:

— U obrenovačkoj kafani "Dobra duša". 23. decembra 1990. na dan izbora, normalno se sedelo i pilo. U jednom uglu na televizoru se vrteo prilog koji prikazuje kako četnici kolju ćoveka.

Zvanični izborni plakat je pozivao Ljude da glasaju „za bolji život, zа mir, za budućnost vaše dece", direktno ponavIjajući izborni slogan socijalista. Na stolu, kod domaćina, stajao je toki-voki.

U uglu je bilo izbomo mesto. Ćlan izborne komisije ljubazno izdvaja glasačke lisliće i upaljačem, oslonjenim na mesto gde je napisano ime kandidata socijalista, dodaje ih glasačima.

Domaćin ulazi s familijom, uzima glasačke lisiiće i glasa za celu porodicu. Drugi domaćin glasno kaže svojoj supruzi da glasa za Miladina.

Mladi član demokralske stranke Aleksandar Dragojlović, inače zvanični posmatrač, opominje da se time krši izborni zакоn. Vlasnik kafane -"Dobra duša" na to veoma ljutito kaže mladom demokrati:

"Ko si brre, ti!?" i "Izađite iz mog lokala!" Sa nekim ljudima preteći ide zа njim i, kad ovaj napusti kafanu „Dobra duša", zapisuje broj mladićevih kola...

Prvi put na webu! Svedočanstva o izbornim nepravilnostima iz opoziciione "Bele knjige o izborima 1990." objavljeni su u Vremenu broj 9. i broj 11. od 24. decembra 1990. i 7. januara 1991. i sada su prvi put dostupni u elektronskoj formi i možete ih pregledati u fotogaleriji desno gore (kliknuti na sličice). Na ovom linku možete videti skenirane stranice Vremena br. 9 od 24. decembra 1990.. . Tekst "Bele knjige" potražite na ovom linku

Videti takođe: Nerazjašnjena afera - Glasovi iz kontejnera 2012.

Videti takođe: Nerazjašnjena afera - Glasovi iz kontejnera 2012.

Glasovi iz kontejnera, Vreme 12. maj 2015.

( Nikolić: Poništiti izbore zbog krađe, Vreme 13. maj 2012.)

Slobodan Orlović: Ustavni sud treba da razreši postizbornu krizu

Zapaljiva posleizborna atmosfera zbog dileme ko je dosegnuo cenzus (5% glasova od izašlih birača) ponovo nas vraća na tužno suštinsko pitanje: mogu li se u Srbiji organizovati pošteni, na zakonu zasnovani izbori? Da se ne vraćamo daleko, u uzastopne pobede SPS-a devedesetih ili DOS-ovu petooktobarsku izbornu „pobedu", dovoljno je i prisećanje na izbore 2012. godine. Tada su, uz niz drugih izbornih nezakonitosti, falsifikovani zapisnici o izborima, bacani džakovi sa glasačkim listićima...da bi na kraju bilo obećano da će biti „dokazna izborna krađa". Ali, kako tad tako i sad.

Da li nam se „nedokazana izborna krađa" vraća kao bumerang na ovim izborima? Ponovo se selektivno utvrđuju nezakonitosti, iznova broje glasovi, protivi ponavljanju izbora na nekim biračkim mestima, sve uz žarenje političke atmosfere.

Politički može da se odluči na bilo koji način – da se proglase rezultati sa 98 ili 99 posto prebrojanih glasova ili da se priznaju neki naknadno utvrđeni rezultati. Ali po pravu može biti samo jedan put. O njemu se stara Republička izborna komisija (za izbore narodnih poslanika) i, potom, Upravni sud. Ali da bi RIK uopšte mogla da očuva zakonitost izbora pošteno moraju da rade birački odbori (preko 8000) koji broje glasove, političke stranke, kandidati i svi birači. Iznova se pokazuje da su to u Srbiji veoma teški zahtevi.

Pravni put kroz upravo nastalu izbornu konfuziju izgleda otprilike ovako. Učesnik na izborima može da podnese prigovor ukoliko smatra da je povređeno izborno pravo. Rok je samo 24 sata od uočene povrede, donete odluke ili propusta i RIK o tome odlučuje u roku od 48 sati. Okoliko ne donese odluku u tom roku prigovor se smatra usvojenim i poništiće se odluka ili nezakonita radnja (izbori će se ponoviti na tom biračkom mestu). Protiv prvostepene odluke RIK-a može se podneti žalba Upravnom sudu. Rok za žalbu je takođe kratak – 24 sata od prijema rešenja RIK-a. Upravni sud će u kratkom roku (48 sati od prijema žalbe) doneti konačnu odluku o prigovoru. Na nju nema ulaganja pravnog leka.

Aktuelna situacija je takva da je RIK dozvolila zainteresovanim političkim strankama uvid u izborni materijal (to podrazumeva otvaranje zapečaćenih izbornih vreća, brojanje i drugu kontrolu glasačkih listića) a istekao je rok za podnošenje prigovora.

