ABBA – 40 godina albuma »Greatest Hits« >

Šta bi ljubav sve mogla biti

Godine 1976. udareni su temelji jednog od najvećih mitova u popularnoj kulturi – grupa ABBA izdala je album pod imenom Greatest Hits. I to ne bi bilo ništa neobično da u tom trenutku za njih nije znao samo određen broj fanova u Skandinaviji, Nemačkoj i Australiji – u Velikoj Britaniji oni su bili samo neodređeno sećanje na evrovizijsku pobedu 1974, takoreći zaboravljeni one-hit wonder. A onda se desio singl S.O.S. i na brzinu sastavljena kompilacija najvećih hitova – i ceo svet je otkrio da ABBA postoji

"Lovers live a little longer baby,
you and me, we got a chance to live twice"


– "Lovers (Live a Little Longer)"
ABBA, 1979.

Svako ima svoju omiljenu pesmu grupe ABBA.

Ali zašto?

U Knez-Mihailovoj ulici je, negde na njenom početku, nekada postojao Elektrometal, neka vrste robne kuće s mešovitom ponudom u kojoj ste mogli da kupite sve što želite, posebno ako hoćete nešto da popravljate po kući. Međutim, u tom carstvu alata i bele tehnike postojao je i odeljak s pločama – kružno postolja i na njemu naređane najnovije ploče iz celog sveta, onako u krug. Prosto je mamilo na obigravanje oko njih i istraživanje svake vrste.

U tom neobičnom okruženju sam jednog dana našao čudan, crtani omot za ploču Greatest Hits grupe ABBA. Za grupu ABBA smo svi znali od onog trenutka kad su šarene devojke i momci uzeli pobedu na Evroviziji 1974. Posle dugo nismo čuli ništa o njima. Nisam ni znao da su već 1976. dogurali do Najvećih hitova, i baš sam se zapitao šta sam to propustio, te sam uzeo da proučim album. Ono što me je potpuno pomelo kad sam otvorio dupli omot s neobičnom karikaturom bila je ogromna unutrašnja fotografija. Na njoj je bila klupa u parku, a na klupi dva para – Beni i Ani-Frid se nežno ljube, a Bjorn čita novine i ne primećuje Agnetu, koja izgleda kao da očajava. I ko ne bi poželeo da se umeša i na neki način zaštiti Agnetu?

Stojeći u Elektrometalu, znao sam samo da volim pesmu S.O.S., kojom ova ploča počinje. Ona kao da je bila soundtrack za ovu fotografiju s nesrećnom Agnetom, i sve se povezalo: izgledalo je kao da su pesma i fotka deo istog ljubavnog dešavanja. Poželeo sam sve o tome da saznam i više ništa nije moglo u tome da me spreči.

Od tog osećaja, naravno, polazimo kad slušamo ABBU: od učešća u njihovim pesmama, jer su oni dali ljudima upravo ono što svi priželjkuju otkad je izmišljena popularna muzika – osećaj da su pesme stvaran život koji se dešava onima koji ih pevaju, pa onda i nama. Najsnažnije ostvarenje te iluzije, koja je osnovni magični sastojak pop muzike, nalazimo kod ABBE.

BROJ JEDAN: Greatest Hits je praktično prvi pravi album grupe ABBA koji je većina ljudi širom sveta držala u rukama. Činjenica da je neko počeo globalnu karijeru nečim što se zove Najveći hitovi svakako je jedinstvena u istoriji, i najviše govori o pobedničkoj samouverenosti s kojom je ABBA pristupila ovom činu naknadnog autolansiranja. Oni su dotad objavili već tri regularne ploče – treća, pod ingenioznim imenom "ABBA", sadržavala je neke od njihovih velikih ranih hitova, ali ne mnogo toga što bi domašilo pre svega englesko tržište, te je bend ostajao primećen samo u Skandinaviji, Nemačkoj, Beneluksu, i konačno u Australiji, od svih zemalja.

