foto: miroslav dragojević
KOLIKO IH IMA: Red u Nacionalnoj službi za zapošljavanje

Polemika FS i RZS >

Kreativno tumačenje statistike

Fiskalni savet tvrdi da podaci Republičkog zavoda za statistiku nisu tačni – ni sada, kada je, prema podacima RZS-a, od 2012. do 2015. zaposleno više od 300.000 ljudi, ni u periodu od 2008. do 2012, kada je, opet prema podacima RZS-a, posao izgubilo oko 600.000 ljudi

Osim poplava, vanredne situacije, smene direktora EPS-a i Biznis foruma na Kopaoniku, početak marta obeležila je i polemika Fiskalnog saveta i Republičkog zavoda za statistiku (RZS) o tome koliko je realno kontinuirano smanjenje nezaposlenosti i povećanje broja zaposlenih u Srbiji u protekle četiri godine. Šta je u suštini polemike? Najjednostavnije rečeno, Fiskalni savet tvrdi da podaci RZS-a nisu tačni – ni sada, kada je, prema podacima RZS-a, od 2012. do 2015. zaposleno više od 300.000 ljudi, ni u periodu od 2008. do 2012, kada je, opet prema podacima RZS-a, posao izgubilo oko 600.000 ljudi. Sa druge strane, u RZS-u su apsolutno uvereni da su njihovi podaci i metodologija tačni, apelujući "na sve zainteresovane korisnike da se obrate za dodatna objašnjenja pre nego što izađu u javnost sa pogrešno interpretiranim podacima, jer time narušavaju ugled RZS-a i zvanične statistike, ne samo u zemlji već i na međunarodnom nivou".

Pred početak Biznis foruma, Fiskalni savet (FS) je medijima poslao dokument pod nazivom "Ekonomski oporavak, zaposlenost i fiskalna konsolidacija: "Pouke iz 2015. godine i izgledi za 2016. i 2017. godinu", autora Pavla Petrovića, Danka Brčarevića i Slobodana Minića. Ovim dokumentom članovi FS, između ostalog, u potpunosti osporavaju zvanične statističke podatke o zaposlenosti. "Snažan rast zaposlenosti u prethodne tri godine uz stagnaciju privredne aktivnosti se, po svemu sudeći, nije ni desio već je posledica nepouzdanosti praćenja kretanje na tržištu rada od strane RZS-a", kaže se već na početku, u sižeu, a potom se tema dalje razrađuje: "U poslednje dve godine u Srbiji se registruje neuobičajeno snažan rast zaposlenosti i smanjivanje nezaposlenosti i to u uslovima stagnacije privredne aktivnosti. Broj zaposlenih je od svog najnižeg nivoa iz 2012. do trećeg kvartala 2015. porastao za oko 20 odsto, dok je stopa nezaposlenosti u istom periodu umanjena za skoro deset procentnih poena. Detaljnija analiza, nažalost, pokazuje da je malo verovatno da su se tako povoljni trendovi zaista desili, odnosno da je brz rast zaposlenosti i pad nezaposlenosti koji se registruju od kraja 2012. godine najverovatnije posledica nepouzdanosti podataka RZS-a koji opisuju tržište rada, a ne stvarnih ekonomskih poboljšanja.

Prvi podatak koji dovodi u sumnju zvanične trendove sa tržišta rada je taj što nijedna zemlja Centralne i Istočne Evrope u prethodne tri godine nije imala ni približno sličan rast zaposlenosti kao Srbija (iako je većina njih imala znatno veći rast BDP-a). To međutim nije jedini, pa čak ni glavni argument, koji pokazuje da su pozitivni trendovi na tržištu rada u prethodnih nekoliko godina statistička iluzija. Snažan rast broja zaposlenih morao bi da ostavi jasan trag u ekonomiji svake zemlje, a taj trag u Srbiji ne postoji: BDP, koji se najčešće stavlja u odnos sa kretanjem zaposlenosti (Okunov zakon), od 2012. je praktično stagnirao; privatna potrošnja je bila u padu, iako su prihodi od rada najveća pojedinačna stavka kojom se privatna potrošnja finansira; a kretanje doprinosa i poreza na zarade je bilo potpuno nekonzistentno sa kretanjem formalne zaposlenosti iz Ankete o radnoj snazi. Na kraju, na nepouzdanost zvaničnih podataka o tržištu rada ukazuje i to što je, neposredno pre poslednjeg povećanja zaposlenosti, Srbija u periodu 2008–2012. imala neuverljivu epizodu ogromnog smanjenja zaposlenosti – po svom intenzitetu, takođe nezabeleženu u drugim zemljama Centralne i Istočne Evrope, ali takođe i neusklađenu sa kretanjem svih drugih povezanih makroekonomskih indikatora u Srbiji", stoji na početku poglavlja naslovljenog "Snažan rast zaposlenosti uz stagnaciju privrede – ipak je iluzija".