To znači da posledice uvida u izborni materijal mogu biti političke – takve da stranke, po završenom uvidu, priznaju ili ospore rezultate. Time izbori dobijaju legitimitet - priznaju se, ili gube na legitimitetu ako neki učesnici ne priznaju rezultate izbora. To je bez konkretnih pravnih posledica s obzirom na to da su prošli rokovi za pravne radnje (ulaganje prigovora i žalbi). Mogle bi se, eventualno, podneti krivične prijave za krivična dela protiv izbornog prava, ali po završetku krivičnog postupka to ne bi imalo uticaj na konačnost izbornog rezultata, verifikaciju poslaničkih mandata i konstituisanje Narodne skupštine, već bi se svelo na krivičnu sankciju konkretnom licu (licima).

Ipak, možda postoji pravna zaštita. U slučaju da se, nakon uvida, predstavnici stranaka uvere da postoji nezakonitost odnosno povreda biračkog prava, jedino što bi mogli jeste da se obrate Ustavnom sudu. „Ustavni sud odlučuje o izbornim sporovima za koje zakonom nije određena nadležnost sudova".

Za ove izborne sporove jeste nadležan sud – Upravni sud, ali je do saznanja o povredi prava došlo nakon proteka rokova za podnošenje pravnog sredstva. Po zakonu je za rešavanje izbornog spora nadležan Upravni sud, ali je protekom roka za prigovor prestala njegova nadležnost u konkretnom slučaju. Praktično, povreda izbornog prava bi tako ostala bez sudske zaštite.

Ostaje tako jedino Ustavni sud koji „štiti ustavnost i zakonitost i ljudska i manjinska prava i slobode" sa čime su izborni proces i biračko pravo najtešnje vezani. S toga bi Ustavni sud kao najviši državni organ koji čuva osnovne ustavne vrednosti i prava bio vlastan da uspostavi svoju nadležnost i konačno odluči o konkretnom izbornom sporu. Ovo bi mogao u slučaju da je zbog obima povreda izbornog prava ugrožena ustavnost i zakonitost, odnosno ako su u većoj meri povređena osnovna prava građana.

Svojim vrhovnim autoritetom Ustavni sud bi tako potvrdio legitimitet izbornog rezultata ili, pak, vratio izborni spor na pravni put ispravljanjem utvrđenih povreda izbornog prava.

( Slobodan Orlović: Ustavni sud treba da razreši postizbornu krizu, NSPM, utorak, 03. maj 2016.

*Slobodan Orlović (1972) je vanredni profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu, autor preko četrdeset radova iz ustavnog prava, između ostalog, "Načelo podele vlasti u ustavnom razvoju Srbije" i Vladavina ustava ili ustavnog sudstva)

RIK> Odbijeni rigovor Levice Srbije na kona;ne reyultate

Informacije o održanim sednicama

8. maj 2016. godine

126. sednica Republičke izborne komisije

Na 126. sednici, održanoj 8. maja 2016. godine, članovi Republičke izborne komisije odlučivali su o pristiglim prigovorima. Kako su prigovori Grupe građana „Levica Srbije – Borko Stefanović" i Save Pilipovića iz Zemuna na Izveštaj o ukupnim rezultatima izbora za narodne poslanike Narodne skupštine u potpunosti istovetne sadržine, članovi RIK-a doneli su Zaklјučak o spajanju stvari u jedan postupak i doneli Rešenje kojim se prigovori odbijaju kao neosnovani.

U nastavku sednice, članovi Republičke izborne komisije odlučivali su o prigovoru Republikanske stranke na Izveštaj o ukupnim rezultatima izbora za narodne poslanike Narodne skupštine i doneli Rešenje kojim se prigovor odbija, kao neosnovan.

RIK je odlučivao i o prigovoru Grupe građana GENERAL MOMIR STOJANOVIĆ – ADVOKAT SRĐAN ALEKSIĆ ISKRENO ZA NIŠ, zbog nepravilnosti u postupku sprovođenja glasanja na biračkom mestu broj 18. u gradskoj opštini Crveni krst u gradu Nišu i doneli Rešenje kojim se prigovor odbacuje, kao neblagovremen.

Sednici je predsedavao predsednik Republičke izborne komisije prof. dr Dejan Đurđević.


POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

>> "Dveri noćas moraju pasti!" (ironična parafraza na jednom beogradskom grafitu Titove naredbe "Prozor noćas mora pasti", izdate 15/16. januara 1943, tokom bitke za ranjenike na Neretvi )

FOTO GALERIJA

Zapisnik sa biračkog mesta broj 22. na Novom Beogradu 4. maja 2016. Prigovor predsednika Biračkog odbora Ivana Cvetanovića iz redova SNS
  • Bela knjiga o izborima 1990.<br><br>Vreme br. 11. 7. januara 1991.
  • Zapisnik sa biračkog mesta broj 22 na Novom Beogradu 4. maja
  • Bela knjiga o izborima 1990<br><br>Vreme br. 9. 24. decembra 1990.
  • Bela knjiga o izborima <br><br>Vreme br. 9. 24. decembar 1990.