Zapravo, enormna popularnost grupe ABBA u Australiji definitivno je doprinela tome da se i pojavi album Greatest Hits, na kome je vešto prepakovano sve značajno iz njihove dotadašnje trogodišnje karijere, da bi se stvorio jedan ubitačan proizvod, ova i danas izvanredna pop ploča. Naime, njihov svetski izdavač Epic Records dobijao je od svoje podružnice u Australiji mesecima snažne signale da bi morali da izdaju jedan kompilacijski album grupe ABBA, jer su svi njihovi singlovi tamo postajali hitovi. Tako je Epic rešio da spakuje sve bitno, doda novi singl S.O.S., kao i tek snimljene Mamma Mia i Fernando, i pusti novi proizvod na tržište Velike Britanije marta 1976, gde je odmah zauzeo prvo mesto top-liste. Tako, pomalo slučajno, došlo se do jednog od najboljih albuma grupe koja dotad nije imala nijedan number one hit osim pesme Waterloo.

UPOMOĆ: Prva pesma na albumu – S.O.S. – spada u najznačajnije i najinovativnije koje su napisali, jer pre svega programski formuliše modernu umetnost vrhunske pop drame napisane u slavu čežnje. U njihovim pesmama ljubavi se uvek bezuslovno predaje, a onom od koga emotivno zavisimo dopušta se da nama vlada – i uopšte, u njima se pružaju odgovori na neka pitanja na koja se odgovor u ono vreme nije mogao naći ni kod Pink Floyda, niti, kasnije iste godine, u panku: šta bi ljubav sve mogla biti.

Sva ona pitanja koja nas uvek lome i ne daju nam da shvatimo šta da radimo sa sobom ABBA je osvetljavala unutrašnjim svetlom u kome je uvek bilo mesta i za jednu i za drugu stranu. Teško je prenebregnuti šta je za razumevanje među polovima ABBA uradila, pružajući u pesmama i ženski i muški pogled na stvari – s naše strane posmatrano, na osnovu toga se bar moglo maštati šta One zapravo misle.

S.O.S. je jedan od najdramatičnijih pop hitova svih vremena, pesma u kojoj se otvoreno priča o kraju jedne ljubavi, na onaj ubistveno neposredan način ABBE – da na lak način priča o teškoj temi. Uz to, u svetu u kome je bila moguća Bohemian Rhapsody grupe Queen (oktobar 1975) nije bilo neobično da autori posegnu za kitnjastim muzičkim rešenjima inspirisanim barokom u klasici, toj preteči pop muzike. Kad se ovo pomešalo s neizvesnošću ljubavnog iščekivanja, bez koje nema dobre srceparajuće pesme – dobio se hit koji najbolje opisuje doba čamotinje u kome se nada meša s neizvesnošću. Pop je ovde doživeo novu samosvest mimo tada vladajuće rok muzike, otkrivši nove granice na višem nivou – smele klavijature nose kompoziciju menjajući tempo i melodiju više puta u toku pesme (zaštitni znak ABBA kasnije), rok gitare se pojavljuju samo kao doziran efektan ukras u pozadini da pojačaju energetski nivo, dramatičan ženski vokal priča svoju priču u prvom licu, i konačno, iz pesme nema izlaska, ona se ne razrešava, ostavljajući nas zauvek u nadi da se junakinja možda ipak može spasti. A možda sve to i ne vredi. Baš kao i u životu.

Konačno, S.O.S. je jedna od najznačajnijih pesama za karijeru grupe ABBA, jer im je podarila identitet vidljiv i razumljiv svetu, i dovela do svesne odluke da se odluče da postanu čistokrvna pop grupa. Jer, do toga momenta, Bjorn i Beni su ozbiljno radili na modelovanju svoje muzike u smeru glam-rocka, o čemu svedoči čitav niz ranih singlova, od kojih su Ring Ring, Waterloo i So Long uvršteni i na ovu kompilaciju.

IZA ROK MUZIKE: Na Greatest Hits hvatamo grupu ABBA u neobičnom trenutku tranzicije iz kvaziglam-rock grupe, koja se više ugleda na Sweet, T Rex, pa i Slade, nego na bilo šta drugo – mada je svuda već naznačena ona zanosna inspiracija Beatlesima, Beach Boysima i Mammas And Pappas: u slaganju glasova, smelim aranžmanima i nezaboravnim melodijama, često oslonjenim na klavijature.

