foto: fonet / slobodan miljević
TUŽNIH LICA U SVETLU BUDUĆNOST: Otvaranje fabrike "Geox" u Vranju

Ekonomija – Nova vlada i stari problemi >

Nema dalje, rođače

Koje će korake morati da preduzme nova vlada ukoliko želi da ostane na dosadašnjem koloseku

Ukoliko posle 24. aprila predsednik Vlade Srbije ostane isti čovek – a sva predizborna istraživanja govore da će tako i biti – i ako taj isti čovek prilikom prvog obraćanja Skupštini Srbije bude opširan kao i prethodnog puta, to će značiti da ćemo najranije iz ekspozea moći detaljno da saznamo kakva će biti ekonomska politika nove vlade i koji će koraci uslediti. Međutim, ako je suditi prema kratkoj izjavi koju je za "Vreme" dao Milenko Dželetović, predsednik ekonomskog saveta vladajućeg SNS-a i finansijski direktor Telekoma Srbije, mogli bismo da ocrtamo nekoliko glavnih pravaca koje će nova vlada morati da sledi.

"Sve što je dogovoreno sa MMF-om uspećemo da uradimo. Odmah po formiranju nove vlade MMF će doći da proveri stanje, ne samo u javnim preduzećima nego i u reformi javne uprave, i ja sam optimista da neće imati nijednu ozbiljniju primedbu, ni na rokove ni na kvalitet onoga što je urađeno", kaže Dželetović. Na pitanje koji su najteži problemi sa kojima će se buduća vlada Srbije suočiti na početku mandata, Dželetović objašnjava: "To su oni problemi sa kojima se ova vlada suočavala i kada je preuzela mandat. Pre svega mislim na završetak procesa restrukturiranja sto preduzeća u državnom i deset preduzeća u društvenom vlasništvu, gde će sigurno biti onih koji neće moći da opstanu i nađu mesto na tržištu. Naravno, reforma javnog sektora će biti bolna, i to nijedna vlada pre vlade Aleksandra Vučića nije bila u stanju da načne – vlada je nasledila takvu situaciju da mi nismo znali ni koliko javni aparat ima činovnika. Sada imamo jasnu evidenciju sa jasno definisanim programima."

Dakle, osnova za buduće korake Vlade Srbije, kada je o ekonomiji reč, i dalje će se nalaziti u sporazumu iz predostrožnosti koji je početkom 2015. Vlada potpisala sa MMF-om. A u njemu se, moguće, nalazio i jedan od razloga zbog koga su raspisani izbori: na red treba da dođe otpuštanje više desetina hiljada ljudi, što iz sektora države, što iz javnih preduzeća.

Pre nekoliko dana, na brifingu MMF-a u Vašingtonu, zamenik direktora evropskog departmana Filip Gerson izjavio je da je, generalno gledano, Srbija imala dobar učinak, ali da postoje izvesna kašnjenja u strukturnim reformama: "Važno je da se to ‘odglavi’, i da se obezbedi da se ti elementi reformskog programa (reforma sektora države i restrukturiranje javnih preduzeća, R.M.) ponovo pokrenu", rekao je 15. aprila Gerson.

Iako je boravio u Srbiji u februaru, tim MMF-a zbog aprilskih izbora nije obavio redovnu, četvrtu reviziju sporazuma, a šef misije Džejms Ruf je rekao da će o četvrtoj reviziji diskusiju završiti nakon formiranja nove vlade. U saopštenju koje je MMF izdao nakon ove posete naglašava se da vladin ambiciozan, ali neophodan plan smanjenja broja zaposlenih kasni, a da su reforme javnih preduzeća "vitalne" za poboljšanje konkurentnosti, rasta i zaposlenosti u Srbiji. "Godina 2016. je kritična za reforme u EPS-u, Srbijagasu i Železnicama Srbije, i nova vlada će morati brzo da dela u rešavanju nekih strateških državnih preduzeća koja su ušla u program", stoji, između ostalog, u saopštenju MMF-a iz februara.

Prema tome – nema dalje, bar ne ovim putem kojim Vlada Srbije vodi zemlju u protekle četiri godine, ukoliko se ne zagrize u ono što su do sada sve vlade od 2000. do danas uspešno izbegavale: "bolne i nepopularne reforme" moraju postati još bolnije tokom ove i sledeće godine. A koliko će to biti bolno govori statistika. Uprkos podacima Republičkog zavoda za statistiku koji kažu da je znatno smanjen procenat nezaposlenih u protekle dve godine, podaci Nacionalne službe za zapošljavanje govore da je u 2008. bilo registrovano 756.000, a u 2015. godini 744.000 nezaposlenih lica – još nekoliko desetina hiljada ljudi više u ovoj armiji nezaposlenih biće dodatan težak udarac po osiromašeno društvo.