Apel intelektualaca za zaštitu izbornih rezultata: Dužni smo da branimo izbornu volju građana Srbije!

Poštovani građani Srbije,

Na noćnoj sednici u 2.30 ujutro, na Veliki petak 2016., Republička izborna komisija (RIK) donela je odluku o preliminarnim rezultatima Vanrednih Republičkih izbora koja predstavlja do sada neviđen skandal u novijoj političkoj istoriji Srbije, jednak samo Brozovim lažnim izborima sa „ćoravom kutijom".

U poslednja četiri dana RIK je podlegao pritiscima i naređenjima vladajuće Srpske napredne stranke i direktno pokrao glasove građana Srbije, tako što je na noćnoj sednici izvršeno krivično delo falsifikovanja izborne volje građana Srbije: izborna lista DVERI-DSS spuštena je ispod cenzusa na 4,9999% i to – verovali ili ne – za 1 glas!

Republička izborna komisija 96 sati nije mogla da prebroji manje od 2% glasova zato što je dobila nalog da pokrade izbore i ispod cenzusa spusti opozicione liste.

Cilj izborne krađe glasova opozicije je da vladajuća SNS po Dontovom sistemu dobije dodatne mandate, kao i da opozicija bude izbačena iz Skupštine Srbije.

Ne sme se dozvoliti da vladajuća stranka odlučuje o rezultatima izbora u Srbiji, već se mora poštovati izborna volja građana izražena 24.aprila.

Dužni smo da branimo izbornu volju građana Srbije!

Zato pozivamo sve koji su protiv prekrajanja izborne volje građana, kojima je stalo da Srbija bude demokratska zemlja, koji zahtevaju da se poštuje glas naroda, da se pridruže u borbi protiv laži i prekrajanja izbornih rezultata.

Upozoravamo građanina Aleksandra Vučića da pokušajem izborne krađe preuzima odgovornost za destabilizaciju zemlje.

Potpisnici:

1. akademik Matija Bećković

2. akademik Kosta Čavoški

3. akademik Svetomir Arsić Basara

4. akademik Aleksandar Ivić

5. prof. dr Milo Lompar, profesor na Filološkom fakultetu u Beogradu

6. prof. dr Jasmina Vujić, profesor na Kalifornijskom univerzitetu u Berkliju, SAD

7. prof. dr Sanda Rašković Ivić

8. profesor Boško Obradović

9. prof. dr Miladin Ševarlić

10. doc. dr Miloš Ković, istoričar, docent na Filozofskom fakultetu u Beogradu

11. doc. dr Miloš Jovanović, docent na Pravnom fakultetu u Beogradu

12. Aleksandar Simić, advokat, bivši sudija Ustavnog suda

13. prof. dr Ljiljana Čolić, profesor na Filološkom fakultetu u Beogradu

14. dr Dragan Hamović naučni saradnik na Institutu za književnost i umetnost

15. dr. Tamara Milenković Kerković

16. prof. dr Dragan Čorbić

17. Milivoje Glišić, novinar, publicista i bivši ambasador

18. prof. dr Srđa Trifković, istoričar

19. Miloslav Samardžić, publicista

20. Vladimir Kršljanin, diplomata, književnik i naučni radnik

21. dr Srećko Đukić, ambasador

22. dr Zorica Kuburović, lekar

23. prof. dr Aleksandar Lipkovski, profesor na Matematičkom fakultetu u Beogradu

24. doc. dr Zoran Čvorović, docent na Pravnom fakultetu u Kragujevcu

25. prof. dr Ljubomir Protić, profesor na Matematičkom fakultetu u Beogradu, u penziji

26. mr Vladimir Dimitrijević, književnik i profesor u gimnaziji u Čačku

27. Petar Lađević, sociolog

28. dr Srđan Šljukić, univerzitetski profesor u Novom Sadu

29. dr Aleksandar Isaković, oftamolog

30. prof. dr Branko Ristić, profesor na Učiteljskom fakultetu u Prištini

31. prof. dr Vladimir Višnjić, profesor matematike i fizike, Temple University, Filadelfija, SAD