Manje poznate pesme paradoksalno svedoče o jednom slavnom lutanju u ovim ranim danima: Ring Ring, kao dobra popularna pesma koja nekim čudom nije našla put do Evrovizije, jeste ih stavila na mapu još 1973, ali u pitanju je bio jedan kvazirokerski momenat, iz koga potom proizilazi Waterloo. Hasta Manana možda najavljuje svojim latino bolom buduću Chiquititu, ali ne dobacuje dotle; Honey Honey jeste ljupka tinejdžerska pesmica, ali ne zavrti vam glavu do kraja, dok sa throwaway pesmama tipa Nina, Pretty Balerina, Bjorn i Beni opasno počinju da liče na dobre zanatlije koji prave pretenciozne švedske kopije nečega što već neko na svetu dobro radi. E da, na sve to, B&B iz ABBA su se izgleda prilično ložili da vode rokenrol band sa dve pevačice.

Naravno, Waterloo je sa svojim rokerskim ritmom izgledao kao formula za uspeh, jedino što to na kraju i nije bio. Sledeća slična numera, So Long, neslavno je propala, Bang A Boomerang je i danas ushićujuće poletan, ali svojevremeno samo lokalno uspešan pokušaj u istom smeru – tek ih je I do, I do, I do, I do, I do vratila pod kakve-takve reflektore, posle godinu dana neuspeha da stvore bilo kakav hit singl od pobede na Evroviziji (sve pomenuto se našlo na ploči). I ta pesma je kao rok šlager bila kao stvorena za tržište sapunjave Nemačke, ali i Australije, no lako je uvideti zašto su u toj fazi imali problem: ABBA je na početku imala frku s identitetom.

Međutim, sve se menja tokom 1975. sa S.O.S. i naročito početkom 1976. s Mamma Mia, pesmama koje i danas zvuče superiorno, kao gotove formule za savršenu pop muziku. Mamma Mia je bila onaj udarac čekićem koji je označio početak superzvezdane grupe ABBA: još jedna pesma o predavanju ljubavi nastavila je trend melodija koje ne možete da oterate iz glave kad ih jednom čujete, jer su donesene na zaraznim klavijaturama što se posle same ponavljaju u ušima – rokerske gitare su ponovo samo snažan ukras, a refren je opet namerno odabrana međunarodno prepoznatljiva fraza. Od ove pesme ABBA konačno počinje period svoje vladavine na engleskom govornom području kome su toliko stremili, jer je vrhunska šou biznis legitimacija sa te strane uvek značila konačan uspeh. On je brzo došao s monster hitom Fernando – singl se pojavio marta 1976, u isto vreme kad i Greatest Hits, i postao jedan od najprodavanijih singlova svih vremena.

VIDEO SLAVA: ABBA je uvek bila zlatni standard pop muzike. Sve njihove pesme zvučale su kao slavljenje života u svim njegovim bojama, u spektru svih mogućih ljubavnih situacija.

Ključni doprinos njihovom oživotvorenju pop muzike dala je brilijantna režija spotova koje je potpisivao Lase Halstrom (osam godina su radili s njim) i koja je dodala još jednu dimenziju muzici, nešto tada prvi put viđeno: upotreba ljudskog lica, njihovo kadriranje i postavljanje u prvi plan, te slaganje po dubini (kao pandan slaganju vokala), davala je neophodnu intimnost svakoj priči ispričanoj u pesmi, dok su pevači svaki video klip namerno odigrali kao da igraju u scenariju koji pesma donosi sa sobom. Ako je već Bergman svojevremeno rekao da je "ljudsko lice glavna tema filmske umetnosti", Halstrom ga je pretvorio u glavnu temu televizije. Kako onda ne poverovati da im se pesme dešavaju i u stvarnim životima, i kako se onda ne identifikovati sa njima?

Neobično je da ovaj sastav nije potrajao pošto je MTV početkom osamdesetih krenuo, i u tome možemo videti njihovu pravu prirodu prikrivenih pop tradicionalista – valjda je grupa bila previše stvarna za svet fabrikovanih video spotova u kojima je pesma polako postala nešto u funkciji vizuelne senzacije, a ne obrnuto, kako bi to moralo biti.