Ubrzo je stigao odgovor iz RZS-a, koji već godinama sprovodi Anketu o radnoj snazi (ARS): "Povodom pogrešne interpretacije podataka iz ARS-a i neosnovanih sumnji u njihovu pouzdanost koje Fiskalni savet navodi u svom radnom dokumentu pripremljenom za Kopaonik biznis forum 2016, a što su preneli pojedini mediji, Republički zavod za statistiku (RZS) obaveštava javnost da čvrsto stoji iza objavljenih podataka koji ukazuju na veliki pad zaposlenosti i rast nezaposlenosti u periodu 2008–2012, kao i na promenu trenda kod ova dva pokazatelja u periodu 2012–2015. Ujedno naglašavamo da uz objavljene podatke RZS redovno daje i detaljna metodološka objašnjenja koja je neophodno uzeti u obzir prilikom analize i tumačenja podataka", piše, između ostalog, u saopštenju RZS-a.

STAV FISKALNOG SAVETA: Po rečima Danka Brčerevića, specijalnog savetnika u FS i jednog od autora pomenutog dokumenta sa Kopaonika, više različitih analiza koje je sproveo FS pokazuju da nije došlo do ogromnog pada zaposlenosti za oko 600.000 ljudi u periodu od 2008. do 2012. godine, kao ni do rasta zaposlenosti od preko 300.000 od 2012. do 2015. godine. "Tehnički je ARS, koja se koristi za procenu broja zaposlenih u Srbiji, identična kao u EU (upitnik, definicije zaposlenosti), ali očigledno kod nas postoji problem u njenom operativnom sprovođenju. Gde tačno nastaje greška, da li u načinu uzorkovanja, obuci anketara, ili nečemu trećem, to zaista ne znam, ali promena zaposlenosti u ovom obimu se, bez ikakve sumnje, nije desila", kaže Brčerević. "Mi godinama pišemo da zvanični podaci o kretanju zaposlenosti ne valjaju. Interesantno je da, implicitno, u te podatke godinama ne veruje ni Ministarstvo finansija, pošto nije ugrađivalo trendove snažnog rasta formalne i ukupne zaposlenosti u svoje projekcije naplate doprinosa, ili poreza na potrošnju (PDV). I dobro je što tako rade, jer bi država fiskalno propala da je u poslednje tri godine planirala svoje prihode na osnovu nerealnog rasta zaposlenosti iz Ankete o radnoj snazi.

Nepouzdanost podataka o kretanju zaposlenosti je ponovo aktualizovana kada je Evropska komisija u oktobru 2015. izašla sa svojom kvartalnom ocenom ekonomija zemalja kandidata. U tom izveštaju preneli su zvaničan podatak o velikom poboljšanju na tržištu rada u Srbiji, a onda su dodali rečenicu da je iznenađujuće da tokom 2015. postoji rast od tridesetak hiljada zaposlenih u državnim sektorima, gde postoji zabrana zapošljavanja. Onda se Ministarstvo državne uprave osetilo prozvanim, pošto su oni nadležni za sprovođenje racionalizacije broja zaposlenih u državi, pa su pisali saopštenje da ti podaci o rastu zaposlenih u državi ne mogu da budu tačni – i bili u pravu. Naime, to isto smo i mi videli kada smo gledali rashode iz budžeta za zaposlene. Ti rashodi su se smanjivali tokom 2015, što znači da je broj zaposlenih u državi padao, a ne rastao kako kaže zvanična statistika. Fiskalni savet je tokom 2015. dosta pisao o tome da pad zaposlenosti u državi nije bio u skladu sa planiranih pet odsto, ali se u manjoj meri (1-2 odsto) nesumnjivo desio – ljudi odlaze u penziju, a postoji zabrana zapošljavanja. Nakon saopštenja iz Ministarstva, RZS nije odgovarao, kao što su sada reagovali kada je Fiskalni savet u pitanju, već su nedugo zatim revidirali brojeve za 2014. tako da se ova greška više ne vidi", dodaje Brčerević.