32. prof. dr Milan Raspopović, direktor Matematičke gimnazije u penziji

33. prof. dr Tamara Milenković Kerković, profesor na Ekonomskom fakultetu u Nišu

34. prof. dr Dragoljub Kečkić, profesor na Matematičkom fakultetu u Beogradu

35. prof. dr Bratislav Obradović, profesor na Fizičkom fakultetu u Beogradu

36. docent dr Nenad Sakan, doktor fizičkih nauka

37. dr Blagoje Ristović, doktor fiziko-hemijskih nauka

38. dr Mirjana Pavlović, Institut za opštu i fizičku hemiju, Beograd

39. dr Jelena Kovačević Dojčinović, Astronomska opservatorija, Beograd

40. dr Nataša Todorović, Astronomska opservatorija, Beograd

41. Milorad Crnjanin, novinar

42. Ljubivoje Šundić, ekonomista

43. pukovnik Milenko Marinković, bivši načelnik Škole rezervnih oficira

44. Nikola Živković, publicista

45. dr Ružica Nikolić, fiziko-hemičar, viši naučni savetnik u penziji

46. mr Biljana Vujin, profesor geografije

47. dr Snežana Spasić, viši naučni saradnik IHTM-centar za hemiju

48. dr Mihajlo Spasić, savetnik, redovni profesor Beogradskog univerziteta (molekularna fiziologija)

49. Dragica Jeličić, saradnik u ,,Pupinu" u penziji

50. Kristina Korolija, dipl. ekonomista

51. Predrag Korolija, mašinski inženjer

52. dr Miodrag Manigoda, lekar specijalista

53. Verica Korica, diplomirani filolog

54. dr Svetislav Đurić, doktor elektronike

55. docent dr Vladimir Milovanović, elektronika i telekomunikacije, Univerzitet u Kragujevcu

56. Nenad Vujić, diplomirani inženjer elektronike i telekomunikacija

57. mr Darko Jaćimovski, Institut za hemiju, tehnologiju i metalurgiju

58. Kosta Dimitrijević, književnik

59. Miroslav Krstić, privrednik

60. mr Milorad Marinković, kompozitor i dirigent

61. prof. dr Tomislav Petrović, profesor na Mašinskom fakultetu u Nišu

62. prof. dr Milorad Jeremić, profesor Beogradskog univerziteta u penziji

63. Aleksandar Nedić

64. Nikola Milovančev

65. dr Slobodan Janković

66. pukovnik Ljubinko Đurković

67. mr Ivan Kostić

68. mr Predrag Mitrović

69. Udruženje političkih zatvorenika i žrtava komunističkog terora

70. Srpski liberalni savet

71. Prof. dr Dragoljub Kečkić

72. Prof. dr Bratislav Obradović

73. Dr Jelena Minović

74. Dr Jelena Kovačević Dojčinović

75. Miloš D. Milenković, advokat, Klivlend, država Ohajo

( Apel intelektualaca za zaštitu izbornih rezultata , Dveri, 29. aprila 2016. )

Otvoreno pismo Boška Obradovića (Dveri) Aleksandru Vučiću: Priznajte izborne rezultate i spustite nepotrebne političke tenzije

Vaskrs je najveći i najradosniji hrišćanski praznik, koji nas poziva da se uprkos svim našim razlikama i sukobima izmirimoiprevazilazeći sve što je loše u nama i među nama krenemo putem dobra.

Vi vrlo dobro znate da Dveri nikada nisu bile niti će biti izvor bilo kakve destabilizacije Srbije. Upravo ono što se u poslednjih sedam dana dešava u Republičkoj izbornoj komisiji izaziva društveni haos i predstavlja izvor destabilizacije države. Vi to možete da sprečite, ako želite!

Predsednik RIK-a je član Vaše stranke, dok u sastavu RIK-a imate većinu pod Vašom kontrolom. Niko u Srbiji ne veruje da se u RIK-u donose odluke o kojima Vi niste upoznati i pre nego što su zvanično donete. Ako Vi niste naložili RIK-u ovakvo sramno postupanje u poslednjih sedam dana – ko je? Ko stoji iza izborne krađe i falsifikovanja izborne volje građana Srbije, posebno na Kosovu i Metohiji? Ako je to strani faktor – recite to otvoreno: ko je taj ko utiče na rad RIK-a i namerno pojačava političke sukobe u Srbiji? Za koga onda rade Dejan Đurđević i Miladin Kovačević?

Ovih dana ste u više navrata javno izjavili da biste pre umrli ili se ubili nego da ukradete i jedan jedini glas. Nije potrebno ni jedno ni drugo: neka ste Vi nama živi i zdravi. Dovoljno je da definitivno priznate izbornu volju građana Srbije, što ste na jednoj konferenciji za medije i učinili. Šta se u međuvremenu promenilo?

Pozivam Vas da zajedno odemo u Republičku izbornu komisiju i da pregledamo nekoliko biračkih vreća sa glasovima. Dovoljno je da Vam pokažem dokaze izborne krađe na biračkom mestu broj 9 u Leposaviću, gde je opoziciji ukradeno 115 glasova, od kojih je 48 pripisano Srpskoj naprednoj stranci. Neko je, dakle, direktno krao u Vaše ime i za račun Vaše stranke. I, šta ćemo sad? Ko će da odgovara za ovu krađu?