ŠTA JE OBEĆANO MMF-U: Pošto još uvek nema četvrte revizije sporazuma, pogledajmo šta piše u trećoj, objavljenoj u decembru 2015. Početkom 2016, Vlada Srbije trebalo je da otpusti 9000 ljudi iz administracije (a nije), i još 20.000 do kraja 2016. Iz EPS-a bi tokom ove godine trebalo da ode 1000 ljudi (predviđa se i poskupljenje struje u maju), a iz Železnica Srbije 2700 zaposlenih. Do kraja maja morao bi da bude rešen i problem preostalih deset strateških kompanija u vlasništvu države, jer im tada prestaje zaštita od naplate potraživanja – među ovim kompanijama su, između ostalog, i RTB Bor, Resavica, Galenika i Simpo. Osim ovih strateških preduzeća, sporazum sa MMF-om predviđa i rešavanje statusa firmi koje su još uvek u portfoliju Agencije za privatizaciju. "Od životne je važnosti da se reši problem kompanija koje prave gubitak, i to tako da više ne predstavljaju teret državi, kao i da se progura restrukturiranje i otpuštanje u velikim javnim energetskim i putarskim preduzećima. Propusti u ovim oblastima mogu ozbiljno da ugroze fiskalne ciljeve programa i rast", navodi se u trećoj reviziji.

Vlada se obavezala i da će u 2017. biti smanjeni troškovi za fond plata opšte države za još pet odsto (budžetom za 2016. ovaj fond plata smanjen je za tri odsto), a za 2016. i 2017. vlada je predvidela dodatne uštede uvođenjem e-vlade, uz obećanje da će sve dodatne uštede u 2016. biti iskorišćene za smanjenje duga i/ili prioritetne javne investicije. Dakle, prema onome što je Vlada obećala, u 2016. ne bi trebalo da bude novih povećanja (zapravo smanjivanja smanjenja) plata i penzija, mada u toj trećoj reviziji MMF kaže da može doći do skromnog povećanja penzija i plata u javnom sektoru, ukoliko se obezbedi da ove kategorije troškova nastave da se smanjuju o odnosu na BDP. Podsetimo, plan je da se ukupna masa plata u javnom sektoru svede na sedam odsto BDP-a (sada je nešto iznad devet odsto), a ukupna masa penzija na 11 odsto BDP-a.

Naravno, postoje odredbe u ovom sporazumu čiji je rok za donošenje odavno prošao – preduzeća Koridori i Putevi Srbije trebalo je da se spoje još u martu 2015, a to ni do danas nije urađeno. Valjalo je naći rešenja za Azotaru, MSK i Petrohemiju najkasnije do kraja aprila 2015, a do jeseni iste godine doneti i novi Zakon o finansiranju lokalnih samouprava. Sporazumom je bilo predviđeno da se uvede akciza na sva bezalkoholna pića (osim vode), ali, kako je to premijer Vučić objasnio u februaru ove godine otvarajući Regionalni centar za sokove Koka-Kola Helenik, "Koka-Kola je toliko značajna da nije bilo moguće da se na početku fiskalne konsolidacije povećaju akcize na gazirane sokove". Na kraju krajeva, nije ispunjeno ni banalno obećanje da će sporazum sa MMF-om biti preveden na srpski i postavljen na sajt Vlade.

foto: marko rupenaKARTA U JEDNOM PRAVCU: Najsigurniji izlaz iz krize

FISKALNA STRATEGIJA I FISKALNI SAVET: Prema Vladinoj Fiskalnoj strategiji za 2016. godinu (sa projekcijama za 2017. i 2018), donetoj krajem 2015, još uvek se ne zna na koji će način biti smanjivan broj zaposlenih u državnom sektoru. "Imajući u vidu ranije, manje uspešne pokušaje rešavanja problema linearnim smanjenjima broja zaposlenih, za rešavanje ovog pitanja potreban je drugačiji pristup. Za odgovor na pitanje o optimalnom broju i strukturi zaposlenih potrebno je sprovesti dubinske funkcionalne analize po sektorima imajući u vidu obim i kvalitet usluga koji se od države očekuje", piše u Fiskalnoj strategiji.