Dodatno, pomenuta tri autora FS u dokumentu sa Kopaonika ukazuju na još nekoliko anomalija. Takozvana elastičnost zaposlenosti u odnosu na BDP, koja pokazuje za koliko se procenata promeni zaposlenost sa promenom BDP-a od jedan odsto, za zemlje Centralne i Istočne Evrope u periodu 2012–2014. bila je 0,42 – zaposlenost je porasla za 1,9 odsto, pri porastu BDP-a od 4,5 odsto. Ovo je, po autorima FS-a, "potpuno u skladu sa teorijskim očekivanjima elastičnosti zaposlenosti u odnosu na BDP, koje se kreće u rasponu od nula do jedan". Međutim, u istom periodu, elastičnost zaposlenosti u Srbiji iznosila je 19,9 (rast BDP-a ispod jedan odsto, uz rast zaposlenosti od 14 odsto), "što je daleko van svih očekivanih i mogućih opsega". Takođe, autori FS-a se osvrću i na veliku disproporciju u odnosu porasta zaposlenih i ukupne mase zarada u formalnoj ekonomiji sa rastom doprinosa. "Rast doprinosa bi po definiciji morao da bude približno jednak rastu mase zarada, odnosno rastu broja formalno zaposlenih i njihovih plata. Međutim, to u Srbiji nije bio slučaj. Nominalni rast doprinosa u periodu 2012–2015. iznosio je 7,5 odsto, dok je nominalni rast mase zarada, pod uticajem velikog rasta broja zaposlenih, iznosio čak 19,3 odsto. Budući da bi ove dve veličine trebalo da budu približno identične, a naplaćeni doprinosi predstavljaju egzaktan podatak – jedino moguće objašnjenje za ovu razliku je loše merenje kretanja zaposlenosti u Anketi o radnoj snazi", kažu autori FS-a i navode da je, po njihovoj računici, formalna zaposlenost za te četiri godine porasla za 0,95 odsto (a ne za 12,1 odsto, kako pokazuje ARS), što je u skladu sa kretanjem BDP-a, koji je u istom periodu porastao za oko 1,5 odsto.

"Postoji generalna tendencija u RZS-u da se daju kreativna objašnjenja zašto su ovolike promene zaposlenosti moguće u Srbiji, a ne dešavaju se nigde drugde u svetu", kaže Brčerević. "Upravo zato smo u tom autorskom tekstu, objavljenom u ‘Ekonomici preduzeća’, detaljno prošli kroz sve te argumente koji ‘objašnjavaju’ rast zaposlenosti od 2012. i nijedan se nije pokazao kao validan. Prvo, ekonomska teorija, pa i logika, kažu da bi promena broja zaposlenih morala da bude čvrsto povezana sa promenom proizvodnje. Neka odstupanja su u kratkom roku moguća, često se, na primer, dešava da poraste produktivnost, pa imate rast proizvodnje bez velikog rasta zaposlenosti. U Srbiji je, međutim, bilo obrnuto, proizvodnja od 2012. do 2015. je stagnirala, a rast zaposlenosti bio oko 15 odsto. Drugo, rast formalne zaposlenosti mora da se odrazi na rast prihoda države od poreza na zarade i doprinosa, što se takođe ni izbliza nije desilo. Treće, prihodi od rada su najveći izvor finansiranja lične potrošnje stanovništva. To znači da bi snažno povećanje zaposlenosti, da se desilo, osetno povećalo i životni standard stanovništva, a podaci pokazuju suprotno, da je lična potrošnja smanjena u 2015. u odnosu na 2012. godinu. Pratili smo najmanje pet različitih indikatora koji bi mogli da objasne rast zaposlenosti od 2012. i nijedan nije mogao da ponudi iole razumno rešenje, tako da je kao jedino moguće objašnjenje preostalo to da su zvanični podaci o kretanju zaposlenosti i nezaposlenosti dobijeni iz Ankete o radnoj snazi pogrešni, odnosno da nije bilo snažnog rasta zaposlenosti u prethodnim godinama i mislim da to više uopšte nije sporno", zaključuje Brčerević.