Predsedniku RIK-a Dejanu Đurđeviću još u četvrtak u 19 sati dostavili smo pismeni zahtev za novo brojanje glasova na ovom i još dva biračka mesta u Leposaviću, i evo već četiri dana taj zahtev nije stavljen na dnevni red sednice Republičke izborne komisije. Da li se slažete sa ovakvim ponašanjem Dejana Đurđevića? Da li opravdavate sve što on radi, uprkos direktnim dokazima o izbornoj krađi koje sam izneo i dokumentovao fotografijama i video materijalom?

Ovo je ključna provera koliko vredi Vaša reč. Jednom Vašom izjavom možete smiriti narasle političke tenzije i nepotrebne društvene nemire izazvane u ovo vreme najvećih hrišćanskih praznika upravo ovakvim dokazanim primerima izborne krađe.

Vi ste trenutno najodgovorniji u ovome društvu i državi i od Vas se očekuje da povučete politički potez koji će zaustaviti nepotrebne dalje izborne neregularnosti i sukobe, koji su daleko od onoga što nam današnji praznik poručuje i od nas traži. Ja Vam stojim na raspolaganju da pružim svoj doprinos u smirivanju strasti i mirnom prevazilaženju političke situacije u kojoj smo se našli. Srbiji nisu potrebni nikakvi sukobi i destabilizacija, ma koliko to želeo (ne)određeni strani faktor, i tu se slažem sa Vama. Ali, morate razumeti da su izborne krađe nedopustive i da Skupština Srbije mora izgledati onako kako su to želeli građani Srbije, a ne kako to želi vlast.

Uprkos brojnim izbornim neregularnostima, Vama niko ne spori pobedu na izborima i svi su Vam čestitali na tome. Ali, i Vi morate priznati izbornu volju građana Srbije kada je opozicija u pitanju i čestitati svima koji su ušli u Skupštinu Srbije, bez obzira što su Vaši politički protivnici i neistomišljenici, i što biste Vi možda voleli da stvari stoje drugačije. Dakle, od Vas zavisi da li ćemo se vratiti normalnom političkom životu i tekućem raspravljanju o našim političkim razlikama na pravom mestu – u Skupštini Srbije.

U duhu Vaskršnjih praznika želim svako dobro Vama i Vašoj porodici.

Hristos vaskrse!

( Otvoreno pismo Aleksandru Vučiću - priznajte izborne rezultate i spustite nepotrebne političke tenzije , Boško Obradović, Dveri, ponedeljak, 02. maj 2016.)

Republička izborna komisija: Uvid u izborni materijal omogućen izbornoj listi Aleksandar Vučić- Srbija pobeđuje, koaliciji Srpski pokret Dveri-DSS, koaliciji Za pravednu Srbiju- DS (Nova, DSHV, ZZS), Grupi građana Dosta je bilo- Saša Radulović i koalicij

Na 116. sednici, održanoj 26. aprila, Republička izborna komisija predstavila je preliminarne rezultate izbora za narodne poslanike Narodne skupštine. Najveći deo diskusije odnosio se na vreme objavlјivanja prvih preliminarnih rezultata u izbornoj noći. Predsednik Republičke izborne komisije prof. dr Dejan Đurđević, rekao je da je RIK odlučio da u javnost ne izlazi sa prvim procenama dok se ne obradi minimum 30% biračkih mesta, i da je iznenađen pritiskom koji je te noći izvršen na Republičku izbornu komisiju:

„ Ovo su bili najpakleniji izbori u mojoj karijeri, prepuni dezinformacija o nepravilnostima i optužbi na račun RIK-a", rekao je Đurđević. On je istakao da RIK radi pod pritiskom, koji su nepotrebno generisali učesnici izborne trke i najavio da će svima biti omogućen uvid u izborni materijal.

U nastavku rada članovi RIK-a su se informisali o pitanjima za logičko-računskim greškama u zapisnicima o radu biračkih odbora na sprovođenju glasanja u utvrđivanju rezultata za izbor narodnih poslanika.

Odlučivalo se i o prigovorima koje su kandidati za narodne poslanike Vladimir Pavićević i Aleksandar Stanković, podneli zbog nepravilnosti u postupku sprovođenja glasanja u opštini Pećinci, odnosno gradu Novom Sadu. Članovi RIK-a odbili su prigovore kao neosnovane.

Na dnevnom redu bio je i prigovor birača Milana Subotića iz Beograda, zbog povrede izbornog prava, koji je takođe, odbijen kao neosnovan.

U nastavku rada jednoglasno su donete odluke da se izbornoj listi Aleksandar Vučić- Srbija pobeđuje, koaliciji Srpski pokret Dveri-DSS, koaliciji Za pravednu Srbiju- DS (Nova, DSHV, ZZS), Grupi građana Dosta je bilo- Saša Radulović i koaliciji SPS-JS, omogući uvid u izborni materijal.