Međutim, prema "Godišnjem izveštaju za 2015. godinu o implementaciji Akcionog plana za sprovođenje Strategije reforme javne uprave u Republici Srbiji za period 2015–2017", koji je sačinilo Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave u februaru 2016, vidi se da je od ukupnog broja aktivnosti predviđenih ovim Akcionim planom realizovano tek nešto više od trećine (37 odsto). Još 23 odsto aktivnosti je delimično realizovano, a čak 40 odsto uopšte nije realizovano. Kako se navodi u Izveštaju, "pokazuje se da su još u procesu planiranja određeni rokovi planirani preambiciozno kao i mnogobrojne paralelne aktivnosti koje su u praksi morale naknadno da budu prioritizovane, što je za posledicu imalo da se kasni u realizaciji rezultata i aktivnosti. Usled aranžmana sa MMF i procesa fiskalne konsolidacije, prioritetne aktivnosti u 2015. godini su bile fokusirane na proces optimizacije broja zaposlenih i uređivanja sistema plata u javnoj upravi, sa rezultatom da razvojni deo upravljanja ljudskim resursima ne bude u prvom planu", a još se kaže i da bi oblast ljudskih resursa i usklađen javno-službenički sistem zasnovan na zaslugama (zapošljavanje, napredovanje po učinku, karijerno vođenje, politika zadržavanja kadrova, procedure otpuštanja...) "trebalo da budu prioritet u 2016. godini".

Ipak, Fiskalni savet (FS), koji ocenjuje kredibilitet fiskalne politike, nema dobro mišljenje o Fiskalnoj strategiji. "Plan Vlade oličen u Fiskalnoj strategiji nije dovoljno dobar i uverljiv program za ozdravljenje javnih finansija. Glavne mere za smanjenje fiskalnog deficita koje predviđa Strategija su racionalizacija broja zaposlenih u opštoj državi i zamrzavanje penzija i plata u javnom sektoru. Međutim, već u vreme pisanja Strategije bilo je izvesno da se neće ostvariti sve planirane uštede od racionalizacije", jasno stoji u Oceni Fiskalne strategije objavljenoj početkom marta. Fiskalni savet navodi da je u 2016. godinu prebačeno nerešeno pitanje oko 55.000 zaposlenih u preduzećima u privatizaciji, i da je tu reč uglavnom o firmama čije je probleme najteže rešiti. U skladu sa tim, za firme koje zapošljavaju između 15 i 20 hiljada radnika (RTB Bor, Resavica, zaposleni na Kosovu...), Fiskalni savet kaže da je "malo verovatno da će se naći rešenje tokom 2016. godine".

Fiskalni savet ističe da su reforme velikih javnih preduzeća – što je "jednako važan, ako ne i važniji deo ekonomske politike za izbegavanje krize javnog duga" – u Strategiji pomenute samo načelno, "bez konkretnog plana i čvrstih rokova za rešavanje njihovih najvećih problema (višak zaposlenih, niska naplativost usluga, neodgovarajuće cene i brojne druge neracionalnosti)", te da Strategija nekritički prihvata planove prema kojima će se svi problemi i status preduzeća u privatizaciji rešiti u prvoj polovini 2016. bez fiskalnih troškova.

Poput MMF-a, i Fiskalni savet preporučuje "odlučno reformisanje EPS-a i Srbijagasa", neodložno rešavanje preduzeća u privatizaciji, uz obaveznu reformu Poreske uprave i vraćanje na politiku zamrznutih plata i penzija. "Ovo su ključne mere koje se moraju sprovoditi u 2016. (neke i u narednim godinama) kako se ne bi urušio započeti proces fiskalne konsolidacije i Srbija vratila u opasnu zonu u kojoj preti izbijanje krize javnog duga – a Fiskalna strategija ih ne prepoznaje na ispravan način", piše u Oceni FS.

Prema ovoj Oceni koja je, verovatno, predstavljala inicijalnu kapislu za smenu dotadašnjeg direktora EPS-a Aleksandra Obradovića (a što je omogućilo da Milorad Grčić kompletira "holivudsku" priču i od vlasnika pečenjare "Fantazija", preko mesta direktora Rudarskog basena Kolubara, postane direktor najvažnije kompanije u zemlji), povećanje cene struje iz 2015. godine EPS je "po svemu sudeći" potrošio na povećanje plata zaposlenih. Za Srbijagas FS navodi da nije uspeo da izvede ni "relativno bezbolnu statusnu promenu preduzeća u skladu sa direktivama EU", napominjući da Srbijagas mora da izađe iz vlasništva Azotare, MSK i drugih (neuspešnih) preduzeća, čijim se delatnostima Srbijagas uopšte i ne bavi, a ujedno i da mora da prekine isporuku neplatišama, poput Staklare Paraćin. Zaključujući da se u reformisanju EPS-a i Srbijagasa nije odmaklo dalje od "kozmetičkih" promena, FS konstatuje da se sada "već s pravom može postaviti pitanje da li država uopšte ima dovoljnu kontrolu nad njihovim poslovanjem".

Rečju, ukoliko ne bude iz temelja promenjen način rada javnih preduzeća, džaba smo krečili.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net