GODINE ČAMOTNOG ŽIVLJENJA: Konačno, godine u kojima je nastajao ovaj vrhunski pop bile su sve samo ne dosadne, i verovatno predstavljaju neke od ključnih vrhova Hladnog rata. Zapadni svet je, posle Izraelsko-arapskog rata 1973. otišao duboko u recesiju zahvaljujući naftnom embargu, iz čega je počeo da se polako podiže tek krajem decenije. Krajem 1976. u SAD na izborima pobeđuje Džimi Karter, viđen kao nosilac neke vrste moralne obnove posle konačnog poraza u Vijetnamu 1975. Pank će se pojaviti tokom leta 1976. Veliki antiklimaks u borbi s krajnje levičarskim terorizmom došao je 76/77. kroz obračun s frakcijom Crvene armije u Zapadnoj Nemačkoj, tokom koje su gradski gerilci zadavali nenadane udarce režimu.

U Švedskoj je došlo do velike promene kad je Ulof Palme izgubio izbore 1976, posle oko četrdeset godina vladavine prosvećenih socijaldemokrata u toj zemlji. Pre toga ga je, iste godine, obišao Tito, kao dobri prijatelj koji se nije u svemu s njim slagao. Posle toga, sledeće godine, Švedska je primila u političko izbeglištvo jednog svežeg jugoslovenskog disidenta, zvao se Franjo Tuđman. Tokom 1977. u Malme se, tražeći posao, iz Bijeljine doselio i Šefik Ibrahimović, čiji sin Zlatan danas daje spektakularne golove širom Evrope.

Budući pisac trilogije Milenijum Stig Lašon 1977. konačno se preselio u Stokholm, i počeo da objavljuje naučnu fantastiku, a iste godine je kraće vreme proveo u Eritreji, gde je obučavao tamošnje pobunjenike u upotrebi artiljerije, znanje koje je usavršio u tada obaveznoj švedskoj vojsci. Ako je verovati njegovoj hronologiji iz pomenute trilogije, jedan od glavnih zlikovaca, sovjetski prebeg Zalačenko, stiže u Švedsku baš 1976. Možda je bio bar malo ponukan enormnom popularnošću grupe ABBA u SSSR. Sve ovo navedeno svakako nije slučajno.

JEDNE VEČERI NA PLAŽI: Naravno, kao sastav o kome je ideja začeta na plaži, tokom davnog letovanja dva ljubavna para na Kipru, ABBA nije mogli da preživi razvod unutar grupe. U tom smisli oni su stvarno bili transcendencija svakodnevnog kroz ljubav – a šta drugo – i sami su igrali uloge iz svojih pesama, uloge koje su ih naizgled same birale. U njihovim pesmama kao da se uvek ulazi u svet u kome se već mnogo toga desilo, ali će se i još puno toga desiti, oni kao da dolaze iz nekog iskustva koje priželjkujemo i vode nas ka nekom novom iskustvu, u svetu koji uvek toliko toga obećava, ako mu se samo prepustite.

Verovanje u stvarnost pesama i u stvarnost iluzije, to je ono na čemu je nekada počivala kultura – pop kultura svakako, ali i sama građanska kultura tog vremena. ABBA je bila najsavršenije ostvarenje ovog shvatanja.

Vrhunsko postignuće grupe ABBA zato nije najava nikakvog novog doba, već završetak jednog veličanstveno romantičnog perioda u razvoju popularne kulture, u kome se ona još uvek pravila zanatski, svojim rukama, čuvajući u pesmama sećanje na život kao takav. Zato je i tako topla, zato nam toliko i nedostaje, i zato nam se stalno vraća. Mislim – dosta je jasno da su momci i devojke sve to napravili bez marketinškog istraživanja tržišta, bez plana i strategije, osim da napišu i snime što je moguće više savršenih melodija.

ABBA je na mnogo načina danas potpuno nemoguća pojava. Iz muzike je nestalo sve toplo, drhtavo i ljudsko, sve spontano i stvarno, kao što se povuklo i iz svakodnevnog života.

Hvala za muziku, ali hvala i za život, malo veći nego što je bio pre njih.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

FOTO GALERIJA

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net