Jednoglasnio je usvojen i zahtev za izdavanje overenih fotokopija zapisnika o radu biračkih odbora, koje su podnele koaliciji Srpski pokret Dveri-DSS, koaliciji Za pravednu Srbiju- DS (Nova, DSHV, ZZS), Grupi građana Dosta je bilo- Saša Radulović, koaliciji Srpski pokret Dveri-DSS i izborna lista Za slobodnu Srbiju – ZAVETNICI – Milica Đurđević.

Sednici su prisustvovali zamenik predsednika Ivan Šebek, direktor Republičkog zavoda za sastistiku prof. dr Miladin Kovačević i sekretar RIK-a Srđan Smilјanić, a predsedavao je prof. dr Dejan Đurđević.

( RIK, nformacije o održanim sednicama , 26. april 2016. godine )

Verifikovanje zapisnika s greškom

Informacije o održanim sednicama

27. i 28. april 2016. godine

120. sednica Republičke izborne komisije

Članovi Republičke izborne komisije su na 120. sednici, od 27. i 28. aprila, odlučivali o logističko-računskom greškama u zapisnicima o radu biračkih odbora na sprovođenju glasanja i utvrđivanju rezultata glasanja za izbor narodnih poslanika.

Direktor Republičkog zavoda za statistiku prof.dr Miladin Kovačević istakao je da se radi o ukupno 148 biračkih mesta koja nisu ušla u verifikaciju i koja su sa teškom greškom. Podaci iz zapisnika sa tih biračkih mesta treba da se vrate u bazu na dva načina anuliranjem ili ispravkom, dodao je Kovačević.

RIK je zatim odlučivala o svakom biračkom mestu pojedinačno, i odlučila da, za biračka mesta koja nisu ušla u verifikaciju, verifikuje podatke iz zapisnika sa 46 biračkih mesta, da anulira podatke iz zapisnika sa jednog biračkog mesta, a da za 12 biračkih mesta izvrši uvid u džakove sa glasačkim listićima, nakon čega će doneti odluku.

Članovi RIK-a složili su se da se za sva biračka mesta sa teškom greškom izvrši uvid u džakove sa glasačkim listićima, za šta će RIK formirati komisije, nakon čega će u nastavku sednice doneti odluku...

( RIK, nformacije o održanim sednicama , 28. april 2016. godine )

Slobodan Antonić: Izbori 2016 - Vučić je danas slabiji nego što je bio 23. aprila

Kada se Aleksandar Vučić, nakon izbora 2016. godine, pojavio pred novinarima da saopšti svoje viđenje izborne odluke srpskih građana, istakao je tri stvari.

Prvo – pohvalio se da su ti izbori bili, navodno, „s najmanje nepravilnosti u poslednjih 25 godina".

Drugo – podičio se da je SNS, tobože, osvojio više od 50 odsto glasova – što je, prema njegovim ranijim izjavama, i osnovni cilj kampanje... .

„Samo smo mi u to verovali", dodao je još Vučić, jer „novinari su pravili ankete i niko nam nije davao više od 40 odsto. Ovo je istorijski rezultat", kazao je zadovoljno.

Treće – rekao je da su „tri liste ispod cenzusa: SDS–LDP–LSV 4,7%, DJB 4,7% i DSS–Dveri 4,4%". Pri tome, po njegovom osećanju, jedino „za SDS–LDP–LSV moguće je da pređu cenzus". On je još i kampanju SNS-a ponosno označio kao „čistu, poštenu, odgovornu i ozbiljnu", naglasivši da je „duboko dirnut izbornim rezultatima".

U vezi s navedenim, važno je uočiti da nijedna od te tri Vučićeve tvrdnje nije bila sasvim tačna. U stvari, zapravo nijedna nije bila uopšte tačna.

Najpre, ovi izbori nesumnjivo su bili najproblematičniji izbori posle 2000. godine, a po razmeri uočenih manipulacija i nepravilnosti, na koje je opozicija složno ukazala, nisu previše zaostajali čak ni za ponekim od onih čuvenih spornih izbora iz devedesetih.

Ne samo da je zabeležena, više nego ikada ranije, kupovina glasova preko zamene izbornih listića – tzv. bugarski voz: SNS-bot dȃ glasaču zaokružen glasački papir, a on njemu iznese svoj prazan list, koji SNS-korteš, onda, ponovno zaokruži i preda sledećem kupljenom glasaču; nego je, još, i glasanje beogradskog SNS gradonačelnika bilo praćeno belodanim kršenjem izbornih propisa: na fotografijama se lepo vidi nedostatak kontrolnog listića i nezapečaćena kutija.

Ovakvo masovno gaženje elementarnih izbornih pravila nije zabeleženo bar u poslednjih pet izbornih ciklusa. Stoga, izbori 2016. godine, šta god rekli EU posmatrači, nesumnjivo da su korak unazad u odnosu na izbore od 2000. godine do danas.