foto: m. milenkovićBROJKE I KOMENTARI: Miladin Kovačević, direktor Republičkog zavoda za statistiku

ODGOVOR RZS-A: Sa druge strane, Miladin Kovačević, direktor RZS-a, kategoričan je da ni Okunov zakon niti elastičnost zaposlenosti nisu relevantni za Srbiju. "I teorijski i praktično je dokazano da ne postoji ta korelacija na kratak i srednji rok između BDP-a i broja zaposlenih. Okunov zakon je prevaziđen. Čak je i MMF je pisao o tome, navodeći Hrvatsku kao primer, da se ne može govoriti o vezi između tržišta rada i rasta zaposlenosti u tranzicionim zemljama, zemljama u razvoju, sve dok BDP ne dostigne 3,5–4 odsto rasta. Na kraju krajeva, od početka godine, kada smo uveli Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja (CROSO) kao regularni izvor podataka o broju zaposlenih, došli smo do prilično fascinantne činjenice da se formalna zaposlenost, koja predstavlja gro ukupne zaposlenosti, skoro perfektno slaže sa merenjem ARS-a. Takođe, ne važi ni zakonomernost o elastičnosti rasta zaposlenosti u odnosu na BDP. To su nekakve teorijske konsideracije, i profesori koji predaju tu teoriju nisu dobro upoznati sa metodologijom statistike i nisu dobro upoznati sa praktičnim stranama te stvari", kaže Kovačević, i vraća se na temu doprinosa. "Ako je radno vreme manje, i uplaćuju se neki doprinose na to i prima se plata koja je niža od prosečne, onda znači da će se za veći broj zaposlenih uplaćivati manje doprinosa, dakle, raskorak između rasta zaposlenih i rasta doprinosa će biti veći. To je matematička logika. Ali, ima tu druga stvar koja je mnogo važnija. Ne možete time dokazivati neispravnost jedne ankete, ne možete to dokazivati indirektnim parametrima. To kretanje doprinosa podleže nekoj zakonomernosti – doprinosi zavise i od plata i od broja zaposlenih, i još od ko zna čega – dinamike, načina uplate, prelomnih momenata kada se uvodi elektronska prijava, itd. To je tok za sebe. Čak i da postoji visoka korelacija, matematički ne možete dokazivati neispravnost statistike kretanja broja zaposlenih. Korelacija ili odsustvo korelacije nisu dokazi. Paradigma svakog matematičkog dokaza zahteva da pogledate šta se meri, kako se meri i kakve su moguće aberacije u tom merenju. Vi eventualno možete dokazivati slabosti neke ankete tako što ćete se pozabaviti metodologijom uzorka, snimanja, fenomenom ‘non responsa’, tj. odbijanja da se učestvuje u anketi, sagledavanjem kalibracionih metoda za taj ‘non response’ – dakle, sagledavanjem i bavljenjem celom metodologijom, čime ne može da se bavi niko sem stručnjaka", kaže Kovačević.

Na pitanje da li je pad zaposlenih u periodu 2008–2012. bio baš 600.000, i zbog čega se, poput onih iz 2014, ne urade i revizije podataka za godine pre 2014, Kovačević kaže: "Da li je to bio toliki pad ili nije, to niko sada ne može da vam kaže. To je anketa, mi tada nismo imali CROSO, mada je na osnovu drugih istraživanja, od 2001, uspostavljena statistika broja zaposlenih koja korespondira sa tim podacima. Da li je 600 ili 550 hiljada, to nisu stvari o kojima sada treba govoriti, statistika nije knjigovodstvo. Sa druge strane, ne možete da radite ponovne obrade podataka za godine unazad, nema kapaciteta – nemamo dovoljno ljudi niti dovoljno vremena, a sve to samo zato da biste obezbedili perfektnu uporedivost. Ne možemo mi svaki put kada se desi promena u metodologiji da revidiramo celu seriju – ni Evropa to ne radi. Što bismo mi bili veći katolici od pape?"


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net