To, naravno, ne znači da su izbori 2016. godine bili u celosti nelegitimni. Ali, ako se čak tri liste nalaze na oko 5% cenza, a svaka lista koja ne uđe u parlament preliva svoje glasove prvenstveno u SNS korito – onda čak i najmanja manipulacija može biti presudna. Ko to ne shvata, teško da razume šta su izbori, šta je brojanje, a šta statistika.

Drugo, Vučićev iskaz da SNS-u „niko nije davao više od 40 odsto" prilično je neistinit. Ako ćemo pravo, većina istraživača prognozirala je da će SNS uzeti više od polovine glasova: „Cesid" 54%, „Faktor plus" 51%, „Ipsos" 51% i „Propozitiv" 51%. Samo su „Ninamedija" i „NSPM" davali SNS-u 47%, odnosno 45% glasova.

No iako je Vučić zadao u zadatak mašineriji SNS-a da mora osvojiti preko 50 posto glasova, rezultat je u trenutku predaje ovog teksta za objavljivanje (ponedeljak, 25. april, 17 časova), a prema RIK-ovih 97% obrađenih biračkih mesta, bio tek 48 posto.

Kolona SNS-a, dakle, jeste prva po uspehu. Ali, poslanici SNS-a bez koalicionih partnera sa izborne liste SNS-a – PUPS, Socijaldemokratska partija Srbije, Nova Srbija, Pokret socijalista, itd. – za razliku od prošlih izbora, više nisu u prilici da samostalno izglasaju vladu. Jer, poslanika koji su članovi SNS sada je, zapravo, manje od sto. Dosad ih je bilo 131.

Ako je to „istorijski" uspeh SNS-a, onda je stvarno teško reći u kom pravcu ide SNS istorija. Štaviše, „istorijski rezultat" SNS-koalicije od 48% i dalje je poprilično daleko od učinka DOS-a iz 2000. godine, i njegovih 64% glasova. Kako 48% može biti veće od 64% – da bi SNS zbilja postigao „istorijski rezultat" – to valjda može da razume samo onaj ko na svet gleda prvenstveno kroz SNS-propagandne naočare.

No, kako bilo, teško da je išta što je rečeno u Vučićevom postizbornom obraćanju naciji tačno. Nije to bio samo neistinit izveštaj. Bila je to i dosta nedopadljiva slika nosioca režima koji teško uspeva da razume šta se na ovim izborima zapravo dogodilo.

Naime, ako je Vučić, posle izbora 2014. godine, pravio koalicionu vladu zato što je hteo, posle izbora 2016. godine praviće je zato što mora. Dakako, neće biti malo stranaka u skupštini Srbije (tj. njihovih lidera) koji će hteti da uđu vlast. Ali, Vučić više neće biti apsolutni gospodar vlade, niti parlamenta.

U skupštini će se, naime, posle ovih izbora, obrazovati znatno jača opozicija nego što je to bilo nakon glasanja 2014. godine. To je za svakog kome je na srcu Srbija i demokratija dobra vest. Loša vest je, međutim, to što opozicija niti će biti ni homogena, niti koherentna.

Recimo, oni koji su pozivali da se glasa za Demokratsku stranku – poput drugosrbijanskih perjanicaPeščanika – za cilj očekivanog DS delovanja isticali su „odbacivanje ratne i velikosrpske politike", „priznavanje genocida u Srebrenici", „plaćanje ratnih reparacija", „suočavanje sa ratnim zločinima", „priznanje nezavisnosti Kosova", „izvinjenje Albancima za višedecenijsku torturu, progone i ubijanja", „negovanje dobrosusedskih odnosa sa Kosovom", „ukidanje podrške Republici Srpskoj" i „beskompromisne reforme, kako bi se Srbija pridružila EU i NATO".

Ako Demokratska stranka, u budućem srpskom parlamentu, stvarno bude zastupala takva stanovišta, onda je jasno da će ta opozicija biti gora od Vučićeve vlasti.

Takođe, malo je sumnje da će Šešelj u skupštini više od vlasti napadati prvenstveno opoziciju. Vojvoda će, kako se očekuje, kidisati ne samo na NATO-opoziciju, već i na istinsku demokratsku i nacionalnu opoziciju. To će parlament učiniti svakako zanimljivijim mestom nego što je bio dosada. Ali, loše je ako istinsku javnu debatu zameni rijaliti šou jednog čoveka i jedne (tj. njegove) stranke.

Kakogod, Vučić posle ovih izbora nije isti kao Vučić pre njih. Njegova vlast je formalno produžena. Ali, ona je slabija i ranjivija nego dosad. Izbori 2016. godine pokazali su da SNS nije u stanju da pošteno dobije većinu. Oni su pokazali da tek s širokom koalicijom Vučić može da uzme parlament. Oni su odredili da Vučić mora da primi SPS za partnera u Vojvodini, kako bi tamo imao većinu.

Vučić je na ovim izborima, tako, dobio manje nego što je planirao. To jasno predočava njegovu slabost, ranjivost njegovog režima i greške njegove politike.

Vučić je 25. aprila slabiji nego što je bio 23. aprila. Naravno, to ni izbliza nije dovoljno za očekivanje da nam predstoji obaranje aktuelne kolonijalne uprave nad Srbijom. Za to će ipak biti potrebno više od izbora održanih u prošlu nedelju.

Ali, prvi korak rušenja režima koji je izdao Sever Kosova i parazitski zaposeo državu napravljen je. A kada će biti taj poslednji korak – pokazaće bliža budućnost.

( Slobodan Antonić, NSPM, Fond strateške kulture: Izvori 2016: Poraz za Vučića? utorak, 26. april 2016.)

Zakon o jedinstvenom biračkom spisku: Nadležnost za upis birača u birački spisak

Član 5

Birača koji nije upisan u birački spisak upisuje u birački spisak do njegovog zaključenja opštinska, odnosno gradska uprava, a od njegovog zaključenja pa sve do 72 časa pre dana izbora ministarstvo nadležno za poslove uprave…

Činjenice o biraču koje se upisuju u birački spisak

Član 7

U birački spisak upisuje se: ime i prezime birača, ime jednog od roditelja birača, biračev jedinstveni matični broj građana, datum i mesto rođenja birača, pol birača, mesto prebivališta i adresa birača, jedinica lokalne samouprave u kojoj birač ima mesto prebivališta, strana država u kojoj birač ima boravište, mesto boravišta i adresa birača u inostranstvu i mesto boravišta za interno raseljena lica.

Rešenja na kojima se zasnivaju promene u biračkom spisku

Član 9

Svaka promena u biračkom spisku mora da se zasniva na odgovarajućem rešenju: rešenju o upisu birača u birački spisak, rešenju o brisanju birača iz biračkog spiska ili na rešenju o izmeni, dopuni ili ispravci neke činjenice o biraču.

Rešenje na kome se zasniva promena u biračkom spisku donosi se po službenoj dužnosti ili na zahtev građana, a na osnovu podataka u matičnim knjigama, drugim službenim evidencijama i javnim ispravama. O tim rešenjima se vodi evidencija prema propisima o kancelarijskom poslovanju.

Nadležnost za donošenje rešenja na kojima se zasnivaju promene u biračkom spisku. Unošenje promena

Član 10

Rešenja na kojima se zasnivaju promene u biračkom spisku donosi do zaključenja biračkog spiska opštinska, odnosno gradska uprava, a od zaključenja biračkog spiska pa sve do 72 časa pre dana izbora ministarstvo nadležno za poslove uprave.

Promene u biračkom spisku po službenoj dužnosti

Član 11

Organ koji vodi službenu evidenciju o građanima dužan je da svaki podatak koji utiče na potpunost, tačnost i blagovremenost vođenja biračkog spiska dostavi u roku od tri dana od dana nastale promene organu koji je nadležan za donošenje rešenja na kome se zasnivaju promene u biračkom spisku.

Ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove podatke iz službenih evidencija o prebivalištu i boravištu građana na kojima se zasnivaju promene u biračkom spisku dostavlja elektronskim putem neposredno ministarstvu nadležnom za poslove uprave u roku iz stava 1. ovog člana.

Ministarstvo nadležno za poslove uprave podatke iz stava 2. ovog člana prosleđuje nadležnoj opštinskoj, odnosno gradskoj upravi odmah, a najkasnije u roku od tri dana od dana njihovog prijema.

Od dana kada se raspišu izbori pa do 72 časa pre dana izbora, organi iz st. 1. i 2. ovog člana sve podatke iz st. 1. i 2. ovog člana dostavljaju odmah, a najkasnije narednog dana od dana kada su promene nastale.

Bliži način razmene podataka iz st. 1. do 4. ovog člana propisuje uputstvom ministar nadležan za poslove uprave.

Promene u biračkom spisku na zahtev građana

Član 12

Svaki građanin može opštinskoj, odnosno gradskoj upravi, ili ministarstvu nadležnom za poslove uprave kad je ono nadležno za vršenje promena u biračkom spisku, podneti zahtev za promenu u biračkom spisku ako on ili drugi građanin nije upisan u birački spisak ili je upisan, a nema biračko pravo ili nema biračko pravo na području jedinice lokalne samouprave u kojoj je upisan u birački spisak ili ako neki od podataka iz biračkog spiska nije pravilno upisan.

Nadležni organ o zahtevu za promenu u biračkom spisku odlučuje u roku od 24 časa od prijema zahteva.

( Zakon o jedinstvenom biračkom spisku, paragraf.rs)

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net